MILION EVRA ZA KUPOVINU KNJIGA ZA BIBLIOTEKE U SRBIJI

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Ove godine je okupljeno tri puta više knjiga nego prethodne: Predrag Marković i Sreten Ugričić

Ove godine će za potrebe domaćih javnih biblioteka Ministarstvo kulture otkupiti 1.327 naslova, odnosno 169.866 primeraka knjiga, rekao je ministar Predrag Marković. Prema njegovim rečima, ove godine će u poređenju s prethodnom biti otkupljeno dva puta više naslova i tri puta više primeraka knjiga, a ukupno je izdvojeno 99.826.750 dinara (blizu milion evra).

Marković je rekao da je veliki broj knjiga koje će stići u javne biblioteke postignut zahvaljujući sniženim cenama otkupljenih naslova i da cilj konkursa nije da se pomogne izdavačima, nego bibliotekama.

„Država raspisuje druge konkurse kojima se pomaže izdavačima, kao što su konkursi za kapitalna izdanja i za vredne prevedene knjige. Ovaj konkurs je namenjen bibliotekama, odnosno čitaocima”, rekao je Marković.

Međutim, ostaje problem kriterijuma izbora knjiga koje su okupljene, pa su neki izdavači ostali nezadovoljni. Zoran Hamović iz „Klija” kaže za „Blic” da su upravo izdavači značajnih i kapitalnih izdanja oštećeni. Hamović se pita kako je Danijela Stil dospela na listu.

- Uvek je kod otkupa dilema da li kupovati tu književnu bižuteriju. Mi smo želeli da postoji dvostepeni način otkupljivanja, gde prvo komisija ukloni Danijelu Stil i slične gluposti, i da priliku da se kupuju ozbiljnije knjige, jer je trenutno u toku jedan strašan beletristički udar na biblioteke. Umesto da se čitaju naši pisci, mi čitamo idiotsku beletristiku na nivou španskih serija. To za državne pare ne sme da se otkupljuje - kaže Hamović.

Ministar Marković kaže da je popust državi za otkup knjiga izdavača na prethodnom konkursu bio svega 20 odsto, a na ovom konkursu je 35 odsto za izdavače koji samostalno objavljuju knjige, 55 odsto za ona izdanja koja je sufinansirala država i 75 odsto za naslove koje je u celini finansirala država.

- Tim tehničkim rešenjem omogućili smo da za istu sumu novca kupimo veći broj knjiga za biblioteke - rekao je Marković.

Zoran Hamović kaže da su na ovaj način zapravo izdavačima otete knjige.

- „Klio”, kao i mnogi drugi izdavači, najviše je oštećen činjenicom da je zloupotrebljena administrativna moć ministarstva. Jer skala od 35, 55 i 75 posto praktično je nelegalno uzimanje onoga što pripada izdavačima. Dakle, nije kupljeno više knjiga nego prošle godine, već je oteto više knjiga - kaže Hamović.

Po izboru biblioteka

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić rekao je da je Komisiji za otkup knjiga stiglo 3.308 naslova, od kojih je komisija odredila spisak od 1.330 naslova, a zatim ih razvrstala u pet kategorija i ponudila bibliotekama da same naprave izbor.

Izvor:Blic Online M. Vukelić

“BEOGRAD 2020″ PRVI PO REJTINGU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti


Evropski komesarijat za kulturu i obrazovanje zvanično je objavio rezultate nakon višemesečnih konsultacija u Briselu da je Beograd prvi po rejtingu za Evropsku prestonicu kulture.

Upravo ovaj dokument Evropske komisije u kome su učestvovale 34 zemlje, direktno utiče na formiranje nove odluke Evrope koja će definisati pravila projekta i buduće titulare Evropske prestonice kulture posle 2019. godine, navodi se u saopštenju.

U Briselu je početkom marta ove godine održana konferencija u organizaciji Evropskog komeserijata za kulturu i obrazovanje pod nazivom “Evropske prestonice kulture posle 2019. godine” u čijem radu je aktivno učestvovala delegacija projekta “Beograd 2020″.

Tom prilikom su predstavljeni rezultati konsultacija koje su trajale nekoliko meseci, po kojima je Srbija, predvođena projektom “Beograd 2020″, prva po rejtingu.

Evropski komeserijat za kulturu i obrazovanje ove rezultate pretočio je u zvaničan dokument koji se od ove nedelje nalazi na njegovom sajtu. Dokument potvrđuje veliko interesovanje koje vlada u Srbiji za titulu Evropske prestonice kulture i rešenost da Beograd to zvanično bude 2020. godine, a brojne aktivnosti Organizacionog odbora zaduženog za pripremu kandidature za Evropsku prestonicu kulture u prethodnom periodu prepoznate su širom Evrope.

