“MOJ PINOKIO” NA TURNEJI PO SRBIJI

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Francusko pozorište

Francuska pozorišna trupa „Žan-Pjer Lesko” gostovaće 19. maja u Beogradskom dramskom pozorištu, gde će izvesti predstavu za decu „Moj Pinokio”, najavljeno je iz Francuskog instituta u Beogradu.

Reč je o predstavi rađenoj po adaptaciji čuvenog dela Karla Kolodija o drvenom lutku velikog nosa, koga će snaga ljubavi pretvoriti u živahnog, slatkog dečkića. U adaptaciji koju potpisuju Didije de Kalan i Žan-Pjer Lesko, drveni lutak kome se nos uvećava svaki put kada izgovori neku laž nije sebično i lenjo derište, nego velikodušno dete.

Žan-Pjer Lesko je po profesiji likovni umetnik, ali i režiser, dramski pisac, glumac, scenograf, pedagog i profesor na Internacionalnom lutkarskom institutu u Šarlvil Mezijeru, a već dugi niz godina slovi za stvaraoca koji pomera granice u pozorištu senki.

Predstava „Moj Pinokio” biće izvedena i u glavnom programu 18. međunarodnog festivala lutkarskih pozorišta u Subotici, koji se održava od 15. do 21. maja. Takođe, Francuska pozorišna trupa gostovaće 18. maja i u Novom Sadu, a 20. maja u Nišu.

Izvor: Blic Online

FESTIVAL KRATKE PRIČE U KIKINDI I BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Šesti međunarodni festival kratkih priča “Kikinda short” biće održan od 28. juna do 3. jula u Kikindi i Beogradu, najavljeno je večeras u Ustanovi kulture “Parabrod” na promociji zbornika priča sa petog izdanja festivala.

Glavni urednik festivala Srđan Srdić, književnica Mirjana Đurđević, kritičari Jasmina Vrbavac i Vladimir Arsenić, te Željko Bodrožić, glavni i odgovorni urednik “Kikindskih”, govorili su o značaju ove manifestacije i internacionalnoj dimenziji koju je festival dostigao.

- Ove godine u Beogradu pisci će čitati svoje priče u “Muzičkom paviljonu” i mi se iskreno nadamo da ćemo uspeti da prenesemo atmosferu koja vlada u Kikindi tokom prva dva dana festivala, i da ćemo privući što brojniju beogradsku publiku - istakao je Srdić.

Specifičnost festivala je u tome što podstiče druženje pisaca i publike, pisci razmenjuju ideje i ostvaruju kontakte, a na raznim radionicama koje su održane upoznati su i sa teškoćama sa kojima se susreću mladi pisci.

- Ovaj festival je baš zato moj ljubimac, jer domaćinska atmosfera koja vlada na njemu teško se sreće na drugim događajima slične vrste, a i za veliku pohvalu je što afirmiše pisce kartkih priča, s obzirom da je to forma koja u Srbiji nije baš popularna, rekla je Jasmina Vrbovac, autorka emisije “Vavilon” na RTS.

Na festivalu će se ove godine predstaviti 27 pisaca iz dvadesetak zemalja sveta, a osnivači festivala sa ponosom ističu da se proteklih godina pokazalo da su neki učesnici ubrzo postali međunarodne zvezde, osvajajući značajne književne nagrade, što samo potvrđuje kvalitet kikindskog festivala.

Izvor: Blic Online J. O.

РЕМБРАНТОВИ ЕКСПЕРИМЕНТИ У БАКРОПИСУ

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

БЕ­О­ГРАД - Де­ла хо­ланд­ских и фла­ман­ских мај­сто­ра гра­фи­ке до­ма­ћа пу­бли­ка мо­ћи ће да по­гле­да на из­ло­жби под на­зи­вом „Из­вор­на исти­на Цр­но-бе­лог”, ко­ја се 18. ма­ја отва­ра у На­род­ном му­зе­ју у Бе­о­гра­ду.

