PROVOZAJTE SE “PAKLENIM ULICAMA 5″

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Peti deo akcionog filma stiže u bioskope u maju, saopštio je “Taramount”.

Vin Dizel i Pol Voker predvode ponovno ujedinjenje svih zvezda iz svakog poglavlja eksplozivne franšize koja se temelji na brzini.

U ovom nastavku, bivši policajac Brajan O’Koner (Voker) udružuje se s bivšim zatvorenikom Domom Toretom (Dizel) na suprotnoj strani zakona. Dvejn Džonson će se pridružiti omiljenim povratnicima: Džordani Bruster, Krisu “Ludakrisu” Bridžisu, Tajrisu Gibsonu i mnogim drugima u ovoj ultimativnoj trci visokih uloga.

Otkad su Brajan i Mia (Bruster) izvukli Doma iz pritvora, prelazili su mnoge granice da bi pobegli vlastima. Saterani u ćošak u Rio de Žaneiru, moraju da odrade još jedan, poslednji poslić kako bi dobili svoju slobodu. Dok budu sastavljali elitni tim vrhunskih trkača, neočekivani saveznici znaju da je njihova jedina šansa da se izvuku za sva vremena da se suprotstave korumpiranom biznismenu koji ih želi mrtve. Ali on nije jedini koji im je za petama.

Izvor: Mondo

DUŠKO BABIĆ - Izbor iz antikritike

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Duško Babić rođen je u Zadru, 12.09.1960. Tu je završio osnovnu i srednju školu, a diplomirao ekonomiju na Zagrebačkom sveučilištu. Osnovna umetnička preokupacija bila mu je oduvek muzika, pa je uz komponovanje počeo pisati tekstove, ali bez velikih pretenzija da to prezentuje javnosti, zbog preokupacije drugim obavezama i poslovima. Pojavom interneta i olakšane mogućnosti umetničke i društvene komunikacije, počinje objavljivati pesme na stranicama facebook-a, gdje je s vremenom prihvaćen kako kvalitetan pjesnik, s velikim brojem objavljenih pjesama, i ponudama da se one objave u obliku knjige, na kojoj trenutno radi.

KAKO SE POSTAJE PJESNIKOM (STUDIJA)

Obzirom da ne postoji pjesnički fakultet, mnogi se budući pjesnici češu po glavi u nedoumici kako savladati tako tešku profesiju, izbacivanja riječi iz duše i srca, a da ih malo tko pritom zapravo razumije, što je i osnovna ideja Poezije, tako da nastavnici po školama mogu do besvijesti daviti djecu onim famoznim pitanjem: Što je pjesnik htio reči ovom pjesmom?

U ovoj studiji dat ćemo osnovne upute i savjete za muške pjesnike, dok za žene važe identična pravila, samo što moraju nekad nositi suknje i neobične marame, da se vidi razlika u spolu.

Prvo pravilo za ulazak u taj posvećeni dio ljudi-polubogova je gajenje otkačenog izgleda i problematičnog ponašanja. Od odjeće poželjni su tamni kaputi do poda, sa džepovima iz kojih kao nonšalantno vire papiri sa još nedovršenim stihovima. Pokrivalo za glavu, šešir ili neka luda kapa, nehajno nahereni, uz obaveznu cigaretu među prstima. Lule su malo izišle iz mode, ali još uvijek visoko kotiraju kod onih pjesnika koji pišu mitološke pjesme, bazirane većinom na grčkim junacima i Bogovima, tamo gdje se ne zna tko pije a tko plaća, pa tako i čitaoc mora biti snabdjeven sa hrpom priručnika dok čita njihove poeme, kako bi se nekako probio kroz sve te Scile i Haribde, Lezbose, Kirke i svinje, da na kraju opet ne bi ništa shvatio.

