OBNOVLJENA “PROSVETA” NA SAJMU KNJIGA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

“Pisci se vraćaju u nekada moćnu i čuvenu izdavačku kuću “Prosveta” iako se ogrešila o njih”, izjavio je danas direktor te kuće Jovan Janjić

Sa Janjićem, uglednim novinarom sa dvodecenijskim stažem u nedeljniku ” NIN” i piscem najpoznatije biografije patrijarha Pavla, razgovarali smo na galeriju knjižare “Geca Kon” u Knez Mihailovoj ulici gde sada rade redakcija i druge službe “Prosvete”, pošto su kroz neuspelu privatizaciju ostali bez kancelarija.

U dvostrukoj ulozi direktora i glavnog urednika ,Janjić je tokom letnjih meseci, kada sve staje u Beogradu, uspeo da sačini izdavački plan prema kome bi do kraja 2011, ako sve bude teklo kako je zamišljeno, bilo objavljeno 30 naslova. Već na oktobarskom Sajmu knjiga trebalo bi da se pojavi 20. ” Prosveta” je, podsećanja radi, u 2010. objavila jedna novi naslov i to uz finansijsku pomoć grada.

Među novim izdanjima biće reizdanja naslova koji su odavno rasprodati ( “Retorika” Branislava Nušića, “Pozdrav deci” J.J.Zmaja, “Antropološki ogledi” Sigmunda Frojda, ” Knjiga o Geci Konu” Velimira Starčevića…) ali na spisku su i “premijere” .

Janjić je, naime, uspeo da ubedi neke autore koji su odavno “digli ruke” od “Prosvete” da počinje nova era u kojoj neće biti štampanja i doštampavanja bez saglasnosti autora ili nosioca autorskih prava, nepoštovanja ugovornih obaveza, neprofesionalnog odnosa…

On je ispričao niz apsolutno neverovatnih propusta i ogrešenja koje je “Prosveta”, nakon privatizacije, počinila što je rezultiralo nepovratnim gubljenjem prava na neke profitabilne naslove ( “Vujaklija”, rečnici), što Janjić smatra većim gubitkom za jednu izdavačku kuću od gubitka nekretnina.

Među naslovima na koje je Janjić ponosan su novi romani. “Poznati srpski režiser Petar Zec ispisao je duhovit i slojevit roman o našem vremenu, pod naslovom “Sunce se rađa na istoku, a i gde bi”, istakao je Janjić. On je najavio da da se očekuje i snimanje filma po tom romanu.

Janjić smatra da je zanimljiv roman iskusnog književnika i aktuelnog urednika izdavačke delatnosti u “Novostima” Milomira Kragovića “Svlačenje duše” o današnjem vremenu u kojem se razotkrivaju novokomponovani bogataši.

Pun izdavački pogodak za ” Prosvetu” je što joj je jedan od najboljih srpskih romanopisaca Dobrilo Nenadić poverio štampanje novog romana “U senci crne smrti”, u kojem ispisuje priču o sudbini mornara koji na brodu “Karla” obolevaju o kuge…

U planu su i pesničke knjige, ne samo klasika, već i savremenog pesnika Adama Puslojića “Vazdušna linija smrti”, koju je ilustrovao Miloš Šobajić.

Aktuleni položaj ” Prosvete” osvetlio je i predsednik Upravnog odbora Rodoljub Todorović koji je rekao da se ta izdavačka kuća “nalazi u procesu restrukturiranja”, što znači i da su veliki dugovi nastali u proteklom vremenu u mirovanju, dok Vlada ne donese konačnu odluku o njenoj sudbini.

Prema rečima Todorivća zadatak svih u “Prosveti” je da pokažu da se ova kuća vratila izdavaštvu, da može od njega da živi jer ako ode u stečaj nema joj spasa.

Vlada je na sebe preuzela da reguliše pitanje viška radnika i tako će pod veoma povoljnim uslovima otići 46 zaposlenih, a ostaće 23 koliko predvija program restrukturiranja.

