DISKRIMINACIJA POEZIJE

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura

Radmila Lazić

U susret sajmu knjiga u Lajpcigu

Misliće u Lajpcigu da smo sve svoje pisce sa sobom poveli, a mi neke od najboljih ostavili kod kuće, kaže Radmila Lazić.

Na predstojećem Sajmu knjiga u Lajpcigu, koji počinje 17. marta, na kojem je Srbija počasni gost, pojaviće se i knjiga pesama Radmile Lazić, dvojezično, na nemačkom i srpskom. S pesnikinjom smo razgovarali o položaju poezije, iskustvu sa prevodima i prevodiocima.

Mala zemlja, pa još u tranziciji, kaže Radmila Lazić, mali jezik, a toliko pisaca, toliko ambicije. Misliće u Lajpcigu da smo sve svoje pisce sa sobom poveli, a mi neke od najboljih ostavili kod kuće…Tolika je navala, guranje i protežiranje… Da su kojim slučajem Kiš i Pekić živi za njih ne bi bilo mesta. Neki misle da će ih samo prisustvo na Sajmu učiniti boljim i većim piscima. A ima ih koji idu čisto iz turističkih razloga. Selektorima nije bilo lako da pomire lične ambicije, zadovolje ukus domaćina, a i da budu „galantni” prema „kiselim” preporukama nemačkih fondacija. Selekcija je uglavnom sastavljena od povlašćenih, kooperativnih i onih koji su nužda ili nužno zlo. Čast manjini!

No, od svega strašnija je diskriminacija koja je opet izvršena nad poezijom. Iako je važeće mišljenje da je poezija najbolji deo naše književnosti, agresija romana (potpomognuta svetskim trendom) i romanopisaca je tolika da je prisustvo poezije i pesnika minimalno u Lajpcigu. Kako i da ne bude tako kada je poezija nepostojeća u našim novoustanovljenim ambicioznim projektima prevođenja. Poezija je u raspodeli novca i moći gurnuta u stranu, u pepeo kao Pepeljuga, za čiju bosu nogu zlatnu cipelicu nosi princ zvani Slučaj.

- Tvrdim da je učinjen minimum od onoga što je učinjeno za deset osrednjih i nevelikih romana. Da je prevedena poezija Duška Novakovića danas bismo bili ponosni što na evropskoj sceni imamo i Encensbergera i Herberta u jednom pesniku - ističe Radmila Lazić i dodaje: „Ja sam imala sreće, moje su pesme pronalazile prevodioce. Kada je Čarls Simić pročitao moju zbirku „Priče i druge pesme” poželeo je da prevodi moju poeziju, to je i učinio, kao što je to učinio prevodeći dve knjige Novice Tadića, pre toga Aleksandra Ristovića, Ivana Lalića, Vaska Pope, nedavno, Milana Đorđevića”.

Osim u Americi, ista knjiga je izašla i kod specijalizovanog izdavača za svetsku poeziju u Britaniji „Blooaxe books”. Zahvaljujući samo jednoj pesmi - „Žensko pismo”, koju je prevela za sebe pre petnaest godina, Mirjana Milošević Wittmann je po prvi put odlučila da prevodi poeziju sa svojim suprugom Klausom, i tako je prevedena knjiga Radmile Lazić na nemački jezik. Slično je bilo i sa prevodiocima u Makedoniji i Norveškoj.

- No, valja i da se pohvalim da sam i ja finansirana iz projekta Ministarstva kulture za prevođenje naše književnosti na strane jezike. Moj izdavač iz Nemačke dobio je na tom konkursu celih 500 evra. Dok su prozna, pa i dramska dela, dobijala po šest i sedam puta više. Toliko o raspodeli novca i moći. I o jednom slučaju pronalaženja „zlatne cipelice”. Moja priča izgleda bajkoliko, inače tržište književnosti je surovo i za njega treba biti mnogo spremniji i spretniji, a ne samo imati sreće - kaže Radmila Lazić.