Izvor: B92/Tanjug

LI TAI PO - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Li Tai Po, je bitan kineski pesnki i umetnik, istaknuti nosilac taoističke tradicije. Snažna individualnost, na granici egocentričnosti, beskompromisan u odustajanju od svih do tada priznatih normi, kako umetničkih tako i društvenih. Rođen je u mestu Suiye, današnjem Tokmaku u sovjetskom Turkestanu. Detinjstvo provodi u provinciji Sichuan, na krajnjem zapadu Kine.,Iako izdanak vladarske loze kojoj je pripadala i carska dinastička kuća Tang, odrastao je u porodici dobro stojećih trgovaca, bez većeg društvenog položaja. Od malena dobija solidno klasično (konfucijansko) obrazovanje. Navršivši dvadeset godina otiskuje se u svet kao pesnik-skitnica I time počinju njegova putovanja prostranstvom kineske imperije, da završe tek smrću, četrdesetak godina kasnije.,

Postoje zapisi da je boravio u provinciji Shandong, dakle na krajnjem istoku, kao jedan od članova književnog klana “Šest besposličara iz bambusovog gaja”, (naziv koji očito aludira na taoističkih Sedam svetaca iz bambusovog gaja) gdje susreće drugog velikog kineskog pesnika, Du Fua i gdje se rađa duboko prijateljstvo dvaju velikih umetnika vidljivo na više mjesta u njihovim pesmama.

G. 742. Li Tai Po, po prvi put, odlazi u prestonicu. Jedan od prijatelja taoista uvodi ga na dvor kao već poznatog i slavnog pjesnika. Caru Ming Huangu ga predstavljaju kao “prognanog besmrtnika”. Ming Huang, veliki ljubitelj umjetnosti i mecena, zadržava ga na dvoru i postavlja na položaj dvorskog pjesnika. Iako u službi cara, Li Tai Po međutim zadržava stare navike slobodnog i pomalo raspusnog života. U trećoj godini boravka na dvoru pada u nemilost kao žrtva spletke careve najomiljenije konkubine i prvog eunuha, te biva prisiljen napustiti Changan. ,provinciji Guizhou.

Postoji legenda da se u pijanstvu utopio, pokušavajući dohvatiti mesec,tako što se ogledao u reci. Veruje se da je veći deo pesama Li Tai Poa izgubljen: nakon njegove smrti oko,hiljadu ih je prikupljeno u zbirku, kojoj se međutim vrlo brzo gubi svaki trag. Tek 1068. pronađene su današnje verzije.

 

NOĆU

Pred posteljom Jasna mesečina,

je li to inje zemlju prekrilo?

Dižem glavu, gledam jasni mjesec,

spuštam glavu, u srcu mi zavičaj.

 

ISPRAĆAJ MENG HAORANA

KOJI ODLAZI U GUANLING

 

U paviljonu žutog ždrala,

opraštamo se, stari prijatelju,

martovske magle, cveće prekriše,

ti odlaziš u Yangzhou.

Daleki obris usamljenog jedra,

modrinu neba doseže,

vidim još samo Dugu reku

što teče ka obzorju.

 

SLUŠAJUĆI CITRU REDOVNIKA JUN

IZ ZEMLJE SHU

 

Grleći zelenu citru, redovnik iz zemlje Shu

spustio se zapadnom stranom planine Emei.

Već prvi zamah njegove ruke, meni na volju,

donese šumor borova iz hilade dolina.

Čuh mrmorenje brzaca planinskih potoka

i jeku zvona stegnutih mrazom.

Al dolazak zelene planinske večeri ne oćuteh,

i oblake jesenje što sve obaviše tamom.

 

PIJEM SAM NA MJESEČINI

 

Sred cveća pehar, vina pun,

pijem sam - nikog da ga podelimo.

Čašu dižem, blistavi mjesec pozivam,

s mojom senom nas je troje.

Mesec, premda ne pije i ne razume,

a sena glupo sledi moje pete,

budimo prijatelji, bar za jedan tren,

veseli i bezbrižni, dok proleće traje.

Ja pevam, Mesec se klati,

ja plešem, sena se izvrće.

Dok sam budan, slavimo zajedno,

kad se opijem, mi se razdvajamo.

Večno vezani, nismo uvek bliski,

do novog susreta, oblacima s druge strane.

 

 

 

NAGRADA PISCU DŽONU RALSTONU SOLU

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Džon Ralston Sol, kanadski pisac i teoretičar, predsednik Međunarodnog PEN, prvi je dobitnik Nagrade „Gutenbergova galaksija” za životno delo u oblasti književnosti i za doprinos kulturi Kanade.

Nagrada „Gutenbergova galaksija” za životno delo, koja je Džonu Ralstonu Solu uručena u Torontu, osnovana je povodom stogodišnjice rođenja Maršala Makluana. Osnivač nagrade je Makluanova fondacija koja u saopštenju ističe da je cilj ove nagrade da u dobitniku „prepozna onoga koji je produžio ideje i delo Maršala Makluana”.

„Mnogi su Maršala Makluana videli kao proroka civilizacije njegovog vremena. U skorije vreme Džon Ralston Sol je stvorio veliki opus koji ispituje stanje savremene civilizacije. Kroz svoj književni i teorijski rad i kroz svoje aktivnosti Džon Ralston Sol oblikuje novo razumevanje civilizacije, ali i kanadske istorije. Zahvaljujući tome, svi smo pojedinačno bogatiji i pravedniji kao zemlja”, rekao je na dodeli nagrade profesor Robert Logan, direktor Makluanove fondacije.

