Nije sveti Sava nego Sveti Sava

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Piše normativnu gramatiku za novi Rečnik srpskog jezika: Prof. Ivan Klajn

Dopunjeni Pravopis u školama

Izmenjeno i dopunjeno izdanje Pravopisa srpskog jezika koji je „Matica srpska” objavila prošle jeseni u školskoj praksi će se primenjivati od 1. septembra, najavljeno je iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

U izjavi za „Blic” Ivan Klajn, predsednik Odbora, kaže da nema radikalnih promena u odnosu na prethodno izdanje.

„Prvo izdanje iz ‘93. doneto je u vanrednim okolnostima, a na osnovu petnaestogodišnjeg rada akademijskog odbora koji su činili stručnjaci iz SFRJ i koju su radili na zajedničkom pravopisu. S obzirom na to da smo se razdvojili, Mitar Pešikan je napravio studiju, dao smernice kako koristiti rezultate toga rada. To prvo izdanje je dobro urađeno, ali je bilo preopširno sa nedovoljno praktičnih primera. Nažalost, s izvesnim zakašnjenjem, sada je urađena praktičnija varijanta. To nije novo izdanje, nego prirodno poboljšanje prethodnog i prirodno treba da bude i prihvaćeno. Ništa od ranijih pravila ne treba zaboraviti pa učiti novo. Jedino tamo gde su postojala dupla pravila, sada je to ujednačeno. Zatim, usavršena su pravila za transkripciju engleskih imena, ranije nije bilo pravila za skandinavska imena, a sada ih imamo, proširena su pravila za francuski… Takođe, pojednostavljena je interpunkcija ali nema bitnih reformi.”

Po rečima prof. Klajna, sledeći korak bi bio novo izdanje za nekoliko godina. „Za jezičku kulturu sada je najvažniji korak rečnik srpskog jezika. ‘Matica srpska’ ga je objavila 2007. ali se ispostavilo da je isuviše obiman. Trebalo bi napraviti bolju selekciju. Predrag Piper i ja pišemo normativnu gramatiku. Trebalo bi raditi na opštoj terminologiji, ali se niko ne usuđuje da počne.”

Na pitanje „Blica” šta se dešava s imenicama koje nemaju ženski rod, kao na primer rudar, kupac, prof Klajn kaže: „To je inicijativa feministkinja. Mi smo dali saopštenje s upozorenjem da se ne mogu veštački stvarati izvedenice. Naravno, podržavamo inicijativu da se izvedenica napravi gde je to moguće. Recimo, novinari su svojevremeno govorili ‘američki državni sekretar je izjavila’, sada je usvojen termin sekretarka. Dakle, tamo gde je to moguće, treba izvesti oblik za ženski rod, ali ne po svaku cenu.”

Odbor za standardizaciju jezika čine predstavnici više institucija a među njima su i Slobodan Remetić, Sreto Tanasić, Veljko Brborić, Milorad Tešić…

Nije nego

* Profesor Ivan Klajn kaže da kad je reč o imenima hramova i svetaca, ranije su predznaci „sveti”, „hram”, „crkva” mogli da se pišu i malim i velikim slovom, a sada je to ujednačeno i piše se velikim slovom (Hram Svetog Save, Crkva Uspenja, Sveti Jovan…)
* Ranije je kod ustanova, udruženja, klubova prva reč mogla da se piše i malim i velikim slovom, a sada je ujednačeno i piše se velikim (Fudbalski klub Železničar…)
* I kada se radi o imenima ulica, ranije se reč „ulica” mogla pisati i velikim malim slovom, a sada se piše velikim (Ulica Zmaj Jovina…)
* Neke složene reči koje su se mogle pisati sa crticom ili sastavljeno sada se pišu sastavljeno (Austrougarska, radiodrama, automehaničar…).
* Reči „za uzvrat”, „na prečac”, „na izgled” su se mogle pisati i sastavljeno i rastavljeno a sada samo sastavljeno „zauzvrat”, „naprečac”, „naizgled”.

