PRONAĐENE UKRADENE SLIKE PABLA PIKASA

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

Beograd - Policija je pronašla u Beogradu ukradene slike slavnog španskog slikara Pabla Pikasa - „Glavu konja” „Čaša i bokal”, kao rezultat saradnje sa švajcarskom policijom, rekao je juče direktor srpske policije Milorad Veljović. On je dodao da policija utvrđuje ko je slike doneo u Srbiju i kada i gde su bile sakrivene.

Reč je o delima iz 1962, odnosno 1944. godine, vrednim više miliona švajcarskih franaka. Platna su ukradena u februaru 2008. godine sa izložbe u gradiću Pfefikonu, nedaleko od Ciriha, a vlasništvo su Špengel muzeja iz Hanovera. Kako je ranije izjavio švajcarski javni tužilac Šarl Fesler, Švajcarska je uputila zvanični zahtev Srbiji da slike budu vraćene.

Zlatko Nikolić, kriminolog kaže za naš list da, kada je reč o ukradenim umetničkim delima, najbitniji su naručioci.

- Lopove ne interesuju umetnička dela. Najznačajniji su naručioci, koji mogu biti naši ili tuđi tajkuni. Iskreno, ne bi me iznenadilo da su ovaj posao naručili tajkuni iz Srbije. Činjenica je da u Srbiji postoji mali procenat nepristojno bogatih, koji bi u cilju ovekovečenja prestiža i imidža ili samo zato što je to in u džet-setu naručili krađu skupih slika. Taj recept je poznat. Nakon Buržoaske revolucije pojedinci su kupovali aristokratske titule, slike i njihove dvorove - ističe Nikolić. On dodaje da je danas lakše jer se slike sada lakše mogu dobiti, odnosno na aukcijama, ali da u tom slučaju postoji i opasnost od skretanja pozornosti javnosti.

- Možda su neki procenili da je unajmljivanje profesionalnih lopova dobra investicija za budućnost njihove loze - objašnjava Nikolić. On ne isključuje i mogućnost da je Beograd samo na tranzitnom putu tih umetnina ka kupcu, kao i da su naručioci tuđi tajkuni.

- Kriminalne grupe sa ovih prostora su uigrane kada je reč o krađi. Podsetiću samo na Pink panter, koji su specijalizovani za krađu dijamanata - naglašava Nikolić.

Inače, pripadnici SBPOK uhapsili su avgusta ove godine i Željka E. iz Zemuna, kod koga je nađeno osam umetničkih slika, vrednih deset miliona evra, od kojih su četiri ukradene u Švajcarskoj.

Slike su ukradene 2008. i 2009. i za njima je od tada bila raspisana potraga Interpola. Od tih slika najvrednija je bila „Raspeće Isusovo” autora Luka Kranaha, čija se vrednost procenjuje na dva miliona evra. Takođe, pronađene su i dve slike, ulja na platnu, nepoznatog autora sa motivom „Boginja Dijana u lovu” koje potiču iz 17. veka i ulje na platnu sa motivom „Mrtva priroda” autora Teodora Rusoa. Pronađeno je ulje na platnu, sa motivom „Portret žene” nepoznatog autora, slika sa motivom „Vetrenjača” autora Uri Leser, ulje na platnu „Fazan u jesenjoj šumi” autora Neuland i slika sa motivom „Konji vuku sanke” autora C. Stojanova.

Prema informacijama Interpola, države koje su najčešće mete pljački umetnina su Francuska, Poljska, Rusija, Nemačka i Italija. Najčešće su mete pljački privatni kolekcionari, ali i muzej i galerije. Vrsta ukradenih umetnina se razlikuje od države do države. Uopšteno, slike, skulpture, statue i relikvije su najčešće predmet krađi. U bazi podataka Interpola evidentirano je oko 30.000 ukradenih umetnina. Mada se oko 170.000 umetničkih dela u svetu vode kao nestala. Prema pojedinim procenama, na ilegalnom tržištu ukradenih umetnina za godinu dana se „zaradi” od dve do četiri i po milijarde evra.

Svetska pljačka

Jedna od najpoznatijih krađa u svetu je ona izvršena u Iraku, nakon invazije 2003. kada je potpuno opljačkan Nacionalni muzej Iraka. Zabeležen je gubitak od oko 50.000 predmeta samo iz kolekcije Mesopotamske umetnosti. Deo ukradenih predmeta je vraćen, nakon protesta, pre svega američkih stručnjaka.

Izvor: Danas I. Pejčić

NAGRADA CRNJANSKI ZORANU PETROVIĆU

Nebojša Đorđević    Knjige, Konkursi, Vesti

Književniku Zoranu Petroviću dodeljena je nagrada „Miloš Crnjanski” za 2009/2011. godinu, za roman „Kamen blizanac”, u izdanju Geopoetike, saopštila je danas Zadužbina Miloša Crnjanskog.

