KNJIŽEVNIK U SENCI PROPOVEDNIKA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

U SANU održana svečana akademija u čast Dositeja Obradovića

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, povodom dvestagodišnjice od smrti, održana je akademija u čast Dositeja Obradovića.

U velikom veku prosvećenosti, istakao je u uvodnoj reči akademik Nikola Hajdin, Dositej Obradović je bio prvi srpski pisac koji se uputio putem racionalizma i prosvetiteljstva i prvi koji je uhvatio korak sa vodećim idejama svog vremena. On se puna dva veka smatra vodećim srpskim prosvetiteljem, putovođom naroda i jednim od onih stvaralaca koji su u Srbiju doneli merila novog vremena. Naša generacija, dodao je Hajdin, u Dositeju Obradoviću vidi prvog pravog Evropljanina, učitelja koji se odvojio od skučenosti, prvog našeg putnika koji je, bez trunke nepoverenja ili računa, otkrio zapadni svet i Evropu, koja se, u to vreme, dizala na noge nauke i preporoda i kretala na put modernih preobražaja.

Uprkos nekim ograničenjima, naglašava akademik Ljubomir Simović, Dositejevi tekstovi nisu ostali bez književne vrednosti. Skoro svi koji su o njima pisali - od Jovana Subotića i Atanasija Stojkovića, preko Skerlića, do modernih pisaca - ističu živost, slikovitost i lepotu Dositejevih knjiga. Vojislav Đurić čak kaže: „Takvu prozu - nabreklu, duhovitu i sugestivnu - mogu da požele i veliki umetnici”, i dodaje: „On je mnogo bolji pisac nego što se mislilo”. Uprkos tako lepim mišljenjima, Dositej je, kako kaže Jovan Deretić, „kao književnik… ostao u senci Dositeja propovednika novih ideja i kritičara manastirskog života”.

Postoji neka dubina, ili neka visina, kaže Ljubomir Simović, na kojima se sve epohe i svi stilovi dodiruju, i na kojima, ako ih dosegnete, možete da pripadate svim epohama i stilovima. U tu dubinu ili visinu ne dopiru možda prosvetiteljski i pesnički programi, ali mogu da dopru pesničke slike koje ti programi emituju. U tu dubinu ili visinu Dositejevo delo dopire zato što su ideje na kojima je ono zasnovano (ideje velikog dometa i trajne aktuelnosti) emitovale i jednu jedinstvenu i ozarenu pesničku viziju, čije se slike, ni onda kada su prešle zadatu granicu, nisu ugasile.

Odlomke iz dela Dositeja Obradovića čitali su dramski umetnici Gojko Šantić i Petar Kralj.

Izvor: Politika Z. R.

PRVA LIGA REDITELJA U KANU 2011: ALMODOVAR, FON TRIR, BRAĆA DARDEN

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Novi film za kansku publiku: Pedro Almodovar

Žiri 64. filmskog festivala u Kanu objavio je spisak od 19 filmova za zvaničnu selekciju.

U trci za ovogodišnju Zlatnu palmu takmičiće se filmovi “Drive” (Vožnja) Nikolasa Vindinga Refna, “Footnote” (Fusnota) Džozefa Sedara, “Hanezu no Tsuki” Naomi Kavase, “Hara-kiri: Death of a Samurai” (Harakiri: Smrt samuraja) Takaši Miike, “The Kid With a Bike” (Klinac na bajsu) braće Darden, “L’apollonide (Souvenirs de la maison close)” (Uspomene iz bordela) Bertran Bonelo, “Le Havre” Aki Kaurismaki “Once Upon a Time in Anatolia” (Bilo jednom u Anadoliji) Nuri Bilge Džejlan.

* Srpski reditelj Emir Kusturica biće na čelu žirija koji dodeljuje nagradu u selekciji “Izvestan pogled”

Na spisku su i filmovi “Melancholia” (Melanholija) Larsa fon Trira, “Michael, “Markus Šlajncer “Pater” Alen Kavalie, “Poliše”, Maiven “The Skin That i Inhabit” (Koža u kojoj živim) Pedra Almodovara, “Sleeping Beauty” (Uspavana lepotica) Džulija Li, “La Source des femmes” (Vrelo žena) Radu Mihaileanu, “This Must Be the Place” (Ovo mora da je to mesto) Paolo Sorentino, “The Tree of Life” (Drvo života) Terens Malik, “We Have a Pope” (Dobili smo papu) Nani Moreti “We Need to Talk About Kevin”, (Moramo da razgovaramo o Kevinu) Lin Remzi.

Van konkurencije biće prikazani filmovi: “The Beaver” (Dabar) Džodi Foster, “The Artist” (Umetnik) Mišel Hazanavicius, “The Conquest” (Osvajanje) Gzavije Dirinže, “Pirates of the Caribbean: On Stranger Tides” (Pirati sa Kariba: na čudnim plimama) Rob Maršal.

Ovogodišnjim žirijem Kanskog festivala predsedavaće holivudska zvezda Robert de Niro, dok će francuska glumica Melani Loran biti domaćica svečanosti.