Izvor: Blic Online Tatjana Nježić Foto: Z. Raš

PREMIJERA HIP HOP PREDSTAVE “MI DECA SA STANICE ZOO”

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Plesna hip hop predstava “Mi deca sa stanice Zoo” biće premijerno izvedena 11. aprila (20h) na Večernjoj sceni pozorišta “Boško Buha” u Beogradu, najavila je danas portparolka predstave Marina Šinko.
“Mi deca stanice ZOO”

Koreografkinja i autorka projekta Ana Uzelac rekla je na konferenciji za novinare da je njena adaptacija knjige ispovesti nemačke narkomanke Kristijane F. “Mi deca sa stanice Zoo” (1979) pokušaj da se kroz plesnu hip hop predstavu mladima ukaže na problem narkomanije.

* U predstavi najavljenoj kao spoj fizičkog teatra i mjžikla glavnu ulogu Kristijane F. tumači Marija Tošić, Vuk Tomić igra Detlefa, a u ostalim ulogama su Milica Savić, Milena Katić, Igor Šinko, Irina Djordjević, Nevenka Radić, Jovan Despotović i drugi

“Knjiga ostavlja utisak na bilo koga. Fokusirana je na Berlin sedamdesetih godina, ali se time nismo bavili, jer se može primeniti na bilo koje doba i mesto, i naravno na Beograd danas. Odabrali smo hip hop ples, jer pokriva širok spektar emocija, a takva predstava do sada nije radjena kod nas”, istakla je Uzelčeva.

U “Mi deca sa stanice Zoo” nastupaju srednjoškolci i studenti, članovi plesnog kluba “Elyte” i škole glume “Art Beat”, kao i igrači “2hot4stage”, a posebno za predstavu muziku su napisali Aleksandar Petrović, Milovan Paunović i Ivan Uzelac.

Predstavu je podržalo Ministarstvo kulture Srbije, a pomoć u realizaciji su dali Dečiji kulturni centar “Majdan”, pozorište “Boško Buha”, Ansambl narodnih igara i pesama Srbije “Kolo” i drugi.

Izvor: Blic Online/Beta

HAJDIN JOŠ ČETIRI GODINE NA ČELU SANU

Nebojša Đorđević    Vesti

Održana izborna skupština Srpske akademije nauka i umetnosti

Beograd - Akademik Nikola Hajdin, prejuče je na izbornoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti po treći put izabran za predsednika SANU. Za njega je glasao 81 akademik od 119 prisutnih članova. Na mesto potpredsednika za prirodne nauke članovi SANU su ponovo izabrali akademika Ljubisava Rakića i to sa 87 glasova, dok je za potpredsednika za društvene nauke sa 75 glasova izabran Nikola Tasić, dosadašnji vršilac dužnosti potpredsednika. Generalni sekretar i u naredne četiri godine biće akademik Dimitrije Stefanović koji je dobio 89 glasova.

Hajdin je već u dva mandata biran na tu funkciju - 2003. i 2007. Priznati projektant mostova, Hajdin rođen je 1923. u Vrbovskom. Profesor je Građevinskog fakulteta u Beogradu, u penziji. Za dopisnog člana SANU izabran je 1970. a za redovnog šest godina kasnije.

Akademik Rakić predložen je iz redova članova Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke, Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, Odeljenja tehničkih nauka i Odeljenja medicinskih nauka, a akademik Tasić iz redova članova Odeljenja jezika i književnosti, Odeljenja društvenih nauka, Odeljenja istorijskih nauka i Odeljenja likovne i muzičke umetnosti. SANU ima ukupno 147 članova - 97 redovnih i 50 dopisnih članova.

