SRPSKI PISCI VAN LEKTIRE U CG

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Pisci koji su ranije u crnogorskim školama izučavani u okviru nastavnog predmeta srpski jezik i književnost, sada su u novom nastavnom predmetu crnogorski jezik i književnost potpuno zanemareni ili se pojavljuju sporadično.

Profesor književnosti Bosiljka Tomić kazala je da je u programu za osnovnu školu i gimnaziju, za Nastavni predmet crnogorski jezik i književnost, došlo do masovnog izostavljanja pisaca dobitnika prestižne “Njegoševe nagrade”.

“Velika pesnikinja i dobitnica Njegoševe nagrade 1984. godine Desanka Maksimović u nastavnom programu za osnovnu školu zastupljena je samo dva puta, u petom i osmom razredu, a ranije je njeno delo bilo zastupljeno u svim razredima, počev od prvog”, navela je Tomić.

Prema njenim rečima, u Nastavnom programu za osnovnu školu u Crnoj Gori više nema Mihaila Lalića, Oskara Daviča, Borislava Pekića, Dobrice Ćosića i Matije Bećkovića.

“Neki od njih, poput Bećkovića, nisu uvršteni ni u Nastavni program za gimnaziju”, kazala je Tomić.

Ona je navela da su u Nastavnom programu za osnovnu školu izostavljeni mnogi pisci iz Srbije na čijim delima su se, do sada, obrazovale generacije crnogorskih učenika.

“U prvom razredu više nema Jovana Jovanovića Zmaja i njegove pesme “Mati”, Desanke Maksimović “Hvalisavi zečevi” i “Bajka o labudu”, Mire Alečković “Vetar sejač”, Stevana Raičkovića “Crtanka”, navela je Tomić.

Prema njenim rečima, u programu za drugi razred više nema Jovana Jovanovića Zmaja, Mire Alečković, Dobrice Erića i Dositeja Obradovića.

“U trećem razredu više nema pesama Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja, Vojislava Ilića, Desanke Maksimović, Dušana Radovića, Branislava Crnčevića, Dobrice Erića, Ljubivoja Ršumovića i Milovana Danojlića”, navela je Tomić.

Ona je ukazala i da u programu za četvrti razred više nema pesama Vojislava Ilića, Stevana Raičkovića, Dobrice Erić i Janka Veselinovića.

Tomić je dodala da u petom razredu više nema pesme “Đački rastanak” od Branka Radičevića, niti pesme Dečak i pas od Danila Kiša.

“U preostalim razredima osnovne škole više nema Milana Rakića i njegove pesme “Simonida”, Vladislava Petkovića Disa, Sime Pandurovića, Milutina Bojića i njegove “Plave grobnice”, Janka Veselinovića “Hajduk Stanko”, Đure Jakšića, Miloša Crnjanskog “Lament nad Beogradom”, navela je ona.

Tomić je kazala da je i izbor iz narodne poezije oskudan i nedovoljan.

“Kada se sve sagleda, očigledno je da je program za nastavni predmet crnogorski jezik i književnost planiran tako da sa tradicijom školstva u Crnoj Gori nema ništa zajedničko, sa jedinim ciljem stvaranja novog Crnogorca”, zaključila je ona.

Izvor: B92/Tanjug

V.B.Z. RASPISAO KONKURS ZA NAJBOLJI NEOBJAVLJENI ROMAN

Nebojša Đorđević    Knjige, Konkursi, Vesti

Hrvatska Izdavačka kuća V.B.Z. je 10. put raspisala javni konkurs za književnu nagradu za najbolji neobjavljeni roman godine, saopšteno je iz beogradske podružnice tog izdavača.

Na konkursu za nagradu za najbolji neobjavljeni roman mogu učestvovati autori tekstova na hrvatskom jeziku i drugim štokavskim jezicima, kao i na čakavskom i kajkavskom dijalektu.

Svaki učesnik ima prava da na konkurs pošalje jedan roman koji nije objavljivan niti je prijavljen za učešće na nekom drugom konkursu. Rukopisi koji se prijavljuju na konkurs, treba da budu dostavljeni u pet primeraka na adresu V.B.Z. (Velikopoljska 12, 10010 Zagreb), s naznakom “za nagradu V.B.Z.-a”, do 1. septembra 2011. godine.

