NAROD PROGLASIO PAVLA ZA SVECA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Nije protiv kanona: Ikonopis sa likom patrijarha Pavla

Uoči prve godišnjice od svoje smrti patrijarh Pavle (Stojčević) prošle jeseni je sa svetiteljskim oreolom oko glave oslikan na fresci u srpskoj crkvi u Australiji i u hramu Svetog Dimitrija u severnom delu Kosovske Mitrovice, pre nego što je zvanično uveden u imenoslov svetaca.

Mada postupak kanonizacije još nije zvanično iniciran, prema tumačenjima stručnjaka ovakvo freskopisanje nije u suprotnosti sa kanonima.

Istovetan slučaj bio je sa svetim Justinom Ćelijskim i svetim Nikolajem Žičkim. Obojica su ikonopisani mnogo pre nego što su proglašeni za svece.

U srpskoj istoriji, kako objašnjavaju na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, nije nepoznata praksa da prvo na lokalnom nivou određena osoba na osnovu svojih zasluga i čestitog života po Jevanđelju u narodu zaživi kao svetac, a da čin kanonizacije usledi kao završnica.

- Ne postoji nijedan kanon koji reguliše proceduru i vreme kada će neko da postane svetitelj. U pravoslavnoj crkvi jedan od najvažnijih uslova je da ga narod smatra svecem i da uživa poštovanje vernika kao i svi drugi svetitelji.

Nije obavezno da prethodno bude uveden u imenoslov svetitelja. Evo, na primer, sveti srpski kralj Milutin nikad nije zvanično kanonizovan - kaže Željko Žugić Kotoranin stručnjak za crkveno-kanonsko pravo.

Takođe, nema određenog propisa, dodaje naš sagovornik, po pitanju potrebnog vremenskog razdoblja, od dana smrti, da bi neko bio proglašen za sveca.

“Svetac” i za života

Crkvu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj je najpre oslikan, patrijarh Pavle je osveštao 2005. godine. Prošle jeseni, pokojnog patrijarha, u oltaru te crkve oslikao je freskopisac Anastasije.

Podsećanja radi, patrijarh Pavle je 34 godine proveo na Kosmetu u svojstvu episkopa raško-prizrenskog. Ubrzo nakon izbora za srpskog patrijarha još za Pavlovog ovozemaljskog života, zbog njegovih osobina, narod ga je prozavao “živim svecem” ili ” svecem koji po zemlji hoda”.

Izvor: Vesti online

DODELU GREMIJA PRATILO 26 MILIONA GLEDALACA U AMERICI

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Svi su želeli da vide Ledi Gagu

Ovogodišnju manifestaciju dodele Gremi nagrada, pratilo je rekordnih 26.66 miliona gledalaca u Americi. Ovo je u poslednjih 11 godina najgledaniji prenos popularnog “Gremija”.

U odnosu na prošlu godinu, broj gledalaca se povećao za tri procenta, saopštila je televizijska mreža Si-Bi-Es.

Najveće interesovanje je vladalo za Ledi Gagom, jer su svi želeli da vide kako će se ovog puta originalna zvezda pojaviti, pa je Gaga izašla iz jajeta. Takođe, gledaoci su bili oduševljeni nastupom tribjut benda koji je odao počast soul legendi Areti Frenklin.

Ove godine je održana 53. dodela Gremija, a kritičari su se složili da je trajala predugo.

Trio “Lady Antebellum” su apsolutni rekorderi, jer su osvojili čak pet nagrada, uključujući i onu za pesmu godine “Need You Now”. Ledi Gaga je otišla kući sa tri nagrade, kao i reper Džej Zi.

Izvor: Blic Online J.O.

VLADANU MATIJEVIĆU NAGRADA MEŠA SELIMOVIĆ

Nebojša Đorđević    Vesti

BEOGRAD - Dobitnik nagrade “Meša Selimović” za 2010. godinu je Vladan Matijević za roman “Vrlo malo svetlosti”, saopšteno je juče na konferenciji za novinare u Vukovoj zadužbini.

U izboru najbolje knjige učestvovalo je 47 kritičara, a Matijević je dobio 16 članova glasova velikog žirija.

Matijević je naglasio da je srećan što je dobitnik nagrade “Meša Selimović” i istakao da je svestan značaja dela ovog velikog pisca za srpsku književnost i kulturu na ovim prostorima.

Matijević je podsetio da je prošle godine preminuo najveći srpski pisac postmoderne Milorad Pavić, a januara ove godine najveći srpski pesnik Novica Tadić.

Oba ova pisca bili su dobotnici magrade “Meša Selimović” tako da je njena težina, ionako velika zbog imena koji nosi, dodatno uvećana i težinom dela njena dva preminula laureata, rekao je Matijević.

Na drugom mestu, prema glasovima Velikog žirija, je roman “Svetilnik” Ivana Negrišorca sa 12 glasova, a na trećem mestu roman Gordane Ćirjanić “Ono što oduvek želiš” sa 10 glasova.

“Svestan sam značaja Mešine nagrade, kao i bitnosti romana ‘Derviš i smrt’ za srpsku književnost i čitavu srpsku kulturu, i nadam se da ću i ja doprineti da ova nagrada bude još značajnija”, rekao je Vladan Matijević.

Vladan Matijević rođen je 1962. godine u Čačku. Objavio je više knjiga među kojima su: zbirke pesama “Ne remeteći rasulo” (1991) i “Samo svođenje” (1999), romani “Van kontrole”, “R.C. Neimenovano” (1997), “Pisac iz daleka” (2003) i “Časovi radosti” (2006) i knjiga priča “Prilično mrtvi” (2000).

