SUBOTICA DEČJI CENTAR SVETA

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

Međunarodni festival pozorišta za decu

SUBOTICA - Večeras u Subotici počinje 18. međunarodni festival pozorišta za decu koji će trajati do 21. maja. U okviru svečanog otvaranja na Sceni “Jadran” Narodnog pozorišta Subotica (20) nastupiće studenti pozorišnih akademija (odseka za lutkarstvo) iz Bukurešta i Tirgu Mureša i Dečji hor “Viva la Musica” iz Subotice.
Iz brazilske predstave „Priče iz kofera”

Ovom prilikom biće uručena nagrada „Mali princ” koju Festival dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu. Ovogodišnji dobitnici su rumunski dizajner Eustaciju Gregorijan i rediteljka i glumica iz Srbije Irena Tot.

Festival će ugostiti preko 2.000 učesnika iz celog sveta. U okviru takmičarskog programa biće prikazano 20 predstava iz 18 zemalja (Brazil, Iran, Rusija, Italija, Francuska, Češka, Nemačka, Turska, Slovenija, Kazahstan, Poljska, Rumunija, Jermenija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Velika Britanija, Peru i Srbija). Predstave će se igrati na dve lokacije - u Narodnom pozorištu (Scena „Jadran”) i u Pozorištu „Deže Kostolanji”.

Težište Festivala je na rumunskom lutkarstvu koje će biti predstavljeno kroz niz izložbi i nekoliko predstava.

Posetioce očekuje bogat prateći program u okviru kog će biti održan Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti, zatim radionice, izložbe, filmski program i književne promocije. Tradicionalni program “Trgovi i ulice” će na nekoliko dana Suboticu pretvoriti u grad dece.

Predstave u zvaničnoj selekciji konkurišu za sledeće nagrade: gran pri za najbolju predstavu, specijalnu nagradu za originalnost i fantaziju, nagradu za najbolju režiju, najbolju originalnu muziku, najbolje estetsko i tehnološko rešenje lutaka, za glumačko majstorstvo (7 ravnopravnih nagrada), za najbolju scenografiju.
O nagradama će odlučivati petočlani međunarodni žiri.

Ukazom predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva odlikovan je Slobodan Marković, direktor Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici. On je dobio orden prijateljstva za ogroman doprinos u razvoju rusko-srpske saradnje i rad na popularizaciji ruske kulture u inostranstvu.

Izvor: Blic Online T.NJ.

KO STOJI IZA SMRTI PABLA NERUDE?

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Južnoamerički mediji prethodnih dana ponovo su pokrenuli pitanje smrti slavnog Pabla Nerude, nakon što je njegov nekadašnji lični asistent Manuel Araja izneo tvrdnje da je čileanski pesnik ubijen po nalogu generala Pinočea.

Prema zvaničnoj verziji, slavni književnik umro je od raka prostate 23. septembra 1973. u bolnici u Santijagu. Međutim, Araja je u intervjuu koji prenose meksička i čileanska štampa, naveo da je Neruda ubijen jer je bio intelektualac kojeg Pinoče nije želeo da ima u opoziciji.

On tvrdi da je pisac odveden u bolnicu iz bezbednosnih razloga, a ne zbog pogoršanja zdravstvenog stanja kako se navodi u zvaničnoj verziji.

Neruda se, navodno, plašio za svoj život nakon uvođenja vojne diktature. Svoje sumnje poverio je asistentu posle injekcije koju je dobio od nepoznatog lekara i koja mu je izazvala alergijsku reakciju, sprečivši ga da narednog dana otputuje u Meksiko.

Piščeva fondacija, koja je odmah intervenisala u medijima, odbacila je ovu teoriju, smatrajući da nije razumno graditi novu verziju Nerudine smrti samo na osnovu mišljenja njegovog vozača.

„Arajin jedini argument je njegovo lično mišljenje”, navodi se u saopštenju fondacije koja podržava zvaničnu verziju.

Pablo Neruda rođen je 1904. godine i smatra se jednim od najznačajnijih južnoameričkih pesnika. Već u devetnaestoj godini objavljuje svoju prvu knjigu poezije „Crepusculario”, a godinu dana kasnije i drugu pod nazivom „Dvadeset poema o ljubavi i jedna pesma bez nade”. Objavio je još desetak knjiga poezije, a 1971. godine nagrađen je Nobelovom nagradom za književnost.

