PRIPREMA SE SVEČANA AKADEMIJA U ČAST IVE ANDRIĆA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Početkom juna u Višegradu će, povodom 50-godišnjice od dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću, biti organizovana izložba fotografija i svečana akademija posvećene ovom književniku.

Kako je danas najavljeno, svečanu akademiju u Višegradu će otvoriti akademik Svetozar Koljević, a hor ”Srbadija” iz Bijeljine će pevati ”Apotezu Ivi Andriću”, čiji tekst je napisao Milovan Vitezović, a komponovao ju je Zoran Hristić.

”Ideja je bila da se Ivo Andrić predstavi na jedan neobičniji način”, rekao je Vitezović.

Kompozitor Rade Radivojević je napravio tri kompozicije na tekstove Andrićevih pesama ‘To je sve od moje ljubavi”, ”Lanjska pesma” i ”Lili Lalauna”, koje će biti izvedene na svečanoj akademiji.

Načelnik opštine Višegrad Tomislav Popović najavio je i da će u Višegradu biti prikazana i izložba fotografija Ive Andrića pod nazivom “Pisac ili diplomata”, kao i pozorišna predstava “Prokleta avlija” ansambla iz Kruševca.

Svečana akademija, izložba i pozorišna predstava deo su manifestacije ”Višegradska staza” koja se svake godine održava u čast Ive Andrića.

Ove godine, 32. “Višegradska staza” biće održane 3.,4., 5. i 12. juna.

Izvor: Glas javnosti

СВЕТ СЕ ОДУЖИО ВЕЛИКОМ НАУЧНИКУ

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

ДАЉ - У род­ном ме­сту Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа, у Да­љу у Хр­ват­ској, у об­но­вље­ној ку­ћи-му­зе­ју у пе­так и су­бо­ту одр­жа­ни су че­твр­ти по ре­ду „Да­ни Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа”, и на њи­ма ме­ђу­на­род­ни на­уч­ни скуп под на­зи­вом „Ми­лан­ко­вић, ка­лен­дар, вре­ме”.

- На­шем ве­ли­ком на­уч­ни­ку свет­ска на­у­ка се ви­ше оду­жи­ла не­го др­жа­ва у ко­јој је ро­ђен, да­на­шња Хр­ват­ска, и др­жа­ва Ср­би­ја у ко­јој је ства­рао. Свет­ска на­у­ка увр­сти­ла је Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа ме­ђу 15 нај­ве­ћих на­уч­ни­ка свих вре­ме­на ко­ји су се ба­ви­ли пла­не­том Зе­мљом, па та­ко по је­дан кра­тер на Ме­се­цу и Мар­су но­се ње­го­во име, као и јед­но не­бе­ско те­ло - ре­као је за „Прав­ду” Ђор­ђе Не­шић, ди­рек­тор Кул­тур­ног и на­уч­ног цен­тра „Ми­лу­тин Ми­лан­ко­вић”.

Он је до­дао да Европ­ско ге­о­фи­зич­ко дру­штво од 1993. го­ди­не до­де­љу­је ме­да­љу за област ге­о­фи­зи­ке са Ми­лан­ко­ви­ће­вим ли­ком, а да је УНЕ­СКО 2009. го­ди­ну, по­во­дом 130. го­ди­шњи­це ње­го­вог ро­ђе­ња, про­гла­сио Ми­лан­ко­ви­ће­вом го­ди­ном.

- НА­СА је, та­ко­ђе, до­не­ла од­лу­ку да бу­ду­ћа екс­пе­ди­ци­ја на Марс но­си ње­го­во име. Ми­лан­ко­ви­ће­во нај­по­пу­лар­ни­је де­ло „Кроз ва­си­о­ну и ве­ко­ве” го­ди­на­ма је би­ло оба­ве­зна лек­ти­ра у не­мач­ким сред­њим шко­ла­ма, а у Хр­ват­ској и Ср­би­ји још ни­је - под­се­ћа Не­шић.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, Ми­лан­ко­ви­ће­ва род­на ку­ћа, у јед­ном од не­кад нај­ве­ћих срп­ских се­ла у Ис­точ­ној Сла­во­ни­ји, Да­љу, ком­плет­но је об­но­вље­на 2009. го­ди­не, ве­ћим де­лом уз по­моћ др­жа­ве Ср­би­је и уз по­моћ Хр­ват­ске. Под по­кро­ви­те­тељ­ством та­мо­шњег ми­ни­стар­ства на­у­ке, кул­ту­ре и спор­та је одр­жан и овај скуп.

