U VIŠEGRADU 28.JUNA POČINJE GRADNJA KAMENGRADA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Grad inspirisan Ivom Andrićem

Gradnja Kamengrada počeće na Vidovdan, 28. juna, uz zvuke „Karmine Burane” u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS koji će se simbolično mešati sa zvucima bagera i bušilica. Najvažniji objekti biće završeni sledeće godine na jesen, a ceo grad površine 2,5 hektara za četiri godine - saopštili su Emir Kusturica, proslavljeni reditelj i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, juče u Biblioteci grada Beograda.
Kamengrad će se prostirati na 2,5 hektara i biće izgrađen za četiri godine: Emir Kusturica
Maketa Kamengrada

Kamengrad ili „Andrićev grad”, posvećen sećanju na velikog pisca, biće izgrađen u Višegradu u blizini mosta Mehmed-paše Sokolovića i biće to, kako Kusturica reče, „prvi projekat u istoriji čovečanstva inspirisan literaturom”.

- Andrić je najveći umetnik južnoslovenskih naroda svih vremena i treba da dobije grad. Kamengrad se zida da nikada ne bude srušen. Biće to grad bez kasarne, a čuvaće ga njegova tradicija. Predstavljaće duh Republike Srpske projektovan iz ugla velikog pisca - rekao je Kusturica, i objasnio da će grad arhitektonski predstavljati različite periode u istoriji i umetnosti kao i stalne političke i socijalne turbulencije na ovom podneblju: smene vlasti, rušenja i obnavljanja Višegrada.

- Za vreme Otomanske imperije Zapad je imao renesansu, pa će ovaj grad na sudaru inkopatibilnih civilizacija imati i taj duh Mediterana i renesanse; mešaće se stilovi Otomanskog carstva i Austrougarske monarhije. Istorija će biti prisutna kroz arhitekturu, pa ćemo, paradoksalno, graditi i srušene kuće ne bi li svi istorijski periodi našli svoje mesto u gradu - ispričao je Kusturica i pokazao 3D mapu Kamengrada.

U Kamengradu će raditi sto ljudi

Kusturica je objasnio i ekonomski, socijalni i kulturni značaj Kamengrada. Prema njegovoj proceni, između 200 i 300 hiljada posetilaca obilaziće ovaj grad, a 100 ljudi biće zaposleno u njemu.
- Biće otvoreno oko 100 radnih mesta. Drvengrad na Mećavniku zapošljava upravo toliko ljudi. U poslednjih nekoliko godina rodilo se čak 65 dece koja bi se da nije Drvengrada rodila na nekom drugom mestu - rekao je Emir.

Kamengrad će imati Gradsku kuću, pozorište (Višegrad ga nema), bioskop, kuću Ive Andrića, u koju će po ideji Matije Bećkovića najverovatnije biti prenet pepeo slavnog pisca. U gradu od kamena biće i škola i, simbolično, ruševina bivšeg zatvora, zatim muzej koji upriličava doživljaj strarog srpskog dvora, zanatske radnjice, ali i kafane i moderan hotel sa spa-centrom kapaciteta 100 ležajeva.

- Emir je naš najveći umetnik, čovek neiscrpne energije koji završi sve što započne. Ideja da se ovo gradi jeste njegova, a RS i ja obezbeđujemo logistiku. Bez Kusturice sve ovo ne bi imalo smisla jer ne postoji nijedno drugo ime koje bi moglo da uloži svoj ugled da bi pokrenulo i završilo ovakav projekat. Želimo da ovaj grad živi sa dva velika imena: Ivo Andrić i Emir Kusturica - ispričao je Milorad Dodik, predsednik RS, i izrazio želju da Kamengrad jednoga dana bude i scenografija za novi Emirov film „Na Drini ćuprija”.

