TOP 5 VUDIJA ALENA

Nebojša Đorđević    Knjige

Drugi pišu: Gardijan

Poznati američki reditelj Vudi Alen u članku objavljenom u listu „Gardijan” pisao je o svojim omiljenim piscima i njihovim knjigama. Na „Top 5″ listi ostvarenja koja su, kako kaže, imala najveći uticaj na njega kao filmskog stvaraoca, nalaze se sledeći naslovi:

„Lovac u raži”, Džerom Dejvid Selindžer (1951)

Ova knjiga oduvek je imala posebno značenje za mene, jer sam je pročitao kad sam bio mlad - imao sam otprilike 18 godina. Odgovarala je mojim fantazijama o Menhetnu, Ist sajdu, Njujorku uopšte. Čitanje „Midlmarča” ili „Sentimentalnog vaspitanja” doživljavao sam kao posao dok je „Lovac u raži” bilo čisto zadovoljstvo. Selindžer je, počev od prve rečenice ispunio obavezu pisca da zabavi čitaoca. Pročitao sam je nekoliko puta i svaki put me je oduševila.

„Stvarno bluz”, Mec Mezrou i Bernard Vulf (1946)

Saznao sam tokom godina, upoznajući džez muzičare koji su poznavali Mezroua i one o kojima je pisao u knjizi „Stvarno bluz”, da je ovo njegovo sećanje bilo ispunjeno često neutemeljenim pričama. Ali, ostavilo je veliki utisak na mene jer sam i sam učio da sviram džez klarinet, instrument koji je i Mezrou svirao, kao i vrstu muzike o kojoj su on i Vulf pisali. Priča, iako u suštini ne previše kvalitetna, bila je ubedljiva jer je pratila rad mnogih muzičara čiji sam rad poznavao i kojima sam se divio, jer je govorila o ekscentričnim detaljima džez lokala i legendarnim pesmama koje su svirane u legendarnim noćnim klubovima.

„Svet Sidnija Džozefa Perelmana” (2000)

Najzabavnije ljudsko biće u celom mom životu, bilo da je reč o stend-ap komediji, televiziji, pozorištu, prozi ili filmovima, jeste Sidni Džozef Perelman. Njegovi prvi radovi bili su pomalo divlji, ni blizu rafinirani niti dobri kao oni koje je stvarao dok se razvijao tokom godina, kada je postao nezadrživo senzacionalan. Postoji mnogo knjiga punih njegovog stvaralaštva, a ova, kojoj sam napisao i predgovor, sadrži brojne spektakularne odlomke. Mi koji smo odrasli uz njega nismo mogli da izbegnemo njegov uticaj. Imao je tako jak, inventivan stil.

„Epitaf malog pobednika”, Joakim Marija Mačado de Asis (1880)

Ovu knjigu dobio sam jednog dana poštom. Neki meni stran čovek iz Brazila poslao ju je i napisao „Ovo će Vam se svideti”. Pošto je reč o nevelikom delu, pročitao sam ga. Da je knjiga bila obimna, ne bih je pročitao. Bio sam iznenađen time koliko je tekst šarmantan i interesantan. Nisam mogao da verujem da je pisac živeo tako davno, činilo mi se kao da je knjigu napisao juče. Toliko je moderna, veoma originalna. Ostavila je na mene snažan utisak kao i „Lovac u raži”.

„Elija Kazan: Biografija”, Ričard Šikel (2005)

Reč je o najboljoj knjizi koja govori o šoubiznisu koju sam pročitao. Briljantno je napisana, o briljantnom reditelju koji je za mene bio veoma značajan dok sam odrastao i stasavao u reditelja. Šikel razume Kazana: razume Tenesi Vilijamsa, razume Marlona Branda, razume delo „Tramvaj zvani želja”. Piše uz veliko znanje istorije, ima uvid i poseduje živost. Knjige o šoubiznisu uglavnom nije vredno čitati. Jednostavno, neozbiljne su i plitke. Ali ova je fantastična.

