MANOEL DE OLIVEIRA SA 102 GODINE PROPREMA NOVI FILM

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Portugalski sineasta Manoel de Oliveira, star 102 godine, u septembru će u Parizu početi snimanje novog filma, saopštio je danas producent Luiš Urbano.

Najstariji aktivni režiser sveta, Oliveira će snimiti filmsku adaptaciju dramskog komada portugalskog pisca Raula Brandaoa “O Gebo e a Sombra”.

U glumačkoj postavi filma koji će biti snimljen na francuskom jeziku, su francuski glumac Mišel Pikoli sa suprugom, kao i De Oliveirin unuk Rikardo Trepa, navela je portugalska novinska agencija Lusa.

De Oliveira koji je prvi film snimio 1931, režirao je oko 50 dugometražnih ostvarenja i dokumentarnih filmova. Njegovo poslednje delo “O Estranho Caso de Angelica” prikazano je prošle godine na festivalu u Kanu.

Izvor: Blic Oline/Beta Foto: Reuters

NOVE AVANTURE ASTERIKSA I OBELIKSA

Aleksandra Radovanović    Strip, Vesti

Jedan od najpopularnijih stripova o avanturama dvojice galskih junaka Asteriksa i Obeliska ulazi u novu eru pošto od sada sva izdavačka prava popularnog „Asteriksa” pripadaju kući „Ašet”.

Autori novog nastavaka stripa avanturama Asteriksa i Obeliska biće Žan Iv-Fere i Frederik Mebarki, prenose francuski mediji.

Ova izdavačka kuća odlučila se da autor novog serijala popularnog stripa bude Žan-Iv Feri poznat kao pisac stripova „Povratak na zemlju”, dok će za crteže biti zadužen dosadašnji asistent za dizajn Frederik Mebarki.

Ova izdavačka kuća smatra da će ova saradnja trajati najmanje dvadeset godina i da će Feri i Mebarki biti dostojni naslednici Renea Gošinija i Alberta Uderca, rodonačelnika stripa o avanturama dvojice galskih junaka.

Izvor: B 92/Tanjug

DRUGARICE SU BILE DAME

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Izložba „Drugarica a la mode” prati razvoj ženske mode u periodu 1945-1960 otkrivajući i kulturne i političke uticaje Zapada u SFRJ
Naslova strana modnog časopisa „Svijet”, 1954.

Drugarice u prvim posleratnim godinama u Jugoslaviji prešle su put od partizanki bez frizure, u vojničkim čizmama i sa puškama oko grudi do žena na funkciji koje nose damske šešire, čitaju „Vog” i prate modu Kristijana Diora.

Postavka fotografija, naslovnih strana i modnih predloga iz ženskih časopisa, „Drugarica a la mode” u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, otkriva promene u načinu odevanja u Zagrebu u periodu 1945-1960. Autor izložbe Ante Tonči Vladislavić, dizajner i redovni profesor Akademije primenjenih umetnosti Univerziteta u Rijeci, kaže da „Drugarica a la mode” prati razvoj mode na uzorku Zagreba, ali da veruje da je situacija bila slična i u ostalim delovima Jugoslavije.

- U prvim posleratnim godinama nije bilo nikakvog uticaja Zapada. Vladalo je siromaštvo, materijali su se kupovali na bonove ili po buvljacima ili se prekrajala stara, kvalitetnija garderoba, kaže naš sagovornik povodom izložbe otvorene do 3. oktobra .

Kao što se može i videti na fotografijama iz ovog perioda, žene su se oblačile u skladu sa novom ideologijom - garderoba je funkcionalna, a ne razmetljiva. Odela su kruta, nose se obično bela košulja i suknja, dok sat nije ukras već potreba onih koji rade i moraju negde da stignu na vreme.

- Stil prvih poratnih godina bi se mogao uporediti sa onim što danas zovemo minimalizam.

