СРЕТЕН УГРИЧИЋ: СРПСКА ЛИТЕРАТУРА ЈЕ У РАВНИ СА СВЕТСКОМ

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

БЕ­О­ГРАД - На­ступ 40 срп­ских пи­са­ца на Сај­му књи­га у Лај­пци­гу, об­ја­ви­ли су не­мач­ки и дру­ги свет­ски ме­ди­ји, био је ви­ше не­го успе­шан. Име Сре­те­на Угри­чи­ћа, управ­ни­ка На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је - у јав­но­сти или хва­ље­ног или оспо­ра­ва­ног због лич­них ста­во­ва, ко­ји су по не­ки­ма су­прот­ни функ­ци­ји пр­вог чо­ве­ка кул­тур­не уста­но­ве од на­ци­о­нал­ног зна­ча­ја, а по дру­ги­ма, и по ње­му са­мом, из­раз пра­вог па­три­о­ти­зма - јед­но је од не­ко­ли­ко за­па­же­них име­на на ма­ни­фе­ста­ци­ји кул­ту­ре у Лај­пци­гу. У ин­тер­вјуу за „Прав­ду” о Лај­пци­шком сај­му и свом ра­ду и На­род­ној би­бли­о­те­ци го­во­ри Сре­тен Угри­чић.

Ве­ру­је­те ли, по­сле сај­ма у Лај­пци­гу, да књи­га уоп­ште, па и срп­ска, има бу­дућ­ност?

- Про­шле го­ди­не, пр­ви пут у исто­ри­ји ци­ви­ли­за­ци­је, на ин­тер­нет адре­си ama­zon. com (нај­ве­ћа ин­тер­нет књи­жа­ра на све­ту), про­да­то је ви­ше елек­трон­ских из­да­ња књи­га не­го штам­па­них. То је сиг­нал да се де­си­ла про­ме­на, ко­ја ће у бли­жој или да­љој бу­дућ­но­сти да по­ста­не до­ми­нан­тан тренд. Јер, он је, за­сад, ак­ту­е­лан у раз­ви­је­ни­јим зе­мља­ма. У Ср­би­ји та ин­фра­струк­ту­ра још је у по­во­ју, јер под­ра­зу­ме­ва да сва­ка ку­ћа, као што има те­ле­фон, има ком­пју­тер и ин­тер­нет. Ди­ги­та­ли­за­ци­ја књи­гу ни­ка­ко не уда­ља­ва од чи­та­ла­ца већ, на­про­тив, по­ма­же да она бу­де још до­ступ­ни­ја, и да је чи­та још ви­ше љу­ди.

Мо­же ли на­ступ срп­ских књи­жев­ни­ка на про­те­клом сај­му да ути­че на про­ме­ну ими­џа и трет­ма­на срп­ске књи­жев­но­сти у све­ту, ко­ја од Ан­дри­ћа ни­је има­ла но­бе­лов­ца?

- Ово је, сва­ка­ко, од вре­ме­на ка­да је Иво Ан­дрић при­мио Но­бе­ло­ву на­гра­ду, нај­у­бе­дљи­ви­ји на­ступ срп­ске ли­те­ра­ту­ре на ме­ђу­на­род­ној кул­тур­ној сце­ни. Та­мо је пред­ста­вљен зна­ча­јан број но­вих име­на. То је има­ло сна­жан од­јек у не­мач­ким, швај­цар­ским и аустриј­ским ме­ди­ји­ма, на три ни­воа. Нај­пре, ра­ди се о ван­ред­но ус­пе­лој про­мо­ци­ји др­жа­ве Ср­би­је и на­шег на­ро­да у све­ту. За­тим о про­мо­ци­ји на­ше ли­те­ра­ту­ре, чи­јом су ра­зно­вр­сно­шћу по­е­ти­ка и ауто­ра као кре­а­тив­них лич­но­сти Нем­ци би­ли за­те­че­ни, и ре­а­го­ва­ли на њих по­зи­тив­но. И, као по­след­ње, има­ли смо по­себ­но за­па­же­не про­мо­ци­је по­је­ди­нач­них ауто­ра и по­је­ди­нач­них на­сло­ва, што је на­го­ве­сти­ло не­мач­кој пу­бли­ци да од нас мо­гу оче­ки­ва­ти но­ва име­на, у ран­гу са њи­ма већ по­зна­тим.

