POČAST UHAPŠENOM DŽAFARU PANAHIJU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Scena iz filma „Koriolan” rediteljskog debija Rejfa Fajnsa

U susret 61. filmskom festivalu u Berlinu koji počinje 10. februara

BERLIN - Sa svega 16 kandidata u glavnom takmičarskom programu, ovogodišnji festival je manji ali odvažniji od prethodnog, kazao je direktor Diter Koslik, dodavši da će se za „Zlatnog medveda” nadmetati jedan animirani 3D film i pet debitantskih ostvarenja. „Nismo igrali na sigurnu kartu. Biće mnogo novih imena, više ženskih autora i tehničkih novina koje nikada ranije nismo imali.”

Festival će otvoriti rimejk čuvenog vesterna „Čovek zvani hrabrost” u verziji braće Koen sa Džefom Bridžizom u glavnoj ulozi, koji u Berlin stiže sa 10 nominacija za „Oskara”. „Glavni program odražava naš apetit za otkrivanjem drugačijih pristupa mladih autora i načina na koji oni prave filmove”, kazao je Kosik. Od 22 filma iz glavnog programa (šest je van konkurencije) polovina je delo reditelja iz Evrope, a 11 je snimljeno u nemačkoj produkciji ili koprodukciji.

Domaći reditelj Ulrih Keler snimio je priču „Bolest spavanja” o nemačkim supružnicima koji posle 20 godina života u Africi shvataju da im je brak u krizi, a njegov sunarodnik Andres Fajel svoje junake je smestio u Zapadni Berlin tokom burnih šezdesetih.

Istočnoevropsku kinematografiju zastupaće „Torinski konj” mađarskog reditelja Bele Tara i ruska drama „U subotu” Aleksandra Mindadzea. Među debitantima će biti i jedno poznato lice. Rejf Fajns režirao je svoju verziju Šekspirove tragedije „Koriolan” sa Vanesom Redgrejv i Džerardom Batlerom.

Iz Latinske Amerike dolazi dvoje argentinskih autora: Rodrigo Moreno snimio je „Misteriozni svet”, a Paula Marković „Nagradu”. Morenov film je priča o paru tridesetogodišnjaka koji pokušava da živi razdvojeno, dok se Markovićeva bavila meksičkom porodicom koja je sedamdesetih godina došla u sukob sa režimom zbog jednog školskog sastava. Ljubavna drama „Malo sunca, malo kiše” Južnokorejca Lija Jun Kija jedini je azijski film u glavnom programu.

Iz SAD stižu četiri filma. Džej Si Čandor režirao je finansijski triler „Margin Call” sa Demi Mur i Kevinom Spejsijem, Miranda Džulaj donosi ljubavnu priču „Budućnost”, Džošua Marston (čija je drama „Marija milosti puna” osvojila dve nagrade u Berlinu 2004) predstaviće „Krvni oproštaj” o albanskoj porodici umešanoj u krvnu osvetu, a Zoi Kravic igra glavnu ulogu u adolescentskoj drami „Vikanje na nebo” Viktorije Mahoni.

Izraelac Džonatan Sagal takmiči se pričom „Lipstikka” o devojkama koje se prisećaju jednog dramatičnog događaja iz tinejdžerskih dana.

Iranski autor Asgar Fahradi, koji je sa filmom „Sve o Eli” pre dve godine osvojio nagradu za režiju, snimio je porodičnu dramu „Nader i Simin, jedan rastanak” (Jodaeiye Nader az Simin).

„U raznim sekcijama predstavićemo i pet filmova Džafara Panahija, a sa iranskim rediteljima ćemo organizovati okrugli sto o slobodi izražavanja u Iranu”, kazao je Diter Koslik, naglasivši da će Panahijev film „Ofsajd”, koji je 2006. osvojio „Srebrnog medveda”, na programu biti 11. februara, na dan godišnjice Iranske revolucije.

Džafar Panahi je osuđen na šestogodišnji zatvor zbog delovanja protiv režima, a sud mu je zabranio i da narednih 20 godina napušta zemlju, snima filmove, piše scenarije i daje intervjue za strane medije. U znak podrške, on je imenovan za člana glavnog žirija kojim predsedava Izabela Roselini, ali njegov dolazak u Berlin je neizvestan. Nagrade 61. Berlinala biće uručene 19. februara u 19 časova.

3D filmovi

Tokom jedanaest dana trajanja festivala u okviru 10 programskih celina biće prikazano oko 400 filmova; sva tri filma snimljena u 3D tehnici publici biti predstavljena istog dana, u nedelju, 13. februara. Osim Vendersovog filma o nemačkoj koreografkinji i plesačici Pini Bauš (koja je preminula prošle godine), specijalne naočare biče potrebne i za praćenje animirane bajke „Noćne priče” francuskog reditelja Mišela Oselota i dokumentarca „Pećine zaboravljenih snova” (Cave of Forgotten Dreams) Vernera Hercoga o praistorijskim crtežima u Francuskoj.

