IRSKOM PISCU DŽONU BANVILU NAGRADA FRANC KAFKA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

PRAG - Irski pisac Džon Banvil ovogodišnji je dobitnik prestižne književne nagrade “Franc Kafka”, odlučio je danas međunarodni žiri u Pragu.

Nagradu vrednu 10.000 dolara jednom godišnje dodeljuje Društvo “Frankc Kafka”, piscima čija se dela “dopadaju čitaocima nezavisno od njihovog porekla, nacionalnosti i kulture”.

Svečano uručenje nagrade predvidjeno je za oktobar, u Pragu. Banvil je 2005. dobio Bukerovu nagradu za roman “More”.

Među ranijim dobitnicima nagrade “Franc Kafka”, ustanovljene 2001, su američki pisac Filip Rot, nobelovci Elfride Jelinek iz Austrije i Harold Pinter iz Velike Britanije.

Izvor: Blic Online/Beta

NASA U SLUŽBI ARHEOLOGIJE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

VAŠINGTON - Arheološko blago, 17 piramida i hiljade grobnica i drevnih kuća, pronađeno je u Egiptu upotrebom snimaka satelita američke svemirske agencije Nasa.

Ranijim iskopavanjima otkriveno je prisustvo više arheoloških građevina, uključujući dve piramide, navodi Bi-Bi-Si, koji je finansirao iskopavanja i snimio dokumentarni film o otkrićima. Američki arheolog Sara Parčak i njen tim vršili su iskopavanja u Sakari i Tanisu na severoistoku Egipta kako bi utvrdili kako se satelitski snimci kogu upotrebiti u arheologiji.

Sara Parčak je više od godinu dana koristila snimke satelita koji se nalazi na visini od 700 metara i koji je infracrvenim zracima snimio lokacije na kojima se, kako se pretpostavljalo, nalaze drevne građevine. Satelit agencije Nasa može da otkrije predmete pod zemljom čiji je prečnik manji i od jednog metra. Infracrveni zraci prave razliku između različitih zakopanih materijala, čime se prepoznaju strukture, kakve su drevne kuće od glinenih cigala, koje su najgušći materijal u tlu u okruženju. Infracrveni zraci omogućavaju i otkrivanje oblika struktura, kuća, grobova i hramova.

Izvor:Glas Javnosti

ANA AHMATOVA - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

ANA AHMATOVA, (1899-1966) pravo ime Ana Andrejevna Gorenko, ruska pesnikinja. U književnosti pre Revolucije nosilac akmeizma. Izrazito lirski talenat. Poezija joj je zasnovana na jedinstvu naivnosti i iskusnosti, čuvstvenosti, snažnih osećaja i patetike u suzdržanim i konciznim oblicima. Procvat njene lirike pada u vreme Revolucije, a posle nastaje zastoj sve do njenog novog uspona, pedeserih godina.

Zbirke pjesama: Veče; Belo jato; Trputac; Anno Domini MCMXXI; Iva; Poema bez heroja (1940-62).

DOBRO JE OVDE

Dobro je ovde: njihanje i šum
Jutra nas grle rukama studenim
U belom plamenu povija se grm
Ruža bleštavih, ali ledenih
Na paradnim, svečanim snegovima
trag skija klizi kao sjećanje moje -
Nekad, u davnim vremenima
Prošli smo tim putem nas dvoje

 

LJUBOMORAN,NEMIRAN…

Ljubomoran, nemiran, ali ne od onih grubih
Voleo me je kao svoje kosti
Ali moju belu pticu ubi
Da ne peva o prošlosti
O zalasku uđe u moju sobicu:
”Voli me, smej se, piši stihove!”
A ja zakopah veselu pticu
Iza starog bunara, pokraj jove
Obećala sam da neću plakati
Ali srce pretvorih u stenu
I, čini mi se da su moji sati
Ispunjeni pesmom ubijene ptice

 

ZEMLJA NE MORA BITI ROĐENA

Zemlja ne mora biti rođena
Ali se uvek voli
Makar u moru nežno-ledena
Bila voda i to bez soli
Na dnu pesak kao kreda
A vazduh pijan kao od vina
I borova četa bleda
Na zalasku gola, nevina
Zalazak u naletu etera
Takav je da ne shvatiš
Jeli kraj dana ili svijeta
Ili o novoj tajni razmišljaš

 

MJESTO MUDROSTI ISKUSTVO

Mesto mudrosti iskustvo.Ta hrana
u bezukusnom stanju.
Mladost je bila k’o molitva nedeljnog dana,
i zar da ne mislim na nju?