Ре­кли сте да су ра­ни­јих го­ди­на пре­вла­да­ва­ле пред­ра­су­де пре­ма срп­ској књи­жев­но­сти. О ко­јој вр­сти пред­ра­су­да је реч?

- У пи­та­њу су пред­ра­су­де ко­је су про­из­и­ла­зи­ле из оп­штег ста­ва пре­ма Ср­би­ји, про­у­зро­ко­ва­ног до­га­ђа­њи­ма то­ком рас­па­да Ју­го­сла­ви­је. О све­му што је до­ла­зи­ло из Ср­би­је го­во­ри­ло се не­га­тив­но, и ни­је по­сто­јао на­чин да се про­би­је ме­диј­ска ба­ри­је­ра пре­ма дру­га­чи­јем ми­шље­њу. Што се са­ме књи­жев­но­сти ти­че, она је сма­тра­на ста­ро­мод­ном, па­три­јар­хал­ном и кон­зер­ва­тив­ном, ре­а­ли­стич­ном, на­ци­о­на­ли­стич­ки и тра­ди­ци­о­на­ли­стич­ки ка­но­ни­зо­ва­ном. А ми смо у Лај­пци­гу по­ка­за­ли ли­те­ра­ту­ру ко­ја је по по­е­тич­кој ра­зно­вр­сно­сти и сна­зи у ран­гу са нај­ра­зви­је­ни­јим ли­те­ра­ту­ра­ма Евро­пе и све­та.

У јав­но­сти је би­ла при­сут­на ди­ле­ма да ли се из­бо­ру пи­са­ца за Лај­пциг при­сту­пи­ло ели­ти­стич­ки, по ме­ри са­мих уче­сни­ка и ор­га­ни­за­то­ра.

- Не по­сто­ји ни­ка­ква на­ме­ра да се срп­ска књи­жев­ност ре­ду­ку­је. Ово­го­ди­шњи на­ступ у Лај­пци­гу део је тро­го­ди­шњег про­јек­та и пред­ста­вља са­мо по­че­так на­шег ду­го­роч­ни­јег при­су­ства на свет­ској књи­жев­ној сце­ни. Ми смо де­ли­мич­но ува­жи­ли до­бро­на­мер­не су­ге­сти­је не­мач­ких из­да­ва­ча да тр­жи­ште пре­фе­ри­ра пи­сце сред­ње и мла­ђе ге­не­ра­ци­је. Већ до­го­ди­не, на са­јам ће ићи и афо­ри­сти­ча­ри, пи­сци деч­је ли­те­ра­ту­ре, и дру­ги.

Да ли се ин­си­сти­ра­њем на ур­ба­ном кон­цеп­ту, ко­ји је пре­вла­дао ове го­ди­не, от­кла­ња на­ци­о­нал­но у сми­слу по­ти­ра­ња срп­ског иден­ти­те­та?

- По­ен­та ово­го­ди­шњег на­шег на­сту­па би­ла је, за­и­ста, на нај­ши­рој мо­гу­ћој по­е­тич­кој ле­пе­зи. Са тог ста­но­ви­шта, не при­ста­јем на би­ло ка­кву иде­о­ло­шку или по­ли­тич­ку де­ба­ту. Не за­бо­ра­ви­те да је са на­ма на­сту­пао и Ми­ло­ван Да­ној­лић, на­ци­о­на­ли­ста, али и Дра­га­на Мла­де­но­вић, ко­ја у сво­јој по­е­зи­ји рас­крин­ка­ва су­гра­ђа­не ко­ји скри­ва­ју рат­не зло­чин­це. Пре­ма то­ме, и оно и ово пред­ста­вља Ср­би­ју.

Ка­кав је при­јем до­жи­ве­ла про­мо­ци­ја „Не­ви­дљи­вог стри­па” у ор­га­ни­за­ци­ји На­род­не би­бли­о­те­ке?

