BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA OD 23.OKTOBRA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Najveća i najvažnija kulturna manifestacija u Beogradu, 56. međunarodni sajam knjiga biće otvoren u nedelju, 23. oktobra i trajaće do 30 oktobra, saopštio je danas predsednik Organizacionog odbora Željko Ožegović.

Na prvoj konferenciji za medije u Skupštini grada, Ožegović je istakao da će počasni gost ove godine biti portugalski jezik koji će, pod motom “Jedan jezik - puno kultura”, zastupati osam luzofonskih zemalja (u kojima se govori portugalski) Angola, Brazil, Gvineja Bisao, Zelenortska Ostrva, Mozambik, Portugal, Sao Tome i Principe i Istočni Timor.

Za sajam 2012. počasni gost će biti Mađarska kojoj će na kraju ovogodišnjeg sajma biti predata “štafeta” u vidu “Otvorene knjige”.

Na ovogodišnjem sajmu, čiji je slogan “Knjige spajaju ljude”, nastupiće, na površini od 30.091 metar kvadratni, više od 800 izdavača iz zemlje i inostranstva, od kojih su 450 domaći i izložiće isključivo svoje knjige.

Prema rečima Ožegovića, radno vreme sajma je produženo i biće od 10 do 21 sat, a cene ulaznica su ostale iste kao prethodne dve godine - 250 dinara za pojedince, 150 dinara za grupne posete i 100 dinara na dan otvaranja sajma kada se vrata sajamskih hala otvaraju u 15 sati, dok će ceremonija otvaranja početi u 18 sati, a štandovi će moći da se razgledaju do 21 sat.

Organizatori sajma su, kao i ranije, odredili Školski dan (27. oktobra) i dva (25. i 26. oktobar) za porodične kada za jednstvenu cenu od 600 dinara mogu da uđu roditelji sa decom.

Sajam će, prema tradiciji, dodeliti i tri nagrade: izdavač godine, izdavački poduhvat godine i dečja knjiga, ali ovoga puta su svi domaći izdavači ” u igri”.

Ambasadori Brazila i Portugala, kao i savetnik ambasade Angole, bili su jedinstveni u izražavanju zadovoljstva što su njihove zemlje ove godine, zajedno sa ostalim luzofonskim, počasni gosti i najavili su da će dovesti 20 značajnih pisaca s portugalskog govornog područja čija su dela prevedena na srpski jezik.

On su istakli da je tokom protekle godine prevedeno 40 novih naslova sa portugalskog na srpski jezik i da će domaćim čitaocima biit pružena prilika da steknu potpuniju sliku o razlicitim kulturama sa svih kontinenata koje povezuje isti jezik.

Urednik pratećih programa Sajma prof. dr Vladislava Gordić Petković najavila je bogat program koji će se, kao i prethodne dve goidne, održavati u specijalno uređenim salama u Hali 2 .

Ona je istakla da je posebna pažnja posvećena literaturi na porugalskom jeziku, kao i jubeleju pola veka otkako je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu, o čemu je priprmeljena izlozba koja će imati centrelano mesto u Hali jedan.

Već poznate i popularne programe: ćaskaonica, agora, strip radionice, poezija i okruženje dopuniće ove godine tri sajamske konferencije na kojima su učešće potvrdili domaći i strani stručnjaci za pojedine oblasti, kao i mnogobrojni pisci.

Prema rečima Gordić-Petković, prvi skup posvećen postkolonijalnim studijama trajaće dva dana i u njegoovm radu će učestvovati 25 domaćih i stranih naučnika, a njihova saopštenja će ubrzo nakan sajma biti publikovana u elektronskoj formi.

Jedna konferencija biće posvećena novim tehnologijama a treća će se baviti prenošenjem Andrićeve proze na film i televiziju.

Uobičajeni forumi sajma baviće se ove godine temama sufinansiranje izdavaštva:pomoć ili obmana, biblioteke budućnosti i pravopis i pismenost…

Urednica je najavila i sedmi godišnji susret bibliotekara na temu “Novi zakon o obaveznom primerku publikacije”, a posetioci će imati priliku da razgledaju više izložbi posvećenih piscima čiji se jubileji obeležavaja, kao što su Branko Miljković, Sava Tekelija, Česlav Miloš, Borislav Pekić.

Gordić Petković je istakla da nisu zaobiđene ni zadužbine i fondacije, kao i organizacije prevodilaca, jer svi su u funkciji građenja mostova putem knjiga.

Marijan Marinković, urednik sajta Sajma knjiga, preporučio je izlagačima, posetiocima i novinarima da sve što ih interesuje potraže na sajtu www. beogradskisajamknjiga. org gde će moći da nađu sve informacije.