O laureatu je odlučivao žiri u sastavu: prof. dr Milo Lompar (predsednik), prof. dr Radivoje Mikić i Dimitrije Tasić.

Zoran Petrović rođen je 1954. Godine u Kragujevcu, gde je i diplomirao na Pravnom fakultetu. „Kamen blizanac” je njegov roman prvenac, koji se već našao u užem izboru za značajna priznanja kao što su NIN - ova, Vitalova i nagrada Meša Selimović.

Objavio je knjige pesama: „Pan i ogledalo” (1978), „Aleksandrijska kritična masa” (1989), „Svakodnevna molitva” (1995), „Apsolutna nula” (1996), „Prisutni su odsutni” (2002), „Stav u trostavu” (2009), dve knjige pesama za decu „Pesme iz trbuha” (1983) i „Priča o slovima” (1978), autorsko izdanje svoje ljubavne poezije „Spasiti spasioca” (1998), kao i knjigu pripovedaka „Raspadanje dekadnog sistema” (2010). Objavio je i dve knjige iz publicistike: „Tajni dosije Josip Broz” (Neobjavljeni arhiv Barskog kongresa) i knjigu razgovora sa Dankom Popovićem „Vreme laži”.

Radi kao urednik izdavačke delatnosti Spomen-muzeja „21. oktobar” i kao urednik kulture u lokalnom nedeljniku „Svetlost”.

Nagrada „Miloš Crnjanski” sastoji se od novčanog iznosa - 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povelje i medalje - bronzani odlivak sa likom Miloša Crnjanskog, a dodeljuje se bijenalno za najbolju prvu knjigu iz oblasti u kojima se ogledao Crnjanski (poezija, roman, pripovetka, esej, drama, putopisi, memoari).

Izvor: B 92/Tanjug

ODA SLAVUJU - Džon Kits

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Džon Kits (engl. John Keats; 31. oktobar 1795 - 23. februar 1821) je bio engleski pesnik, koji je postao jedna od ključnih figura romantičarskog pokreta. Zajedno sa Lordom Bajronom i Persijem Biš Šelijem, Kits je pripadao drugoj generaciji romantičarskih pesnika. Za vreme svog kratkog života nije bio dobro prihvaćen od strane kritike, ali je njegov posthumni uticaj na pesnike poput Alfreda Tenisona i Vilfreda Ovena bio značajan. Kitsovu poeziju karakteriše bogat izbor reči i senzualna slikovitost, najviše u njegovoj seriji oda koje su ostale među najpopularnijim pesmama u engleskoj literaturi. Kitsova pisma, koja uključuju razvoj njegove estetske teorije negativne sposobnosti, su među najslavljenijim od svih engleskih pesnika.

ODA SLAVUJU

1
Srce boli, muči utrnulost snena
Moje čulo ko da kukute sam pio,
Il iskapih mutan opoj, prije trena
Kada sam u Letin zatvor uronio:
To ne zbog zavisti na tvoj udes srećan,
Već što me presrećnim čini sreća tvoja -
Kad ti, lakokrila Drijado drveća,
U nekom melodičnom spletu
Zelenila bukvi, i sjenki bez broja,
Lako, punim grlom, pjevaš pjesmu ljetu.

2
O da gutljaj berbe, što u dubinama
Zemlje hlađena je dugo, i što daje
Okus Flore, selske zeleni, pjesama
Provansalskih, plesa, veselja pod sjajem
Sunčanim, da pehar, toplog juga što je
Pun, sa hipokrenskim* rumenilom pravim,
S bisernim mjehurjem što iskri uz sami
Rub i usta purpurne boje,
Ispijem i svijet, nevidiljv, ostavim
I s tobom u šumskoj da nestanem tami.

3
Nestanem, iščilim, posve zaboravim
To što ti u lišću nikad nećeš znati:
Klonulost, groznicu, brigu što se javi
Tu gdje jedan drugog slušamo stenjati,
Gdje kljenut sijede, zadnje vlasi hude
Trese, mladi blijede, ko avet se tanje
I mru, i gdje misliš - da pun tuge budeš,
Očaja s okom od olova,
Gdje oko Ljepote brzo gubi sjanje,
Za njim tek do sjutra čezne ljubav nova.

4
Bježi! jer tebi će donijet me sila
Ne s panterama Bahove kočije
Nego poezije nevidljiva krila,
Premda tupi mozak smeta i koči je.
Već sam s tobom! Noć je blaga, i na tronu
Možda je Kraljica Luna, i sve njene
Zvjezdane je vile okružile, ali
Tu nećeš nać svjetlost, sem onu
Kojom, s neba, lahor mrakove zelene,
Krivudavih staza mahovinu, zali.

