TVRĐAVA POD ZEMLJOM

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Deo tvrđave

Dragoceno otkriće kod Knjaževca

Arheološka istraživanja na kasnoantičkom lokalitetu Timacijum minus (Timacium) kod Ravne, u opštini Knjaževac, počeće u julu ove godine, najavio je Zavičajni muzej Knjaževca. Kustoskinja muzeja Bojana Ilijić izjavila je agenciji Beta da se istraživanja nastavljaju posle deceniju i po pauze, a da je novac obezbedilo Ministarstvo kulture Srbije. Arheološku ekipu predvodiće Sofija Petković iz beogradskog Arheološkog instituta.

Prema podacima iz marta prošle godine, Arheološki institut iz Frankfurta obavio je geofizičku prospekciju lokaliteta Timacijum minus, i tada se došlo do dragocenih podataka o ovom rimskom utvrđenju.

„Rezultati se odnose na unutrašnjost utvrđenja koje se nalazi pod zemljom. Jasno se ocrtava plan građevine koja predstavlja pravo arhitektonsko bogatstvo”, istakla je Bojana Ilijić.

Nadgrobni spomenici u lapidarijumu

Timacijum minus se nalazi pored naselja Ravna, osam kilometara severno od Knjaževca u Zaječarskom okrugu, na obali Belog Timoka. Ravna je najstarije vojno utvrđenje u timočkoj oblasti, koje se datira u period između I i VI veka. Bio je administrativno središte rudarskog regiona, čija je osnovna delatnost bila prerada bakarne rude. Utvrđenje je četvorougaono i obuhvata površinu od dva hektara. Najstarije, okruženo rovom, činili su zemljani bedemi i drvene kule na uglovima i palisadama. Na obali Timoka otkrivene su terme, na bregu Slog nekropola sa 30 grobova, u njima nakit, keramičke i staklene posude, novac…

Arheološki materijal sa ovog lokaliteta većim delom se nalazi u Zavičajnom muzeju Knjaževac, kao i u arheo-etno parku. O konzervaciji i restauraciji brine Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša.

Prva istraživanja datiraju iz 1899. godine (Antun fon Premerštajn i Nikola Vulić), dok u novije vreme ona počinju 1975. godine pod pokroviteljstvom Arheološkog instituta iz Beograda i Zavičajnog muzeja iz Knjaževca.

Arheološki park

* Tvrđava (I-VI vek nove ere) bila je logor rimske pomoćne jedinice - kohorte i primala je od 500 do 1.000 vojnika, pešaka i konjanika. Ima kapije i unutra kružnu građevinu koja je verovatno služila za obezbeđenje pijaće vode.
* Terme potiču iz II veka n.e., a prepravljane su u IV veku. Počivaju na sistemu stubića koji su držali pod, a između njih je strujao topao vazduh iz ložišta i ravnomerno grejao prostorije.
* Lapidarijum se nalazi u školskom dvorištu u Ravni i obuhvata zbirku kamenih spomenika pronađenih tokom iskopavanja 1975-1990. godine. Oni su mahom izvađeni iz bedema utvrđenja ili su dobijeni na poklon od meštana i kolekcionara Ljubiše Rajkovića Kozeljca.

Izvor: Blic Online M. Marjanović

“KO JE KO” - U RENESANSI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Svet obeležava 500-godišnjicu rođenja Đorđa Vazarija, slikara, arhitekte, pisca i oca istorije umetnosti
Đorđo Vazari

Ove godine svet će se malo češće, i više, prisećati Đorđa Vazarija (1511-1574). Pre petsto godina, u Arecu je rođen ovaj budući renesansni uomo universale - slikar, arhitekta, pisac i rodonačelnik istorije umetnosti. Njegova čuvena dela su palata Ufici (danas galerija) i freskopis u Palaco Vekio u Firenci, ali „opus magnum” su - „Životi slavnih arhitekata, slikara i vajara”(1550). Ukupno 159 portreta toskanskih umetnika, plus autorova autobiografija.