Из збир­ке, ко­ју чи­ни 220 гра­фич­ких ли­сто­ва на­ста­лих у Хо­лан­ди­ји и Флан­дри­ји од по­чет­ка 16. до 18. ве­ка, На­род­ни му­зеј је за ову при­ли­ку из­дво­јио 45 де­ла, пре­ко ко­јих се мо­же пра­ти­ти исто­риј­ски раз­вој умет­но­сти гра­фи­ке. Ме­ђу умет­ни­ци­ма се из­два­ја­ју: Лу­ка ван Лај­ден, Јо­хан Са­де­лер, Хен­рик Гол­ци­јус, Рем­брант ван Ријн, Адри­јен Оста­де, Јан и Ан­дре­ас Бот, Јан ван де Вал­де, Ни­ко­лас Бер­хем, Лу­ка Фор­стер­ман и дру­ги.

- На­ро­чи­то су зна­чај­ни Рем­бран­то­ви екс­пе­ри­мен­ти у ба­кро­пи­су, ко­ји су на из­ло­жби пред­ста­вље­ни ра­до­ви­ма „Пор­трет чо­ве­ка” из 1631. и „Ec­ce ho­mo” из 1636. Хо­ланд­ски и фла­ман­ски гра­фи­ча­ри су у ба­кро­пи­су ва­ри­ра­ли мо­гућ­но­сти ба­рок­не кон­цеп­ци­је све­тло­сти и сен­ке. Њи­хо­ви екс­пе­ри­мен­ти су по­ка­за­ли да упра­во гра­фи­ка но­си по­тен­ци­јал оно­га што је Ро­лан Барт у свом огле­ду о фо­то­гра­фи­ји „Све­тла ко­мо­ра” на­звао „из­вор­ном исти­ном Цр­но-Бе­лог” - ис­ти­чу у На­род­ном му­зе­ју.

Пре­ма њи­хо­вим ре­чи­ма, по­ла­зе­ћи од прет­по­став­ке да је упра­во штам­па­на гра­фи­ка у пе­ри­о­ду од 16. до 18. ве­ка мо­гла да за­до­во­љи ар­ха­ич­ну и стал­ну по­тре­бу чо­ве­ка за соп­стве­ним про­јек­то­ва­њем и за при­сва­ја­њем ствар­но­сти, при­зо­ри с те­ма­ти­ком из сва­ко­днев­ног жи­во­та и пеј­за­жи мо­гу да се схва­те и као пре­те­ча фо­то­гра­фи­је.

- Штам­па­не гра­фи­ке су у сво­ме вре­ме­ну би­ле ве­о­ма по­пу­лар­не. Оне су чи­ни­ле уоби­ча­је­ни де­кор ку­ћа, би­ле су ре­пре­зент њи­хо­вог жи­во­та, оно­га у шта су Хо­лан­ђа­ни ве­ро­ва­ли, од­раз њи­хо­вог уку­са и ин­те­ре­со­ва­ња - ис­ти­чу у На­род­ном му­зе­ју.

Из­ло­жба „Из­вор­на исти­на Цр­но-бе­лог” при­ре­ђу­је се по­во­дом Ме­ђу­на­род­ног да­на му­зе­ја и Ре­ги­о­нал­ног ску­па не­дер­лан­ди­ста сред­ње Евро­пе. По­став­ку мо­же­те по­гле­да­ти до 19. ју­на.

