TAJNE BELEŽNICE AGATE KRISTI

Aleksandra Radovanović    Knjige, Vesti

Neke sveske, prema nalazima Džona Kurana, sadrže isključivo hemijske formule, iz dana kada je velika spisateljica učila za apotekarsku pomoćnicu

Proniknuti u um i logiku pisca koji stvara savršene krimi zaplete ideal je svakog ljubitelja ovog žanra, a taj san ostvario se Džonu Kuranu, jednom od najvećih poznavalaca dela Agate Kristi i njenom dugogodišnjem porodičnom savetniku. Kuran je 2005. godine prvi put pronašao beleške ove velike književnice, u njenoj porodičnoj kući u Grinveju, uz pomoć Agatinog unuka Metjua Pričarda. Zatim ih analizirao, uredio i objavio u knjizi „Tajne beležnice Agate Kristi, pedeset godina stvaranja misterija”. Ovo delo nedavno je kod nas objavila izdavačka kuća „AdmiralBooks” u prevodu Gorana Skrobonje, a posebnim ga čine i dve u rukopisima pronađene, i nikada pre objavljene, priče „kraljice krimi-žanra” čiji je glavni junak Herkul Poaro.

Džon Kuran je klasifikovao i organizovao „dokumentarno blago” čak sedamdeset tri rukom ispisane sveske Kristijeve najpre prema zajedničkoj tematici. Ta građa prepuna je zabeleški, lista i nacrta, u kojima je autorka definisala ideje i planove za većinu svojih romana, drama i priča. Neke sveske, međutim, sadrže isključivo hemijske formule, iz dana kada je velika spisateljica učila za apotekarsku pomoćnicu, dok su u drugima domaći zadaci iz francuskog, spiskovi polazaka vozova i slično.

- Zahvaljujući petogodišnjem ozbiljnom radu Kurana na ovim sveskama, u toku kojeg je teža okolnost bila i dešifrovanje autorkinog rukopisa, čitalac može da pronikne u način na koji je spisateljica razmišljala kada je pripremala romane o, recimo, ubistvima u inostranstvu, ubistvima na putovanju, tajnim identitetima ili zločinima iz prošlosti, a sve su to danas teme klasične za žanr kriminalističke proze, kaže Goran Skrobonja.

Metju Pričard, pak, u uvodnoj reči knjizi, istakao je da je Džon Kuran znao da i po dvanaest sati dnevno bude „zagnjuren” u istorijat rada Agate Kristi, da su silom morali da ga odvlače na obroke.

- Neću prestati da se čudim tome kako je čak i više od trideset godina posle smrti Agate Kristi interesovanje za sve vidove njenog života i rada i dalje na samom vrhuncu, dodao je Pričard.

„Koga da ubijem? Stranu studentkinju…ne, ona mora biti deo plana… onda nekog krajnje neočekivanog…recimo, vlasnika kuće?… ne, to je već preveliki kliše…treba da bude snažno… možda nekog neznanca?… ali koga… a to donosi mnogo problema… Da ostavim to možda za sledeću godinu… A dete?… to se mora izvesti obazrivo, ali mogla bih da ga prikažem kao dete koje nije naročito milo… Mislim da još nisam imala dete kao žrtvu…, Kuran „rekonstruiše” kratke, a često i haotične, zapise Agate Kristi povodom knjige „Vašar zločina” iz 1956.

Poaro i misiz Marpl čuvene su kreacije Agate Kristi, međutim, u ovoj knjizi Džon Kuran ukazuje i na to da se lik Arijadne Oliver prihvata kao alter ego same Kristijeve. „Gospođa Oliver je sredovečna, uspešna i plodna spisateljica detektivske proze i tvorac izmišljenog detektiva Finca - Svena Hjersona. Ona mrzi večere sa književnicima, držanje govora, ili saradnju sa dramaturzima; napisala je „Leš u biblioteci” i ne pije, ne puši. Sličnosti su izuzetne. Gotovo da nema mesta sumnji da slušamo Agatu Kristi kada govori gospođa Oliver”, zaključuje Kuran.

Da se Agata Kristi doslovno igrala zapletima pokazuje i podatak da su joj motive za priče pružale i dečije pesmice, kao „deset malih crnaca pošlo je u krevet; jedan se ugušio i ostade ih devet…” Roman „Deset malih crnaca” najveće je tehničko dostignuće i najprodavaniji kriminalistički roman svih vremena, kako napominje Džon Kuran. Agata je, pak, u svojoj Autobiografiji povodom ove knjige napisala: „Deset ljudi mora da umre, a da to ne postane smešno. Napisala sam knjigu posle strahovito obimnog planiranja… Bila je jasna, direktna, zbunjujuća, a opet sa savršeno razumnim objašnjenjem… sama sam zaista zadovoljna njom, jer znam bolje od svakog kritičara koliko ju je teško bilo napisati.”

