SAD VRATILE TURSKOJ STATUU HERAKLA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan doneo je iz muzeja u Bostonu u SAD gornju polovinu mermerne statue stare više od 1.800 godina koja predstavlja grčkog boga-heroja Herakla.

Gornji deo drevne statue, poznate pod nazivom “Umorni Herakle” sada će biti spojen sa donjim delom, koji je u postavci u muzeju u Antaliji, na Sredozemnom moru.

“Imam divne vesti”, rekao je Erdogan novinarima u Ankari nakon što je izneo polovinu statue Herakla iz aviona po povratku iz Njujorka.

On je podsetio da je Ministarstvo kulture i turizma pokušavalo 20 godina da vrati deo statue.

Donji deo golog Herakla otkriven je 1980. godine u jugozapadnom turskom gradu Perge, nekoliko godina nakon što je gornji deo iznet iz zemlje.

Cela statua teška je oko 200 kilograma. Gornji deo kupio je 1982. godine Bostonski muzej lepih umetnosti, a kasnije otkupio njujorški trgovac umetninama Lion Levi.

Turski arheolozi bili su uvereni da je statua ukradena i izneta iz zemlje. Muzej u Bostonu je to demantovao rekavši da je statua mogla biti pronađena “u bilo koje doba od italijanske Renesanse”.

U izjavi za list “Tajms” Ketrin Gečel iz muzeja u Bostonu rekla je da je turska strana tek u poslednjih par godina pokazala fotografije i drugi dokazni materijal u vezi sa statuom.

Vraćanje polovine statue predstavlja pobedu za Tursku koja je nedavno krenula u kampanju vraćanja umetničkih predmeta iz inostranstva.

Turska je od 2002. godine uspela da vrati 4.028 umetničkih predmeta

Izvor: BlicOnline/Srna

FEST DONOSI 75 PREMIJERA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Međunarodni filmski festival spreman pet meseci pre održavanja

Detalj iz filma “Drvo života”

Beograd - Međunarodni filmski festival FEST biće održan od 24. februara do 4. marta po 40. put kada će publika moći da pogleda 75 filmskih premijera u okviru glavnih programa festivala, dok će još 30 filmova biti prikazano u sklopu omažnih i retrospektivnih programa.

Na Torniku, najvišem vrhu Zlatibora, promovisan je ova manifestacija koja je tačno pet meseci pre svog početka većim delom spremna.

- FEST je, takoreći, spreman, i programski i organizaciono. Ugovorili smo 75 naslova, a veliki broj je već i kupljen - rekao je direktor Direkcije FEST-a Miloš Paramentić. On je istakao da će program narednog festivala biti kvalitetniji i bolji od prethodnog, i da će to pomoći da se ove godine probije barijera od 100.000 prodatih ulaznica.

Selektor FEST-a Ivan Karl naglasio je da su se umetnički direktor Bora Anđelić i on vodili istim principima kao i prošle godine u odabiru filmova, te da će i na narednom FEST biti prikazani svi naslovi koji su obeležili kinemotografsku godinu za nama.

- Sve bitne svetske kinematografije, najbitniji autori i glumci, biće prisutni na FEST-u. U odabiru filmova nije bilo promene, pa će tako biti prikazano svi najatraktivniji filmovi sa festivala u Berlinu, Kanu, Veneciji, Torontu i Karlovim Varima, budući da je FEST bio i ostao „putovanje oko sveta za 10 dana” - naglasio je Karl i dodao da će i sada biti zastupljene iste programske celine: glavni program, Panorama svetskog filma, Holivud, Evropa van Evrope, Evropa u Evropi, kao i izabrani dokumentarci.

Beogradska publika imaće prilike da pogleda film Terensa Melika „Drvo života”, sa Šon Penom i Bred Pitom u glavnim ulogama, koji je osvojio Zlatnu palmu na Kanskom festivalu. Tu će biti i filmovi poput „Dečak sa biciklom” braće Darden (gran pri Kanskog festivala), „Dabar” Džodi Foster, „Melanholija” Larsa fon Trira, „Koža u kojoj živim” Pedra Almodvara koji su takođe bili prikazani na Kanskom festivalu.

Sa Venecijanskog festivala stižu filmovi „Carnege” Romana Polanskog, „Martovske ide” Džordža Klunija, „Dengerous Method” Dejvida Kronerberga, kao i Madonin „W. E.”. Među obezbeđenim filmovima su i „War horse” Stivena Spilberga, „Restless” Gasa van Sant, „Bolji život” Krisa Vajca, ali i najnoviji domaći filmovi - „Top je bio vreo” Bobana Skerlića i „Doktor Rej i đavoli” Dinka Tucakovića.

Naredni FEST biće u znaku jubileja, pa će tako biti izdata monografija o 40-godišnjem postojanju ovog festivala u saradnji Direkcije FEST-a i JP „Službeni glasnik”.