- По­ред три­би­на на ко­ји­ма су по­је­ди­нач­но уче­ство­ва­ли пи­сци, у пра­те­ће са­др­жа­је спа­да­ле су и из­ло­жбе ко­је смо ор­га­ни­зо­ва­ли овом при­ли­ком. Јед­на од њих би­ла је по­све­ће­на Иви Ан­дри­ћу, дру­га Фе­лик­су Ка­ни­цу, не­мач­ком ли­то­гра­фу и пи­сцу пу­то­пи­са о Ср­би­ји, а тре­ћа ал­тер­на­тив­ном срп­ском стри­пу. Она је из­у­зет­но до­бро при­мље­на код пу­бли­ке, јер је јав­но­сти да­та на увид екс­клу­зив­на гра­ђа под на­зи­вом „Не­ви­дљи­ви стрип”. Та гра­ђа до­сад ни­је би­ла до­ступ­на по­што­ва­о­ци­ма стри­па због ма­лих ти­ра­жа у ко­ји­ма је он штам­пан, а вр­хун­ског је умет­нич­ког и кул­тур­ног ква­ли­те­та. На­род­на би­бли­о­те­ка Ср­би­је при­ку­пи­ла је сву ту гра­ђу, на че­му се по­себ­но ан­га­жо­ва­ла Алек­сан­дра Се­ку­лић, а ре­зул­тат тог чи­ње­ња је да смо већ на сај­му по­зва­ни да бу­де­мо го­сти ве­ли­ке свет­ске из­ло­жбе ал­тер­на­тив­ног стри­па, ко­ја ће до­го­ди­не би­ти ор­га­ни­зо­ва­на у Бер­ли­ну.

Ка­кав зна­чај, по­сле то­ли­ко го­ди­на од на­ци­стич­ке кра­ђе књи­га у из­да­њу Ге­це Ко­на, има њи­хо­во вра­ћа­ње На­род­ној би­бли­о­те­ци?

- Це­ним да је то до­га­ђај од зна­ча­ја за це­ло­куп­ну Евро­пу, због исто­ри­ја­та ових 796 књи­га, ко­је су, уства­ри, при­ча о 70 про­те­клих го­ди­на исто­ри­је Ста­рог кон­ти­нен­та. Ове књи­ге на­ста­ле су у из­да­вач­кој ку­ћи Ге­це Ко­на из­ме­ђу два ра­та, ко­ја је би­ла нај­ве­ћа и има­ла је чу­ве­не еди­ци­је као што су „Ко­смос”, „Ка­ри­ја­ти­де”, „Пле­ја­де” и дру­ге, а њи­хо­ви ауто­ри би­ли су вр­хун­ски ин­те­лек­ту­ал­ци кла­сич­не европ­ске про­све­ти­тељ­ске и мо­дер­не ми­сли, али и срп­ски кла­си­ци. Из Бе­ча, где су на­ци­сти има­ли ди­стри­бу­тив­ни цен­тар, оне су по зах­те­ву Не­ма­ца сти­гле у Лај­пциг, али ни­ка­да до чи­та­ла­ца, јер су оста­ле у мра­ку по­дру­ма. Сам чин вра­ћа­ња го­во­ри о јед­ном ве­о­ма ва­жном, ду­го­трај­ном а јав­но не­ек­спо­ни­ра­ном про­це­су - са­зре­ва­њу раз­у­ме­ва­ња и од­го­вор­но­сти, пам­ће­ња и са­о­се­ћа­ња. Го­спо­дин Ул­рих Јо­ха­нес Шнај­дер би­ће пр­ви Не­мац ко­ји ће 6. апри­ла ове го­ди­не ста­ти на зга­ри­ште бом­бар­до­ва­не На­род­не би­бли­о­те­ке, што по­шту­јем као гест нај­ви­ше људ­ске вред­но­сти.

Извор: Правда

KNJIGA SA NAJNEOBIČNIJIM NASLOVOM

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

“Vođenje zubarske ordinacije na Džingis-kanov način”

Knjiga sa savetima za zubare o načinima kako da vode ordinaciju prema metodama legendarnog mongolskog ratnika Džingis-kana proglašena je za ovogodišnju knjigu sa najneobičnijim naslovom.

Autor knjige “Vođenje zubarske ordinacije na Džingis-kanov način” je Majkl R. Jang.

Nagradu “Dijagram” dodeljuje britanski nedeljnik Bukseler koji prati izdavaštvo.

“Veoma mi je drago što su u ekonomski nestabilnim vremenima izdavači nastavili da objavljuju knjige sa neverovatno nerazumljivim naslovima”, rekao je jedan od urednika Bukselera Horas Bent.

Među finalistima su bile knjige “Osmi međunarodni simpozijum o frikcionom zavarivanju”, “Koje boje je vaš pas?”, “Darežljivost mrtvih”, “Italijansko vanbračno dete” i “Mit o društvenom vulkanu”.

Za pobednika je glasalo 58 odsto čitalaca, navodi se na sajtu Bukselera.

