O LJUBAVI I PATNJI

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

David Grosman Fotodokumentacija „Politike”

Knjigu Davida Grosmana „Do kraja zemlje” objavio „Arhipelag”

Izdavačka kuća „Arhipelag” objavila je novi roman Davida Grosmana (1954), pod naslovom „Do kraja zemlje”, u prevodu Davida Albaharija. Roman, koji govori o izraelsko-palestinskim odnosima, već je objavljen u dvadesetak zemalja.

„Do kraja zemlje”, ističe Gojko Božović, uzbudljiva je, nesvakidašnja saga o izraelsko-palestinskim odnosima, o ljubavi i patnji, i o pogibiji sina u ratu sa Hezbolahom u Libanu. Istorija i savremenost, ljubav i mržnja, strast i očaj, bol i bes, skrušenost i bekstvo od zadatog života, sećanje i stvarnost, osnovne ljudske vrednosti u svetu punom nasilja, svakodnevni život sa stalnim strahom od novog rata ili od rata koji je u toku ili od bombaša samoubica - sve su to velike teme Grosmanovog romana kazanog u duhu uzbudljive, iznijansirane i slojevite priče. Grosman pripoveda sugestivno i uzbudljivo, a njegov roman dobija snagu velike freske i polifonije u kojima se sabiraju slike i glasovi, iskustva proživljenog života i sve ono što je vredno sećanja.

Kako sam Grosman kaže, roman „Do kraja sveta” je njegova najintimnija knjiga. Govoreći o istoriji izraelsko-palestinskih odnosa, Grosman pripoveda o savremenim događajima, a jedno od finala ove uzbudljive i voluminozne knjige jeste pogibija piščevog sina u jedinicima izraelske vojske na samom kraju rata sa Hezbolahom.

Ovaj roman je dobio čitav niz priznanja prošle godine: nagradu „Albatros”, nagradu nemačkih izdavača i knjižara za mir, „Do kraja zemlje” jedan je od deset najboljih romana objavljenih u Izraelu u protekloj deceniji u izboru Velikog žirija kritike najčitanijeg izraelskog dnevnog lista „Jediot Aharonot”, a Davig Grosman je nedavno proglašen za jednog od sto globalnih mislilaca u izboru magazina „Foreign Policy”.

David Grosman živi u Jerusalimu. Jedan je od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca i, svakako, najvažniji savremeni izraelski autor. Njegova najvažnija dela su: „Osmeh jagnjeta”, „Intimna gramatika”, „Cikcak dečko”, „Vidi pod: Ljubav”, „Budi moj nož”, „Neko da pobegnem sa njim: Roman o neponovljivom gradu Jerusalimu”, „Njeno telo zna”, „Lavlji med”, „Do kraja zemlje”. Objavio je i nekoliko knjiga proze za decu i omladinu, od kojih je najpoznatiji kratki roman „Duel u Jerusalimu”. Najvažnije publicističke knjige: „Žuti vetar”, „Slušajući na žici: Razgovori sa Palestincima u Izraelu”, „Smrt kao način života”. Po Grosmanovim romanima „Osmeh jagnjeta” i „Vidi pod: Ljubav” snimljeni su filmovi. „Arhipelag” je, do sada, objavio tri Grosmanove knjige: „Vidi pod: Ljubav”, „Njeno telo zna” i sada „Do kraja zemlje”.

Na kraju knjige je autorova beleška o nastanku romana: „Ovu knjigu sam počeo da pišem u maju 2003. godine, šest meseci pre kraja služenja vojnog roka mog najstarijeg sina Jonatana, i godinu i po pre nego što je njegov mlađi brat, Uri, bio regrutovan. Obojica su služili u oklopnim jedinicama. Uri je znao zaplet i likove romana. Svaki put kad smo razgovarali telefonom i kada bi došao kući na odsustvo, pitao bi šta je novo u knjizi i životu njenih likova. „Šta si im uradio ove nedelje?” bilo je njegovo redovno pitanje. Veći deo svog roka proveo je na okupiranim teritorijama, u patrolama, izviđanjima, zasedama i kontrolnim punktovima, i povremeno mi je pričao o dogodovštinama.

U to vreme, osećao sam - ili, tačnije, želeo sam - da ga knjiga koju sam pisao zaštiti. Dvanaestog avgusta 2006. godine, u poslednjim satima Drugog libanskog rata, Uri je ubijen u južnom Libanu. Raketa je pogodila njegov tenk dok je pokušavao da spase vojnike iz drugog tenka. Zajedno sa Urijem, poginuli su i svi članovi posade njegovog tenka: Bnaja Rein, Adam Goren i Aleks Bonimovič. Kada je prošla šiva, predviđeni period žaljenja, vratio sam se knjizi. Najveći deo je već bio napisan. Ono što se najviše od svega promenilo bio je odjek stvarnosti u kojoj je napisana konačna verzija”.