- Film je moguća konsekvenca, a grad je grad. Kamengrad treba da pacifikuje sva ratna iskustva koja nisu dozvolila da se razvije renesansa. Pitanje filma je pitanje ekonomskih sredstava jer on košta više nego izgradnja grada - rekao je Emir i istakao da „Na Drini ćuprija” za naš narod ima važnost Starog zaveta.

Na pitanje kako reaguje na nedobronamerne komentare u vezi s ovim svojim projektom, slavni reditelj je rekao:

- Dodik u ja smo se sastali u najboljoj nameri da gradimo multietničku Bosnu, a oni koji su protiv toga Dodika su hteli da smaknu, a mene mrze preko svake mere. Ali, ko god radi i gradi biva kritikovan od onih koji ne rade i ne grade - zaključio je Kusturica.

Kusturica lično kontroliše troškove

Izgradnja Kamengrada koštaće između 10 i 12 miliona evra. Grad će se prostirati na 2,5 hektara, a izgradiće se 17.500 kvadrata. Gradnja počinje 28. juna, a za četiri godine trebalo bi da bude potpuno završen. Radiće se fazno, iz tri dela od po 6.000 kvadrata. Svi javni objekti: gradska kuća, pozorište, muzej… do kraja decembra biće u tzv. sivoj fazi, a u septembru sledeće godine ovi objekti biće završeni, a glavna ulica otvorena.

- Sav novac namenjen gradnji biće u to svrhu i upotrebljen, pa će kvadrat u sivoj fazi iznositi samo 150 evra. Kad bismo angažovali bilo koju građevinsku firmu, dali bi nam ponudu 55 miliona za ceo projekat, pa bismo se našli na 40 miliona… (smeh) Ovako ću lično kontrolisati gde ide svaki dinar. Jer u osnovi ove građevine nije kvadrat, već moral i estetika - istakao je Kusturica.

Izvor: Blic Online Simonida Milojković

FILM DŽORŽA KLUNIJA OTVARA MOSTRU

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Premijera u Veneciji

Film “Martovske ide” u režiji Džordža Klinija otvoriće u avgustu 68. međunarodni filmski festival u Veneciji.

Film, zasnovan na komadu “Farragut North” Boa Vilimona, govori o guverneru (Kluni) koji želi u Belu kuću i njegovom predstavniku za štampu (Rajan Gozling) koji biva uvučen u političku korupciju.

Drama, u kojoj igraju i Marisa Tomej, Pol Djamati i Filip Simor Hofman, biće premijerno prikazana 31. avgusta na venecijanskoj Mostri.

“Martovske ide” su Klunijev četvrti rediteljski poduhvat, posle filmova “Ispovest opasnog uma”, “Laku noć i srećno” i “Opasno zgodan”.

Film “Laku noć i srećno” bio je 2005. u konkurenciji za Zlatnog lava na venecijanskom festivalu. “Martovske ide” stići će u svetske bioskope u oktobru.

Venecijanska Mostra trajaće od 31. avgusta do 10. septembra. Predsednik žirija biće reditelj Daron Aronofski.

Izvor: Blic Online

FJODOR SOLOGUB - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

SOLOGUB, Fjodor, pravo ime Fjodor Kuzmič Teternikov, rus. književnik; r. 1863, u. 1927. Pripadao je simbolistima. Lirika mu je puna satanizama i erotike, ali se u simbolističkoj poeziji ističe jednostavnim izrazom i pristupačnošću. Građa iz realnog sveta spaja se u njoj s fantastičnim vizijama, koje taj svet negiraju (zbirka pjesama Platneni krug, 1909). U romanu Mali demon (1905) S. sledi Gogoljeve tradicije u unošenju nestvarnog u nadasve realističko oblikovanje, i stvara izrazito društveno-kritičko djelo, jedno od najmračnijih što ih poznaje.

 

AMFORA

Amforom jarko obojenom
Rob neki mračan nosi vino.
Neravan put je skriven sjenom,
A nebo već se puni tminom,-
I napreže on oštro oči,
U polumrak mu pogled bludi,
Da vino, preko ruba skočiv,
Ne prolije mu se na grudi.