Veliko razočaranje za Kurana bilo je otkriće da beležnice ne sadrže ništa o nastajanju dve najčuvenije knjige „Ubistva Rodžera Akrojda” i „Ubistva u Orijent ekspresu”.

Međutim, iznenađenje su svakako dve do sada neobjavljene priče Agate Kristi, pronađene u rukopisima: „Kerberovo zatočeništvo” i „Incident sa psećom loptom”. Kao razlog za neobjavljivanje prve Kuran navodi loše maskiranu figuru Hitlera u opasnoj političkoj atmosferi pred izbijanje Drugog svetskog rata. Drugu autorka nije ni ponudila agentu zbog toga što ju je najverovatnije preradila u roman, što je često radila.

Agata Kristi, najpopularniji pisac 20. veka, autorka 66 romana, dvadeset pozorišnih predstava, šest romantičnih romana, više od stotinu pedeset kratkih priča, sa više od dve milijarde prodatih knjiga širom sveta, u jednom trenutku izjavila je: „Volela bih da me ljudi pamte kao prilično dobru spisateljicu detektivskih priča”. I želja joj se i te kako ispunila.

Izvor: Politika Marina Vulićević

STIGAO POSLEDNJI FILM O HARIJU POTERU

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Uporedo sa premijernim prikazivanjima širom Evrope poslednji film magičnog serijala o Hariju Poteru imaće projekcije i u Srbiji. U 20 časova ostvarenje „Hari Poter i relikvije Smrti 2″ pred domaću publiku stiže u Centru „Sava”, kao i u tri-de tehnici u bioskopu „Kolosej”.

Poslednji, osmi film serijala o Hariju Poteru biće istovremeno premijerno prikazan večeras od 20 časova u Centru „Sava” kao i u tri-de tehnici u bioskopu „Kolosej”.

Film Hari Poter i relikvije Smrti 2 dolazi u Srbiju uporedo sa premijerom u drugim evropskim zemljama.

Nedavno je London bio stecište hiljade obožavalaca koji su sa ushićenjem ispratili protagoniste magičnog serijala.

„U epskom finalu borba između dobra i zla u svetu čarobnjaštva prerasta u sveopšti rat. Ulog nikada nije bio veći i niko nije bezbedan. Hari Poter je taj koji će možda podneti najveću žrtvu dok se približava poslednji okršaj sa lordom Voldemorom. Sve se ovde završava”, navodi se u saopštenju distributerske kuće „Tak”.

U filmu Hari Poter i relikvije Smrti 2 poslednji put igraju uloge koje su ih proslavile Danijel Radklif kao čarobnjak Hari Poter, Rupert Grint kao Ron Vizli i Ema Votson kao Hermiona Grejndžer.

Ostale uloge tumače Helena Bonam Karter, Rejf Fajns, Geri Oldman, Alan Rikman i drugi, a film je režirao Dejvid Jejts koji je potpisao režiju i u nastavcima Hari Poter i red Feniksa (2007), Hari Poter i polukrvni princ (2009) i Hari Poter i relikvije Smrti 1 (2010).

„Na početku drugog dela, Hari je više čovek nego što je dečak. On je odlučan i siguran u svoj zadatak. On mora da ubije Voldemora. On zna da on mora biti taj koji će sve završiti i odlučan je da to uradi do kraja”, rekao je Jejts.

Serijal svetski megauspešnih filmova rađenih po bestseler romanima fantastike britanske spisateljice Džoan K. Rouling otvorio je Hari Poter i kamen mudrosti 2001. godine u režiji Krisa Kolumbusa.

Ostvarenje će se naći na redovnom domaćem bioskopskom repertoaru od 14. jula.

Izvor: RTS

POVRATAK AUTORA DŽONA BIRNA

Nebojša Đorđević    Strip, Vesti

Jedan od najpoznatijih strip crtača i umetnika Džon Birn pokrenuo je novu strip seriju pod imenom ‘‘Hladni rat”, koja se bavi špijunažu tokom tog doba.

”Hladni rat” je, kako prenosi AP, Birnova prva strip serija u proteklih deset i više godina. Nova serija imaće četiri nastavka i glavni lik će biti Majkl Svan, bivši britanski agent koji sada radi kao slobodnjak za vladu.

Birn, koji je radio na gotovo svim stripovima o superherojima poput ”Fantastične četvorke”, ”Iks-mena” i ”Supermena” na ovom serijalu saradjivaće sa Rondom Patison.

U prvoj epizodi, Svan će morati da spreči britanskog naučnika da prebegne u Sovjetski savez i pomogne mu u širenje programa nuklearnog naoružanja.