Autor najboljeg neobjavljenog romana za 2011. godinu biće nagrađen novčanom nagradom u visini od 100.000 kuna, a uslovi konkursa se mogu pročitati na internet sajtu ove izdavačke kuće (www.vbz.hr).

Nagrada V.B.Z.-a se dodeljuje od 2002. godine, a neki od dosadašnjih dobitnika ovog priznanja su Josip Mlakić za roman “Živi i mrtvi”, Marinko Koščec za roman “Wonderland”, Jelena Marković za roman “Escajg za teletinu” i Davor Špišić za “Koljivo”.

Nagradu su dobili i Nura Bazdulj Hubijar za “Kad je bio juli”, Hrvoje Salković za “Pravi se da ovo nisi vidio”, Svjetlana Gjoni za “Nula nemo”, Predrag Crnković za “Beograd za pokojnike”, Dragan Pavelić za “Proljeće u Karolinentalu” i Aleksandar Novaković za roman “Voda”.

Izvor: Blic Online/Beta

HULIO KORTASAR - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Hulio Kortazar (1914-1984), pored Borhesa i Sabata, jedan je od najznačajnih argentinskih književnika. Veliki uticaj na njega imali su Po, Kipling, H.G. Wells, te već spomenuti Borhes s kojim je blizak u misticizmu, no za razliku od njega koji koristi “uzvišen” jezik, Kortizar više koristi “ulični”. Kao protivnik vlade Huana Perona, emigrirao je 1951. godine u Francusku, i u Parizu radi kao prevodilac za UNESCO. U poznim godina, doživeo je političku tansformaciju, otvoreno podržavajući kubansku revoluciju, Aljendeov režim u Čileu i sandinistički pokret u Nikaragvi.

Prvo književno delo koje objavljuje je zbirka priča “Zverinjak”, a 1961. godine objavljuje svoj prvi roman “Nagrade”, u kome se bavi likovima koji lutaju lavirintima jednog broda, što je metaforični prikaz njihove potrage za smislim života i samospoznaje.

Njegovo najznačajnije delo je roman “Školice”.

Poezija

- Presencia (Prisutnost), 1938.
- Los reyes (Kraljevi), 1949.
- Pameos y meopas (Pemoe i meope), 1971.
- Salvo el crepúsculo (Izuzev sumraka), 1984.

 

ENTER VALENTINA

Verovatno sve znaju

da ćes ih fotografisati

i da će te silovati

sveštenica jednog podzemnog carstva

u kome se govori jezikom

za koji je obavezan glosar

na kraju sveske.

Dodji obučena u kožu

bez bića i bez čizama, golih nogu

i golih grudi; hoćes li tako, udvoj zelju

usana koje se smese

iza benson i heDžiza.

Valentina iz Italije

tvoja mini-suknja se ocrtava

na samoj ivici nacionalne cenzure.

Dodji da slušamo Badena Pauela.

 

ENTER DEKLAMATOR

Reka koja se u samu sebe uliva

kružna noć.

Pliš od reči kojima se iskazuje vrludavi ples

glasova

kapaka

bedara

prijateljice

noć

njihove igre njihovo pomirenje

duvan konjak Baš to tu, egzorcizam. Baš to, nezna izdaja.

 

*   *  *

Kružna noc,

reka koja se u samu sebe uliva.

Ovamo igre,

aveti, liturgije,

ovamo, dok sve jeste i nije.

Topologija: ovde

Hronologija: sada

Tipologija: ovako

kako ih gledam

Njihove igre njihove lutke njihovo prstenje

njihovi poljupci njihova poliedarska stakla

njihovi zubi njihova ramena njihovi mirisi

njihova beznačajnost i njihovi samrtni glasovi

Buenos Ajres Pariz

Barselona Havana

 

PET PESAMA ZA KRIS

1.
Već znatno iza mezzo
camin di nostra vita
ukazuje se teritorija ljubavi
jedan, pre mentalni, negoli hemijski, lavirint
gde moguće je
biti lagano srećom ispunjen
i bez niti ili konca rastrojene Arijadne
bez pene bez čaršava bez butina.
Sve se odvija u sklopu odraza smiraja dana
tvoja kosa tvoj miris tvoja pljuvačka.
I tamo te sa druge strane činim svojom
dok se ti sa svojom prijateljicom
igraš noćnih igara.