Izvor: Politika

БОГНАР И БОЖОВИЋ НАШИ ПРЕДСТАВНИЦИ

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Зоран Богнар

БЕ­О­ГРАД - Ово­го­ди­шњи Са­ра­јев­ски ме­ђу­на­род­ни су­сре­ти пи­са­ца одр­жа­ће се у глав­ном гра­ду Фе­де­ра­ци­је Бо­сне и Хер­це­го­ви­не од 11. до 18. ма­ја. Цен­трал­ни до­га­ђај овог су­сре­та би­ће Окру­гли сто о са­вре­ме­ној по­е­зи­ји бал­кан­ских про­сто­ра у пе­ри­о­ду од 1990. до 2010. го­ди­не. Ср­би­ју ће у Са­ра­је­ву пред­ста­вља­ти пе­сни­ци Зо­ран Бог­нар и Гој­ко Бо­жо­вић.

- Пи­сци ће се ове го­ди­не на са­ра­јев­ским су­сре­ти­ма ба­ви­ти са­вре­ме­ном по­е­зи­јом бал­кан­ских зе­ма­ља, па је у том сми­слу до­бро­до­шла мо­ја ан­то­ло­ги­ја са­вре­ме­не срп­ске по­е­зи­је, под на­зи­вом „Но­во рас­пе­ће”, у ко­јој су са­бра­не пе­сме об­ја­вље­не из­ме­ђу 1967. и 2007. го­ди­не, и то баш код мог са­ра­јев­ског из­да­ва­ча „За­ли­кић”, Ал­ми­ра За­ли­ки­ћа. Ова ан­то­ло­ги­ја по­слу­жи­ће пи­сци­ма као при­руч­ник за рас­пра­ву у глав­ној те­ми окру­глог сто­ла - из­ја­вио је за „Прав­ду” Зо­ран Бог­нар, пе­сник и књи­жев­ни кри­ти­чар.

Он је ре­као да ће ме­ђу­на­род­ни скуп пи­са­ца би­ти по­др­жан и ра­зним по­ет­ским ми­тин­зи­ма, ко­ји ће се, осим у Са­ра­је­ву, одр­жа­ти и у Мо­ста­ру, Зе­ни­ци, Те­шњу и Го­ра­жду.

- У окви­ру за­вр­шне ве­че­ри у Са­ра­је­ву би­ће уру­че­на и нај­ве­ћа књи­жев­на на­гра­да Бо­сне и Хер­це­го­ви­не под на­зи­вом „Бо­сан­ски сте­ћак”, ко­ја ће ове го­ди­не би­ти до­де­ље­на на­шем пе­сни­ку Чар­лсу Си­ми­ћу, ко­ји жи­ви и ства­ра у Аме­ри­ци, за це­ло­ку­пан пе­снич­ки опус - ре­као је Бог­нар.

У Са­ра­је­ву ће се, до­дао је он, на­ћи и пе­сни­ци из Цр­не Го­ре Па­вле Го­ра­но­вић и Мла­ден Лом­пар, Ма­ке­до­ни­ју ће пред­ста­вља­ти Игор Иса­ков­ски и Ни­ко­ла Ма­ђи­ров, Хр­ват­ску Ер­вин Ја­кић и Пе­тар Гу­дељ. Из Сло­ве­ни­је ће го­сто­ва­ти Алеш Де­бе­љак и Јо­сип Ости, а зе­мљу до­ма­ћи­на пред­ста­вља­ће Да­ра Се­ку­лић.

Из­ван бал­кан­ских про­сто­ра, до­ћи ће Не­мац Уве Кол­бе, Су­да­нац Та­рек Ета­јеб, Ки­пра­нин Бес­те Са­ка­ли, Естон­ка Аг­не За­ка­ра­ка­ли­те, Фран­цуз Сте­фан Ша­не и Ен­глез Деј­вид Хар­фенд.

Извор: Правда Н. С.

IZLOŽBA “TRAMVAJEM KROZ NIŠ”

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Niš, tramvaj na Sinđelićevom trgu

NIŠ - Povodom Noći muzeja Narodni muzej u Nišu organizuje izložbu “Tramvajem kroz Niš”, autora Bojane Nešić i Nebojše Ozimića.

Organizatori najavljuju da će kroz virtuelnu turu od Železničke stanice do Niške Banje, trasom kojom je 28 godina išao niški tramvaj, posetioce provesti uz pomoć fotografija, skulptura i video zapisa.

Inače, tramvaj je u Nišu krenuo sa radom 16. novembra 1930. godine, ali je 10.avgusta 1958. godine bio zamenjen autobusima.

Otvaranje izložbe je u 14. maja 2011. u 19h u galeriji Sinagoga. Pre samog otvaranja, od 18,30 do 19,00, Plesni klub ”Step” će zainteresovane vratiti u tridesete godine prošlog veka.

