FESTIVAL FANTASTIČNOG FILMA U ZAGREBU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

U Zagrebu je 2. jula otvoren prvi Festival fantastičnoga filma (Fantastic Zagreb Film Festival), na kome će publika do 9. jula imati priliku da u šest programa vidi filmove naučne fantastike, horora i trilere iz celog sveta, među kojima će biti i oni snimljeni u Jugoslaviji, ali i Srbiji.

Program “Panorama” donosi pet filmova aktualne svetske produkcije, a u programu “Orient Ekspres” prikazaće se filmovi iz Japana i Južne Koreje koji u tom žanru imaju dugu tradiciju.

U okviru programa “Ponoćno ludilo” biće prikazani filmovi strave i užasa, kao i retrospektiva japanskog eksploatacijskog filma, a gledaoci će imati priliku da u dve večeri vide deset 50-minutnih epizoda TV serije “Igra prestola”.

Retrospektiva “YU fantastika” donosi šest filmova nastalih između 50-ih i 90-ih godina prošlog veka, koji su danas kultni filmovi, od kojih su neki u svoje vreme bili, blago rečeno kontroverzni i izazivali reagovanja, pre svega partijskih komiteta.

Vremenski najstariji je “Čudotvorni mač” Vojislava Nanovića, a tu su i dva filma Đorđa Kadijevića, prvi jugoslovenski horor film “Leptirica” iz 1973. i “Sveto mesto” koji zbog ratnih okolnosti nije bio šire prikazan. Tu je i drugi jugoslovenski horor film “Izbavitelj” iz 1976. Krste Papića, “Gosti iz galaksije” oskarovca Dušana Vukotića i “Ritam zločina” Zorana Tadića.

“Prikazivanje filmova jugoslovenske kinematografije na ovogodišnjem festivalu, koji smo označili kao nulti, tek je najava prikazivanja filmova na našim narednim festivalima, s obzirom na postojanje produkcije fantastičnih i horor filmova u regionu, pogotovo u Srbiji”, rekao je jedan od čelnih ljudi festivala, kodirektor programa Vanja Vascarac.

On je odabrao filmove u ovom programu, ali i ukazao na obiman fundus filmova od pre 90-ih u žanru fantastike i horora koji bi se takođe mogao naći na repertoaru.

Vascarac je naglasio i da bi produkcija Srbije i nekih drugih zemalja regiona unazad 10-20 godina, takođe trebalo da nađe mesto na toj filmskoj smotri

Izvor: B92/Tanjug

“DANI ORGULJA” U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Jedan od najvećih orguljaša današnjice, titularni orguljaš katedrale Notr Dam u Parizu Olivije Latri otvorio 11. Međunarodni festival “Dani orgulja” u katedrali Blažene Djevice Marije u Beogradu.

U katedrali Blažene Djevice Marije u Beogradu, počeo je Međunarodni festival “Dani orgulja”. Do 9. jula, održaće se koncerti i muzičke radionice, koje ove godine povezuje francuska orguljaška tradicija.
Latri.jpg

Olivije Latri, orguljaš katedrale Notr Dam

Svake godine 24 miliona turista poseti Pariz. Polovina njih, neizostavno obiđe čuvenu katedralu Notr Dam. Mnogi od njih imaju priliku da uživaju i dive se zvuku najčuvenijih orgulja u svetu na kojima svira Olivije Latri, titularni orguljaš katedrale Notr Dam, čijim je nastupom otvoren ovogodišnji Festival “Dani orgulja”.

Iako mu je osnovni zadatak da svira na liturgijama i da tom prilikom i improvizuje, nije imun ni na ostale žanrove.

“Ponekad improvizujem na teme nekih popularnih pesama, ali u obrnutom smeru, dodajući im elemente klasike”, kaže Olivije Latri, orguljaš katedrale Notr Dam.

Iako u Parizu svira na moćnim orguljama koje imaju 7.800 cevi, veoma je zadovoljan zvukom orgulja u katedrali Blažene Djevice Marije.

“To je veoma fin instrument, muzikalan instrument, što nije baš uvek slučaj sa orguljama, jer ponekad orgulje nisu napravljene za prostor u kome se nalaze”, ističe Latri.

Na ovim muzikalnim orguljama narednih dana, do 9. jula, osim francuskih kompozitora izvodiće se zanimljiv i raznovrstan program uz učešće vrsnih domaćih i inostranih orguljaša.

Izvor: RTS

ИСПРАЋЕНА АПЛАУЗОМ

Nebojša Đorđević    Film, Pozorište, Vesti

БЕ­О­ГРАД - Ди­ва срп­ског глу­ми­шта Оли­ве­ра Мар­ко­вић пре­ми­ну­ла је у су­бо­ту у Бе­о­гра­ду по­сле ду­ге и те­шке бо­ле­сти у 87. го­ди­ни.

По­част ве­ли­кој глу­ми­ци ода­ла је пу­бли­ка и уче­сни­ци 40. Со­фе­ста, ко­ји је упра­во у то­ку. Уме­сто ми­ну­та ћу­та­ња, по­част је ода­та апла­у­зом.

- Уме­сто ми­ну­та ћу­та­ња, по­зи­вам вас да Оли­ве­ри Мар­ко­вић ода­мо по­част она­ко ка­ко то глум­ци нај­ви­ше во­ле - апла­у­зом - ре­кла је во­ди­тељ­ка Со­фе­ста.

Апла­уз пу­бли­ке и глу­мач­ке еки­пе фил­ма „Ма ни­је он та­кав” тра­јао је ду­го, а на ве­ли­ком плат­ну би­ла је фо­то­гра­фи­ја глу­ми­це из ње­них мла­дих да­на.

