PREDSTAVLJENA PETOTOMNA VELIKA OPŠTA ENCIKLOPEDIJA LARUS

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

BEOGRAD - Izdavačka kuća “Mono i Manjana” predstavila je večeras u Francuskom institutu u Beogradu kompletiranu petotomnu “Veliku opštu ilustrovanu enciklopediju Larus”, čija izrada je započeta 2006. godine.

O izdanju su govorili direktorka Instituta Paskal Delpeš, glavni i odgovorni urednik enciklopedije prof. dr Aleksandar Jerkov, operativni urednik Vojin Ančić i najmlađa urednica enciklopedije (oblast geografija) dr Emilija Manić.

U novoj, dopunjenoj verziji najpopularnije opše enciklopedije, sakupljeno je 100.000 odrednica, na više od 3.000 strana, među kojima je 10.000 dopisanih odrednica iz srpske istorije, kulture i umetnosti.

Više od 100 saradnika i učesnika uspelo je za kratko vreme da završi, prema rečima Jerkova, izdanje koje predstavlja “veliki trijumf za srpsku kulturu i izdavaštvo”.

Jerkov je je rekao da je iza njih izvanredan, naporan i težak rad, čiji je rezultat “jedinstvena stvar, za koju se može reći da je ’srpski Larus’”.

“Preveli smo Larusova tri toma, jedna trećina tih enciklopedija je promenjena, dodato je sve ono što bi naše čitaoce moglo da zanima i spojili smo neodoljivi šarm znanja i pouzdanosti, iza kojih stoji Larus, sa nečim domaćim, tako da ovu knjigu osećamo kao našu, a ne samo kao knjigu koju smo na kulturan način transformisali na srpski jezik”, objasnio je Jerkov.

On je primetio da ovo izdanje predstavlja i susret dveju kultura.

“U teškom i neizvesnom vremenu za Srbiju pokazujemo da je put i izlaz u zajedničkoj saradnji i otvaranju jednjih prema drugima, spremnosti da uzmete najbolje od onih koji imaju mnogo i tome dodate ono što je dobro kod vas i što želite da pokažete celom svetu”, istakao je Jerkov.

On je dodao da bi bio srećan kada bi srpsko izdanje Larusove enciklopedije bilo prevedeno na francuski jezik da “Francuzi vide kako jedna mala Srbija, kojoj su mnogo puta pomagali, a ponekad je i zabrinjavali, može da doprinese svetskoj zajednici stvaralačkih nacija i zašto je dobro imati raznolikost ovoga sveta”.

Delpeš je podsetila da je osnovna deviza čuvenog leksikografa Pjera Larusa bila “učiti sve ljude svemu” i pohvalila “značajan projekat i veliku vanturu”, koju je inicirala izdavačka kuća “Mono i Manjana”.

Leksikon najuglednije francuske kuće specijalizovane za leksikografiju -”Larus” do Srbije je stigao početkom 20. veka zajedno s velikim brojem srpskih intelektualaca koji su se školovali u Francuskoj, a u zemlji su oblikovali srpsku nauku i kulturu.

Prvi srpski prevod štampan je tek u drugoj polovini prošlog veka, ali su širina i pouzdanost učinili da ova izdanja predstavljaju glavnu referentnu literaturu i da se ime Larus u srpskoj kulturi shvata kao sinonim za enciklopediju.

Izvor: Blic Online

U ALTAMIRI OTKRIVENI CRTEŽI STARI 25.000 godina

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Crteži na zidovima pećine Altamira

BILBAO - U pećini Altamira, na severu Španije, otkriveni su novi crteži koje su naslikali praistorijski ljudi pre 25.000 godina, saopštili su danas regionalni zvaničnici.
Crteži na zidovima pećine Altamira

Crveni crteži konja i ljudskih ruku, koje su slučajno otkrili arheolozi dok su tražili znake drevnih naseobina, nastali su verovatno u isto vreme kada i neke od najboljih praistorijskih slika koje su u pećini Altamira otrkivene 1879. godine.

“To je bilo slučajno otkriće. Iako je crteže bilo teško uočiti zato što su dosta propali, iskustvo nam je pomoglo da ih prepoznamo”, rekao je arheolog Dijego Garate agenciji Rojters.

Prvi homo sapiensi stigli su na sever Španije u malim grupama pre oko 35.000 godina. Oni su neko vreme živeli zajedno sa neandertalcima i razvili značajnu kulturu, poznatu pod nazivom Gornji paleolit, kada su pravili alate od kamena i ukrašavali zidove pećina.