Džon Ralston Sol se bavio pitanjima prirode individualizma, građanskih prava i javnog dobra, neuspesima tehnokratskih društava, konfuzijom između vođstva i menadžerizma, ulogom slobode govora i kulture u savremenom društvu, a značajna je i njegova kritika globalizma i dominantnih savremenih ekonomskih argumenata.

Džon Ralston Sol je počasni profesor čitavog niza fakulteta u svetu, a njegove knjige su prevedene na sve veće svetske jezike. Magazin „Time” ga je proglasio za proroka među savremenim misliocima, a ,,Utn Rider” ga je svrstao među sto vodećih svetskih mislilaca i vizionara.

Njegovu najznačajniju knjigu „Propast globalizma i ponovno izumevanje sveta” objaviće izdavačka kuća „Arhipelag” početkom septembra, kada će Džon Ralston Sol biti gost Beograda povodom Svetskog kongresa PEN.

Izvor: B 92/PR Foto: Sophie Boussols

“IGRA TRONOVA” VIŠE OD FANTAZIJE

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Nakon izlaska romana „Ples sa zmajevima” petog nastavka serijala „Pesma leda i vatre” i neočekivano velike gledanosti serije „Igra prestola”, mnogi još uvek traže razloge neverovatnog uspeha remek-dela genija epske fantastike Džordža R.R. Martina.

Verovatno da nema književnog žanra koji je više kritikovan i ignorisan od epske fantastike. Književni kritičari već decenijama nemilosrdno ponižavaju gotove sve nove naslove ovog žanra, a u sve većoj konkurenciji sve je teže izdvojiti se u moru trećerazrednih izdanja. Ipak, to ne važi za, po mnogima najvećeg živog pisca epske fantastike, Džordža R. R. Martina čiji serijal „Pesma leda i vatre” već dve decenije dobija nepodeljene pohvale kolega pisaca, čitalaca, ali i kritičara.

Iako ga mnogi porede sa čuvenim Tolkinom, potpredsednik „Američkog udruženja SF pisaca” Dž.R.R. Martin se od tvorca „Gospodara prstenova” razlikuje pre svega po stilu pisanja koji mnogi kritičari karakterišu kao mračan i ciničan. Takođe, Martin se mnogo više oslanja na istorijske podatke srednjovekovnog perioda, a ne na mitologiju, dok su tolkinovski romantični ljubavni zapleti u Martinovim romanima zamenjeni scenama, uglavnom brutalnog seksa uključujući i incest, silovanja i prostituciju.

Međutim, niko ne uspeva da pronikne šta je to što dela ovog američkog pisca, kojeg je časopis Time ove godine stavio na listu 100 najuticajnijih ljudi u svetu, čini tako posebnim. Novinar Guardiana Demijan Volter smatra da u rukama pravih majstora epske fantastije poput Martina, Mervina Pika i neprevaziđenog Tolkina, izmišljeni svetovi na specifičan način oslikavaju svu lepotu, ali i užas i komplikovanost savremenog doba.

Tako je, po Volteru, Tolkin kroz svoje romane uz pomoć drevne mitologije uspeo da izrazi najdublje ljudske strahove povezane sa industrijalizacijom i velikim, svetskim ratovima. Sa druge strane, Pik je u svom „Gormegastu” stvorio mračan, jeziv svet, koji po mnogima na vrlo uverljiv način odražava život u viševekovnom britanskom tlačiteljskom klasnom sistemu.

Slično je i sa Martinom, koji je koristeći se srednjovekovnim istorijskim podacima o ratu između dve ruže za prevlast u Engleskoj, prikazao sav užas gramzivosti, pohlepe, korupcije i izdaje među pripadnicima vladajuće elite. U njihovim međusobnim spletkama i nemilosrdnoj borbi za prestiž i vlast, gde jednostavna podela na dobre i zle ne postoji, najviše strada običan narod, bez obzira na to čija strana pobeđuje.

Međutim, nije samo vešto smeštanje radnje romana u istorijski i politički kontekst ono što Martina čini velikim, već njegova sposobnost da verno i na jedinstven način prikaže borbu i dileme unutar svakog pojedinačnog lika, od kralja do sitnog lopova. U igri velikih uloga gde pobednik dobija sve, a poraženi biva nemilosrdno ugnjetavan ili uništen, gotovo svaki lik primoran je da napravi težak izbor između ljubavi i višeg interesa časti. Pri tom, u većini slučajerili komadanje delova tela više nije kazna koja čeka poražene, ali slične unutrašnje ljudske drame i dalje se svakodnevno odvijaju u svetu velikog biznisa, politike i medija. Verovatno je upravo zato „Igra prestola”, serija koju smo ovog proleća imali prilike da gledamo na HBO-u, zagolicala maštu miliona gledalaca koji su se očigledno pronašli u večnom konfliktu između ljudskog duha i ljudskog ega, konflikta koji se svakodnevno odvija u nama i oko nas.

Izvor: B92 Aleksandar Dimitrijević