Posle čitanja romana „Do kraja zemlje”, Pol Oster je rekao: „Ovo je knjiga ogromne snage i intenziteta, remek-delo Davida Grosmana. Flober je stvorio Emu, Tolstoj Anu, a Grosman Oru - u potpunosti živu, posve otelotvorenu. Progutao sam ovaj obimni roman u grozničavom transu. Bolno, lepo, nezaboravno”.

Izvor: Politika Z. Radisavljević

MONA LIZA JE MUŠKO!

Nebojša Đorđević    Slikarstvo

Otkriće italijanskih istraživača

RIM - Italijanski istraživači, koji su specijalizovani za razrešavanje misterija, navodno su došli do fantastičnog saznanja. Naime, oni tvrde da je model za Mona Lizu, najpoznatiju sliku Leonarda da Vinčija, bio muškarac!

Silvano Vinceti, predsednik italijanskog nacionalnog komiteta za kulturno nasleđe, kaže da je kao model, slikaru rođenom u Firenci, najverovatnije poslužio njegov učenik i mogući ljubavnik Salai.

Ipak, ove tvrdnje nisu pozdravili eksperti iz pariskog muzeja Luvr, gde je ova slika i izložena.

Inače, Salaiju je pravo ime Đan Đakomo Kaproti, bio je nežni, mladi slikar koji je više od 25 godina radio za Da Vinčija. Smatra se da je Salai poslužio kao model i muza za nekoliko slika, a Vinceti tvrdi i da su Da Vinči i Kaproti imali prisan odnos, te da su najverovatnije bili ljubavnici.

Poređenje karakteristika lica sa nekoliko Da Vinčijevih radova, kao što su „Sveti Jovan Krstitelj” i „Angelo Incarnate”, otkrilo je upadljive sličnosti sa nosom i ustima koji su naslikani kod Mona Lize.

- To su fantastične sličnosti. Pored toga, Leonardo je ostavio nekoliko tragova kako bismo mogli lakše da identifikujemo model. Pregledom visokokvalitetne kopije portreta pronašli smo slova L i S nacrtane u očima Mona Lize, što su početna slova imena Leonarda i Salaija - objašnjava Vinceti.

O Mona Lizi

- Slikana od 1503. do 1519. godine

- Izrađena uljanom tehnikom na ploči od topole

- Dimenzije 77 x 53 cm

- Zvanična verzija kaže da je na slici Liza (Đerardini) del Đakondo, a kao dokaz se navodi beleška Agostina Vespučija iz 1503. godine

- Kao mogući modeli spominju se imena osam žena, pa i Leonardova majka Katerina Buti del Vaca, a ima i onih koji veruju da je Leonardo naslikao samog sebe

Pored toga, Vinceti kaže da se na mostu u pozadini može videti broj 72, koji se vezuje i za jevrejsku i za hrišćansku tradiciju. Sa druge strane, stručnjaci iz Luvra tvrde da su na slici napravljeni svi mogući laboratorijski testovi i to u dva navrata - 2004. i 2009. godine. Nijednom nisu nađeni neki znaci, slova ili brojevi.

- Starenje slike na drvetu izazvalo je mnoge pukotine koje su izazvale pojavu brojnih oblika i to često zbunjuje istraživače. Pored toga, Vinceti je izneo ove tvrdnje a da nije imao pristup originalnoj slici - kažu stručnjaci iz Luvra.

- Razumem njihovu nevericu i začuđenost, to je najčešće ispitivana slika na svetu. Ipak su bili stvarno slepi i sada moraju da se uozbilje i prihvate činjenicu da ono što im je bilo ispred nosa nisu videli - rekao je Vinceti.

On kaže da je spreman da sa svojim timom otputuje u Pariz i tamo ispita svaki segment slike kako bi pronašao još dokaza za svoju tvrdnju, kao i da vidi šta je nacrtano u isto vreme kada je slika stvarana, a šta je kasnije dodavano.

Iz Luvra se još nisu oglasili povodom Vincetijeve ponude, a dok do toga ne dođe, zvanična verzija kaže da je model bila 24-godišnja Lisa Đerardini, supruga bogatog trgovca svilom.

