DOKAZANA AUTENTIČNOST NAJSTARIJIH TRAGOVA EVROPLJANA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Zub Homo sapiensa star od 43 do 45 hiljada godina

Dokazana autentičnost najstarijih tragova Evropljana

Naučnici su potvrdili da su zub i deo vilice koji su pronađeni u Italiji i Velikoj Britaniji stari više od 40.000 godina i da predstavljaju najstarije tragove Homo sapiensa u Evropi.

Detaljnim analizama, čiji su rezultati objavljeni u časopisu “Nature”, utvrđeno je da su ostaci stari od 41- 45.000 godina.

To znači da su savremeni ljudi živeli u isto vreme kad i neandertalci, njihovi evolucijski preci. Neandertalci su ubrzo potom izumrli, a novo otkriće ponovo pokreće pitanje da li su ljudi imali ulogu u nestanku svojih rođaka.

Doktor Tom Higman sa Univerziteta Oksford kaže da naučnici sada procenjuju da li su ljudi i neandertalci živeli zajedno u periodu od tri do pet hiljada godina u ovom delu sveta.

Zub i deo vilice poznati su već decenijama, ali naučnici do sada nisu bili sigurni koliko su ovi ostaci stari. Vilica je otkrivena u Britaniji 1927. godine, a zub u Italiji 1964. godine.

Dugo vremena se pretpostavljalo da su ovo ostaci neandertalaca, ali je primenom nove tehnike radio-karbonske analize utvrđeno da oni pripadaju Homo sapiensu.

Da bi bili sigurni iz kog vremena ostaci potiču, naučnici su detaljno analizirali i fosile životinja pronađene u zemlji ispod i iznad ljudskih ostataka. Naučnici su takođe proučili oblik i unutrašnju strukturu zuba kako bi bili sigurni da oni ne pripadaju neandertalcima.

“Novi rezultati pokazuju da su zubi sigurno stari od 43 do 45 hiljada godina. To znači da su ovo ostaci najstarijih poznatih savremenih ljudi u Evropi”, izjavio je doktor Stefano Benazi sa Univerziteta u Beču.

Ovo otkriće ima dodatan značaj za paleoantropologe, jer savremene ljude svrstava u isti vremenski period sa alatima od kamena i kosti koji su ranije pronađeni na istim lokacijama.

Niko zaista ne zna zašto su neandertalci izumrli, niti kakvu su ulogu u tome imali ljudi, ako su uopšte na to uticali.

Naučnici kažu da ljudi i neandertalci nisu nužno bili u konfliktu, te da je moguće da su naši preci nestali zato što su bili slabije “opremljeni” za oštre klimatske uslove tog vremena.

Izvor: Blic Online/Srna Foto: AFP

ALEKSIS ŽENI DOBITNIK GONKUROVE NAGRADE

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

PARIZ - Dobitnik ovogodišnje književne nagrade Gonkur je Aleksis Ženi za svoj prvi roman “L’art francais de la guerre” (Francuska umetnost ratovanja), objavio je u sredu žiri prestižne književne nagrade u Francuskoj.

Član žirija Didije Dekoen je rekao da je 48-godišnji Ženi proglašen pobednikom već u prvom krugu glasanja, kada je za njega glasalo pet od osam članova zirija.

“Ova nagrada me čini jako srećnim. Voleo bih da kažem da mogu sledeći put da uradim bolje, ali ne vidim kako je to moguće”, rekao je Ženi zahvaljujući žiriju na nagradi.

Kako navodi agencija Frans pres, nagradjeni roman je napisan u klasičnom stilu i predstavlja neku vrstu meditacije o francuskom nacionalnom identitetu i 20-godišnjim kolonijalnim ratovima, koji još uvek utiču na način razmišljanja ljudi u Francuskoj.

Aleksis Ženi, inače profesor biologije u Lionu, rukopis od 700 strana na kome je radio pet godina poslao je poznatoj francuskoj izdavačkoj kući Galimar, koja je odmah odlučila da knjigu objavi.

Izvor: Danas/ (Beta-AFP)

PESNIČKI MANIFESTI

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

U Srpskoj književnoj zadruzi predstavljena je nova pesnička knjiga Radoslava Vojvodića, pod naslovom „Lepo je biti živ”, koja je objavljena u „Maloj biblioteci”. O knjizi je govorio Slobodan Rakitić, a pesme je kazivao dramski umetnik Srba Milin. Knjiga ima dve glavne tematske celine: „Manifesti” i „Testamenti”, kao i više drugih ciklusa.

Petnaest knjiga pesama, od kojih dva izbora, naglasio je Slobodan Rakitić, prethode knjizi „Lepo je biti živ”. RadoslavRade Vojvodić autor je i desetak romana, zatim knjiga povesti, eseja i dve specifične antologije, ljubavne i boemske poezije. Osnivač je izdavačke kuće „Slovo ljubve”, na čijem je čelu bio od 1971. do 1981. godine, kada je voljom ideoloških moćnika smenjen, a kuća ugašena. U svojoj pesničkoj generaciji Vojvodić je najraznovrsniji stvaralac, ne samo po književnim žanrovima i vrstama već i po temama, motivima i stvaralačkim postupcima, po samom duhu svoga književnog stvaralaštva. No, bez obzira na tu svestranost, Rade Vojvodić je, prevashodno, pesnik, i u svojim romanima i u knjigama eseja.

Nova Vojvodićeva knjiga pesama ima i liniju kontinuiteta i liniju identiteta sa njegovim ranijim pesničkim zbirkama. Ona je po intonaciji ritmična, po leksici i jeziku gusta i slojevita, po značenjima višeznačna, po poetici i estetici neoromantička, odnosno neosimbolistička, ako se moderna poezija shvati kao nasleđe simbolizma. Po buntu, koji katkad ide do jeretičnosti, ova poezija, takođe, upućuje na romantičku tradiciju, u najboljem smislu takvog jednog poetičkog određenja.

I da nije pripadao generaciji Branka Miljkovića, koja je u poeziju unela aktivistički odnos prema svetu, kao poseban vid modernosti, ističe u pogovoru Dušan Stojković, Vojvodić je po svojoj prirodi pesnik deklarativne osećajnosti, intelektualnosti i jeretičnosti, a njegova pesma-rasprava, najpre sa samim sobom, a potom sa suštinom bića i poretka u životu, nešto je što će obeležiti srpsku poeziju.

Bez biografije, rekao je autor, nema puta ka istini, a potom je govorio o školovanju u Nišu i druženju s Brankom Miljkovićem. U knjizi „Lepo je biti živ”, pokušao je da zgusne svoje pesničko iskustvo koje traje pola veka.

Izvor: Politika Z. R. Foto T. Janjić