Ja nosim tako patnje svoje,
U sudu, što odavna pun je:
Ljut otrov uspomena u njem
Pritajivši se usnuo je.
I okolnim ja idem putom,
Taj nevolje pronoseć sud,
Da tkogod neopreznom rukom
Ne prolije mi ga na grud.

preveo: Ivan Slamming

 

VOLI ME VEDRO

Voli me vedro k’o što voli zora,
Kada iskri smijehom, kad biserom gori.
Obraduj i nadom i prozračnim snima,
I tiho zgasni u pramenju dima.
Voli me tiho, k’o što voli luna,
Bestrasna, s hladnim sjajem liskuna.
Osvijetli svijet moj čudo i tajnom,
Odmor na putu mračnom i beskrajnom.
Voli me prosto, k’o što voli potok,
I moj i ničiji, cjelovom brzotok,
Zagrli, predaj se i dalje traži.
Kad razvoliš, idi- ne boj se, ne laži.


DRUGI FESTIVAL STRIPA U PIROTU

Nebojša Đorđević    Strip, Vesti

PIROT - Treći festival stripa pod nazivom ”Pirot - grad stripa” bi}e odr`an od 8. do 10. jula u čitaonici Narodne Biblioteke i u dvorištu Muzeja ponišavlja.

Za sada je potvrđen dolazak autora novog srpskog stripa Družina Dardaneli - crtača Dragana Paunovića, koji je i uradio plakate za festival i scenariste Pavle Zelića, zatim ilustratora Tihomira Ćelanovića, kao i strip autora Bojana Đukića.

Od izdavačkih kuća, predstaviće se System comics, dok će svoju premijeru imati i kapitalno izdanje Konana koje je upravo izašlo iz štampe u izdanju izdavačke kuće Darkwood.

Tokom trajanja festivala biće održana i radionica stripa koju će voditi Vlada Vesović.

Izvor: Južne vesti Vladimir Veljković

KONAČNO PRAVI ULAZ U ROMULIJANU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Istočna kapija Romulijane (Foto S. Todorović)

Zaječar - Posle 58 godina od početka istraživanja, na rimskoj carskoj palati Romulijani juče je svečano otvorena rekonstruisana glavna, istočna kapija ove velike reprezentativne građevine. Direktor zaječarskog Narodnog muzeja Bora Dimitrijević podsetio je prisutne da je u rekonstrukciju i obnovu ove kapije, počev od 2009. godine, uloženo 14 miliona dinara. Vlada nemačke uložila je donacijom 9,6 miliona, Ministarstvo kulture Srbije 3,8 miliona dinara, a ostatak novca obezbedili su zaječarski muzej i zaječarska gradska uprava. Svečanosti su prisustvovali ministar kulture Srbije Predrag Marković, ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas i zaječarski gradonačelnik Boško Ničić.

Od početka istraživanja, 1953. godine, u Romulijanu se ulazilo, pristupnijim putem, sa njene sporedne, zapadne kapije. Rekonstrukciji istočne prethodila su detaljna istraživanja njenog okruženja u kojima. Od pre osam godina, pored naših arheologa i konzervatora učestvuju i stručnjaci Nemačkog arheološkog instituta iz Frankfurta.

Ambasador Nemačke uručio je predstavnicima zaječarskog muzeja knjigu u kojoj je predstavljeno 12 arheoloških istraživačkih projekata u kojima, uz pomoć nemačke vlade, učestvuju nemački stručnjaci, među kojima je i naša Romulijana. Knjigu je izdalo nemačko ministarstvo inostranih poslova.

Ministar kulture Predrag Marković zahvalio je nemačkim donatorima što, kako je rekao, pomažu da oživi srpska nematerijalna kultura. To će, ocenio je, doprineti razvoju kulturnog turizma u Srbiji.

Izvor;: Politika :S. T.