Извор: Правда

POČINJE 40. ĐAČKI VUKOV SABOR

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

U Tršiću od danas tradicionalni susret mladih

Tradicionalna kulturna manifestacija posvećena stvaralaštvu mladih, 40. Đački Vukov sabor počinje danas u Vukovom domu kulture u Loznici. Saborske svečanosti, koje će trajati sedam dana, zvanično će otvoriti učenica Gimnazije “Vuk Karadžić” u Loznici, prošlogodišnji đak generacije lozničkih osnovnih škola.
Učenici škola koje nose ime Vuka Karadžića od danas do nedelje družiće se u Tršiću

Susreti škola koje nose Vukovo ime održavaju se od 1971. svake godine tokom maja meseca u Vukovom rodnom Tršiću. Đački Vukov sabor je jedno od najmasovnijih okupljanja đaka iz Srbije i zemalja u regionu. Obogaćivanjem sadržaja ove manifestacije nastoji se da se ona približi potrebama đaka i mladih i da postane omiljeno mesto okupljanja. Loznički Centar za kulturu „Vuk Karadžić” pobrinuo se da višednevni program bude još sadržajniji i sa više učesnika.

- Program smo osmislili mnogo pažljivije jer 40. godišnjica njegovog osnivanja znači i da smo ušli u ozbiljne godine i da moramo postavljati još veće zahteve i više standarde. Omogući ćemo ne samo mladim učesnicima nego i svim građanima da vide i dve dobre pozorišne predstave, a verujem da će pažnju građana privući i muzičko-scenski program „Ala je lep ovaj svet” u kojem će biti svega, od folklornih pesama i igara, ozbiljne, pa do rok muzike i skoro 400 učesnika - kaže direktor Centra Dajana Đedović.

Večeras u 19 časova u Vukovom domu kulture, manifestaciju će svečano otvoriti Ljiljana Jovičić, đak generacije OŠ „14. oktobar” iz Draginca, a pre toga biće otvorena izložba „Bukvari i bukvarsko nasleđe” Branislave Jordanović, muzejskog savetnika Pedagoškog muzeja u Beogradu. Beogradsko pozorište „Duško Radović” izvešće na sceni Vukovog doma predstavu „Mali princ”.

Programom je predviđen još niz sadržaja, a Gimnazija „Vuk Karadžić” biće u petak domaćin proglašenja pobednika literarnog konkursa „Vukovo zvono”.

Izvor: Blic Online S. Pajić

NAMETNULI SE “UMETNIK” I “KLINAC SA BICIKLOM”

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Kanski filmski festival, 64. put

Kan - Na polovini Kanskog filmskog festivala, kada se obično pravi presek viđenog, kao glavni favoriti za osvajanje Zlatne palme izdvojili su se belgijski „Klinac sa biciklom” i francuski „Umetnik”.

Braća Žan-Pjer i Luk Darden su, sa svojom pričom o napuštenom dečaku i ženi koja želi da ga spasi, oduševili kritiku. „Klinac” je dobio epitete „dirljive drame u kojoj nema nezasluženih emocija”, kao i „priča o trijumfu dobrote u ovom svetu”.

Pogoditi ukus žirija je prilično nezahvalan posao, ali su dva odvojena glasanja međunarodnih kritičara postavila braću Darden na čelo liste od 10 prikazanih filmova koji su u konkurenciji za Zlatnu palmu. Ukupno ima 20 konkurenata. Ukoliko bi braća trijumfovala to bi im bila treća pobeda u Kanu - posle „Rozete” (1999) i „Deteta” (2005).

Drugi film koji je zadovoljio kritičare je francusko crno-belo nemo ostvarenje „Umetnik”, čija je radnja smeštena u Los Anđeles 1920-ih kada se u svetu kinematografije pojavljuje „filmovi koji pričaju”. S obzirom na brojne drame, u ovom filmu su svi uživali, a izmamio je i osmehe svojim šalama.

S druge strane iako se francuskim kritičarima svideo „Poliss” o odseku za zaštitu dece u Parizu, koji je rađen na osnovu istinitih priča, strani izveštači nisu njime bili oduševljeni. „Uspavana lepotica” Džulije Li, o ženi koja ispunjava seksualne maštarije starijeg bogataša, dok je drogirana i bez svesti, je skandalizovala mnoge, a malo njih impresionirala.

Izvor: Danas V. T.