- Pišući ovu knjigu, služio sam se dragocenom dokumentacijom koju poseduju novinska agencija TANJUG, Sava centar i RTS. Iako postoje već tri knjige koje su napisane na ovu temu povodom nekih ranijih jubileja, ovde će se naći neke retke fotografije i priče zahvaljujući ovim izvorima - rekao je Karl.

Takođe, jubilej će biti obeležen i propratnim programom kao i znamenitim gostima festivala, među kojima se očekuje poseta glumice Sali Kalerman, koja je tumačila jednu od uloga u prvom ostvarenju prikazanom na FEST-u - „M.A.S.H.”.

- U kontaktu smo sa gostima prvog FEST-a i nosiocima glavnih uloga u prvom filmu koji je prikazan na festivalu. Ipak moramo da shvatimo da Srbija nije filmsko tržište što je glavni razlog zašto mi više ne možemo da dovedemo na FEST velike filmske zvezde poput Roberta de Nira ili Romana Polanskog - objasnio je Paramentić.

Kompletan program FEST-a biće objavljen najkasnije sredinom januara 2012. godine, dok će prodaja ulaznica početi 1. februara.

Direkcije FEST-a slavi 10 godina postojanja

Direkcija FEST-a 19. oktobra obeležava 10 godina postojanja, kada će u Skupštini grada dodeliti 15 srebrnih i 10 zlatnih plaketa najzaslužnijim institucija, partnerima i pojedincima. Tim povodom će dva dana ranije u Kolarčevoj zadužbini biti priređen koncert džez i filmske muzike na kome će nastupati sekstet Jovana Maljkovića i solistkinje: Ana Sofrenović, Jelena Teunis i Anđelka Simić.

Izvor: Danas M. Krtinić

FEJSBUK - SLIKARSKO PLATNO 21. VEKA

Nebojša Đorđević    Kultura

Društvene mreže se uveliko koriste, ali češće za marketing i pokazivanje ličnog ukusa, a manje za vizuelnu umetnost

Ostvarilo se ono što je prorokovao Endi Vorhol - da će u budućnosti svako imati svojih 15 minuta slave. Internet je ljudima koje privlači vizuelna umetnost omogućio da svetu prikažu svoje fotografije, slike i video zapise, a muzejima i galerijama da eksponate prezentuju i onima koji nikada nisu prešli njihov prag. Stiče se utisak da je zahvaljujući tehnologiji umetnost demokratizovana. Svako stiče pravo da se nazove umetnikom jer radove postavlja na svetskoj mreži, gde će pronaći i platna Vang Goga, Manea i Pikasa bez izlaska iz kuće.

Umetnost na svetskoj mreži želi da dopre do što većeg broja ljudi dok oblast likovnog postaje masovna praksa, primećuje Milena Popov za novi broj časopisa „Kultura”. Umetnici u tradicionalnom smislu reči koriste isti medij kao i oni koji nisu završili akademije niti izlagali u fizičkom prostoru. Svi koji su tehnološki vešti dolaze do publike koja je brojnija od posetilaca, recimo, Metropolitena. Među njima je dosta onih koji postavljajući slike svojih dogodovština na društvenim mrežama izlažu svoj život, što jeste jedan vid umetničkog izražavanja.

„Svakodnevica postaje umetničko delo”, piše Milena Popov.

Ispovednički ton korisnika Fejsbuka, Tvitera i Majspejsa znači da „korisnici sajta uživaju u katarzičnom izlaganju svog života i uživanju u svojim minutima slave”.

Da li nas tih „15 minuta slave”, u kojima nam prijatelji kažu da smo napravili sjajne fotografije ili napisali nešto mudro na statusu, zaista čine umetnicima?

- Naravno da ne, objašnjava za „Politiku” Angelina Milosavljević, koja se kao urednica temata o likovnoj umetnosti u novom broju časopisa „Kultura” bavila ovom temom.

- Staro je pitanje u teoriji ko je taj koji određuje šta je umetnost, ali likovna umetnost sigurno nema veze sa Fejsbukom, ako se tamo ne nalaze stvari sa suštinskim značenjem koje prenose ideje, kaže Milosavljevićeva.

Stručnjak za digitalnu umetnost Vladan Jeremić veruje, međutim, da svako može biti kreativan zahvaljujući novim sredstvima izražavanja kao i da zaista može biti umetnik. On ipak dodaje da to što je neko zakačio sliku na Fejsbuk ne znači automatski da je umetnik, ali da će Internet i njegova dostupnost sigurno promeniti tradicionalnu umetnost.

- Umetnost se menja zbog tog trenda, posebno su fotografija i video promenili karakter. Ovde pre mislim na „demokratizaciju” digitalnih medija u smislu šire i jeftinije upotrebe, a manje zbog uloge samog Interneta, kaže naš sagovornik.

Internet je privukao ne samo pojedince željne da iskažu talenat ili priču o sebi, već i institucije koje vredna umetnička dela čuvaju ispod stakla, obezbeđene laserima i video-kamerama. „Moma”, „Luvr” i „Ermitaž” izlažu danas svoja platna u galerijama na svetskoj mreži.

