BIBLIOTEKE ŽIVE SVOJ DRUGI ŽIVOT

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura

Bibioteke su u doba Interneta doživele metamorfozu i od tihih i pomalo mračnih institucija postale su društveni forumi kojima se, osim klasične čitalačke publike, obraćaju i oni koji traže posao, mali preduzetnici i lokalno stanovništvo u potrazi za savetom, pomoći ili mestom za druženje.

Tipičnu bibliotekarku sa naočarima zamenili su kompjuterski maheri, a sa digitalizacijom knjige oslobođen je prostor za kafiće, učinoce, prostorije za igru, razgovor i izložbe.

“Biblioteke u kojima vlada polu tama i tišina više nisu realnost”, kaže Nader Kajmari, predstavnik Kengejdž lerninga koji bibliotekama i obrazovnim institucijama obezbeđuje učila i nastavni material.

“Današnji bibliotekari su na Fejsbuku i Tviteru. Oni su društveno povezani”, ističe on.

S obzirom na ogromnu količinu informacija koja danas postoji na Internetu, bibliotekari su potali svojevrsni vodiči do znanja i informacije i često su prve osobe kojima se obraćaju ljudi koji traže posao, a nemaju komjuter kod kuće.

Tokom recesije, biblioteke su se pretvorile u konsalting centre za planiranje karijere, finansijsko opismenjavanje i razvoj malog preduzetništva.

“Ne pokušavamo da se takmičimo sa Guglom. Gugl odgovara na više pitanja u jednom danu nego sve javne biblioteke za godinu dana”, navodi Bil Ptasek, direktor jednog sistema biblioteka u državi Vašington, dodajući da je zadatak biblioteka da zajednici pruži sadržajnu informaciju.

U Njujorku, javne biblioteke nisu nikada bile zaposlenije. Godišnje ih poseti više od 16 miliona ljudi, što je najviši broj u poslednjih 100 godina.

Štampani i elektronski materijal u opticaju ove godine dostiže 27,5 miliona.

Prema studiji koju je 2010. obavio Kompjuterski centar onlajn biblioteke (OCLC), 50 odsto Amerikanaca pogođenih recesijom posećuje barem jednom nedeljno biblioteku u svom kraju.

“Više od 80 odsto Amerikanaca koji su se našli na udaru recesije poseduje člansku kartu biblioteke, kao i 68 odsto onih koje je ekonomska kriza zaobišla”, navodi se u izveštaju OCLC.

Biblioteke se udružuju sa školama kako bi đacima i studentima kojima je potrebna pomoć pri učenju omogućila da rade u timovima u okviru ovih institucija.

“Čitanje je društvena aktivnost”, kaže Brajan Keni, urednik stručnog časopisa Lajbreri, namenjenog bibliotekarima.

“Čitalački klubovi u okviru biblioteka su sve popularniji. Ljudi vole da se druže i da sa drugima razgovaraju o onome što su pročitali”, navodi on.

“Za većinu je čitanje pozitivna stvar, ali je najveći problem u tome što mnogi nemaju vremena za čitanje”, objašnjava Ptasek čija je biblioteka organizovala “ispostave” na benzinskim stanicama i čekaonicama gde ljudi mogu da izdvoje malo vremena da nešto pročitaju.

“Akcija se zasniva na principu poverenja, ali ako neko želi da ponese knjigu kući, on je slobodan da to i učini. Mi ćemo je zameniti. U tome nema ničeg lošeg”, navodi on.

Biblioteke su danas na Internetu gde su najposećenije od devet sati uveče do jednog sata po ponoći. Sajt Njujorške javne biblioteke je prošle godine imao blizu 29 miliona poseta.

Kako biblioteke sve više postaju društvena sastajališta, mnogi trgovinski lanci se trude da otvore šoping centre u njihovoj blizini kako bi privukli više mušterija, dodaje Ptasek.

Izvor; B92/Tanjug Foto : Beta

IZLOŽBA PASTELA LJUBICE - CUCE SOKIĆ

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Ljubica - Cuca Sokić, 1942. Beograd

U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu otvorena je izložba „Pasteli Ljubice Cuce Sokić”. Izložba obuhvata 29 pastela koje danas uglavnom čuva galerija „Rima” iz Kragujevca.

Nedavna istraživanja, naime, utvrdila su da se umetnica bavila pastelom tokom celokupnog stvaralačkog perioda, te da njen opus u ovoj tehnici broji 160 radova. Analizom pastela Ljubice - Cuce Sokić može se slediti njen razvojni put, kao i likovna istraživanja.

- Ako se vrednost i značaj umetničkog stvaralaštva može meriti i brojem dela zastupljenim u privatnim i zvaničnim kolekcijama, onda se za delo Ljubice - Cuce Sokić može reći da je, pored onoga što ga je zvanična kritika i istorija umetnosti stavila u sam vrh vrednosti druge polovine 20. veka, doseglo umetnički Parnas i svrstalo se u večnost trajanja. U poplavi novih medija i agresivnosti nove umetničke prakse „tradicionalno” slikarstvo Ljubice Sokić deluje umirujuće i zbog svog visokog kvaliteta izaziva umetnički doživljaj koji ostaje trajno u pamćenju - rekla je, između ostalog, na vernisažu prof. Ivana Simeonović Ćelić.