Na poslovodstvu “Prosvete” je da pročešlja sve važeće ugovore i da sve koji su štetni po firmu budu predati pravinm instancama koje bi trebalo da nađu put da se ponište, a odgovorna lica predaju istražnim organima, rekao je Todorović.

Izvor: B92/Tanjug

ALBAHARI PREDSTAVIO NOVI ROMAN

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Pisac David Albahari predstavio je danas u Beogradu svoj novi roman “Kontrolni punkt”, koji je nazvao “antiratnim štivom”

“Želeo sam da napravim roman kojim ću opisati sve užase ratovanja, ali se sve pretvara i u medijsku priču”, kazao je Albahari na promociji u galeriji “Artget” - Kulturnog centra Beograda.

Autor smatra da se svi ratovi dešavaju zahvaljujući medijima. Ukazuje i da smo svi učesnici u nekim ratovima, jer, kako navodi, “za neke je i ljubav rat”.

Književnik poručuje da se novim romanom vraća ratnoj tematici koju je opisivao u “Mamcu” i “Snežnom čoveku”, ali da za razliku od tih romana “Kontrolni punkt” ne govori o konkretnom ratu i prostoru bivše Jugoslavije.

“Ovu priču, nadam se. niko neće shvatiti kao svoju, već kao priču namenjenu svima”, kazao je Albahari.

On je napomenuo da se u romanu dešavaju ružne i morbidne scene i to u trenutku kada čitalac očekuje olakšanje.

“Zanimalo me je da napravim jednu priču u kojoj niko ne zna šta radi i šta mu se događa, a ipak sve poslušno rade, jer se to od njih očekuje”, kazao je Albahari.

Govoreći o poruci romana autor se osvrnuo da trenutak kada glavni junak “komandant” gostuje u televizijskoj emisiji i na pitanje voditeljke šta mu se dogodilo u ratu odgovara - “Eto, preživeo sam”.

Voditeljka nezadovoljna ovim odgovorom pita “Zar samo to?”. Komandant se postidi, jer je od jednom sramota ostati živ”, objasnio je Albahari.

Ivan Radosavljević, urednik Stubova kulture, izdavača, najnovijeg Albaharijevog romana ukazuje da je reč o romanu “koji, možda, neće moći da podnesu oni sa slabijim želucem”.

“Ovim romanom Albahari opisuje svu besmislenost nasilja, naročito onog organizovanog. Knjiga je na momente grostekna, fantastična, na momente bliska katastrofi i prožeta morbidnim humorom’, kazao je Radosavljević.

Prema njegovim rečima “Kontrolni punkt”, je na momente i “teatar apsurda”.

“Junaci zapravo nemaju pojma da li treba nekome da se suprotstavljaju, ili da budu tampon izmedju zavađenih strana”, naveo je Radosavljević.

Novi Albaharijev roman izlazi godinu dana nakon knjige “Ćerka”. Kao zanimljivost autor izdvaja to da je “Ćerka” pred čitaoce, greškom, izašla sa koricama, tada još neobjavljenog, “Kontrolnog punkta”.

Izvor: B 92/Beta Foto: Tanjug

ЉУБОМИР МИЦИЋ, ПЕСНИК ИСПРЕД СВОГ ВРЕМЕНА

Nebojša Đorđević    Kultura, Poezija, Vesti

БЕОГРАД - У мору стихова и рима које су протеклих деценија 20. века градили српску поезију која је утирала свој пут ка Пантеону светске књижевности, некако се изгубило име Љубомира Мицића, песника, прозног писца, критичара, глумца али и оснивача српског авангардног покрета “Зенитизам”.

Љубомир Мицић је рођен 16. новембра 1895. у месту Јастребарско у тадашњој Аустроугарској, а данашњој Хрватској. Основну школу је похађао у Глини, где се први пут сусрео са светом позоришта које га је трајно опчинило и на неки начин му обележио даљи животни пут. Поред театра, младог Љубомира је од најранијег детињства интересовала и поезија јер га је мајка Марија успављивала песмама Бранка Радичевића и стиховима из “Сербијанке” Симе Милутиновића Сарајлије.