Nagrada Dijagram ustanovljena je 1978.

Izvor: BlicOnline/Beta

ZGODITAK ZAGREBAČKE KINEMATOGRAFIJE

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Jasmila Žbanić u Berlinu 2010

Jasmila Žbanić i Peter Greenaway u hrvatskim koprodukcijama

I dok koprodukcijski aranžman s istaknutim engleskim režiserom nije uzbibao filmsku javnost koja se čak našla polaskana time što nas ugledni britanski gospodin pohodi, činjenica da sarajevska autorica dobiva u Hrvatskoj status rezerviran za domaće autore uznemirila je dio redateljskog ceha i izazvala čak interni plenum hrvatskog društva filmskih redatelja koji se održao u četvrtak, piše Jurica Pavičić u Jutarnjem.

Kad su prošlog tjedna objavljeni rezultati javnog poziva za sufinanciranje audiovizualnog stvaralaštva Hrvatskog audiovizualnog centra, ljudi koji hrvatsku kinematografiju prate izbliza uočili su kako rezultati drugog natječaja za 2010. donose zanimljive novosti, piše Jurica Pavičić u nedeljnom izdanju zagrebačkog Jutarnjeg lista.

“Ona koja možda i prva zapada u oči jest pojavljivanje dvaju uglednih, istaknutih režisera iz drugih zemalja koji će ove godine snimati film u Hrvatskoj. Prvi od njih je britanski multimedijski umjetnik Peter Greenaway koji će u nizozemsko-hrvatskoj koprodukciji i uz potporu HAVC-a od 200.000 eura u Hrvatskom zagorju snimati film Goltzius o nizozemskom renesansnom grafičaru i crtaču Hendriku Goltziusu. Druga je sarajevska redateljica i dobitnica Zlatnog medvjeda 2006. Jasmila Žbanić, koja u hrvatskoj produkciji snima film Otok ljubavi, film kojem je koscenarist istaknuti sarajevsko-američki pisac Aleksandar Hemon.”

Kako navodi zagrebački autor, ovaj je slučaj još zanimljiviji utoliko što Otok ljubavi neće biti sufinanciran kroz natječaj za manjinske koprodukcije (gdje su uz Greenawaya potporu, ali u manjim iznosima, dobili i srpski redatelj Srdan Golubović i slovenski Matevž Luzar), nego kroz regularni natječaj za hrvatske naslove. I dok koprodukcijski aranžman s istaknutim engleskim režiserom nije uzbibao filmsku javnost koja se čak našla polaskana time što nas ugledni britanski gospodin pohodi, činjenica da sarajevska autorica dobiva u Hrvatskoj status rezerviran za domaće autore uznemirila je dio redateljskog ceha i izazvala čak interni plenum hrvatskog društva filmskih redatelja koji se održao u četvrtak.

 

Peter Greenaway

Sarajevska redateljica dobila je financijsku potporu kao većinski hrvatski film, jer njen film to naprosto i jest, podseća Pavičić. “Otok ljubavi nastao je u produkciji producentske tvrtke Živa voda (zagrebačke produkcijske kuće koju je oformio glumac Leon Lučev), film se snima u Hrvatskoj (kao lokacija spominjala se okolica Šibenika), mjesto radnje je - sasvim hrvatski primjereno - veliko hotelsko naselje, a redateljica Žbanić članica je hrvatskog društva redatelja. Članica je naprosto zato što je u Hrvatskoj kontinuirano filmski aktivna, filmove snima u hrvatskoj koprodukciji, surađuje s hrvatskim piscima, angažira hrvatske glumce od kojih su neki zahvaljujući tome dospjeli i do Shooting Stars berlinskog festivala.”

I u trenutku dok je dio profesionalnog ceha uznemiren činjenicom da se po prvi put događa da u većinski hrvatskoj koprodukciji glavnu kreativnu snagu čini redatelj(ica) iz druge zemlje bivše Jugoslavije, Pavičić podsjeća na činjenicu da su takva “gostovanja” redatelja iz jedne jugoslavenske zemlje u drugoj urodila nekim od najboljih filmova kojima se hrvatska filmska kultura diči. “Nekoliko hrvatskih klasika svoje je najvažnije i najbolje filmove snimilo gostujući upravo u susjednim kinematografijama. S druge strane, redatelji koji su u Zagreb došli iz drugih jugoslavenskih zemalja hrvatskom su filmu ostavili niz klasika, uključujući i jedine igrane filmove iz Hrvatske nominirane za Oscara.