Z. R.

————————————-

Uslov: plave oči

Po intervjuu direktora Lajpciškog sajma gospodina Olivera Cilea vašem listu, vidim da su naši selektori imali dodatnih poteškoća da zadovolje neobičnu preporuku domaćina da svoju selekciju „urede” po starosnoj dobi. Ta izjava je nečuvena. Prvi put se u književnosti i umetnosti otvoreno propagira diskriminacija po starosnoj dobi. Ovakva vrsta kvalifikacija u umetnosti je opasna, i bez presedana. Kako je počelo još nam se mogu tražiti plave oči?! Navikli smo da se mladost propagira sa modnih žurnala i TV ekrana, ali da će to biti važeći kriterijum u književnosti graniči se sa bestijalnošću. Jedina validna, i jedina moguća hijerarhija u umetnosti, i književnosti, jeste ona koja se vrši po estetskom kriterijumu, sve drugo je teror. Neka ovakav kriterijum gospodin Cile pomene Herti Miler, Handkeu, Grasu… ili možda da ga preporuči Nobelovom komitetu. Zaista besmisleno - kaže Radmila Lazić.

Izvor: Politika

MANIFESTACIJA U ČAST MIKI ANTIĆU

Nebojša Đorđević    Kultura, Poezija, Vesti

NOVI SAD - Tradicionalna manifestacija „Antićevi dani” posvećena pesniku, filmskom stvaraocu i novinaru Miroslavu Miki Antići (1932-1986), počinje danas u Novom Sadu susretima pesnika sa učenicima, književnim promocijama i izložbama.

U okviru trodnevnog bogatog programa, koji će biti održan na više mesta u gradu kao i u Futogu, osim izložbi slika, predstavljanja pesničkih knjiga i projekcija filmova, organizatori su najavili i izložbu fotografija iz filmova u kojima je igrao Antić.

Pesniku iz Beograda Nikoli Vujčiću biće uručena godišnja nagrada „Miroslav Antić”, za knjigu pesama „Dokle pogled dopire”.

Izvor: Glas javnosti

GRUPA “GREGORIAN” DANAS U “SAVA” CENTRU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Naslednici “Enigme” u Beogradu

Nemačko-engleska grupa “Gregorian”, koju predvodi jedan od autora muzičkog projekta “Enigma” Frank Peterson, održaće sutra koncert u velikoj dvorani Centra “Sava”.

Inspirisani gregorijanskim kanonskim pevanjem, članovi sastava “Gregorian” izvode obrade poznatih pop i rok pesama.

Srpskoj publici će se prvi put predstaviti osam vrhunskih pevača i pevačica Amelia Brajtman, sestra poznatije Sare Brajtman, odevenih u monaške odore, sa pratećim petočlanim bendom i impresivnom scenografijom.

“Gregorian” su tokom 11 godina osvojili publiku u Evropi, Americi, Aziji, Južnoj Africi, o čemu svedoči više od pet miliona prodatih CD-a i DVD-a i više od milion posetilaca na koncertima širom sveta.

Njihova muzika je korišćena i u filmskim hitovima “Hari Poter”, “Gospodar prstenova” i “Ratovi zvezda”.

U maju 2009. godine povodom posete Pape Benedikta XVI Izraelu, nastupili su na “koncertu pomirenja” u antičkom amfiteatru Beit She’an (Izrael).

Koncertom u Beogradu, “Gregorian” nastavljaju svetsku turneju, započetu 2009. godine, povodom proslave 10. godišnjice postojanja.

Na turneji pod nazivom “The Dark Side of the Chant Tour 2011″ oni promovišu album “Masters Of Chant Vol. VII”, sa obradama hitova grupa “Guns ‘n’ Roses”, “U2″, “ABBA”, “Depeche Mode”, “Led Zeppelin”, kao i novi album “The Dark Side of the Chant”, koji se pojavio krajem prošle godine.

Koncert organizuju producentska kuća “Haarlem S” i Centar “Sava”, a ulaznice koštaju 1.900, 2.500 i 2.900 dinara.