Средњу школу похађа у Загребу где са колегама из школе оснива “Српско средњошколско удружење” у оквиру којег настаје и позориште које ће са успехом изводити комаде најпознатијих српских драмских писаца, попут Бранислава Нушића или Косте Трифковића. У Загребу Мицић завршава Филозофски факултет, али га тада затиче почетак Првог светског рата и он бива мобилисан и послат на фронт у Галицију. Током рата је у предаху између окршаја на фронту покушавао да глумом и импровизованим представама развесели војнике око себе, а велики глумачки таленат га је спасао и смрти. Наиме, спасао се стрељања глумећи лудило. После рата Мицић се окреће свом младалачком сну о словенском уједињењу и у пролеће 1918. учествује у великом историјском збору словенских народа у Прагу. У то време објављује песме и прозне радове у часописима “Савременик”, “Омладина”, “Нова Европа” и “Јутарњи лист”. Следеће, 1919. године објављује прву збирку песама “Ритми мојих слутња” којом привлачи пажњу и Милоша Црњанског. Годину дана касније из штампе излази и друга песничка збирка “Спас душе”, за коју је Тин Ујевић рекао да је “својеврсна мешавина мистицизма и чулности”.

Прекретница у Мицићевом животу и раду настаје 1921. године, када покреће часопис “Зенит”, интернационалну ревију за уметност и културу. Мицићев значајан сарадник постаје његов рођени брат Бранислав Мицић, познатији под псеудонимом Бранко Ве Пољански, који је у Љубљани покренуо часопис “Светокрет”, а након гашења тог листа прикључује се “Зениту”. Убрзо долазе у сукоб и са дадаистима, желећи да зенитизам одвоје од других авангардних покрета. Посебно су значајне везе остварене са италијанским футуристима, пре свега са њиховим идејним творцем Филипом Томазом Маринетијем, што говори о афирмативном односу зенитиста према новим техничким и технолошким достигнућима.

Укупно су објављена 43 броја. На почетку рада, са овим часописом сарађивали су Милош Црњански, Душан Матић, Станислав Винавер а прилоге су објављивали и међународни сарадници Александар Блок, Јарослав Сајферт, Василиј Кандински и Анри Барбис. Од 1924. редакција “Зенита” прелази у Београд, међутим, две године касније, 1926. године часопис је забрањен због текста “Зенитизам кроз призму марксизма”. Мицић исте године одлази у Париз где сарађује са словеначким авангардистима. Пред Други светски рат враћа се у Београд где проводи године немачке окупације. Током рата није се бавио књижевним радом, али је водио живу кореспонденцију са иностранством и пријатељима и колегама широм Европе.

Тонући полако у заборав, последње две послератне деценије Љубомир Мицић се повлачи у себе и нарушеног физичког али и психичког здравља одлази у старачки дом у Панчеву, где и умире 14. јуна 1971. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду покрај супруге Анушке, која му је током живота била велики ослонац и подршка.

Професор књижевности Горан Здравковић улогу Љубомира Мицића у стварању модерне српске књижевности сматра огромном, а за његово дело каже да је срамотно заборављено од стране домаће културне јавности.

- Оснивањем зенитизма Мицић је утро пут једном потпуно оригиналном и значајном покрету у том делу тадашње Европе, а целокупним животним остварењем ишао је најмање 20 година испред свог времена што Србија тада, али нажалост ни сада није умела да препозна и разуме. Изгледа да је судбина свих оних који су у Србији ишли испред свог времена да их прекрије вео заборава, а да овај народ памти “инстант величине” и комерцијалом створене великане - сматра Здравковић.

Срећко Миловановић
Балкан нуди свежину Европи

Љубомир Мицић се током зенитистичке фазе залагао да овај део Балкана постане интегрални део Европе који је заправо требало, по његовом мишљењу, да стари континент извуче из летаргије у коју је запао.

- Балкан, као још неистражено подручје, нуди свежину, неисквареност и способност регенеризације клонулог западноевропског човека. То је нешто чега и ми на Балкану, али и сви остали народи Европе морају бити свесни - сматрао је Мицић.