Đorđo Vazari je ovaj spis posvetio despotskom vojvodi Kozimu I de Medičiju, iz Firence, u čijoj je službi bio u svojstvu dvorskog kustosa. „Životi” su očaravajući defile životopisa, po uzoru na Plutarhove „Biografije slavnih ljudi” i ujedno originalno svedočanstvo o renesansnoj umetnosti i umetnicima. Svojim delom Vazari formira profil umetnika renesanse kao novi tip koji se razlikuje od prethodnih pukih majstora poznatih po svojoj tehničkoj spretnosti. Arhitekte, slikari i vajari predstavnici su nove struke koja uživa poverenje i ugled u nauci, i oni samobitno određuju duh umetnosti.

Hod istorije umetnosti Vazari vidi kao tročlani proces, „uspon-zrenje-pad”, čemu slede ciklične obnove. Ernst Gombrih, jedan od najuticajnijih istoričara umetnosti 20. veka, međutim, takvu koncepciju ocenjuje kao okamenjenu dogmu ciklične dinamike. Složena interakcija „umetnost - biografija umetnika” stoji u fokusu Vazarijevog istoriografskog koncepta nad kojim su se mnoga koplja lomila. Odavno je protivrečno raspravljano o tezi - u kojoj meri život individue doprinosi poimanju umetnosti, odnosno da li je istorijski kontekst bitan za poimanje biografije umetnika? Herder je učio da je poznavanje života individue svakad dobitak. Hegel je biografiju „svetsko-istorijske individue” smatrao „velikom istorijom”. Za Jakoba Burkharta fokusiranje na individuu i psihu umetnika nema posebnog značenja. Hajnrih Velflin, Burkhartov učenik, zagovarao je istoriju umetnosti bez autora, postulirajući time strogu istoriju stila i analizu formi. Ta dihotomija ni u današnjem diskursu nije prestala. Otuda Vazarija ne treba čitati samo kao izvor, već valja proniknuti i u njegovu hermeneutičku formulu, odnosno shvatanje i tumačenje umetnosti i istorije u njihovom međuprožimanju. Jedan anglosaksonski istoričar veli da je „celokupna istorija umetnosti zapravo fusnota Vazarija”.

I zaista, bez njegove grandiozne biografske freske „Životi”, šta bismo danas znali o titanima umetnosti renesanse - Đotu, Čimabueu, fra Anđeliku, Rafaelu, Bruneleskiju, Donatelu, Botičeliju, Leonardu da Vinčiju, Mikelanđelu…? Vazarijevi tekstovi odišu narativnim poletom, akribičnim detaljima i zapanjujućom istorijskom erudicijom, a njegov jezik je složena lingvistička pređa firentinskog činkvečenta u kome se retorika neoplatonizma prepliće s modernim jezikom. Više nego Vinkelmanova „Istorija umetnosti u starini” ili Hegelova „Predavanja o estetici”, „Životi” predstavljaju ugaoni kamen celokupne istorije umetnosti i nezamenjivi „who is who?” iz perioda italijanske renesanse.

Izvor: Politika Zoran Andrić

OBJAVLJEN PRVI “PRAVOPIS ROMSKOG JEZIKA” NA SVETU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Visoka škola za obrazovanje vaspitača u Vršcu, koja je pre dve godine uvela i romske studije, objavila je “Pravopis romskog jezika”.

U ovom, prvom stručnom delu te vrste u svetu, čiji je autor prof. dr Rajko Djurić, izloženi su principi i pravila romskoga pisma i pravopisa, njegov glasovni sistem i data su opširna objašnjenja glasovnih promena i pojava u njemu, zaključno sa pravopisnim pravilima i upotrebom interpunkcije.

Knjiga sadrži i objašnjenja lingvističkih i pravopisnih termina i pojmova, kao i etimologiju romskih glagola i njihovih značenja, što je origanalan naučno-istraživački rad dr. Djurića i njegov doprinos romologiji, koja je postala akademska disciplina na većem broju evropskih i vanevropskih univerzitetskih centara.