Koliko sam pustih puteva prošla
s tim što mi ne beše mio.
Koliko se molila u crkvi za onog
što je u me zaljubljen bio.

Sad sam zaboravljiva kao niko na svijetu.
Tiho prolaze sati.
Nepoljubljene usne, nenasmejane oči
ko će mi više dati!

 

UMRLA SLIKARKA LEONORA KARINGTON,LEGENDA NADREALIZMA

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

“Autoportret”

MEKSIKO SITI- Slikarka, književnica i vajarka Leonora Karington, koja je bila među prvim umetnicima nadrealizma, umrla je u noći između srede i četvrtka u 95. godini, saopštio je meksički Umetnički savet.
Leonora Karington
je bila poznata po radovima sa neobičnim scenama rituala sa pticama, mačkama, jednorozima i raznim drugim životinjama, kao i s prolaznicima i posmatračima.

Rođena u Velikoj Britaniji, umetnica je bila među brojnim umetničkim i političkim imigrantima koji su 1930-ih i 1940-ih došli u Meksiko.

“Jahanje”

Zajedno s Fridom Kalo i Remedios Varo, činila je trojku žena-nadrealista koje su radile u Meksiku.

“Bila je poslednji veliki živi nadrealista. Bila je živa legenda”, rekao je njen prijatelj, pesnik Omero Aridjis.

Izvor: Blic Online/Beta Foto: AFP

GLUMAC IVAN VIDOSAVLJEVIĆ NAGRAĐEN U BUGARSKOJ

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

BEOGRAD - Glumac Knjaževsko srpskog teatra iz Kragujevca Ivan Vidosavljević dobitnik je Nagrade za najbolju mušku ulogu na Međunarodnom festivalu nove pozorišne akcije “Neta” u gradu Vraca u Bugarskoj, za ulogu u monodrami “Dnevnik jednog ludaka” po tekstu Nikolaja Gogolja.

Ivan Vidosavljević je rekao da je Festival “Neta” održan u Dramsko lutkarskom pozorištu u gradu Vraca, od 16. do 22. maja, kao i da su o nagradama odlučivali Nora Makarova (predsednica), Ljiljana Mazova, Nina Mazur, Dragana Bošković i Juri Juškević.

Prema njegovim rečima, na festivalu u Bugarskoj u međunarodnoj selekciji učestvovalo je osam predstava iz regiona, među kojima su predstave iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i sa Kosova.

“Konkurecija je bila veoma jaka, a dodeljene su četiri nagrade, od kojih dve za uloge u domaćoj takmičarskoj selekciji, u okviru koje je izvedeno osam predstava iz Bugarske”, rekao je on.

Vidosavljević je dodao da je monodrama “Dnevnik jednog ludaka” do sada u Knjaževsko srpskom teatru izvedena 60 puta i da je on sa tim komadom učestvovao na pet festivala.

Na Međunarodnom festivalu monodrame Gala Star u Rumuniji, Vidosavljević je osvojio dva priznanja: nagradu “One man šou” stručnog žirija i “Stefan Jordake” žirija mladih za najboljeg glumca.

“Monodrama ‘Dnevnik jednog ludaka’ je moja diplomska predstava, koju su kao stručni konsultanti oblikovali Predrag Ejdus, Mirko Babić i Dragan Jakovljević”, rekao je on.

Ivan Vidosavljević je rođen 1972. godine u Ćupriji i stalni je član Knjaževsko srpskog teatra. Igrao je u predstavama “Poslednja bitka” Narodnog pozorišta Beograd, “Veliki dan” Beogradskog dramskog pozorišta, “Opera za tri groša” Ateljea 212 i drugim.

Izvor: Glas javnosti/Beta