2.
U stvari mnogo i ne marim
što će tvoje dojke zaspati
na plavoj simetriji drugih dojki.
Ja bih ih samo prignječio
golicanjem svog dodira
pa bi se ti nasmejala upravo
kad treba iako je potrebno bilo i za očekivati
da samo zajecaš.

3.
Odlično znam šta dobijaš
kad se izgubiš u zadovoljstvu.
Jer je to tačno ono
što bih i sam osetio.

4.
(Tačna ispravka: to što smo se na kraju dana sreli na šetalištu.)

5.
(Voleo bih da poveruješ
da je ovo smešna igra
nadoknada
kojom sebe tešim zbog udaljenosti.
Nastavi onda da plešeš
na ogledalu drugog tela
pošto si se meni
tek
ovlaš
nasmešila.)

(Sa španskog prevela Silvija Monros-Stojaković)

 

GETE - INSTITUT I DALJE IMA PUNE RUKE POSLA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Centrala u Minhenu

Gete-Institut ove godine obeležava 60 godina postojanja. Osnovan je 1951. u Minhenu i od tada se promoviše nemačke kulturne vrednosti. Poslednji godina sve se više angažuje u kriznim regiona.

Najmlađa 150. ispostava Gete-Instituta, otvorena je nedavno - 14. juna ove godine na Kipru i to u sred zabranjene, vojne zone koja deli sever i jug zemlje. Pre 11 godina zatvoren je Gete-Institut u glavnom gradu ostrva, Nikoziji. Danas, ne samo da ovo novo otvaranje predstavlja jedan simboličan čin u godini u kojoj Gete Institut slavi 60 godina postojanja, već ono simbolizuje i rad svih ostalih ispostava Instituta širom sveta.

Time se potvrđuje da zadatak Instituta nije samo kulturno-obrazovne prirode, već da on ima i zadatak da u konfliktnim situacijama, tamo gde politika zakaže, posredstvom kulture, traži kompromis. U slučaju Kipra, Institut traži put pomirenja između grčke i turske strane, koje još uvek trpe posledice građanskog rata.

Pored kulture “zašao i u politiku”

Da je kulturni rad Gete-Instituta uveliko zašao i u sferu politike, pokazuju i aktuelna zbivanja u arapskim zemljama, gde se Institut u poslednje vreme veoma aktivno angažovao: na primer u Tunisu i Egiptu. Tamo Institut povezuje arapske umetnike i režisere sa njihovim nemačkim kolegama i promoviše saradnju između njih. Još jedan primer Geteovog angažmana je i takozvani Tahrir-salon u Kairu gde se održavaju sastanci i razmenjuju iskustva o političkim potresima u arapskom svetu. Predsednik Gete-Instituta, Klaus Diter Leman kaže:

“U Kairo smo doveli i zaposlene iz Savezne komisije za Štazi dokumentaciju kako bismo pokazali kako se barata tajnim dokumentima i kako se to radi u Nemačkoj. Radi se dakle o sferama umetnosti, kulture, ali i o društveno-političkoj sferi.”

Kada je Institut osnovan pre 60 godina, on se nije bavio takvim kulturno-političkim akcijama. Posle Drugog svetskog rata i nacističkih zločina, Nemačka je izgubila sav međunarodni kredibilitet. 1951. Savezna Republika Nemačka bila je nova država, stara samo dve godine i njen cilj je da ponovo stekne poverenje sveta i to korak po korak. To je ujedno i težište rada Gete-Instituta, koji te godine otvara ispostavu u Nemačkoj, u idiličnom Bad Rajhenhalu, za dalje obrazovanje stranaca koji uče nemački jezik.

Prvi otvoren u Atini

: Već naredne godine, 1952., otvoren je i prvi institut u inostranstvu - u Atini, a deset godina kasnije Gete je već imao 54 ispostave u inostranstvu i 17 instituta u Nemačkoj. I sve to u samostalnoj režiji. Tada je Gete-Institut bio samostalna asocijacija koja je obavljala posao na sopstvenu odgovornost. Magična reč zahvaljujući kojoj je Institut stekao svetsko poverenje je, tada kao i danas, nezavisnost od politike. Klaus Diter Leman, direktor Instituta kaže:

“Mi nismo državno preduzeće i to je odluka koja važi još od pedesetih godina. Mi smo samostalno pravno lice, dve trećine našeg budžeta odobrava parlament, a jednu trećinu sredstava zarađujemo samostalno i u potpunosti smo nezavisni u oblikovanju našeg programa. To čitav svet primećuje i odatle crpimo naš kredibilitet.”