Izvor: e-Novine

KUSTURICA PREDSEDNIK ŽIRIJA SELEKCIJE “IZVESTAN POGLED”

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

PARIZ - Srpski režiser Emir Kusturica biće predsednik žirija selekcije Izvestan pogled na 64. filmskom festivalu u Kanu koji će trajati od 11. do 22. maja, saopštili su organizatori.

U okviru selekcije Izvestan pogled, u kojoj se nagrađuju malo poznati režiseri, ove godine biće prikazano dvadesetak filmova.

Kusturica je dvostruki dobitnik “Zlatne palme” u Kanu, za filmove “Otac na službenom putu” 1985. i “Podzemlje” 1995. U Kanu je 1989. dobio i nagradu za režiju, za film “Dom za vešanje”.

U žiriju selekcije Izvestan pogled biće umetnici, novinari i direktori festivala. Prošle godine, nagrada Izvestan pogled pripala je filmu “Ha Ha Ha” Hong Sang Soa.

Izvor: Glas javnosti/Beta

“OTAC NA SLUŽBENOM PUTU PREMIJERNO 27. MARTA U ATELJEU 212

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Malog Dina igra Đuza Stojiljković

BEOGRAD - Predstava “Otac na službenom putu” u režiji Olivera Frljića, po tekstu scenariste istoimenog filma Abdulaha Sidrana, biće premijerno izvedena 27. marta u Ateljeu 212, najavio je juče upravnik tog teatra Kokan Mladenović.

“Ponosni smo na ovu predstavu. Količina emocija koju ona proizvodi i način na koji je reditelj pročitao tekst čine čast našem pozorištu”, rekao je on na konferenciji za novinare i objavio da je predstava već pozvana na festival MEŠ, koji će biti održan u oktobru u Sarajevu.

Mladenović je najavio da će premijeri prisustvovati Sidran, jedan od najznačajnijih pripovedača, pesnika i scenarista bivše Jugoslavije, široj publici poznat kao autor scenarija “Sjećaš li se Doli Bel” i “Otac na službenom putu” kojima je Emir Kusturica počeo svoju slavnu karijeru.

Frljić (35) spada u najintrigantnije mlađe reditelje eks-ju prostora, a predstava će biti “sukob dve ravnopravne autoritativne autorske poetike”, dodao je Mladenović. Frljić je izjavio da je posle nekoliko autorskih projekata sada dobio drugu vrstu odgovornosti, da režira tekst živog pisca.

“Činilo mi se zanimljivim da radim predstavu o vremenu koje smo zaboravili ili potisnuli, a koje je bilo traumatično i svakako je uticalo na kasnija dešavanja. Video sSidrana am u Zenici, dosta smo razgovarali i na kraju mi je rekao - radi šta hoćeš. To mi je bilo veliko olakšanje. Sa glumcima sam istraživao šta taj tekst znači danas”, kazao je Frljić.

Radnja se dešava posle Rezolucije Informbiroa, u jednoj sarajevskoj porodici u ranim 50-im godinama 20. veka, u vreme sukoba Tita i Staljina, a postavljena je kao sećanje dečaka Dina, čiji otac završava u zatvoru.
“Nisam išao u moralnu diskvalifikaciju tog perioda, jer mi se čini da tu ima dosta argumenata i za i protiv. Pokušao sam da pokažem kroz ovaj komad kompleksno ono što se događalo i zapravo na šta to vreme političkog progona svodi običnog čoveka, kako u velikim istorijskim zbivanjima taj mali čovek postaje još manji”, rekao je Frljić.

Gost iz Hrvatske istakao je da je u radu imao izvrsnu ekipu saradnika i glumaca. Kuriozitet je da dečaka Dina igra doajen srpskog glumišta Vlastimir Đuza Stojiljković. Cela priča je prikazana iz vizure čoveka koji nam iz današnjeg vremena govori o ondašnjim događajima. U predstavi se uživo izvode songovi koje je napisao Frljić, a za koje je muziku komponovala Irena Popović.

U glumačkom ansamblu su Hana Selimović, Branislav Trifunović, Feđa Stojanović, Ivan Jevtović, Aleksandra Janković, Nikola Jovanović, Tanja Petrović, Aljoša Vučković, Danica Maksimović, Miodrag Krstović, Erol Kadić i drugi.

Izvor: Glas javnosti