FORMAN REŽIRA OPERU U BEOGRADU?

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Miloš Forman, reditelj “Amadeusa” i “Kose”, postavlja operu u našem Nacionalnom teatru, saznaju “Novosti”. Pregovori su počeli prošlog meseca, a ugovor bi mogao da bude potpisan već u septembru.

Jedan od najvećih svetskih reditelja današnjice, Miloš Forman, uskoro bi trebalo da režira u Beogradu i to na pozorišnoj sceni. Kako nezvanično saznaju “Novosti”, uveliko teku pregovori sa slavnim oskarovcem da početkom naredne sezone u našem Narodnom pozorištu postavi operu Leoša Janačeka “Jenufa”.

Reditelj kultnih filmova poput “Leta iznad kukavičjeg gnezda” i “Amadeusa” (za koje je i dobio najveća priznanja Američke filmske akademije), kao i ostvarenja “Kosa”, “Regtajm”, “Narod protiv Larija Flinta” i “Gojini duhovi” - već u septembru bi mogao da bude gost Beograda i nacionalnog teatra, dok je operska premijera planirana za 15. oktobar 2012. godine.

Pregovori sa Formanom počeli su prošlog meseca, a na ideju da baš on u Srbiji režira predstavu u Upravi kuće došli su posle nedavne premijere džez opere “Dobro plaćena šetnja” u Pragu, koju je Forman senior postavio na scenu sa sinovima (iz prvog braka) Petrom i Matejom. I dok je njihov otac još 1977. godine postao naturalizovani državljanin SAD, dvojica blizanaca i dalje žive i rade u Pragu, gde vode svetski poznato Putujuće pozorište braće Forman, u čijem podnaslovu (na plakatima) piše, u skladu sa osvedočenim češkim humorom - “teatar ispod svakog umetničkog nivoa”. Upravo taj teatar “ispod svakog nivoa”, nedavno je tri meseca u Parizu, u neposrednoj blizini Ajfelove kule, izvodio na otvorenom predstavu “Obludarijum” (”Manjež”), propraćenu velikim interesovanjem domaće publike i stranih turista. Kontakt sa živom legendom savremene kinematografije je i uspostavljen posredstvom Petra i Mateje, a kako saznajemo, Milošu Formanu se ideja da režira u Beogradu veoma dopala.

Ipak, neće to biti prvi susret slavnog reditelja sa Beograđanima: Forman (1932) je osamdesetih godina bio gost Festa. Održao je predavanje studentima na FDU ispraćeno frenetičnim aplauzom. Tokom svog plodnog života uz režiju se okušao i kao glumac, pisac, producent i predavač.

Rođen je u Časlavu (nekadašnjoj Čehoslovačkoj) i oboje roditelja izgubio je za vreme rata. U detinjstvu je živeo kod rođaka i tek kasnije saznao da mu je pravi otac bio jevrejski arhitekta. U domovini je režirao nekoliko filmova, a ulazak sovjetskih trupa 1968. godine u Prag, zatekao ga je u Parizu i u pregovorima oko snimanja prvog američkog filma. Potom se preselio u Njujork i počeo da predaje na Univerzitetu “Kolumbija”.

Prvi veliki uspeh stigao je 1975. godine sa filmom “Let iznad kukavičjeg gnezda” (nagrađenim sa pet “oskara”, od kojih je jedan bio za režiju), a “Amadeus” ga je kasnije i prevazišao - sa čak osam zlatnih statua…

Nagrada “Kristalni globus” za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji pripala mu je 1997. godine u Karlovim Varima. Tri leta kasnije Forman se pojavio i u glumačkoj ulozi, u debitantskom filmu Edvarda Nortona “Čuvajući veru”. Iako u poznim godinama, ni danas ne prestaje da stvara: trenutno snima istorijsku dramu “Duh Minhena”, zasnovanu na romanu Žorž-Mark Benamoa. Završetak filma najavljen je za 2012. godinu.

Kakav trag je ostavio u savremenoj umetnosti, najbolje ilustruje podatak da je asteroid 11333 dobio ime Miloš Forman.

Izvor: Novosti V. Strugar

DRUGAČIJA DODELA NAGRADE “ZMAJ OGNJENI VUK”

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

SMEDEREVO - Od ove godine o nagradi za najbolju pesničku knjigu na srpskom jeziku “Zmaj Ognjeni Vuk” koja se dodeljuje u okviru međunarodnog festivala poezije “Smederevska pesnička jesen”, odlučivaće žiri.

Organizator je deset godina od utemljenja nagrade odlučio da promeni način dodele nagrade, jer, kako je rekao direktor festivala Goran Đorđević, pokazalo se da je prilikom izbora kandidata bilo nedopustivih dešavanja.

“Protivno propozicijama izdavačke kuće koje ne izdaju poeziju davale su predloge za nagradu, čak su predlagale dobitnika i izdavačke kuće koje ne izdaju knjige”, precizirao je Đorđević.