- Пре то­га, род­на ку­ћа бо­га­тих Ми­лан­ко­ви­ћа би­ла је за­пу­ште­на и то­тал­но про­па­ла, а то­ком 30 го­ди­на у њој је би­ла ста­ни­ца ми­ли­ци­је. Са­да смо јој вра­ти­ли ста­ри сјај и функ­ци­ју, са ци­љем да у њој, кроз ор­га­ни­за­ци­ју ра­зних на­уч­них и кул­тур­них са­др­жа­ја, по­пу­ла­ри­зу­је­мо де­ло ве­ли­ког на­уч­ни­ка. Ове го­ди­не, че­твр­ти пут от­ка­ко се одр­жа­ва­ју „Да­ни Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа”, глав­на те­ма је ње­гов ка­лен­дар, а на пр­вом на­уч­ном ску­пу по­све­ће­ном овој те­ми уче­ству­је шест уни­вер­зи­тет­ских про­фе­со­ра, ме­ђу ко­ји­ма и два ака­де­ми­ка - на­гла­ша­ва Не­шић.

То су ака­де­мик ХА­ЗУ (Хр­ват­ска ака­де­ми­ја зна­но­сти и умјет­но­сти) проф. др Вла­ди­мир Па­ар, проф. др Алек­сан­дар Пе­тро­вић са Уни­вер­зи­те­та у Кра­гу­јев­цу, проф. др Ђор­ђе Ђу­рић са но­во­сад­ског Уни­вер­зи­те­та, про­то­је­реј др Ра­до­мир Ми­ло­ше­вић, проф. др Сло­бо­дан Мар­ко­вић са Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду и до­пи­сни члан СА­НУ др Зо­ран Кне­же­вић, ди­рек­тор Астро­ном­ске ла­бо­ра­то­ри­је у Бе­о­гра­ду.

Скуп је за­по­чео пред­ста­вља­њем уче­ни­ци­ма усме­ре­них сред­њих шко­ла у Да­љу Ми­лан­ко­ви­ће­вог ин­тер­ак­тив­ног софт­ве­ра за по­чет­ни­ке, по­сле ко­га је глу­мац Бе­о­град­ског драм­ског по­зо­ри­шта Са­во Ра­до­вић из­вео мо­но­дра­му, ко­ју је сам при­пре­мио пре­ма на­уч­ни­ко­вом де­лу „Успо­ме­не, до­жи­вља­ји и са­зна­ња” - ка­же Ђор­ђе Не­шић, и по­зи­ва на­уч­ну и дру­гу јав­ност да се укљу­чи­ва­њем у бу­ду­ће „Да­не Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа” оду­жи срп­ском на­уч­ни­ку свет­ског гла­са.

Ве­ли­ки ча­сов­ни­чар

Проф. др Алек­сан­дар Пе­тро­вић ре­као је да је Ми­лу­тин Ми­лан­ко­вић ве­ли­ки ча­сов­ни­чар, јер сат ко­ји је он „на­вио” и да­нас од­лич­но ра­ди, као и сат ко­ји из­би­ја од пре 132 го­ди­не, ка­да је овај на­уч­ник ро­ђен. Про­то­је­реј др Ра­до­мир Ми­ло­ше­вић ис­та­као је ве­ли­ки Ми­лан­ко­ви­ћев до­при­нос ре­фор­ми цр­кве­ног ка­лен­да­ра.

Де­ло је ње­го­ва нај­бо­ља ле­ги­ти­ма­ци­ја

Нај­бо­ља Ми­лан­ко­ви­ће­ва ле­ги­ти­ма­ци­ја је, ка­ко је ре­као ака­де­мик Вла­ди­мир Па­ар, ње­гов до­при­нос кли­ма­то­гра­фи­ји и ге­о­фи­зи­ци, за­јед­но са Ари­сто­те­лом, Дар­ви­ном и Хр­ва­том Ан­дри­јом Мо­хо­ви­чи­ћем.

- Ло­ше је што ма­ло љу­ди о то­ме зна. Ми­лан­ко­вић не­ма скулп­ту­ру ни у За­гре­бу, ни у Оси­је­ку, али ни у Бе­о­гра­ду, ме­ђу­тим, има свој кра­тер на ме­се­цу, као и Ју­ли­је Це­зар, Ни­ко­ла Те­сла, Њутн, и Ајн­штајн, што је бар 30 пу­та зна­чај­ни­је од Но­бе­ло­ве на­гра­де - за­кљу­чио је проф. др Вла­ди­мир Па­ар.

Извор: Правда

In memoriam - MIROSLAV MLADENOVIĆ (1964 - 2011)

Nebojša Đorđević    Vesti

Tužna vest za sve one, kojima su kompjuteri i rad na Internetuu srcu. U Zaječaru je preminuo Miroslav Mladenović, kompjuterski mag, haker, novinar, administrator sajta www.kul-tim.net, čovek koji je sve mogao sa svim softverima, bilo da je u pitanju mašina skromnih ili velikih mogućnosti. Nije bilo programa u kome nije znao da radi. Školovao se u Zaječaru (pravno birotehnički smer), gde je bio sjajan učenik, a svoje znanje je proširio, studirajući programerstvo. Radio je na železnici, a zatim je početkom 2007. godine kreirao www.tk-info.net (Infocentar Timočke krajine), gde je i radio, godinu i po dana, da bi avgusta 2008. godine sa grupom entuzijasta pristupio projektu www.kul-tim.net, gde je bio administrator sistema. Nezavisno od toga, bavio se i astrologijom, i za te potrebe kreirao sopstveni sajt,a uradio ih je puno i firmama i pojedincima, i to,najviše, onako - prijateljski. Živeo je u Zvezdanu i Zaječaru,maštao da ode kod sina u SAD. Bio je izvan vremena u kom je živeo, obožavao je reku, zato je,verovatno i napravio sliku na fb profilu sa vodom i ribama. Zato je, možda skončao u rečnoj vodi, kao da je svoju subinu astrološki povezao sa njom.