Izvor: Bllic Online/Tanjug

MANUEL ALTOLAQUIRE - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Manuel Altolaguire (1905-1959,) rođen je u Malagi. Studirao je pravo, ali je njegova strast bila štamparija. Sam je štampao i izdavao časopise, svoje i tuđe knjige. Pedro Salinas je negdje zapisao za njega da ga zamišlja kako putuje svetom, vozeći na kolima pokretnu štarnpariju. Nakon građanskog rata pobegao je u Ameriku. Posle dvadeset godina vratio se u domovinu i odmah po povratku poginuo u saobraćajnoj nesreći, zajedno sa svojom suprugom, pesnikinjom Conchom Mendez. Altolaguirre predstavlja manji, ali vredan glas u brojnoj grupi značajnih pesnika svoje generacije. Upijao je u sebe Jimeneza, narodni stih, španskuklasiku i moderna strujanja, ali je od svega znao dati svoju vlastitu skladnu sintezu. Elegičan je i pomalo romantik (sastavio je i jednu antologiju poezije španskog romantizma), suptilan, fin i dorađen. U njegovim malim temama ima težine i tragike Ijudskog življenja.

Zbirke stihova: PoT.vani ofoci (Las islas invitadas, 1926), Primjer (Ejemplo, 1927), Ljubav (Amor, 1931), Sjedinjenje samoće (Soledades juntas, 1931), Spora sloboda (La lenta libertad, 1936), Privremeni oblak (Nube temporal, 1939), Kraj jedne Ijubavi (Fin de im amor, 1949), Pjesme iz Amerike (Poemas en America, 1955).

 

NA MOJE RAME NASLONJENA

Na moje rame naslonjena
bila si mi desno krilo.
Kao da bi razastrla
svoje milo, crno perje,
dizale me tvoje reči
u svetlo i belo nebo.

Uzbuđenje. Tišina.
Sad sedim za svojim stolom,
iz ramena krv mi teče,
odsutnost me tvoja boli.

 

MOJE VELIKE OČI

Moje velike oči, uz uzduh
prikovane, oči su neba.
Gledaju prodorno, mene gledaju,
zagledane u moju nutrinu.

Ja, zamišljen, bez očiju,
s veđama otvorenim,
toliko bola prikrivam
koliko nesreće odajem.

Uzduh me gleda i plače
u mome mračnom telu;
njegov plač u meso prodire,
postaje blato i traži korenje
kroz koje bi iz zemlje izbio.

Moje velike oči, uz uzduh
prikovane, oči su neba.
U sećanju uzduha
moje će patnje počivati.

 

AKT

Nebo je tvog žutog dodira
skrivalo
nevidljivi vrt
strasti i muzike.
Visoki bršljan krvi
grlio je tvoje kosti.
Dragost duše
- lahor drhtavi - gibao je
svaki deo tvog tela.
Kakav divan suton
rumenila i umora
beše tvoja put. Bila si
kao zvezda bez sjaja
koja je od sunca primila
svetlo svog obrisa.
Samo ti pod stopalima beše noć.
Bila si tamnica muzike,
muzike zatočene,
koja je tražila put bega
u svakom tvom pokretu,
al nije mogla izaći
i zato je provirivala kao dete
na okna tvojih bistrih očiju.

 


ROMANSA

Vukući po pustom pesku
kao skut crnine svoje
svoju senu zarobljenu,
idem tužan i usamljen
tamo amo po obali,
sada misleć, sad ne misleć
na razloge svoje tuge.

Grad najdraži, najmiliji,
izgubih u jednom ratu!

Nikad više videt neću
dva visoka tornja crkve
nit pute neosenjene
reku mu i puteljke.

Grad najdraži, najmiliji
izgubih u jednom ratu!

 

DOKUMENTARAC O TOLSTOJU I SRBIMA

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Reditelj Milan Šarac završio je dokumentarac o ruskom književniku Lavu Nikolajeviču Tolstoju, jedini film snimljen povodom stogodišnjice smrti velikana koji je sudbinski i porodično bio vezan za Srbiju.

Tolstoj i Srbi, tema je četrdesetominutnog filma “Lavu Tolstoju s ljubavlju - stoleće bez velikog prijatelja Srba”, čija promocija će biti u Ruskom domu, posle čega ide na Međunarodnu izložbu knjiga i Festival dokumentarnog filma u Moskvi, izjavio je Šarac.

Polazna ideja filma su, dodao je on, malo poznata pisma sedamnaestogodišnje Anđe Petrović, sestre slikarke Nadežde Petrović, u kojima je ona Tolstoja upoznavala sa aneksijom Bosne i Hercegovine i okupiranjem Srba, kao i njegov kritički odgovor protiv osvajačkih namera velikih država. Taj odgovor je i danas aktuelan, ocenio je Šarac.

U filmu govore izuzetni poznavaoci književnog rada Tolstoja - profesori Filološkog fakulteta u Beogradu Irina Anastasijević i Zoran Božović, a naratori su glumci Petar Kralj i Biljana Đurović.

Izvor:B 92/FoNet