Liričarima se preporučaju duge šetnje po prirodi, e da bi što bolje osjetili povezanost sa svim čudima svijeta, ulogu čovjeka u Svemiru, simboliku kravlje balege na putu, i svih ostalih determinanti u ovoj poetskoj branši, gdje samo oni sa dobrim plućima, koji se ne libe pentrati po planinama, cvrkutati zajedno s jutarnjim pticama, pričati sa stablima u šumi, imaju neke šanse da iznjedre vrhunsku liriku.

Boemština se podrazumijeva, to je osnova svake Poezije, kao i apolitičnost, anarhičnost, pljuvanje po svakom režimu i politici, ne prihvatanje društvenih normi, alkohol, slobodno sexanje sa bilo čijim i bilo kakvim ženama, koje se i inače pale na boeme-pjesnike, pa je to i najsigurnija viza za neuglednog muškarca da se dokopa friškog ženskog mesa, ta da odglumi razbarušenog pjesnika-boema, neodgovornog i bahatog, jer se njemu sve oprašta onog trena kad se pojavi s novom pjesmom u kojoj se ulizuje nekoj udatoj ljepotici.

Na kraju ove kratke studije, ono što je najvažnije, to nije pitanje inspiracije, jer pjesniku toga nikad ne nedostaje, potrebno je samo nekoliko tisuća eura, i od tih veličanstvenih pjesama nastaje zbirka, knjiga koja se onda ponosno promovira po svim mogućim domovima kultura, bircuzima i rupama, tako da je slava zagarantirana. Koliko će ta slava trajati, ovisi u većini slučajeva o ljubavnicama, kućnom budžetu i kasici-prasici.

ALEKSANDRA STOJKOVIĆ - Pesma i Pisma

Nebojša Đorđević    Poezija

Aleksandra Stojković rođena je 13.05.1987. u Srbiji u gradu Nišu. Student je niškog Filozofskog fakulteta na departmanu za srbistiku. Aleksandra je i stalni član književno-umetničkog kluba „Tekstura” iz Niša. Kaže da poeziju ne piše, već da je živi.

Dečačka pesma

Lišće se jesenilo ulicama i trgovima
i magla se podmuklo uselila u kosti.

Ti.
Ti si stajala kraj pruge
kose raspuštene, mirišljave,
u narandžastoj haljini od toplog tvida.
Drskih rumenih usana i obraza
prkosila si vetru.

Odvezuješ crveni šal
i mašeš njime mašinovođi.
Bon voyage!

Ja?
Ja sam bio onaj dečak
kome si ponudila pečeni kesten
dok smo kupovali karte za peron.

Onaj dečak koji je umislio
da tvoja kosa miriše na
kandirane jabuke.

Ja sam dečak
čije je detinjstvo ostalo zalepljeno
o prašnjavo okno vagona.
Onda.
Kada si se pod voz bacila.

 

Dečačko pismo I

Draga gospođice Bundevice,
Puno sam razmišljao o tvom imenu
i ovo se činilo kao najpodesnije
za moje dečačko pismo tebi.

Uostalom, tvoja blago zadignuta
haljina od narandžastog tvida
i obla, zategnuta bedra
ne podsećaju ni na šta drugo
no na sočnu, Božićnu pečenicu.

Znam, smešna su ti,
čak i infantilna,
moja gustativna poređenja tebe,
ali verujem da ćeš razumeti.

Jer, ti si poslednji pečeni kesten
žvakala do iznemoglosti
svojim sićušnim zubima
u težnji da isisaš i zapamtiš
sve ukuse već istrošenog novembra.

Gospođice Bundevice,
više ne jedem kestenje.
I suviše je braon.
I suviše je ispucalo.
I suviše je…
kao sičija zemlja na tvom grobu .

Laku noć,
gospođice Bundevice.

Laku noć…

 

Dečačko pismo II

Draga gospođice Bundevice,

Jutros sam u novinama tražio tvoju sliku
ali mi je pažnju privukla vest
o zemljotresu i smaku sveta.

Još uvek osećam potres voza
po usijanim šinama
koji se mahnito trudi da zakoči.