Hvala, Miki u moje ime a i u ime redakcije za sve ono, što si učinio za nas i kao prijatelj i kao kolega i učitelj.

IZLOŽBA O ĆIRILICI U TORONTU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

OTAVA - Izložba posvećena srpskoj ćirilici novosadske umetnice Olgice Stefanović otvorena je juče u Torontu.

Na toj izložbi, jedinstvenoj u dijaspori, izloženo je 35 grafika i slika. O slikarstvu Olgice Stefanović govorio je magistar istorije umetnosti koji je to zvanje stekao u Ženevi, a živi u Kanadi Dušan Bijelić Bosanac.

Izložbu je organizovao Kulturni klub “Ljudi govore” istoimenog časopisa za književnost i kulturu u saradnji sa obnovljenom Srpskom nacionalnom akademijom u Kanadi.

“Olgica Stefanović bori se kreacijom i lepotom ćirilice za ćirilicu, a naš klub i časopis štampan ćirilicom bore se za očuvanje srpskog jezika i stvaralaštva na tom pismu u dijaspori”, izjavio je Radomir Baturan, osnivač, izdavač i glavni urednik časopisa “Ljudi govore”.

“Ćirilicom su napisana najvrednija dela srpske kulture od 10. do početka 20. veka: od žitija srpskih svetaca i vladara, povelja i hrisovulja srpskih država i manastira, preko narodnog stvaralaštva do dela Njegoša i Vuka, Dučića, Kočića, Stankovića, Nastasijevića, Crnjanskog..”, obrazložio je Baturan.

Radomir Baturan je doktor nauka o književnosti Univerziteta u Beogradu, a časopis “Ljudi govore” jedinstvena je publikacija na 300 strana knjiškog formata ne samo u Kanadi nego i u srpskoj dijaspori u svetu.

Odabrane grafike iz ciklusa “Moja ćirilica” objavljene su i u novom prolećnom dvobroju 11/12 časopisa “Ljudi govore” u kome o slikarstvu Olgice Stefanović piše Slavica Ilin, i sama slikarka.

O desetogodišnjoj borbi Udruženja za zaštitu ćirilice piše Đorđe Janjatović, a o srpskom jeziku i pismu posle Vuka Dragoljub Zbiljić.

Olgica Stefanović je član Društva likovnih umetnika Vojvodine i ULUS-a. Izlagala je na više od 20 samostalnih izložbi u Srbiji, a predstavljala je Srbiju na 30-ak međunarodnih izložbi u Rusiji, Kini, Francuskoj, Finskoj, Belgiji, Meksiku, Argentini i drugim zemljama.

U novije vreme bavi se i izradom unikatnih inicijala i, između ostalih, izradila je inicijale porodice Karađorđević i Vladimira Putina.

Posle Toronta izložba “Moja ćirilica” biće otvorena na još tri mesta u južnom Ontariju: 29. maja u Hamiltonu, 3. juna u Kičineru i 5. juna u jedinom srpskom manastiru u Kanadi u Miltonu.

Izvor: Glas javnosti

U PRIPREMI DVA FILMA O VIVALDIJU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Režiser Boris Damast snimaće od septembra u Veneciji, Mađarskoj, Nemačkoj i Brižu film o italijanskom baroknom kompozitoru Antoniju Vivaldiju.

U filmu će igrati Kler Foj i Maks Ajrons, a o ulogama pregovaraju i Nev Kembel, Žaklin Bise, El Faninf, Tom Vilkinson, Alfred Molina i Sebastijan Kouk.

Film o muzičkom geniju, koji je bio i katolički sveštenik, planira i Patriša Rigen, a među glumcima koji bi mogli da se pojave u njenoj verziji su Džesika Bil, Ben Kingsli, Luk Evans i virtuoz na violini Dejvid Garet.

Damastov film biće istinita priča o tome kako je Vivaldi grupu otpadnica - ćerki kurtizana - pretvorio u orkestar koji je svirao i papi.

“Vivaldi” Patriše Rigen govoriće o kompozitorovoj unutrašnjoj borbi između odanosti muzici i poslu sveštenika i ženi koju voli. Još nije poznato kada će početi snimanje tog filma.

Izvor: B92/Beta