Слав­на глу­ми­ца је ро­ђе­на у Бе­о­гра­ду 3. ма­ја 1925. го­ди­не. Пр­ви филм сни­ми­ла је 1945. го­ди­не („У пла­ни­на­ма Ју­го­сла­ви­је”).

Чла­ни­ца На­род­ног по­зо­ри­шта у Бе­о­гра­ду, где је оства­ри­ла ви­ше од 30 зна­чај­них уло­га, по­ста­је 1967. го­ди­не. Пен­зи­о­ни­са­ла се 1989. го­ди­не, а по­след­њу пре­ми­је­ру на ма­тич­ној сце­ни од­и­гра­ла је 1998. (уло­га Ма­ме у Мак­до­ни­ном ко­ма­ду „Са­ка­ти Би­ли са Ини­шмо­ра”).

На­гра­ду На­род­ног по­зо­ри­шта до­би­ла је два пу­та, за уло­ге Мај­ке Хра­брост (1972) и Кла­ре („Ле­да”, 1978). Нај­ве­ће при­зна­ње ко­је до­де­љу­је На­ци­о­нал­ни те­а­тар, Пла­ке­ту, до­би­ла је 1988. го­ди­не.

До­бит­ни­ца је мно­го­број­них по­зо­ри­шних на­гра­да, ме­ђу ко­ји­ма су Спе­ци­јал­на на­гра­да на Да­ни­ма ко­ме­ди­је, Ок­то­бар­ска на­гра­ду гра­да Бе­о­гра­да, пла­ке­те „Ма­та Ми­ло­ше­вић” и „До­бри­ца Ми­лу­ти­но­вић” и До­бри­чин пр­стен.

Мар­ко­ви­ће­ва је оства­ри­ла им­по­зан­тан опус од 63 сни­мље­на фил­ма, ме­ђу ко­ји­ма су „Влак без во­зног ре­да”, „Ко­за­ра”, „Пут око све­та”, „Си­бир­ска ле­ди Маг­бет” (ре­жи­рао Ан­жеј Вај­да), „На­ци­о­нал­на кла­са”, „Пе­три­јин ве­нац”, „Мај­сто­ри, мај­сто­ри”, „Мој та­та на од­ре­ђе­но вре­ме”, „Бал­кан екс­прес”, „Већ ви­ђе­но”, „Бра­ћа по ма­те­ри”, „Са­бир­ни цен­тар”, „Ур­не­бе­сна тра­ге­ди­ја”…

Ме­ђу филм­ским на­гра­да­ма ис­ти­чу се Сре­бр­на и две Злат­не аре­не на Филм­ском фе­сти­ва­лу у Пу­ли и „Сла­ви­ца” за уку­пан до­при­нос раз­во­ју филм­ске умет­но­сти.

Да­тум и ме­сто са­хра­не, као и ко­ме­мо­ра­ци­је, би­ће на­кнад­но са­оп­ште­ни.

Извор: Правда Д. Б. - Аг.

“MONTEVIDEU” NAGRADA PUBLIKE NA MOSKOVSKOM FESTIVALU

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

MOSKVA - Film Dragana Bjelogrlića “Montevideo, Bog te video” dobitnik je ovogodišnje nagrade publike na preksinoć završenom 33. moskovskom međunarodnom filmskom festivalu, javila je agencija Itar-TASS.

Ruska agencija ističe da je film o učešću jugoslovenske fudbalske reprezentacije na prvom svetskom prvenstvu dobio nagradu “najstrožeg i nepotkupljivog sudije”. Film iz Srbije bio je uključen u takmičarski program festivala, koji je trajao od 23. juna.

Na svečanom zatvaranju u bioskopu “Hudožestveni”, međunarodna federacija filmskih kritičara “Fipresci” nagradila je debitantski film Španca Alberta Moraisa “Talasi” (Las Olas) o starcu koji odlučuje da se posle 50 godina vrati u grad u Francuskoj gde je bio u koncentracionom logoru, prenela je agencija RIA Novosti.

Jedna od glavnih zvezda u Moskvi definitivno je britanska glumica ruskih korena Helen Miren ili Jelena Vasiljevna Mironova.

Predsednik festivala Nikita Mihalkov saopštio je da je na festivalu bilo oko 60.000 posetilaca.

Izvor: Glas javnosti/Tanjug

SNEŽANI PETROVIĆ NAGRADA ŽIRIJA NA BIJENALU U ITALIJI

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Na desetom međunarodnom bijenalu grafike u gradu Akvi Terme u Italiji specijalna nagrada žirija uručena je grafičarki iz Novog Sada Snežani Petrović.

Kako se navodi u saopštenju umetnice, na bijenalu, koje se održava od 19. juna do 7. jula, učestvuje 223 umetnika iz 43 zemlje.

Glavna nagrada bijenala dodeljena je grafičarki Elizabet Dijamant za rad u kombinovanoj tehnici pod nazivom ”Apparenze” (Nastupi), dok je drugo po rangu priznanje i specijalna nagrada žirija pripala Snežani Petrović za rad u tehnici mecotinte pod nazivom ”Pogled iz drugog ugla”.

Nagrade su još dobili i Marcin Bialaš iz Poljske, Marija Blanka Sakomano iz Argentine i Andrea de Simeis iz Italije.

Bijenale je osnovano sa namerom da promoviše grad Akvi Terme i vremenom je postalo međunarodno takmičenje na kome učestvuju profesionalni grafičari iz različitih kultura.

Predstavljajući radove umetnika iz čitavog sveta, međunarodno bijenale grafike ima za cilj da doprinese unapređenju i promociji savremene moderne umetničke grafike, ali i predstavljanju zaboravljenih tradicionalnih grafičkih veština.

Izvor: Glas javnosti/Tanjug