U početnim godinama, program Gete-Instituta koncentriše se na nemačku klasiku - Getea, Šilera, Baha i Betovena. Ali težište rada Instituta ubrzo se menja šezdesetih godina, u duhu hipi generacije i buntovnih šezdesetosmaša koji su zahvatili i Nemačku. Studentski protesti, “flower-power” i politizacija društva nisu zaobišli ni Gete-Institut, oblikovali su njegov kulturni program.

“Treći stub spoljne politike”

To je vreme kada Zapadna Nemačka samu sebe redefiniše. Sedamdesetih godina, sociolog Ralf Darendorf, nekada aktivan u Ministarstvu spoljnih poslova, razvio je nove principe: naime, kulturna politika proglašena je “trećim stubom spoljne politike”. Ali namera tog principa nije bila samo prevrednovanje stvari, već jedna nova misao koja se tada nije podrazumevala: “Ono što mi dajemo je samo onoliko vredno, koliko smo sami spremni da uzmemo. Otvorenost prema drugima je zato princip naše spoljne kulturne politike.”

Od tada, Gete Institut više nije samo izvozio kulturu, već je, vođen zahtevom Ralfa Darendorfa, radio na razmeni, dijalogu i saradnji na jednakim osnovama. To je postala svakodnevica brojnih radnika Gete-Instituta koji se širom sveta umrežavaju sa lokalnim partnerima. Iz toga je nastalo jedno kulturno bogatstvo, senzibilitet, znanje i uzajamno poštovanje, koje se sve više odražava i na Nemačku.

Ipak, u pojedine delove sveta, Gete-Institut došao je kasnije: tek posle pada Berlinskog zida i završetka Hladnog rata, otvaranje Instituta na istoku Evrope postalo je moguće. Već 1991. godine otvoreno je pet novih Instituta - u Varšavi, Krakovu, Pragu, Budimpešti i Moskvi. U međuvremenu je uspostavljen rad i u centralnoj Aziji i ostalim delovima Istočne Evrope. Danas, nešto više od dve decenije od pada zida, Klaus Diter Leman vidi veliki izazov u radu Instituta na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi, podsaharskoj Africi i jugoistočnoj Aziji zajedno sa Kinom: “Tamo nismo prisutni samo kao kulturna institucija. Tamo izgrađujemo i strukture. I to je danas naš veliki zadatak u svetu. Time što naš interes nije ekonomski, već je naš rad nesebično povezan sa kulturom, osigurali poverenje u svetu na duže staze.”

Prema Lemanovim rečima, otvaranje novih ispostava trenutno nije u planu. Za sada će Institut ostati na broju od 150 ispostava širom sveta. Više nije aktuelna ni debata o tome da li su one unutar ujedinjene Evrope možda suvišne. To se više ne dovodi u pitanje, što je pokazalo i nedavno otvaranje Instituta na Kipru, jer, čak i u sopstvenom evropskom dvorištu, i posle 60 godina rada, Gete Institut još uvek ima puno posla.

Izvor: Deutche Welle : Aja Bah / Tijana Milunović

PRONAĐENA UKRADENA REMBRANTOVA LITOGRAFIJA

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

LOS ANĐELES - Američka policija je saopštila da je pronađena Rembrantova litografija ”Presuda” iz 17. veka, koja je ukradena tokom vikenda na privatnoj izložbu u hotelu ”Ric-Karlston”.

Policija iz Los Anđelesa nije precizirala detalje u vezi sa pronalaskom i vraćanjem litografije, prenosi AP.

Predstavnik za medije policije u Los Anđelesu, Stiv Vajtmor, rekao je da su bar dve osobe bile uključene u krađu.

Litografija vrednosti 250.000 dolara i dimenzija 28 sa 15 centimetara, bila je izložena u okviru privatne izložbe u hotelu ”Ric-Karlton”.

Vajtmor je rekao da je litografiju bilo lako ukrasti, jer je stajala na drvenom postolju, za koji nije bila pričvršćena.

Rembrantova litografija je bila deo izložbe, koja je bila pod pokroviteljstvom instituta Linearis u San Francisku.