5
Ne mogu cvijeće vidjet pod nogama,
Ni kakav blag tamjan lebdi oko granja,
Ali svu slast slutim, sred mirisnih tama,
Koju u to doba godišnje poklanja
Mjesec travi, česti, i gloga bijelog
Grmu, divljoj voćki, šipku pastoralnom,
Ljubicama čija svenuća su laka,
Prvome čedu maja zrelog:
Mošus-ruži, s rosnim vinom, zujnom stalno
Stjecištu kukaca za ljetnjih sumraka.

6
Ja u tami slušam; i često bjeh prije
Napola zaljubljen u smrt-olakšanje,
I imenom nježnim u mnogoj pjesmi je
Zvah da uzme u zrak mirno mi disanje;
Sad više no ikad čini se da mrenje
Raskoš je: u ponoć izdahnuti lišen
Svih bolova, dok se sve u tvojoj duši
Izliva s takvim ushićenjem!
Još bih ti pjevao, no zalud mi uši -
Bus postaše za tvoj rekvijem uzvišen.

7
Za smrt se, besmrtna Ptico, ti ne rodi!
Nema naraštaja gladnih da te guše;
I glas što ga slušam, dok ova noć hodi,
U stara vremena car i luda čuše:
Možda taj poj k srcu tužnom put napravi
Rutinom, kad čežnjom za domom morena,
Stajaše, sred tuđeg žita, u suzama;
Taj što čarna okna zatravi,
U pjeni pogubnih mora otvorena,
U izgubljenim vilinskim zemljama.

8
Napušten! ko zvono već je sama riječ:
Otrgnu od tebe i sebi me vrati.
Zbogom! Mašta tako, kakav glas je bije,
Vilenjače varljiv, ne može varati.
Zbogom! Tužna himna gine svrh livada
Blizih, nad potokom tihim, uz bregove
Strme, put susjednih dolinskih dubrava
Duboko se zagnjuri sada:
Je li to vizija, il san budan? Ove
Glazbe je nestalo: - bdim li ili spavam?

—————-
*Hipokrena - izvor na Helikonu u kojoj su se kupale muze.

Prevod: Marko Vešović

 

 

PRVI PUT KOD NAS KNJIGA O MARINI ABRAMOVIĆ

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

BEOGRAD - Na štandu izdavačke kuće “Plavi jahač” predstavljena je zbirka tekstova i intervjua koju je priredila Nataša Marković o jednoj od najvećih zvezda moderne umetnosti, vodećoj umetnici performansa Marini Abramović, rođenoj u Beogradu.

U knjizi Markovićeve poznata umetnica na jednom mestu kaže - “U umetnosti se mora ići do kraja. Ja sam vojnik u službi umetnosti. Svaki umetnik koristi svoja sredstva da se izrazi, moje oruđe je moje telo… Umetnost mora da je kompleksna i uznemirujuća. Ona mora biti kiseonik društva. Mora da je u dosluhu sa onim što će tek doći.”.

Izvor: Glas javnosti/Tanjug

DRAGANA DEL MONAKO U TRUBADURU POSLE GODINU DANA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

BEOGRAD - Opera “Trubadur” Đuzepea Verdija biće izvedena sutra veče u 19 časova u Narodnom pozorištu.
Popularnoj umetnici ova uloga je jedna od omiljenih

Protagonisti su Dusan Plazinić, Dragana Radaković, Miša Jovanović I Dragana del Monaco. Diriguje Dejan Savić, a režiju potpisuje Ivana Dragutinović. Popularna operska pevačica i prvakinja opere Dragana del Monako nastupiće u ulozi Acučene.

- Veliko mi je zadovoljstvo da ću sutra nastupiti u svom matičnom pozorištu, s obzirom da je od mog poslednjeg nastupa u ‘’Trubaduru” prošlo čitavih godinu dana. Ovakve pauze za umetnike su vrlo opasne, pogotovo što je reč o vrlo zahtevnoj ulozi, kako vokalno, tako i interpretativno. Kao dokaz tome je činjenica da je Verdi prvobitno ovu operu nazvao “La Zingara” ili “Ciganka”, a tek onda “Trubadur”. Pored Amneris u “Aidi”, ovo mi je svakako najdraža Verdijeva uloga. U dijapazonu raznih ženskih likova koje tumačim, od Karmen, Šarlote, Amneris, sve lepih i fatalnih zena, ova mistična uloga napaćene stare Ciganke, majke pre svega, sa vrlo teškim sižeom i ogromnim vokalnim rasponom, zahteva od mene totalnu umetničku transformaciju. Pri tom, poštujući Vedijev originalan rukopis, jedna sam od retkih Acučena koja izvodi originalne kadence - rekla je za “Blic” Dragana del Monako.

Izvor: Blic Online M.Radović