Izvor: B92/Tanjug

POLANSKI PRIMIO NAGRADU DODELJENU 2009. U CIRIHU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Francuski reditelj poljskog porekla Roman Polanski primio je danas u Cirihu počasnu nagradu koju mu je 2009. godine dodelio Filmski festival u tom gradu, ali nije tada nije mogao da je dobije jer je bio uhapšen.

Reditelj je stigao na mesto ceremonije u crnom odelu i beloj košulji, uz aplauze obožavalaca. Zaustavio se da potpiše brojne autograme i pozira za fotografe.

Polanski nije danas dao izjavu novinarima.

“Bolje ikad nego nikad. To je način da se pozdravi i zahvalim onima koji su me podržali u mojim teškim vremenima”, rekao je Polanski juče za švajcarsku televiziju TSR.

Nikada nisam rekao ‘nikad se neću ovde vratiti’, posle hapšenja 27. septembra 2009. godine po dolasku na ciriški aerodom na osnovu međunarodne poternice, rekao je Polanski.

Reditelj je rekao da već 40 godina dolazi u Švajcarsku gde ima mnogo prijatelja.

Polanski je prvi put došao u tu zemlju posle ubistva 1969. godine u Los Anđelesu njegove supruge, glumice Šeron Tejt, tada u osmom mesecu trudnoće. Sekta Čarlsa Mensona je tada pored nje ubila još četiri osobe.

Posle hašenja, reditelj je napustio 9. decembra zatvor kantona Ciriha. Bio je u kućnom pritvoru u Gštadu pod kaucijom od 4,5 miliona švajcarskih franaka i morao je da nosi elektronsku narukvicu.

Izvor: BlicOnline/Beta Foto: AFP

Oslobođen je kućnog pritvora u julu 2010. godine, pošto je Švajcarska odbila da ga isporuči SAD, gde je optužen za seksualne odnose s maloletnicom od 13 godina 1977. godine.

Izvor: BlicOnline

GRAZIA MAESTRO!

Nebojša Đorđević    Strip, Vesti

„Otišao je istinski zaljubljenik u strip i legenda devete umetnosti. Ostavio je iza sebe brojne strip junake i edicije kao i kompaniju koja će nastaviti i dalje da širi strip umetnost u celom svetu. Hvala ti Serđo što si sa nezaboravnim junacima obeležio moje detinjstvo, mladost pa i sada zrelije doba! Grazia maestro!” Ovo je jedan od brojnih izraza zahvalnosti, divljenja i poštovanja prema liku i delu Serđa Bonelija, urednika čuvene izdavačke strip kuće Boneli, koji je preminuo u 79. godini u ponedeljak ujutro u Monci, nakon kraće bolesti, kako su izvestili italijanski mediji.

Na sajtu knjižare Darkvud, specijalizovane za stripove, i drugi ovdašnji zaljubljenici u devetu umetnost, a posebno u Bonelijeva izdanja i najpoznatije junake ovog autora i izdavača poput Zagora i Mister Noa, ostavili su svoje poruke povodom tužne vesti. „Poslednjih godinu i po dana sam se nadao da će Serđo (Nolita) onako iz nekog gušta uzeti i napisati neku trodelnu Zagorovu epizodu, koju bi poslednjim atomima snage nacrtao Feri onako kako je to umeo, onako da izgaram za sledeću epizodu kao što sam izgarao kao klinac, a onda se obojica oprostiti od Zagija zauvek. Sada mi je ostao samo san. Sunce polako zalazi nad Darkvudom. Zbogom Nolita. Hvala ti za Zagora, i što si mi ulepšao detinjstvo.”