Posle prebrojavanja glasova, a taj posao bi uradio neko iz gradske biblioteke, objavljivano je ime dobitnika, a kako je naveo Đorđević, od ove godine o nagradi “Zmaj Ognjeni Vuk” odlučivaće žiri.

Nagrada će i dalje biti dodeljivana najboljoj pesničkoj knjizi na srpskom jeziku, koja je objavljena od jula prethodne do jula tekuće godine.

Organizator je naveo da će biti razmatrana samo prva izdanja, a neće biti razmatrane knjige sabranih, izabranih pesama ili knjige koje su ranije objavljene pod drugim naslovom.

Nagradu “Zmaj Ognjeni Vuk” dobili su Srba Ignjatović (2001), Slobodan Rakitić, Dragan Jovanović Danilov, Dragan Lakićević, Manojle Gavrilović, Dragomir Brajković, Miodrag Pavlović, Milica Jeftimijević Lilić, Veroljub Vukašinović i prošle godine Obren Ristić.

Izvor: Glas javnosti/Beta

SALVATORE KVAZIMODO - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Salvatore Kvazimodo (ital. Salvatore Quasimodo; 20. avgust 1901 - 14. jun 1968)  italijanski pesnik. 1959. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

Iako ne pripada udarnom talasu međuratne avangarde, Kvazimodo spada u red najznačajnijih italijanskih i evropskih pesnika 20. veka. Njegov avangardizam je eliotovskog tipa, ali to je, ipak, manje važno; u poeziji se može uživati i bez svih tih znanja.

 

ANĐEO

Spava anđeo
na ružama od lahora, blistav,
na boku,
u hladovini skuta
lepe skrštene ruke.

Moj glas ga budi
i smeši mi se,
posut peludom
obraz što počivaše.

Peva: obuzima mi srce,
Neprozirno nebo zore.
Anđeo je moj;
ja ga imam: smrznutog.

 

THANATOS ATHANATOS

Zar ćemo morati da te utišamo, Bože
izraslina, Bože živoga cveta,
i da započnemo govoriti ne mračnoj
steni »ja jesam«, i da se složimo sa smrću
i na svaku grobnicu da upišemo jedinu
našu sigurnost: »thanatos athanatos«?
Bez imena koje bi podsećalo na snove
suze srdžbe ovog čovjeka
poražena još uvek otvorenim pitanjima?
Naš se dijalog mijenja; sada
besmisao postaje moguć. Tamo
preko raspušene magle, u stablima
budna je snaga lišća,
stvarna je reka koja pritiska obale.
Život nije san. Stvarni čovek
i plač njegov ljubomoran na tišinu.
Bože tišine, rastvori samoću.

 

KAO BRODOLOMAC PRI TVOJOJ SVETLOSTI

Kao brodolomac rađam se pri tvojoj svetlosti,
večeri bistrih voda.

Od spokojnog lišća
izgara utešeni zrak.

Od živih iskorenjen,
srce privremeno,
varljiva sam međa.

Tvoj strahoviti dar reči,
Gospode,
istrajno otplaćujem.

Preni me od mrtvih:
svako je uzeo svoju zemlju
i svoju ženu.

Ti si me pogledao do dna
u tamu utrobe:
niko kao ja nije očajan
u svome srcu.

Samo sam jedan čovjek,
samo jedan pakao.

 

KAO MADRIGAL

Suncokret se privija ka zapadu
i dan se u propast srozava
u svom oku, a letnji zrak se
zgušnjava, te povija lišće i dim
sa skverova. Odmiče sa suvim
tokom oblaka i praskanjem munja,
ta posljednja igra neba. Još uvek,
i godinama, draga, privlači našu pažnju
menjanje jarbola zbijenih u krugu
Naviglia. Ali naš dan uvek traje
i uvek to sunce koje odlazi
s pređom svojih umiljatih zraka.

Nemam više uspomena, neću da se sećam;
sećanje iz smrti dolazi,
život je beskonačan. Svaki dan
je naš. Jedan će zauvek stati,
i ti sa mnom, kad pomislimo da je kasno.
Tu, na brani kanala, njišući
nogama kao dečaci,
gledamo vodu i prve grane u njenoj
zelenoj boji koja tamni.
A čovjek što se nečujno primiče
ne sakriva nož u rukama
nego cvet geranijuma.

 

 

 

NOVI FILM ROMANA POLANSKOG OTVARA NJUJORŠKI FESTIVAL

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Premijera drame “Carnage”

Novi film Romana Polanskog “Carnage”, po pozorišnoj drami Jasmine Reze “Bog masakra”, otvoriće 49. Njujorški filmski festival 30. septembra, objavio je “Holivud riporter”.

Džon Si Rajli, Džodi Foster, Kejt Vinslet i Kristof Valc igraju dva bračna para iz Bruklina koji je upoznaju pošto se njihova deca potuku na igralištu.

Jasmina Reza je za taj komad 2009. dobila americku pozorišnu nagradu “Toni”.
Novi film Romana Polanskog biće prikazan i na međunarodnim festivalima u Torontu i Veneciji. Njujorški festival traje do 16. oktobra.

Izvor: Blic Online/Foto Ap-FonetAp