* Srpski reditelj Emir Kusturica biće na čelu žirija koji dodeljuje nagradu u selekciji “Izvestan pogled”

Tokom festivala biće odato nekoliko počasti. Proslavljenom italijanskom reditelju biće uručena Počasna palma, dok će 17. maja posebno veče biti priređeno u čast Žan-Pol Belmonda, jednog od najvećih francuskih glumaca svih vremena.

Festival, koji će trajati od 11. do 22. maja, otvoriće film “Ponoć u Parizu” Vudija Alena.

Izvor: Blic Online

(Im memoriam) BRANA CRNČEVIĆ - KAD BI MENI DALI

Nebojša Đorđević    Poezija

KAD BI MENI DALI

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bh potrošio sam.
Pola dana bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.

Igrali bi,pričali bi nešto,
trčali bi,skakali bi vešto,
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam,.
Pola mesta ja bih dao nekom
koje dobar, a slučajno sam.

Kišilo bi,dok mi koračamo,
pola tamo, apola ovamo.
Stavili bi dan pod kišobran
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.

 

NAJAVLJEN 52. OKTOBARAC

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Kustosi: Jadranka Gregorič i Galit Ilat

Ove jeseni biće održan 52. Oktobarski salon, tradicionalna jesenja beogradska manifestacija vizuelne umetnosti. Tim povodom predstavljene su i kustosi koje će realizovati ovogodišnju izložbu - to su Jadranka Gregorič iz Slovenije i Galit Ilat iz Izraela.

Ove izvanredne umetnice su i ranije sarađivale na nekim izuzetno uspešnim projektima, a u Beograd su došle kako bi malim umetničkim pričama koje će smestiti u različite kontekste poslale poruku svetu.

- Glavna izložba će biti koncipirana tako da globalne probleme savremenog društva predstavi iz aspekta regiona jugoistočne Evrope, odnosno da ih sagleda kroz lokalne događaje - istakla je Jadranka Gregorič, koja je dodala da njih dve već imaju neka imena u glavi, ali da će o tome tek biti reči jer se zasada sve zasniva na idejama koje tek treba da se realizuju.

- Ključne reči koje objašnjavaju koncept 52. Oktobarskog salona jesu: simulacija, eksperiment i rekonstruisanje događaja. Nije bitno kako nešto napraviš, stvoriš, već zašto to stvaraš i praviš - rekla je Galit Ilat i dodala da je u srži koncepcije ovogodišnjeg Oktobarskog salona pitanje kako stvoriti odgovornost u savremenom društvu nezavisno od toga da li je reč o onima koji kreiraju kulturne proizvode ili o onima koji su njihovi potrošači.

Želja kustosa 52. Oktobarskog salona jeste, kako su navele, da izložbom koja će imati multimedijalni karakter podstaknu rasprave o građanskoj poslušnosti i pokoravanju vlastima, konformizmu, društvenoj odgovornosti, neposlušnosti i nekonformizmu.

Zamenik gradskog sekretara za kulturu Aleksandar Peković rekao je da je ovogodišnji budžet za organizaciju Oktobarskog salona na nivou prošlogodišnjeg. Čak 22 miliona dinara obezbedila je Skupština grada Beograda, a četiri miliona doniralo je Ministarstvo kulture Srbije. To nije dovoljno, pa je trenutno aktuelna faza traženja sponzora. Prostor u kome će se odvijati glavna izložba i prateći programi manifestacije još uvek ne može biti jasno preciziran, ali postoji velika mogućnost da i ove godine bude iskorišćena zgrada budućeg Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici.

Izvor: Blic Online J. Odabašić

SLUČAJNO PRONAĐENO 3.000 PISAMA VOLTA VITMENA

Nebojša Đorđević    Vesti

VAŠINGTON - Prebirajući po dokumentima iz vremena američkog secesionističkog rata (1861-1865) u Nacionalnom arhivu SAD, jedan istraživač je pronašao gotovo 3.000 pisama i stranica teksta iz pera Volta Vitmena, jednog od najvećih američkih pesnika.

U pismima, koje je mahom napisao dok je radio kao slabo plaćeni činovnik državnog tužioca, Vitmen govori o raznim temama, poput optužbe za izdaju koja je podignuta protiv bivšeg predsednika Konfederacije Džefersona Dejvisa, pojave Kju Kluks Klana, ratnih zločina, građanskih prava, ali i svakodnevnih administrativnih pitanja.

- Vitmen je bio u samom središtu vladinih napora da podigne naciju nakon građanskog rata- kazao je Kenet Prajs, profesor književnosti na Univerzitetu u Nebraski koji je pomogao u identifikaciji pronađenih dokumenata.

Vest o otkriću Vitmenovih pisama poklopila se sa 150-godišnjicom od početka američkog građanskog rata koji je izbio 12. aprila 1861. godine nakon što su pobunjeničke snage napale tvrđavu Fort Samter u Čarlstonu, u Južnoj Karolini, koja je bila pod kontrolom Unije.

Rodom iz Njujorka, Vitmen je najpoznatiji po zbirci pesama “Vlati trave”. Imao je 40-ak godina kada je izbio rat.

Izvor: Glas javnosti