Još uvek pokušavam da odgonetnem
kakav si to smak svog sveta doživela
da si svoje savršeno telo pod voz bacila.

Gospođice Bundevice,
u moru novinskih umrlica
jedino tvoja fotografija živi.

Raspuštena kosa
boje mlečne karamele
sva u nestašnim loknama
i dve zalutale šumske jagode
ispod tvojih smeđih očiju.

Znam da su novine crno-bele,
nemoj da mi se podsmevaš.
Moje su generacije
odrasle uz televizor u boji,
a ti si devojka epohe nemih filmova.

Zbog toga vičem.
-Dobro jutro, gospođice Bundevice!
I ljubim tvoju sliku.
Until we meet again.

 

Dečačko pismo III

Draga gospođice Bundevice,

Danas sam obišao nekoliko cvećara
Buenos Ajresa u želji da ti kupim žute ruže.
Margareta, cvećarka, insistirala je
da ih upakuje u šareni celofan,
ja sam insistirao da to ne učini.

Neoklasicistična ulica
vodila je do volšebnog groblja Recoleta.
Usput sam ćaskao sa mrtvima
koji su izašli da protegnu noge
ili utole nostalgiju za gradom.

Raspitivao sam se o tebi
i tvojoj grobnici.
Znali su da dolazim,
znači da si me čekala.

Ah, draga gospođice Bundevice,
koliko sam samo srećan!

Eva Peron na kapiji
i pesma odjekuje mermerom.
Don’t cry for me, Argentina.

Dobar dan, gospođice Bundevice!
-Dobrodošao.

 

Dečačko pismo IV

Dragi prijatelju Ignacio*,

Dečaštvo je najzad izašlo
iz mojih cipela i malog
na laktovima poderanog kaputa.

Ljubio sam je, prijatelju.
Ljubio!

Prevela me je preko praga
svoje malene neogotske grobnice
sa Art Deco primesama.

Sve je mirisalo na zemlju i kamen.
Priznajem, bio sam pomalo zbunjen
tim iskrivljenim svadbenim običajem,
mada je sve u vezi sa našom ljubavlju
težilo neobičnosti i nepredvidljivosti.

Stoga se nisam ni bunio.
Gospođa Bundevica
bila je moja žena
i to je jedino bilo važno.

Zatim je skinula tešku sfumato odoru.
Tragovi šina bili su urezani
svuda po njenom savršenom,
bundevičastom telu.

Plakala je,
a nije znala koliko je lepa,
čak i tako nakazna.

Ljubio sam je, dragi prijatelju,
dok je na starom gramofonu
svirao tvoj melidiozni tango:
No te apures, Carablanca,
Que no tengo quién me espere.
Nadie extraña mi retardo,
Para mí siempre es temprano
Para llegar.

*Ignacio Corsini (1891 -1967) je poznati argentinski tango i folklorni pevač.

Dečačko pismo V

Draga gospođo Bundevo,

Prošlo je par dana, a ja te nisam video.
Tražio sam te,
ali je malena neogotska grobnica
sa Art Deco detaljima bila prazna.

Sedeo sam onda satima na hladnom kamenu
slušajući jedan starinski tango. Čekao sam te.

Tek pokoji mrtvak svratio bi da me pozdravi
i ispriča slavnu istoriju Buenos Ajresa
iz neke čudesne posthumne perspektive.

Video sam i onu budaletinu, Davida Allena.
Nervozno je vrteo nekakve ključeve po rukama
i pričao o tragediji mlade Rufine
koja je bila živa sahranjena davne 1902.

Draga gospođo Bundevice,
odlučio sam da je posetim.

Sedela je ispred svoje grobnice
uzaludno manikirajući
krvave, iščupane nokte.

Sedela je tako
poput male,
snažne,
najzelenije bundeve
koju sam ikada video.

Bila je prelepa
i podsetila me na tebe,
mada ona nije plakala.

Bila je sama,
ali ne i usamljena.

Želeo sam to, gospođo Bundevice,
jer me je nedostajanje proždiralo iznutra.