Izvor: Danas /AVM

IVICA PRTENJAČA - IZBOR IZ POEZIJE

Nebojša Đorđević    Vesti

Ivica Prtenjača je rođen 1969. u Rijeci, gde je studirao kroatistiku na Pedagoškom fakultetu. Radio je kao čitač vodomjera, inkasant plina, dostavljač sladoleda, magacioner, građevinski radnik, galerist, serviser vatrogasnih aparata, trgovac, knjižar, voditelj marketinga, portparol. Pojedine pjesme ili ciklusi prevedeni su mu na francuski, švedski, litavski, slovenski, mađarski, makedonski, engleski, nemački, italijanski i bugarski jezik. Dobitnik Nagrade 25. salona mladih 1998. Zagreb i nagrade za najbolju knjigu mladog autora na Kvirinovim susretima u Sisku 2000. Uvršten je u nekoliko antologija, izbora i pregleda hrvatske poezije.

Objavio:
Pisanje oslobađa, 1999; Yves, 2001; Nitko ne govori hrvatski (s B. Čegecom i M. Mićanovićem), izbor iz poezije, dvojezično hrvatsko/francusko izdanje, 2002; Dobro je, lijepo je, 2006; Uzimaj sve što te smiruje, 2006.

*   *   *

dodaj
svoje ime muškarcu
on ga drži na jeziku vrti među usnama
zareže fino nepce i pjeva
sve drugo bi od jasnoće otkinulo
značajno tijelo malene / velike zjenice
sve drugo bi me pokosilo
sirovo sunce u podne pada kroz mene
da bar izgubim šutljive slamnate ruke
na plamenim vodopadima tvojih
svilenih leđa
da malo lunjam niz ulicu oko
300 godina
ti ćeš leći taj potpuno
nepoznat muškarac disat će u
hodniku i ti ćeš čuti kako
ovaj trenutak savija tugu i
pakira je
kao lijepi talog
u oku

 

*   *   *

tigar
njega se naravno sjećaš
ležao je ispred nas i zapisivao
u svoju blistavu tamnu prugu
na čelu skoro sve
sačekao sam da se probudiš
buljeći u revolvere
što smo ih izgubili na žalu
tada već nije bilo gradova
u tvojim lećama gorjela je
malena vatra
i dizao se dim
boje neba u zimski sumrak
rekao sam kapetanice
možda je ostalo premalo
vremena za poljubac
noć se sanjka
kroz mrtvo tijelo haskija
još samo jednom
na porculanskoj ribi
odvezi me

 

*   *   *

beskonačno
kao kad grad posrne pa se nagnu
razine tekućina u prijepodnevnim šalicama
i umornom tijelu
s kojeg otpadaju imena
na ulici u mnoštvu trgovina
naš je susret potrošen
mi ne vrijedimo jer smo moderniji
od benzina na kojeg se voze bogovi
u otvorenim automobilima
dugačkom cestom njenim mokrim širokim leđima
na tvojem sam pupku spojio palčeve
a onda je zasjalo sunce i ja sam izgubio kosu
pa sam te volio i opet bio moderan
na putu do lunaparka
što blista u mom dalekom oku
dok je nebo sivo
dok je otok miran
dobrim velikim dlanom
razmazujem sol po tvom čelu

 

“JEDNOSMJERNO” KNJIGA GODINE

Aleksandra Radovanović    Knjige, Vesti

Konkurs za najbolje književno djelo ZDK

Knjiga kratkih priča pod nazivom “Jednosmjeno” autorice Lamije Begagić, u izdanju beogradskog izdavača “Fabrika kniga”, proglašena je za knjigu godine u okviru tradicionalnog Konkursa za najbolje književno djelo objavljeno na području Zeničko-dobojskog kantona u 2010. godini

Izbor najboljeg književnog djela dio je programa 16. Međunarodne kulturne manifestacije “Zeničko proljeće”, a na konkurs je bilo prijavljeno ukupno osam knjiga i isto toliko autora.

Prema ocjeni žirija kojim je predsjedavao dr. Marko Vešović, a u kojem su još bili dr. Enisa Gazetić i Nedžad Fejzić, u najuži izbor za knjigu godine ušla su djela “Pjesme iz nove nacije Nicro” autora Selima Arnauta i “O precima i kućama” Bojana Bogdanovića.

Izvor: e-novine.com PHOTO: mail.google.com