Izvor: Blic Online / Tanjug

KOVAČEVIĆEV “ŽIVOT U TESNIM CIPELAMA”

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

Najnoviji komad Dušana Kovačevića, “Život u tesnim cipelama”, biće premijerno izveden 11. marta u Zvezdara teatru. Reč je o metafori, ali i o osećanju da smo svi pomalo u tesnim cipelama i da tu nelagodu želimo da skinemo sa nogu, glave i duše, kaže Kovačević.

Život u tesnim cipelama naslov je najnovijeg komada Dušana Kovačevića koji će, u njegovoj režiji, biti premijerno izveden 11. marta u Zvezdara teatru.

Naš najveći savremeni komediograf 25 godina je u Zvezdara teatru. Popularnost Zvezdare, to su, pre svega, Kovačevićevi komadi i likovi, a sada i glumci prema kojima osmišljava svoje buduće junake.

“Reč je o radnicima fabrike za proizvodnju letnje i zimske obuće, koji su posle privatizacije fabrike kao kompenzaciju dobili tesne cipele. Reč je o metafori, ali i o osećanju da smo svi pomalo u tesnim cipelama, kao i o osećaju da bismo tu nelagodu voleli da skinemo sa nogu, glave i duše”, kaže Dušan Kovačević.

Ne voli, zbog uroka, da mu se gleda šta i kako radi pre nego što izađe pred publiku, ali ovo je, kaže, izuzetak, zbog RTS-a. O televiziji uopšte, o mediju koji profitira na ljudskoj nemoći, govori upravo komad U tesnim cipelama.

“Mi smo postali ljudi koji živimo od televizije, za televiziju, televizija nam određuje život i diktira osećaj da smo stalno pred kamerama”, kaže Kovačević.

Kovačević kaže da se na taj način, svakodnevno, plasira da je moralno ono što je do juče smatrano nečim čega se treba stideti.

“Svi smo manje-više žrtve ali i saučesnici u tome, jer smo dozvolili da nam se to desi. Mislim da je smeh naša poslednja odbrana i da je čovek koji se smeje lep čovek”, kaže autor.

RTS je imao priliku i da prvi slika scenu “Danilo-Bata Stojković”, na kojoj je Bata odigrao 1102 predstave.

Od ukupno 15 Kovačevićevih pozorišnih komada, Tesne cipele su osmi tekst u Zvezdara teatru. Svih osam je režirao sam. Da su njegove predstave išle iz večeri u veče, bilo bi to skoro pet godina neprekidnog Kovačevića u Zvezdari.

Izvor: RTS

DISOVA NAGRADA ZA NEDELJKOVIĆA

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Pesniku Živoradu Nedeljkoviću pripala je Disova nagrada za 2011.godinu, u okviru manifestacije “Disovo proleće”

Disova nagrada za 2011. godinu koja se dodeljuje pesniku za široki i izraziti pesnički opus, u okviru manifestacije “Disovo proleće”, pripala je Živoradu Nedeljkoviću.

U obrazloženju žirija koji je odlučivao o nagradi se navodi da se doprinos Živorada Nedeljkovića srpskom pesništvu ogleda pre svega u umešnosti sa kojom ovaj pesnik oslikava svet malih stvari i tako ga spasava od potonuća u prolazno i nevažno.

“Bez patetike, preciznim, a u isti mah izrazito slikovitim govorom, Nedeljković je ispevao pohvalu onim aspektima sveta koji obično ostaju izvan velikih zahvata istorije i velikih reči kojima se ti zahtevi naknadno opravdavaju i to ga čini jednim od najznačajnijih glasova savremenog srpskog pesništva”, piše u obrazloženju.

Manifestacija “Disovo proleće” biće otvorena u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” u Čačku, a nagrada će Živoradu Nedeljkoviću biti uručena na zatvaranju manifestacije 27. maja 2011. godine kada će biti i otvorena izložba posvećena laureatu.

Izvor: RTS