Izvor: Blic Onlne Miona Kovačevićććć

ОБРЕН РИСТИЋ - Избор из поезије

Nebojša Đorđević    Poezija

РИ С Т И Ћ О Б Р Е Н, Место, дан, месец и година рођења: Сврљиг, 17.марта 1960.г.
Занимање-звање: Дипломирани економиста

Први штампани рад: „Развитак” Зајечар, бр. 2/81 Стр.55
- Члан редакције и уредништва:књижевног часописа „БДЕЊЕ”, основаног у Сврљигу 2002.г. и књижевног часописа «АКТ» из Ваљева од 2007.г.
- Члан Удружења књижевника Србије, од 1997.године
- Оснивач и од 2007. председник Књиж. клуба „Бранко Миљковић” Књажевац (основан 1995)

Награде:

- 1982.г. на југословенском конкурсу за младе ауторе „Гораново пролеће” у Луковдолу(Загреб) ушао у избор за заједничку збирку (21 аутор)
- „Шумадијске метафоре 2003″ Младеновац, друга награда
- „Панонски галеб 2003″ Суботица, прва награда за област историја
- Часопис „АКТ” Ваљево 2004.г. прва награда за кратку причу „Ћутање са Бранком или нема песме изван истине”.
- Прва награда /штампање књиге/ за циклус песама под називом «Узнемирени су свети ратници» издавачке куће «Импресум» из Ваљева, 2006.г. и штампање књиге под истим називом маја 2006.г.
- «Шумадијске метафоре 2007», спец.награда
- Награда «Мирко Петковић» за 2007. Народна библиотека Неготин

- Награда “Змај Огњени Вук 2010.године

-Награда “Милан Раkић” за 2010. године

Објављене књиге:

- „СРЕЂИВАЊЕ УТИСАКА”, поезија, 1996.г. издавач Књиж. клуб „Бранко Миљковић” Књажевац /ћирилица/,
- „НА ИСТОКУ, У СЕРБИЈИ”, поезија, 2002.г. издавач „Апостроф” Београд /ћирилица/
- «УЗНЕМИРЕНИ СУ СВЕТИ РАТНИЦИ», поезија, 2006.г. издавач «Импресум» Ваљево /ћирилица/
- « ИСТОЧНО ТРОЈСТВО» -Заједно са Зораном Вучићем и Радославом Вучковићем, поезија, 2007, издавач Књижевно друштво Свети Сава Београд /ћирилица/
- „УЗНЕМИРЕНИ СУ СВЕТИ РАТНИЦИ”, поезија, друго издање, 2008, издавач Књижевно друштво Свети Сава Београд/ ћирилица/
- „ГОСПОД ЈЕ ВЕЛИКИ ПОЕТА”/ „THE LORD IS A GREAT BARD”, поезија српско-енглеско издање, 2009, издавач Матична библиотека „Љубомир Ненадовић” Ваљево/ латиница/
- „ВЕНАЦ ТВОРЦУ”, поезија-сонетни венац, заједно са цртежима Драгослава Живковића, 2009, издавачи „Апостроф” Београд и Књижевни клуб „Бранко Миљковић” Књажевац у едицији „Крајински круг” уредника Томислава Мијовића/ ћирилица/

-ЛИВЕЊЕ ПЕСМЕ/ODLEWANIE WIERSZA (на српском и полјском језику,заједно са Дејаном Богојевићем и Олгом Лалић Кровицки,2010.).

Преводи на стране језике:

- Часопис „Мост” на бугарском језику, Ниш, бр.166-167/2001, стр.132
- „Пахуље маслачка”/”Снежинии одуванчика” књига 4. Центар за Источну Азију и Филолошки факултет у Београду,2002.г.превод на руски Александар Шево, стр.137. (један хаику)
- „Господ је велики поета”/ „The Lord is a Great Bard”, књига поезије, српско- енглеско издање, издавач Матична библиотека „Љубомир Ненадовић” Ваљево, 2009, уредник и избор песама Дејан Богојевић, превод на енглески Ивана Пантелић.

 

ТРЕН ПОДВИГУ ВИЧАН
/Балада о старопланинском коњу/

Гора дивља у погледу, непогода, трен
Подвигу вичан, клици и невиделици
Небо се спустило на звери у измаглици
На кантарион растиње и светли камен

На зуб бабин биље трње и урвине
Пропиње се рже ат ил дорат мустанг
Вранац крилат пастув старопланински
Невесту тражи дозива из мрклине

Међ ногама муње, гром низ литице
Семе племенито из ког ће нићи, занети
Из ког ће се излећи пламене птице

Незна газду и узду не седла се нити јаше
Никог да види нико да га види А снаше
Које га познаше родне им године беху

 

ИЗ ПРОФИЛА
-Бранку Миљковићу

Неки, ваљда с правом, у тишини изрекоше
Да из профила гледано Бранку сличим
Или им се учини можда онако ко у причи
Давној да вазда неко нечији нос имаше

И сем тог поноса шта би друго могло бити
Неки је српски песник некад ласкао своме егу:
Ако он већ једном оде, ја ћу се свакако родити!
И би тако а знаће се да ли вредело је или бегу

Је принчев одлазак сличан, кад ја тек што
Дођох. Ох, како је бедна та ваша шума кса-
Верска и млада грана брезе…Авај, није то

Она слика што завађене мири речи. На пса
Луталицу подсећа воз из Загреба што несме
Без песника. Јер, изван истине нема песме.

 

УЗ ДУНАВ

На пут полазим, у Крајину, ко да ме зове Астапово
Негде код Букова гласну се: Главу дајем, Крајину
не дајем! Да ли је то зов хајдука у мени или то
болно пева Косово. На грачаничку светлу земљу канула

је најсветија суза века. Путујем уз Дунав, валови сплићу
историју и песму. А у моје празне очи понире Црна Река.
Певајте ви дични хајдуци са вама и сви ваши старци
Певајте уз Хајдука Вељка ви пркосни крајински младићи

Ви нишчи на овом свету Божји миљеници сведочите
у трезвеноумљу: Нико не може служити два господара.
Певај Крајино, отвори све чесме и црвено точи вино

Зажелеће гости песму стих што из тих гроздова ствара
огњиште дом за претке и потомство неимарско
Огласите се ви песници Крајине ваше да је небеско царствo