PET VEKOVA OD ROĐENJA ĐORĐA VAZARIJA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Danas se navršava 500 godina od rođenja Đorđa Vazarija, italijanskog slikara, pisca, istoričara i arhitekta, koji je rođen 30. jula 1511. godine u Arecu.

Radio je u Rimu, Napulju, Arecu, a njegove mecene bili su članovi porodice Mediči.

Vazarijeve slike je publika više poštovala za vreme njegovog života, nego posle njegove smrti.

On je bio plodan slikar manirističkog stila. Najpoznatija slikarska dela ovog umetnika su oslikani zid i plafon u Palazzo Vecchio (Stara palata), gradskoj kući u Firenci.

Na ovom delu je sa svojim pomoćnicima radio od 1555. godine. Slike su bile religiozne i mitološke sadržine. Takođe je poznat i po oslikavanju kupole u Firentinskoj katedrali, ali ovaj rad nije uspeo da završi.

Kao arhitekta je bolje zapamćen nego kao slikar. Poznat je njegov “Vazarijev koridor”. Učestvovao je u renoviranju crkava Santa Maria Novela i Santa Kroče.

U Rimu je sa pomoćnicima radio na renoviranju vile Đulije (Villa Giulia). Napravio ja nacrt za palatu Ufici, sadašnju istoimenu galeriju.

Mnogo je doprineo razvoju istorije umetnosti.

Do 19. veka je svojim delom “Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata” presudno uticao na karakter celokupne literature o umetnosti. U tom delu je sadržana zbirka od oko 200 biografija umetnika iz perioda od rane do kasne renesanse. On je ovo delo posvetio Kozimu de Medičiju.

Pisao je biografije o umetnicima na osnovu sakupljenih arhivskih podataka, sakupljenih pisama, razgovora sa umetnicima ili ljudima koji su ih poznavali. Nastojao je da vidi svako umetničko delo o kome će pisati. Ponekad je prilikom pisanja izmišljao pojedine detalje iz života umetnika.

Ova knjiga doživela je dva različita izdanja za njegova života: 1550. i 1568. godine. Drugo izdanje sadrži više faktografskih podataka, u njemu je pisac izmenio neke dotadašnje poglede na umetnost.

U ovoj knjizi je Vazari uspostavio vezu između biografija umetnika i teorije umetnosti. Istorijsku koncepciju sprovodi kroz čitavo delo.

Od izuzetne je važnosti njegov stav da umetnička dela treba procenjivati u skladu sa epohom u kojoj umetnik stvara.

Vazari je prvi pisac o umetnosti koji je epohu omeđenu Đotom i Mikelanđelom nazvao renesansom.

Umro je 27. juna 1574. godine u Firenci.

Izvor: RTV/Tanjug

GIBONNI 1.OKTOBRA U NOVOM SADU

Nebojša Đorđević    Vesti

Popularni hrvatski kantautor Zlatan Stipšić, poznatiji kao Gibonni, održaće koncert 1. oktobra u velikoj sali “Spensa” u Novom Sadu.

Gibonni će u Novom Sadu nastupiti u okviru promocije albuma “Toleranca”, a ulaznice će se prodavati od 1. avgusta putem sajta www.gigstix.com, po cenama od 1.790 dinara (zapad 2), 1.990 dinara (parter), 2.390 dinara (zapad 1) i 2.590 dinara (istok).

Ulaznice se mogu nabaviti i na prodajnom mestu “Gigstix Novi Sad” - Pariski magazin, blagajni “Spensa”, biletarnici Beogradske arene, Doma sindikata i u Tržnom centru “Ušće”.

Gibonni je muzičku karijeru započeo u kultnom sastavu “Osmi putnik”. Nakon raspada benda karijeru je kratko nastavio u “Divljim jagodama”, a nakon toga je sarađivao sa Oliverom Dragojevićem i Dinom Dvornikom.

Od prvog solo albuma “Sa mnom ili bez mene” objavio je desetak izdanja, od kojih nekoliko predstavlja muzičke zapise sa koncerata.

Novi album “Toleranca” objavio je u martu prošle godine.

Gibonnija je ugledni magazin “Los Anđeles Tajms” uvrstio na listu 15 muzičara koji zaslužuju “da ih svet čuje”, a prošle godine je bio nominovan za nagradu “Best Adria Act”, koju MTV dodeljuje svake godine najboljim regionalnim izvođačima, navedeno je u saopštenju.

Izvor: B92/Tanjug

DŽEZ KONCERT PODNO AVALSKOG TORNJA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Na platou ispred Avalskog tornja u subotu uveče koncert će održati poznata džez, soul i pop pevačica Irena Blagojević.

Na jednoipočasovnom besplatnom koncertu ona će izvesti pesme sa albuma “Jutro bez ljubavi”, na kome se, pored uloge izvođača, pojavljuje i kao autor više od polovine tekstova, kompozicija i aranžmana.

Blagojevićevu, koja je nedavno otvorila i džez festival u Centru “Sava”, kritičari su već ocenili kao izuzetno kreativnu, neobičnu i autentičnu muzičku pojavu.