Izvor: Blic Online/Tanjug

Обрен Ристић - НИ ДАНА БЕЗ ПОЗОРИШТА

Nebojša Đorđević    Poezija

НИ ДАНА БЕЗ ПОЗОРИШТА
-Зорану Радмиловићу

Највећа сцена је она на коју пресели
Се ти у дивоти небеској као насред Агоре
Тамо где смерно играју око ватре сви весели
Цареви војсковође и цела свита Тек горе

И мајстори испод брка стреле одапињу
Благе што милују се као мирног мора вали
А црни снег пада на нашу Крајину
И Ртањ светила гаси као за фајронт Али

Ни дана једног без позоришта нека не буде
Јер снег црни пада на Крајину и смех
Твој у клупко леди се са кикотом дворске луде

Да ноћ бескрајну васкрсне на прагу Грех
Далеких предака наших из снежних висина
У некој новој игри препозна истина

 

UVOD U PROSLAVU JUBILEJA

Ana Čizmar    Kultura, Vesti

U Gamzigradu održan naučni skup „Hrišćansko nasleđe Romulijane”

Zaječar, Beograd - Kao uvod u obeležavanje 1.700 godišnjice Milanskog edikta kojim je hrišćanstvo u Rimskom carstvu priznato za ravnopravnu religiju u kasno antičkom arheološkom nalazištu Feliks Romulijana tokom prošlog vikenda održan je trodnevni naučni skup pod nazivom „Hrišćansko nasleđe Romulijane”, koji su organizovali SPC i opštinske vlasti u Zaječaru.

Kako je saopšteno iz Eparhije timočke, učesnici naučnog skupa govorili su o značaju „Ukaza tolerancije vera” koji je 311, dve godine pre Milanskog edikta, doneo rimski tetrarh Galerije, do tada najveći progonitelj hrišćana, a koji je ovim Ukazom pred samu smrt priznao hrišćanstvo. Na skupu su učestvovali predstavnici SPC, Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta, Zavoda za zaštitu spomenika u Nišu, Narodnog muzeja u Zaječaru, a organizovan je i okrugli sto na temu „Od rimske tolerancije do evropskog razumevanja”.

Patrijarh srpski Irinej poručio je da ovaj skup „priprema za obeležavanje 1.700. godišnjice Milanskog edikta, koji predstavlja novu stranicu u istoriji i kulturi Evrope i Azije, kao i preokret u istoriji hrišćanstva”. Rimska carska palata Feliks Romulijana deo je arheološkog nalazišta Gamzigrad, od juna 2007. nalazi se na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Gamzigrad je bio rezidencija rimskog cara Gaja Valerija Maksimilijana Galerija, Dioklecijanovog zeta. Palata je nazvana po Galerijevoj majci Romuli, a rimski carevi iz 4. veka Galerijev posed prepustili su hrišćanskoj crkvi. Poslednji rimski imperator i prvi vizantijski car Justinijan Prvi u 6. vekuje obnovio Romulijanu kao pograničnu tvrđavu, koja je pod najezdom Slovena napuštena. Unutar grada nalazili su se: palata, dva paganske hrama i tri hrišćanske crkve, kao i druge građevine. Podni mozaici Gamzigrada spadaju u vrh kasnoantičkih umetničkih ostvarenja.

Izvor: Danas J. T.

AL PAĆINU POČASNA NAGRADA FESTIVALA U VENECIJI

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Nagrada za doprinos filmu: Al Paćino

Al Paćinu počasna nagrada festivala u Veneciji

Američki glumac i režiser Al Paćino ovogodišnji je dobitnik počasne nagrade Venecijanskog filmskog festivala koja se dodeljuje umetnicima koji su ostavili “originalni pečat na savremenom filmu”, navodi se na sajtu festivala.
Paćinu će 4. septembra biti dodeljena nagrada “Živeo sineasta” koju su pre njega dobili Takeši Kitano, Abas Kjarostami, Anjes Varda, Silvester Stalone i Mani Ratnam.

Direktor festivala Marko Muler naveo je da je Paćino, koji je osam puta bio nominovan za Oskara, “izvanredan režiser čije je iskustvo dragoceno i originalno i obogaćuje savremeni film”.

Paćino će nagradu dobiti uoči premijere svog trećeg režiserskog poduhvata “Divlja Salome” o Oskaru Vajldu i njegovom čuvenom komadu.

Venecijanski filmski festival počinje 31. avgusta i trajaće do 10. septembra.

Izvor: Vesti online