Serđo Boneli (it. Sergio Bonelli, 2. decembar 1932 - 26. septembar 2011) italijanski je strip autor i izdavač. Rođen je u Milanu, a njegov otac, Đan Luiđi Boneli, bio je tvorac Teksa Vilera i brojnih drugih italijanskih strip junaka. Serđo je veoma mlad počeo da radi u porodičnoj izdavačkoj kući, najpre kao kurir i radnik u skladištu, a 1957. dolazi na čelo izdavačke kuće Čepim, koja kasnije menja ime u Serđo Boneli editore. Kako bi se distancirao od svog slavnog oca, često je svoje radove potpisivao pod pseudonimom Guido Nolitta. Svoj debi kao scenarista imao je 1957. godine kada je na italijanski preveo španski serijal Verdugo Ranch, da bi zatim napisao i završnu epizodu ovog serijala koju je nacrtao Franko Binjoti. Krajem 50-ih i početkom 60-ih Boneli je napisao nekoliko epizoda Malog Rendžera. Godine 1960. napisao je Il Giudice Bean, mini-seriju od šest epizoda koju je ilustrovao Serđo Tarkvinio. Iste godine upoznao je crtača Galijena Ferija s kojim je 1961. stvorio Zagora, jednog od najpopularnijih strip junaka. Boneli je pisao skoro sve priče o Zagoru do 1980. (br. 182). Ove godine ovaj junak, indijanskim imenom Zagor Tej Nej, odnosno, Duh sa sekirom, gospodara Darkvuda, napunio je 50 godina. Godine 1975. Serđo je stvorio svog drugog najpoznatijeg junaka - Mister Noa, bivšeg američkog vojnika koji 50-ih godina živi u brazilskoj Amazoniji, za koga je uvek pričao je njegova omiljena kreacija. Prema pisanju dnevnika Republika, Mister No je lik koji „predstavlja momenat prekida sa tradicijom izdavačke kuće koju je osnovao njegov otac”. „Vojnik Džek Drejk je antijunak, veoma human i veoma daleko od nepogrešivih junačkih figura poput Teksa Vilera”, navodi taj list. Njegov lik savršeno se uklopio u promene prilika u kulturi: on je moderan i ciničan, malo je heroj, malo antiheroj, i nije patetičan, što je najbitnije. Strip se ugasio 2006. godine, posle više od 30 godina uspešnog izlaženja. Boneli je zamenio svog oca na mestu scenariste stripa „Teks Viler”, koji je i danas jedan od najprodavanijih stripova u Italiji.

Bonelide

Najpoznatiji naslovi ovog izdavača su „Teks” i „Dilan Dog”, koji se svakog meseca prodaju u više od 800.000 primeraka. Ova izdavačka kuća, specijalizovana za stripove, osmislila je i tzv. Boneli format - manji u odnosu na dotadašnji, u crno-beloj tehnici, sa pričama od 98 do 300 stranica.

Nakon uspeha „Dilan Doga”, mnoge izdavačke kuće su počele da štampaju stripove u istorijskom Boneli formatu. Kritičari će ova izdanja etiketirati terminom „bonelide”. Zvanični zastupnik izdanja ove kuće u Srbiji je edicija Veseli četvrtak, koja je za svoje prve tri godine objavila preko tri stotine različitih Boneli stripova.

Izvor: Danas A. Ćuk, I. Matijević

SVICI IZ MRTVOG MORA DOSTUPNI PREKO INTERNETA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Dve hiljade godina nakon što su napisani i nekoliko decenija pošto su pronađeni, Svici iz Mrtvog mora (Kumranski spisi) danas su postali dostupni svima, preko interneta.

Na ovom projektu sarađuju Izraelski nacionalni muzej i kompanija Gugl (Google), koji su danas na internet postavili pet svitaka.

Među svicima je i biblijska knjiga proroka Isaija.

Guglova tehnologija omogućava posetiocima da unutar svitaka da traže određene delove i prevode ih na engleski.

Svitke koji su od danas dostupni onlajn kupovali su istraživači iz Izraela u periodu od 1947. do 1967. Pronašli su ih beduinski pastiri u Judejskoj pustinji. Čuvaju se u Izraelskom Muzeju u Jerusalimu.

Gugl i Nacionalni muzej Izraela rade na izradi baze podataka veće zbirke svitaka koja bi bila razumljiva i laka za pretraživanje.

Izvor: BlicOnline

IZLOŽBA O MODI IZMEĐU DVA SVETSKA RATA

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

NOVI SAD - U Galeriji Matice srpske (GMS) u Novom Sadu sutra će biti otvorena izložba „Građanski modernizam i popularna kultura. Epizode modnog, pomodnog i modernog (1918-1941)”, autorke dr Simone Čupić.

Tom izložbom će se GMS uključiti u mesec mode u Srbiji, manifestaciju koja se priređuje povodom međunarodne muzejske konferencije posvećene odevanju.
Ideja je da se kroz likovni materijal i odabrana dela prikažu istorijski događaji i društvene promene koje su se u srpskoj sredini odigrale u periodu između dva svetska rata.
Izlaganjem umetničkih dela koja obuhvataju portrete tadašnjih filmskih diva, autoportrete umetnika, predstave građanskih enterijera i javnih prostora namenjenih zabavi, biće predstavljen duh jednog vremena, shvatanja i težnje jedne dinamične epohe u nacionalnoj istoriji.

Biće predstavljeno oko 50 radova među kojima su slike i crteži iz fondova GMS, Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti, Muzeja primenjene umetnosti, Narodnog pozorišta, Galerije „Milena Pavlović Barili”, Galerije „Sava Šumanović”, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i privatnih kolekcija.
Na otvaranju izložbe, koja će trajati do 20. oktobra, govoriće pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Milorad Đurić, upravnica GMS Tijana Palkovljević i autorka Simona Čupić.

Izvor:Glas javnosti