 

Dečačko pismo VI
Draga gospođo Bundevo,
Odsustvo tebe nateralo me je
da krenem u obilazak Buenos Ajresa.

Na groblju se više ništa novo nije dešavalo.
Jedni su dolazili, drugi odlazili.
Cikličan krug formiran kretanjem suprotnim
od sekundare na velikom časovniku.

Milonga umrlih duša.

Osluškivao sam tvoju baršunastu, sfumato haljinu
isprskanu sunašcima po predelu dekoltea
kako se vuče po prašnjavoj zemlji.
Osluškivao sam tvoj grubi, šuštavi, dečački glas
koji je podsećao na kretanje onog starog voza,

ali nisam osetio da plešeš tango smrti.

Malena neogotska grobnica i dalje je bila prazna
i Art Deco detalji poprimali su karakter groteske.
Recoleta je sa svim veličanstvenim spomenicima
ipak bila samo pustoš i Eva Peron pevala je na kapiji:

I had to let it happen, I had to change
Couldn’t stay all my life down at heel
Looking out of the window, staying out of the sun.
So I chose freedom
Running around, trying everything new…

 

Dečačko pismo VII

Draga gospođo Bundevice,

Sinoć sam satima sedeo u jednoj kafanici
sa izbledelo-ružičastom fasadom
u predgrađu La Boca.

Cerveza i
Tango por una cabeza.

Zdepasti konobar sa izrazito jakim
i isturenim grudnim košem
pričao mi je da je Borhes
povremeno voleo da sedi
za stolom u ćošku
i igra šah.

Sam sa sobom.
Ili sa Bogom?

Voljena gospođo Bundevo,
zamišljao sam ga.

Smireno i galantno
prelazio je s jedne stolice na drugu
filozofski povlačeći poteze.

Konj se uhvatio u koštac
sa pionom i topom.
Kraljica se ustremila kao kobac
na kralja.

Lovci i lovina.
Šahovska orgija.

Zamišljam ga. Izgovara:
Bog igrača miče, a ovaj figure.
Ko je iza Boga bog arhitekture
prašine, vremena, snova i nevolja?

 

Dečačko pismo VIII

Draga gospođice Bundevice,

Moje tumaranje po Buenos Ajresu
u težnji da te pronađem
pretvorilo se u besciljno hodočašće.

Estoy vagabundo!
Caminando sin rumbo…

Ispijen, gladan i nesrećan
stopio sam se sa mrtvima
proganjajući prošlost po gradu.

Señorita, estoy muerto!

Levitirajućim koracima igram školice
po tangoidnom lavirintu Buenos Ajresa.

Recoleta.
Palermo.
Parque Chas.
Villa Urquiza.

Gle, u začaranom prozoru Sin Rumba
narandžasta haljina od toplog tvida
njiše se u nepredvidljivoj tango koreografiji.

Ocho. Cruzada. Salida. Volcada.
Gancho. Mordida. Barrida. Parada.

Zbogom, gospođice Bundevice!
Zbogom. Živi. Samo živi.

Villa Urquiza.
Parqe Chas.
Palermo.
Recoleta.

Malena barokna grobnica
i nepravilno brušeni kamen.

U blizini čuje se Evita Peron:

Have I said too much?
There’s nothing more I can think of to say to you.

 

 

 

 

 

 

 

 

MINISTARSTVO NOKAUTIRA NEZAVISNU SCENU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Photo: www.jutarnji.hr

Zagrebi! Festival bez pomoći države

Nakon što je Siniša Laborović na Zagrebi! Festivalu izveo performans Boks meč za titulu Ministra kulture, i dogurao do samog ureda ministra, organizatori festivala snose posljedice koje će se porazno odraziti na njihovu budućnost, te bacaju sjenu netransparentnosti i neistine na rad Vijeća i samog Ministarstva

Iako su Zagrebi! Festivalu za izdanje na kojem je izveden ‘boks meč’ odobrena sredstva, nakon što je Siniša Labrović progovorio o javnim tajnama ministra, a Festival mu to omogućio dobrom medijskom kampanjom i produkcijom, financijska potpora za 2011. godinu je izostala.