Izvor: B92 Tanjug

PABLO NERUDA - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Pablo Neruda, čileanski pesnik, diplomata, i političar. Njegova poezija i političko delovanje, možda su ga učinili pesnikom sa najvećim uticajem na događaje u ondašnjoj Latinskoj Americi. Dobitnik Nobelove nagrade za literaturu 1971.

TIJELO ŽENE

Tijelo žene, bijeli brežuljci, bedra bijela,
ti si spodobna svijetu u svom činu nuđenja,
Moje tijelo divljeg ratara u tebi kopaž
i izbacuje sina iz dubine zemlje.

Bijah osamljen kao tunel. Od mene bježahu ptice
i noć je u mene nadirala svojom moćnom najezdom.
Da bih se nadživio, kovao sam te kao oružje,
Kao strijelu u svom luku, kao kamen u praćki.

Ali dolazi trenutak osvete i ja te ljubim.
Tijelo od kože, od mahovine, od mlijeka čvrsta i lakoma.
Ah, pehari grudi! Ah oči odsutnosti!
Ah, ruže prepona! Ah, glas tvoj spor i tužan

Tijelo žene moje, ostat će u tvojoj ljupkosti.
Žeđi moja, pomamo moja beskrajna, moj pute neodlučni!
Tamna korita u kojima žeđ vječita traje,
i umor traje, i patnja beskonačna.

 

VEĆ ODAVNO TE ZEMLJA POZNAJE

Već odavno te zemlja poznaje:
jedra si kao hljeb ili drvo,
tijelo si i grozd sigurne tvari,
teška si kao akacija, sočivo zlaćano.

Ne postojiš samo zato što ti oči lete
i obasjavaju stvari kao otvoren prozor,
već i zato što su te od gline umijesili i ispekli
u Chillánu, u začuđenoj poećini od opeka.

Bića se rasiplju kao zrak ili voda i studen
i neuhvatljiva su, brišu se u dodiru s vremenom,
kao da su prije smrti bila usitnjena.

Ti ćeš pasto samnom kao kamen u raku
i tako za našu ljubav što ne bje potrošena
zemlja će i dalje živjeti zajedno s nama.

 

PRIJE

Prije no što sam te ljubio ništa ne bijaše moje:
teturao sam ulicama i stvarima:
ništa ne bijaše važno, a sve bez imena
svijet je bio od zraka koji je čekao.

Upoznao sam salone pepeljaste,
tunele nastanjene mjesečinom,
hangare okrutne koji su se opraštali,
pitanja što su ustrajala u pijesku.

Sve bijaše prazno, mrtvo i nijemo,
palo, napušteno i propalo,
sve bijaše neotuđivo strano,

sve bijaše tuđe i ničije,
dok tvoja ljepota i tvoje siromaštvo
ne ispuniše jesen darovima.

 

LJUBAVI

Ljubavi, od zrna do zrna, od planete do planete,
mreža vjetra sa svojim sjenovitim mjestima,
rat sa svojim cokulama krvavim,
ili dan i noć klasa.

Kuda prođosmo, otoci, mostovi ili zastave,
violine prolazne jeseni izbodene,
radost je ponavljala usne kaleža,
bol nas je zaustavljala svojom lekcijom plača.

U svim republikama razvijao je vjetar
svoju neporočnu zastavu, svoju ledenu kosu
i zatim se vratio cvijet svome cvjetanju.

Ali jesen u nama nikada nije ovapnjela.
U našoj domovini stalnoj nicala je i rasla
ljubav sa svim zakonima rose.

 

SAGRAĐENA VAVILONSKA KULA OD KNJIGA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Argentinska umetnica Marta Minuhin otvorila je 13. maja u Buenos Airesu “Vavilonsku kulu od knjiga” sagrađenu od 30.000 knjiga napisanih na raznim jezicima sveta.

Impresivna umetnička instalacija podignuta je na San Martinu, centralnom gradskom trgu, povodom proglašenja Buenos Airesa od strane UNESCO-a za svetsku prestonicu knjige 2011. godine.

Knjige koje od juče prekrivaju spiralnu strukturu tornja visokog dvadeset pet metara, poklon su pedesetak stranih ambasada, ali i samih građana Buenos Airesa. Ova neobična Vavilonska kula biće otvorena do 28. maja kada će biti razmontirana.

Manji deo knjiga biće tom prilikom podeljen posetiocima dok će se ostatak naći na policama nove Vavilonske biblioteke, prve višejezičke biblioteke u Buenos Airesu.

Ovo nije prva “knjiška instalacija” Marte Minuhin koja je nakon argentiske diktature (1976-1983) podigla “Panteon zabranjenih knjiga”.

Izvor: B92/Tanjug