Izvor:“Južne vesti” B.G.

“ZOOLOŠKA PRIČA” 14.MAJA U BITEFU

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

Na pozorišnoj sceni Bitef Teatra 14. maja u 20.00 sati biće odigrana predstava “Zoološka priča” po tekstu Edvarda Olbija u režiji Filipa Grinvalda, Narodonog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke.

“Zoološka priča” je priča o čoveku naviknutom na samoću koji započinje razgovor sa drugim čovekom na klupi u Central parku u Njujorku i na kraju ga primorava da učestvuje u činu nasilja. Kombinujući realistično i elemente apsurda, Olbi je napisao kratak ali slojevit komad koji se bavi problemima ljudske izolacije, usamljenosti, klasne diferenciranosti i opasnošću od rezigniranosti unutar američkog društva. On se fokusira na potrebe ljudi da prihvate i razumeju međusobne razlike. “Zoološka priča” postala je omiljena na univerzitetima, u malim pozorištima i nastavila da šokira i duboko deluje na publiku”, piše u najavi predstave.

Krajem marta i početkom aprila predstava “Zoološka priča” je odigrana u Kruševcu, Vršcu, Kikindi, Apatinu, Kuli, Somboru, Novom Sadu, a učestvovaće u takmičarskom delu i otvoriti Teatarfest u Sarajevu.

U predstavi igraju Andrija Daničić i Vladimir Nićiforović koji su diplomirali glumu ovom predstavom na Akademiji umjetnosti u Banjaluci u klasi prof. dr Vladimira Jevtovića i prof. Boška Dimitrijevića.

Izvor: B 92

“FAUSTOVO PROKLESTVO” NA KOLARCU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

“Faustovo prokletstvo” na Kolarcu

Orkestar Beogradske filharmonije sa šefom-dirigentom Muhaiem Tangom i solistom Jensom Peterom Majncom na violončelu, održaće u petak 13. maja u 20 časova koncert iz ciklusa “Proleće”.

Na programu koncerta Filharmonije ovog “baksuznog” datuma biće “Faustovo prokletstvo” Hektora Berlioza, Drugi koncert za violončelo Jozefa Hajdna i “Šeherezada”, simfonijska svita Rimskog-Korsakova.

“Od 1001 priče koje je Šeherezada pričala Sultanu da bi sebi spasila život, Rimski-Korsakov je četiri iskoristio za nastanak ove simfonijske svite. Kao na Sinbadovom brodu, muzika vodi kroz šaroliki svet Orijenta, a Beogradsku filharmoniju kroz ovaj koncert vodiće sigurna ruka šefa-dirigenta Muhaia Tanga”, najavljeno je iz Filharmonije

Muhai Tang je jedan od nekolicine svetskih dirigenata koje je čuveni Herbert fon Karajan nekoliko puta pozivao da diriguje Berlinskom filharmonijom i od osamdesetih godina stoji za dirigentskim pultom ispred prvoklasnih orkestara. Međunarodna štampa ga predstavlja kao dirigenta koji iz orkestara sa kojima sarađuje izvlači solistički potencijal svakog pojedinca i “čvrstom rukom u beloj rukavici” ih dovodi do najviših dometa.

“Očekujem da za vreme mog trogodišnjeg mandata dostignemo vrhunski kvalitet, da u okviru naših koncerata ostvarimo maksimum u interpretaciji i razumevanju dela, osećaju za različite stilove, izraženu muzikalnost i emocije”, najavljuje Tang. Prilikom stupanja na funkciju, Tang je izjavio da je odmah osetio snažnu vezu sa orkestrom “koji je na visokom tehničkom nivou i poseduje izuzetan stepen entuzijazma i angažovanosti.

Paralelno sa angažmanom u Beogradskoj filharmoniji, Muhai Tang zadržava funkcije i u Ciriškom kamernom orkestru, Hamburškom simfonijskom orkestru i Kineskom nacionalnom simfonijskom orkestru.

Violončelista Jens Peter Majnc (43) stekao je međunarodno priznanje posle pobede na ARD takmičenju u Minhenu. Osim solističke karijere, Majnc je prvi violončelista Nemačkog simfonijskog orkestra i profesor na Univerzitetu umetnosti u Berlinu (između ostalih, podučavao je i našu mladu violončelistkinju Maju Bogdanović). Dobio je nagradu “Eho” 1997. godine za najbolji solo snimak godine u izdanju Sony Classical.

Izvor: B92