Da nešto tu ‘’smrdi” organizatori su zaključili kada im je Ministarstvo uskratilo i isplatu 8.000 kuna što je preostali dio od 20.000 kuna koje su im dodijeljene u 2010. godini, putem Natječaja za javne potrebe u kulturi RH. Iako su prema ugovoru sredstva trebala biti uplaćena do kraja 2010. godine, do današnjeg dana Zagrebi! Festival od Ministarstva kulture nije zaprimio nikakvu obavijest niti dokument koji bi razjasnio razloge uskraćivanja isplate ugovorenih sredstava.

Istražujući zašto se to dogodilo, iz Ministarstva su krenuli razni izgovori od onoga da financijski izvještaj nije predan na vrijeme, pa do onoga koji se odnosio da su sredstva uskraćena zbog izmjene dijela programa predavanja na Festivalu. Pregledom samo 15 izvještaja o obavljenim programima (do kojih su došli pozvavši se na Zakon o pravu na pristup informacijama, što im je pravna služba Ministarstva i omogućila), organizatori su pronašli čak 6 identičnih drugih slučajeva promjene predavača i izvođača u programu, kao i zakašnjelih izvještaja čijim su predlagateljima odobrena sredstva i za 2011.

Kako ništa nije bilo kakvim se prikazivalo (prethodni razlozi pokazali su se kao smiješno neutemeljeni i nedosljedni izgovori), od provjerenog izvora u visokim kulturnim krugovima saznalo se za posljednji nečastni potez prognanog ministra Bože Biškupića i prešutnu podršku koju je tom potezu iskazalo Vijeće. Vijeće koje dodijeljuje predikate po kojim se financiraju programi odigralo je slugansko- klijentelističku igru i ministru izašlo u susret što se dade zaključiti već i letimičnom analizom programa koji su dobili pristojne svote, a bliski su nekim članovima Vijeća.

Želite li na hrvatskome kulturnome nebu raditi provokativne projekte i uz to zabaviti napaćenu i prevarenu javnost, bolje je da se bavite prijateljevanjem s članovima Vijeća i pristanete na podle igrice odlazećeg ministra (ne daj Bože da ga slučajno i prozovete u medijima ili kroz umjetnički rad). Netransparentnost, klijentelizam i osvetoljubivost jači su motivi nego istinska podrška razvoju onima koji se usude reći, producirati i pred javnost donijeti sadržaje koji propitkuju našu političku zbilju i stanje u društvu bez obzira kojoj stranci ili instituciji ‘griješnici unutar struktura‘ pripadali.

Izvor: e-novine. com /Net.hr

FESTIVAL STUDENTSKOG FILMA, 12. PUT

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

BEOGRAD - Međunarodni festival studentskog filma biće održan ove godine 12. put, od 17. do 20. marta, najavili su organizatori - studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, javlja RTS.

Kao i svake godine, selekciju filmova koji će biti prikazani u okviru glavnog programa obavlja jedan priznati filmski ekspert. Ovoga puta tu funkciju je preuzeo reditelj Vladimir Paskaljević, nasleđujući kolege Srdana Golubovića, Olega Novkovića i druge.

Manifestacija pod zvaničnim nazivom „12. Donkafe Instant Festival studentskog filma” ima takmičarski karakter. U žiriju će biti reditelji i scenaristi Nikola Ležaić i Srđan Koljević, kao i glumac Nebojša Milovanović.

Reditelj Dejan Zečević održaće za mlađe kolege radionicu koja se bavi različitim rediteljskim stilovima i kinematografskim žanrovima.

Otvaranje Festivala obeležiće kabaretska predstava u kojoj učestvuju glumci Rade Ćosić i Miljana Gavrilović, a ceremoniju režiraju Ana Popović i Marija Lipkovski.

Izvor: Glas javnosti