Tih godina žena je prikazivana i kao učesnica radnih akcija ili kao radnica u fabrici, što i pokazuju izložene slike žena elektrovarioca u zagrebačkom „Ventilatoru”.

Ali onda je došla rezolucija Informbiroa i politički razlaz Jugoslavije sa Sovjetima posle čega je jačao uticaj Zapada. Moda je nadolazila iz magazina i filmova iz inostranstva.

- I pored planske proizvodnje, tolerisali su se krojači i oni su razvijali ideju estetizacije i potrebu za modom. Dovijali su se na različite načine, svakakvim kanalima donosili „Vog” koji je diktirao modu, i kopirali modele koje su u njemu videli, istina sa jeftinijim materijalima.

Veoma je bilo važno to što je politička elita podržavala praćenje mode. Glavne mušterije salona postale su drugarice iz grada na nekoj javnoj funkciji.

- Zagrepčanke su odlazile u salone gde im se šila odeća po meri, a koja je bila kopija onog što se nosi u Parizu. Posebno je bio uticajan „Novi izgled” koji je 1947. predstavio Kristijan Dior. On je diktirao šta se nosi.

Jugoslovenski časopisi su to pratili. „Svijet” je bio najuticajniji i, po rečima autora izložbe, stizao je i do najzabačenijeg mesta u zemlji. Tako se na modi mogao videti sukob ideologija: prvo se od drugarica tražilo da ne prate modu, a onda su i mediji i elita podržavali način života predratnih gospođa koje su imale ličnog šnajdera i znale šta je u trendu.

Prelaz je uočljiv na eksponatima izložbe. Fotografije iz 50-ih već uveliko pokazuju Zagrepčanke u haljinama kakve je proslavila Odri Hepbern i u šeširima kakve nose engleske dame kada odlaze na hipodrom. Pojavljuju se revije, izbori za mis, a i usnimljene učesnice radne akcije na izgradnji autoputa „Bratstvo i jedinstvo” 1959-1961 izgledaju kao modeli.

A kako je danas?

Vladislavić kaže da je kod svih naroda koji su živeli u socijalizmu, pa čak i u labavijoj varijanti kao što je bila jugoslovenska, primetna frustracija što se nije imalo sve kao na Zapadu.

- Danas je „Vog” na svakom kiosku, ali i dalje postoji jaka želja za modom. Tako je kod naroda koji su živeli u socijalizmu, jer su frustrirani, gladni za pomodnim odevanjem.

———————————————-

Nesporazumi sa Francuzima

Dešavalo se da drugarice pomisle da se na ulicama Pariza može videti sve što se vidi u „Vogu”. Tako je dolazilo do modnih kikseva i nesporazuma.

- Nisu znale da je neki ekstravagantan model bio sašiven samo za modnu pistu. To Parižanke nikada ne bi obukle za grad. Ali drugarice su u takvim modelima izlazile na ulicu što je bilo stvarno bizarno, objašnjava Vladislavić.
Izvor: Politika J. Stevanović

ODLAZAK HEROJA NOVOG TALASA

Nebojša Đorđević    Vesti

Preminuo umetnik Milan Delčić Delča (1960-2011)

Posle čitave decenije borbe sa rakom krvi, u nedelju uveče je u Beogradu u bolnici preminuo muzičar i konceptualni umetnik Milan Delčić Delča. Delča je umro u pedeset i prvoj godini života.
Milan Delčić bio je muzičar, dramaturg i reditelj

- Desetak godina se borio sa rakom krvi i bio na brojnim zračenjima. Retko kome je govorio o svojoj bolesti. Do pre dva meseca ni njegovi roditelji nisu znali da je bolovao od ove teške bolesti. Meni je slao poruke do pre dve nedelje kada je izgleda posustao. Stalno mi je pre toga pisao kako mu nije ništa i da je pred oporavkom i da planira da radimo nove projekte - rekao je za “Blic” Delčin blizak prijatelj reditelj Dušan Varda.