Izvor: “Studio B”/Tanjug

BIOGRAFIJA ABRAMOVIĆ, ZVEZDE PERFOMANSA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Beogradska izdavačka kuća “Plavi jahač” objaviće do jeseni biografiju svetski poznate zvezde performansa Marine Abramović, saopštila je vlasniča i glavna urednica Nataša Marković.

Knjigu „Kad Marina Abramović umre” napisao je Amerikanac Džejms Vestkot, a objavio uticajni američki izdavač “MIT Press” iz Kembridža prošle godine.

Kako trvdi Markovićeva, Marina Abramović joj je obećala da će doći na beogradsku promociju knjige.

To će biti prva knjiga o svetski poznatoj umetnici objavljena u njenom rodnom Beogradu i Srbiji.

Izvor: Glas javnosti

KOSTJUKOVU OPET GLAVNA ULOGA U “ORFEJU”

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

BEOGRAD - Ugledni baletski umetnik Konstantin Kostjukov izjavio je da se veoma raduje premijernoj obnovi baleta “Orfej u podzemlju” koreografa i reditelja Krunislava Simića u kome igra glavnu ulogu i predstojećem gostovanju u Kini.

Premijerna obnova “Orfeja u podzemlju” biće izvedena sutra na sceni Madlenianuma.

Kostjukov, koji je donedavno bio i direktor Baleta Narodnog pozorišta rekao je da od kako je podneo ostavku na tu funkciju ima više prostora za posao baletskog igrača.

“Hvala Bogu da se desila ova koincidencija, nije bilo planirano, tek kada sam dao ostavku, saznao sam za obnovu “Orfeja” i gostovanje u Kini. Biće dosta posla, bitno je da se radi kvalitetno, punim srcem i sa pravim timom”, rekao je on.

Popularni baletski umetnik srpske scene još od kako je krajem osamdesetih došao iz Kijeva gde bio prvak Baleta Teatra Ševčenko, Kostjukov je rekao da je posebno vezan za “Orfeja u podzemlju” jer je to bila prva baletska predstava u Madlenianumu.

“Puno smo igrali tu predstavu i proputovali sa njom po Srbiji i inostranstvu,” rekao je on. “Početke ne možeš da zaboraviš ali sada jedva čekam premijeru jer obnovljena predstava nikada ne ispadne ista, nešto dogradiš, stvaraš, osmisliš, zato što je to živa igra”", kazao je Kostjukov.

Prvak u Baletu Narodnog pozorišta u Beogradu, dodao je da mu je drago što se na scenu Madlenianuma vraća domaća tema, jer ih nema mnogo na sceni, posebno jer je to balet o pesniku Branku Miljkoviću koga upoređuje sa Jesenjinom.

On je ocenio da je u odnosu na premijeru 1999. godine mnogo zreliji, da je drugo vreme i tim igrača, pa u smislu interpretacije to može da bude potpuno nova predstava.

Kostjukov je rekao da je “Orfej u podzemlju” fizički zahtevna predstava, ali da je za sada spreman da igra.

“Igram i druge zahtevne uloge, kao što su ‘Grk Zorba’, koji treba da bude 27. maja u Sava centru, i svakog meseca u Novom Sadu, ta rola nije manje zahtevna od Orfeja”, rekao je on.

“Igram predstave u Narodnom pozorištu ‘Kraljicu Margo’, ‘Boru Stankovića’ koje su isto tako jako zahtevne. Bitno je da budem u kondiciji jer je naš posao jako težak”, istakao je Kostjukov.

Svetski dan igre 29. april Kostjukov će provesti u Kini, gde će gostovati sa Orfejom 30. aprila i 1. maja na festivalu Umetnički susreti u Pekingu.

Kostjukov je najavio i da će na našoj sceni gostovati umetnici iz Rusije koje je pozvao u goste, prvakinju Boljšoj teatra Elenu Andrienko i prvaka Marinskog teatra Antona Korsakova koji će igrati u baletskoj predstavi “Don Kihot” Ludviga Minkusa u koreografiji čuvenog Vladimira Vasiljeva.

“Nadam se da će to biti veliki praznik za našu publiku”, kazao je Kostjukov.

Izvor: Glas javnosti