Izložbu prati bogato ilustrovan katalog Cucinih dela iz kolekcije Aleksandra Milojevića, sa tekstom dr Jasne Jovanov, autorke koncepta postavke koja se može videti do 7. avgusta. Dotle bi trebalo da izađe iz štampe i knjiga „Pasteli Ljubice Cuce Sokić” dr Irine Subotić u izdanju galerije „Rima”.

Izvor: Blic Online M.M.

ŠARLOTA REMPLING I VIM VENDERS NA FILMSKOM FESTIVALU U SARAJEVU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

SARAJEVO - Šarlota Rempling, glumica, i Vim Venders, nemački reditelj, biće gosti sedamnaestog “Sarajevo film festivala” koji se održava od 22. do 30. jula.

Šarlota će publici u regionu predstaviti novi film “Melanholia” Larsa von Triera u kojem je ostvarila ulogu Gabi za čiji lik je reditelj našao inspiraciju u svojoj majci.

Za svoje uloge Šarlota Rempling nagrađena je brojnim priznanjima: “Počasni Cezar”, nagrada Evropske filmske akademije za najbolju žensku ulogu u filmu “Swimming pool”, nagrada za životno delo na Stokholmskom filmskom festivalu…

Vim Venders, nemački reditelj, smatra se najuspješnijim predstavnikom novog nemačkog filma. Neka od njegovih igranih i dokumentarnih ostvarenja ostavila su neizbrisiv trag u svetskoj kinematografiji: “Bis ans ende”, “Der Himmel uber Berlin”, “Buena vista social club”…

Festivalskoj publici on će predstaviti svoj poslednji film “Pina”, o koreografkinji Pini Bauš. Reč je o dokumentarnom filmu rađenom u 3D animaciji.

“Sarajevo film festival” 22. jula otvara film “Le harve”, finskog reditelja i scenariste Akija Kaurismakija, koji je premijerno prikazan u takmičarskom programu ovogodišnjeg Kanskog festivala.

Spisak ostalih filmova još nije objavljen, a prošle godine je, da podsetimo, pobedio (i osvojio nagradu od 25.000 evra) film iz Srbije “Tilva roš”, reditelja Nikole Ležaića.

Izvor: Blic Online/ S. Milojković Foto: Reuters/Beta

TRI KANDIDATA ZA NAGRADU “DUŠAN VASILJEV”

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Dušan Vasiljev (1900-1924)

KIKINDA - Žiri (Jovan Zivlak, Dragan Jovanović Danilov i Miloš Latinović) je, nakon razmatranja velikog broja naslova, sačinio uži izbor za nagradu “Dušan Vasiljev” koju dodeljuje opština Kikinda.

U užem izboru za ovo priznanje koje se dodeljuje za najbolju knjigu u žanrovima umetničke proze, poezije, eseja, književne nauke i kritike izdate na srpskom jeziku za period između dva aprila, našla su se tri dela.

To su roman “Gospodska ulica” Ranka Risojevića (izdavač “Matica srpska”), priče “Preživljavanje” Dragoslava Mihailovića (Zavod za udžbenike) i roman “Mrtvo polje” Srđana Srdića (”Stubovi kulture”).

Žiri će saopštenje o dobitniku nagrade “Dušan Vasiljev” predočiti javnosti najkasnije do 27. juna, svečano uručenje je 28. juna u Kikindi, a laureatu pripada novčani iznos u dinarskoj protivvrednosti od 2.500 evra i diploma.

Nagrada je u prethodnom periodu uspostavila ozbiljan ugled jer su njeni dobitnici pisci poput Milorada Pavića, Stevana Raičkovića, Milisava Savića, Gojka Tešića.

Dušan Vasiljev, pesnik i prozni pisac, jedan od najznačajnijih srpskih ekspresionista, rođen je u Kikindi (tada Austro-Ugarska) i nakon što je završio učiteljsku školu u Temišvaru, učestvuje u Prvom svetskom ratu na Pijavi, a potom i u okršajima s kačacima u Makedonijhi. Umire bolestan, a da nije uspeo da u zbirku prikupi brojne pesme i prozu koje je objavljivao u beogradskim časopisima.

Izvor: Blic Online T. Nj.

NA GOGOVOM AUTOPORTRETU NJEGOV BRAT TEO

Aleksandra Radovanović    Slikarstvo

HAG - Čuveni “Autoportret” Vinsenta Van Goga zapravo je portret njegovog brata Tea, pokazalo je istraživanje eksperata Muzeja Van Gog iz Amsterdama.

“Prema opšte prihvaćenom mišljenju, Van Gog nikada nije naslikao svog brata Tea, od koga je zavisio”, navodi se u saopštenju muzeja.

Međutim, eksperti tog muzeja sada smatraju da je na slici iz 1887, na kojoj je muškarac sa šeširom svetle boje odeven u tamno plavi kaput, prikazan Teo, pet godina mlađi od holandskog majstora.

“Taj zaključak zasnovan je na razlikama između dva brata”, piše u saopštenju muzeja, u kojem se precizira da je reč o boji brade i obliku uha.

“Oblik i boja Teove brade, koja je više oker nego crvena, takođe je indikacija”, kao i “boja očiju i stil odevanja, koji idu u prilog ovog novog pristupa”, navodi muzej.

Muzejski eksperti tvrde i da portret odgovara Teovim fotografijama.

Teo van Gog umro je šest meseci nakon što se njegov brat u julu 1890. ubio u francuskom gradu Overu, u 38. godini.

Izvor: Glas javnosti