Kako shvatiti njihovo otvaranje? Kao želju da svoje blago podele sa onima koji nikada neće doći u Njujork, Pariz ili Sankt Peterburg ili kao marketing?

- Za „Momu” je to samo dodatna reklama, posete im se na taj način uvećavaju. „Sači i Sači” galerija takođe koristi Internet kao reklamu, objašnjava Jeremić.

Profesorka medija na Fakultetu dramskih umetnosti Divna Vuksanović bi trend nazvala tehnološki napretkom i kreativnom zastarelošću.

- Tehnologija je stvorila iluziju napretka dok je ono što vidimo na Internetu zastareo oblik prezentacije likovne umetnosti, objašnjava naša sagovornica.

Profesorka tvrdi da je teško promovisati ovaj vid stvaralaštva na Internetu, a da to ne bude kič i šund, jer likovna umetnost prenosi humanističke vrednosti dok je Internet transhumanog karaktera.

- Fotografija slike je kopija, a ona je vrednosno ispod originala. Svako ko voli Vivaldija i Botičelija može da napravi video klip sa Botičelijevim slikama i Vivaldijevom muzikom. Mi imamo iluziju da se tako demokratski promovišu umetnost i njene vrednosti, ali čak i kada to radi tehnički pismeni ljudi, oni su retko obrazovani u oblasti estetike i humanističkih disciplina.

Vuksanovićeva kaže da promocija umetnosti na društvenim mrežama znači da svako, iako estetski nepismen, može da kopira umetnost čime se gubi od umetničkog karaktera originala. Na kraju ukus mase diktira šta će se plasirati na svetskoj mreži.

- Čak i kada vrhunske institucije koriste društvene mreže za promociju umetnosti, one koriste marketinška sredstva, prljavu estetiku, kopiju koja samo informacijski čuva kontakt sa umetnošću. Gomila onlajn materijala koji treba da posluži demokratizaciji sveta informacija zapravo nas udaljava od suštine, zaključuje Divna Vuksanović.

Izvor: Politika / J. Stevanović

POČELA NOVA SEZONA U BEČKOJ OPERI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

BEČ - Francuski baletan Manuel Legri trjumfovao je u petak kao direktor baleta Bečke opere u spektaklu posvećenom koreografima Žoržu Balanšinu i Džeromu Robinsu.

Premijerno je prikazana u Štatsoperi koreografija Balanšina (1904-1983) “Koncert za violionu Igora Stranvinskog” iz 1972. godine.

Legri je došao u Bečku operu 1. septembra 2010. godine zajedno s novim generalnim direktorom Dominikom Mejerom i od tada je obnovio balet u toj operi, koja je tokom poslednjih 20 godina bio zanemaren.

U punoj sali opere počela je sezona baleta 2011-2012, tokom koje će biti još dve premijere - 26. oktobra, “Silfida” francuskog koreografa Pjera Lakota i 12. februara “Omaž Rolanu Petiju”, poznatnom francuskom koreografu, koji je preminuo 11. jula 2011. godine u 87. godini.

Na repertoaru su i baleti “Teme i varijacije” (1947) Balanšina, i “In the Night” (1970) i “Glaš Pieces” (1983) Robinsa (1918-1998).

Izvor: Glas javnosti

PRVENAC KONANA DOJLA U PRODAJI

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

U britanskim knjižarama od danas će se naći do sada neobjavljeni roman Artura Dojla “Priča Džona Smita”. To je roman prvenac britanskog pisca - Dojl ga je kao mlad poslao izdavaču, ali je izgubljen u pošti.

Do sada neobjavljeni prvi roman Artura Konana Dojla naći će se od danas u britanskim knjižarama, prenosi Bi-Bi-Si.

“Priča Džona Smita” (The Narrative of John Smith), napisan između 1883. i 1884. godine, sećanja su čoveka koji je prinuđen da zbog napada kostobolje leži u svojoj sobi.

Konan Dojl je kao mlad autor roman poslao izdavaču, ali je roman izgubljen u pošti. Knjiga je potom rekonstruisana iz sećanja, ali nikada više nije poslata za objavljivanje.

“Moj šok zbog njenog nestanka bio bi minoran u poređenju sa užasom da se iznenada pojavi - odštampana”, našalio se jednom prilikom autor.

Britanska biblioteka će roman objaviti zajedno sa audio-verzijom koju čita glumac Robert Lindzi.

Četiri sveske rukopisa takođe su i deo izložbe koja traje u biblioteci do 5. januara.

“Ova publikacija i izložba pokazuju da još uvek postoje nove stvari koje se mogu otkriti o ovoj ikoni književnosti, rekla je Rejčel Foš, jedan od urednika romana.

Roman je deo kolekcije Biblioteke od 2007. godine i objavljuje se u dogovoru sa fondom Konana Dojla.

Izvor: RTS