Delča je bio jedan od novotalasnih junaka koji su obeležili osamdesete godine, sa bendom “U škripcu” svirao je širom bivše Jugoslavije.

- Previše sam potrešen da bih bilo šta rekao. Delča nam je bio svima veliki prijatelj - rekao nam je Zoran Vulović Vule, koji je organizovao i jedan od poslednjih nastupa Delče sa bendom “U škripcu” pre par godina u Domu omladine Beograda.

Poslednji javni nastup Milan Delčić Delča je imao na promociji knjige “Fantom tramvaj” Milorada Milinkovića u klubu “Ilegala”.

- Znao sam da je godinama bolestan, ali on tome nije pridavao značaj. Bio je vrhunski umetnik. Nastupio je sa gitarom na promociji moje knjige pre nešto manje od godinu dana i svi su pevali s njim. Znao je da podigne ljude i da ih napuni pozitivnom energijom. Pre nekoliko meseci nije želeo više da prima posete - priča reditelj i Delčin prijatelj Milorad Milinković.

Delča je bio izuzetan umetnik. Osamdesetih godina pojavila se zanimljiva grupa „U škripcu” koja je za kratko vreme postala popularna u bivšoj Jugoslavije. Bend su činili klavijaturista Zoran Vulović Vule, pevač Milan Delčić Delča, Aleksandar Vasiljević Vasa, Aleksandar Lukić Luka i Miloš Obrenović. Delča je snimio nekoliko zapaženih solo albuma - „Izgleda da mi smo sami”, „Delča i sklekovi”… Živi album iz 2008. godine je poslednje što je Delča uradio na polju muzike.

Delčić se bavio i pisanjem za pozorište, napisao je i režirao storiju „Lepe, čiste, dobre” u omnibusu „Beogradske priče”, a radio je kao dramaturg za TV seriju „Dome, slatki dome”. O Delči bi trebalo napisati mnogo veću studiju kao o jednom od najznačajnijih beogradskih umetnika na raskršću prošlog i novog veka.

Izvor: Blic Online Vladimir Đurić Đura Foto: A. Anđić,

UMBERTO EKO REDUKOVAO “IME RUŽE”

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Italijanski pisac Umberto Eko napisao je novu, pojednostavljenu verziju svog čuvenog romana “Ime ruže”, piše španski list “El Pais”, pozivajući se na saopštenje izdavačke kuće “Bompjani” koja je knjigu prvi put izdala 1980. godine.

Roman “Ime ruže” prodat je u više od 30 miliona primeraka i preveden na 47 jezika, a renomirani francuski list “Mond” svrstao ga je među 100 najreprezentativnijih dela XX veka.

Trideset godina kasnije, Eko je odlučio da izmeni tekst romana, tako što će izbaciti preduge opise, eruditske reference i delove na latinskom, kako bi ga učinio pristupačnijim novoj, “digitalizovanoj” čitalačkoj publici.

Još uvek nisu poznati detalji “osveženog” teksta ovog velikog klasika italijanske i svetske literature, ali “Bompjani” garantuje da pisac nije menjao radnju, strukturu ni intrigu romana.

Kao i u originalnoj, čitaoci će i u novoj verziji pratiti dvojicu monaha, franjevca briljantnog uma Vilijama od Baskervila, svojevrsnog srednjovekovnog Šerloka Holmsa, i njegovog učenika Adsa u pokušaju da reše seriju ubistava počinjenih zbog jedne misteriozne knjige.

Na popularizaciju ovog romana najviše je uticao film snimljen 1986. godine sa Šonom Konerijem i Kristijanom Slejterom u glavnim ulogama.

Izgleda, međutim da to Eku nije bilo dovoljno. Jer, kako ironično zaključuje El Pais, ukoliko “ne možeš da edukuješ čitaoce, jedino što ti preostaje je da pojednostaviš roman”.

Nova verzija romana, koja će stići u knjižare 5. oktobra, nosiće isti naslov i koštaće 16 evra.

Izvor: B 92