Vladan Matijević je dobitnik Ninove nagrade 2003. godine za roman “Pisac izdaleka” i Andrićeve nagrade 2000. godine za zbirku priča “Prilično mrtvi”.

Nagrada koju čini plaketa sa likom Meše Selimovića, povelja i 200.000 dinara, biće uručena 15. marta u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Izvor: Glas javnosti

3D U UMETNIČKOJ DIMENZIJI

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Dimenzija prostora za igračku realnost: Vin Venders i Angela Merkel na projekciji filma „Pina“

Berlinski filmski festival, 61. put

Berlin - Umetničke filmske kuće su osvojile novu dimenziju pošto su na Berlinale konačno stigle dugo očekivane 3D premijere evropskih veterana koje „oduzimaju” novi format od holivudskih blokbastera. Nemački reditelj Vim Venders i Verner Hercog su pokazali kako se pomeraju ograničenja 3D kinematografije, koja je do sada bila rezervisana za „razbijače blagajni” poput „Avatara” i „Priče o igračkama”.

Vendersova „Pina” je dobila topao aplauz ne pretpremijeri, a govori o pokojnoj nemačkoj koreografkinji Pini Bauš. Čuveni sineasta je dugo pokušavao da donese njenu priču na filmsko platno, a odgovor kako da to uradi je dobio kada je video koncertni film U2 u 3D tokom Kanskog festivala 2007. godine.

„Osećao sam da ću, samo kada se dimenzija prostora doda našem jeziku, moći da uđem u igračku realnost. Zato se tako dugo čekalo na film”, rekao je Venders.

Hercog se predstavio dokumentarcem „Pećina zaboravljenih snova” koja pokazuje kako izgleda najstarije pećinsko slikarstvo na jugu Francuske. Reč o preko 400 murala u jednoj pećini u Ardeše dolini, koji su otkriveni 1994. godine i za koje se smatra da su preko 30.000 godina stari. Pećina je zatvorena za javnost kako bi se sačuvali dragoceni crteži. Hercog je jedini sineasta kojem je omogućeno da ih predstavi svetu. Specijalna ručna kamera je korišćena za posao, a nekim gledaocima je upravo drhturenje kamere kombinovano sa 3D efektom izazivalo mučninu, ali je ipak nadvladala veličanstvenost onoga što se videlo na platnu.

I Francuz Mišel Oselot je predstavio svoju 3D bajku „Priča noći” koja je bazirana na njegovom televizijskom specijalnu sa animiranim siluetama. Priča govori o dvoje dece koje kreću na magično putovanja kada provedu noću u ruševnom bioskopu. Ovaj film je u trci za Zlatnog medveda.

„3D dodaje malo šarma, malo nevine magije, kao kada ste ispod meteorskog pljuska i imate vreme da ga gledate. Ali to nije revolucija, ne menja to mnogo. Isprva ste iznenađeni, prijatno - nadam se, a potom brzo zaboravite na 3D”, rekao je Oselot.

Samanta Tejlor, koproducent 3D urbane drame „The Mortician”, koja je takođe na festivalu, kaže da je novi format dragocen onoliko koliko je zapravo dobar materijal. Moramo da koristimo 3D na emotivniji način. Nije sve u tome da vidite kako vam bodeži lete pravo u oči”, rekla je ona na panel diskusiji o 3D.

You Tube „Život u danu” iz 192 zemlje

Jednog dana (24. jula prošle godine) obični ljudi iz 192 zemlje su napravili svoje kratke filmove i postavili ih na YouTube. Rezultat - globalni „dan u životu” koji je postao film „Life in a day” (Život u danu) odlično pozdravljen na Berlinalu. Sineasta Kevin Makdonald, uz podršku Ridlija Skota i njegovog brata Tonija, su postavili svim ljudima na Zemlji tri pitanja: „Ispričajte nam vašu priču, kažite nam čega se plašite i pokažite nam šta imate u džepovima”.

„Napravili smo tim uz pretpostavku da će stići 12-15.000 filmova dužine manje od hiljadu sati. Do kraja jula smo već imali 81.000 klipova sa 45.000 sati materijala”, kaže Makdonald. Tu ima najrazličitijih stvari - od mladića koji tog dana govori svojoj baki da je gej, pa do čoveka iz Avganistana koji kaže da se plaši da neće te noći moći da se vrati kući. Montaža je trajala sedam meseci, a ovaj „dnevni pregled” bi jednostavno bio nemoguć pre interneta. Ono što je ostavilo naročiti utisak na Makdonalda je to da je većina filmova bila „pozitivna”. „Bilo je jako malo besa”, zadovoljno napominje on.

Aplauz za „Korioloan”

Britanski glumac Ralf Fajns (48) je dobio aplauz na Berlinalu za svoj rediteljski debi „Koriolan”, modernu adaptaciju Šekspirove tragedije o rimskom generalu, koji se nalazi u trci za Zlatnog medveda. Mačevi su zamenjeni automatima i mobilnim telefonima, a film je sniman u Beogradu. „Ideja o Koriolanu opsedala me je neko vreme. Svuda oko mene, čak i pre 11. septembra, viđao sam slike koje kao da su došle iz te priče. Sve više sam bio uveren da je svet koji nas okružuje pravo mesto za radnju tog dela”, rekao je Fajns posle dobre prođe koju je imao na projekciji za novinare.

Izvor: Danas V. T.