Ona će publici 3. avgusta u Galeriji “Ozon” u Beogradu predstaviti spot za pesmu “Divan dan”, pop, letnju pesmu sa primesama soula.

Spot je krajnje neobičan, jer je “pomerio granice” kadrovima iz vazduha, scenama u kojima se pojavljuju padobranci, paraglajderisti, piloti zmaja, a zmajem je letela i Blagojevićeva, koja će krajem avgusta učestvovati i na zatvaranju “Kulturnog leta” u Lazarevcu.

Izvor:Mondo

TEODORA - OD ĆERKE MEČKARA DO CARICE

Aleksandra Radovanović    Knjige, Kultura, Vesti

BEOGRAD - Za caricu Teodoru (500-548) čuo je svako ko je završio srednju školu jer je kao žena i suvladarka cara Justinijana I Velikog (483-565) ušla u istoriju sveta kao jedna od najuticajnijih vladarki, ali osim istoriografskih dela na našem jeziku nije bilo njene romansirane biografije.

Roman “Teodora - poslednja rimska carica ” napisala je iskusna britanska spisateljica Stela Dafi koja je dosad objavila 12 romana i tridesetak priča i osam pozorišnih komada, a čak je u dva navarata bila u najužem izboru za prestižnu nagradu “Orindž”.

Dafi koja je uz knjigu priložila veoma iscrpnu bibliografiju istoriografskih dela na osnovu kojih je pisala roman, opredelila se da u njemu obuhvati Teodorin život od najranijeg detinjstva kada je rasla u porodici mečkara i majke koja je bila glumica, pa do krunisanja za ” avgustu” kada se uzdigla do najviše titule koju su nosili rimski carevi od vremena Oktavijana Avgusta.

U podnaslovu originala piše “glumica, carica, kurva” jer Teodora je prošla trnoviti put od glumice koja je zabavljala publiku u Carigradskom cirkusu, preko prostitutke, da bi je Justinijan, nećak i naslednik cara Justina I uzeo za stalnu ljubavnicu kojom se oženio. To je učinio pošto je Justina privoleo da promeni zakon koji je zabranjivao aristokratama da se žene glumicama.

Njen životopis je bio dobro poznat još njenim savremenicima jer je najčuveniji vizantijski istoričar tog vremena, Prokopije, pisar kod vojskovođe Velizara, napisao čak dve biografije ovog vladarskog para, jednu javnu za koju su oni znali i tajnu koja nije bila obnarodovana ni posle njihove smrti.

Dok je u prvoj slavi kao mudru vladarku, veoma moćnu, u “tajnoj” biografiji ju je opisao kao bludnicu, nemoralnu, demonsku ženu. Dafi se opredelila da prikaže oba “lica” ove žene čiji portret je sačuvan do danas na prelepim mozaicima u crkvi San Vitale u Raveni gde su prikazani Justinijan sa svitom na jednom i Teodora na suprotnom zidu u pratnji dvorskih dama.

U prikazima knjige, koja i pripada najboljoj tradiciji žanra istorijskog romana, a koju je objavila “Laguna”, jer je duboko utemeljena u istorijskim podacima, posebno se insistira na sposobnosti autorke da maestralno dočara svet i vreme u kome je živela koji su bili zlatna epoha pozne antike ili rane Vizantije.

Justijin nije krio da je Teodora imala veliki uticaj na sve njegove vladarske odluke među kojima je pisanje najvažnijeg zakonika na kome počiva čitavo zapadno zakonodavstvo, kao i podizanje nekih od najvažnijih građevina vizantijske civilizacije kao što je nenadmašna Sveta Sofija.

Jedan od prikazivača je primetio da je autorka završila knjigu sa konačnim ostvarenjem svih Teodorinih ambicija ali je ostavila idealnu mogućnost za nastavak jer Teodora je tek kao carica aktivno učestvovala u nekim dramatičnim događajima kao što je bila pobuna protiv Justinijana kada je spasla sebi i mužu život i krunu.

izvor: Glas javnosti

USKORO OBNOVA GOLUBAČKE TVRĐAVE

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Golubačka tvrđava

Rekonstrukcija Golubačke tvrdjave, za koju je EU izdvojila 6,5 miliona evra, trebalo bi da počne u martu naredne godine, najavila je predsednica Saveta za turizam opštine Golubac Iskra Maksimović.

Predviđeno je da radovi budu završeni za tri godine, a prva faza projekta koji će početi probijanjem tunela, u dužini od 140 metara, treba da počne u martu 2012. godine, rekla je ona novinarima.

Maksimović je istakla da će rekonstrukcija te tvrđave, koja se prostire na površini od 23 hektara, obuhvatiti izmeštanje puta, kao i rekonstrukciju starog kamenoloma.

Golubačka tvrđava se nalazi četiri kilometra nizvodno od Golupca, na strmim liticama desne obale Dunava, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru.

Izvor:Blic Online/Tanjug