Izvor: Blic Online D. Farkaš

“ГЛЕМБАЈЕВИ” ПОСЛЕ 40 ГОДИНА У БЕОГРАДУ

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

БЕ­О­ГРАД - „Го­спо­да Глем­ба­је­ви” по­сле 40 го­ди­на по­но­во ће ста­ти на по­зо­ри­шне да­ске. Нај­слав­ни­је де­ло Ми­ро­сла­ва Кр­ле­же има­ће сво­ју пре­ми­је­ру на сце­ни „Ате­љеа 212″ у че­твр­так, 4. фе­бру­а­ра. Ре­жи­ју пот­пи­су­је Ја­гош Мар­ко­вић, а у глав­ним уло­га­ма ће се на­ћи Бо­рис Ка­ва­за, Ани­ца До­бра, Ни­ко­ла Ри­ста­нов­ски, Је­ле­на Ђо­кић, Вла­сти­мир Ђу­за Сто­јиљ­ко­вић, Бра­ни­слав Три­фу­но­вић, Та­на­си­је Узу­но­вић и Све­то­зар Цвет­ко­вић.

Управ­ник „Ате­љеа 212″ Ко­кан Мла­де­но­вић је на­гла­сио да у ра­ду на пред­ста­ви ни­је би­ло „ни­ка­кве на­сил­не ак­ту­е­ли­за­ци­је”.

- Ми­слим да је, на­кон пред­рат­ног пе­ри­о­да, ово пр­ви пут да ће не­ки Глем­ба­је­ви би­ти пре­по­зна­тљи­ви - ка­зао је Мла­де­но­вић и до­дао да је сло­ган пред­ста­ве „Пре­по­зна­је­те ли ове љу­де?”

Пре­ма ње­го­вој оце­ни, „у овој та­бло­ид­ној ствар­но­сти, ко­ју жи­ви­мо са та­ко ми­зер­ним кул­тур­ним ни­во­и­ма, Кр­ле­жа је сва­ка­ко аутор чи­ји укуп­ни ин­те­лек­ту­ал­ни ан­га­жман - дру­штве­ни, по­ли­тич­ки и, на­рав­но, кул­тур­ни је­сте онај ни­во пре­ма ко­ме се тре­ба рав­на­ти”.

Лик док­то­ра Алт­ма­на, ко­га игра до­а­јен на­шег глу­ми­шта Та­на­си­је Узу­но­вић мо­же се, пре­ма глум­че­вим ре­чи­ма, пре­по­зна­ти и дан да­нас.

- Мо­лио бих Ко­ка­на Мла­де­но­ви­ћа да на­пра­ви јед­ну пред­ста­ву са­мо за од­ре­ђе­не љу­де ко­ји ће до­ћи да је ви­де, а ко­ји вр­ло сли­че Глем­ба­је­ви­ма - ис­та­као је Узу­но­вић.

О ис­ку­ству у ра­ду на пр­вој уло­зи у стал­ном ан­га­жма­ну у „Ате­љеу 212″ Бра­ни­слав Три­фу­но­вић ка­же да је ова­ква пред­ста­ва пре­крет­ни­ца за сва­ког мла­дог глум­ца.

- Би­ло ми је за­до­вољ­ство што ми је Ја­гош дао уло­гу ко­ја на пр­ву лоп­ту не при­па­да ме­ни. То је био ве­ли­ки иза­зов - на­по­ме­нуо је Три­фу­но­вић.

Ње­го­ва ко­ле­ги­ни­ца Ани­ца До­бра је ис­та­кла да је Кр­ле­жа све на­пи­сао, а да су они по­ку­ша­ли да про­на­ђу оно што књи­жев­ник ни­је за­бе­ле­жио, док је Ја­гош Мар­ко­вић на­по­ме­нуо да је за­хва­лан сви­ма ко­ји су уче­ство­ва­ли у ра­ду на овом ко­ма­ду.

- Увек узмем од­го­вор­ност за це­лу пред­ста­ву. То сад чи­ним пред ва­ма. Ово­га пу­та, то ни­је те­шко би­ти Ја­гош, због свих ових љу­ди ко­ји су ра­ди­ли на пред­ста­ви. Хва­ла сви­ма - ре­као је Мар­ко­вић.

Извор: Правда П. Латиновић Фото: М. Миланковић

NAGRADA SRĐANU TEŠINU

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

NOVI SAD - Prestižnu nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine dobio je Srđan V. Tešin, pisac iz Kikinde, za zbirku pripovedaka „Ispod crte”, u izdanju „Stubova kulture” iz Beograda, saopštio je juče žiri za dodelu ovog priznanja.

Nagrađena knjiga „Ispod crte” sadrži jedanaest priča pisanih iz ugla svedoka događanja čija tematika, sa jedne strane, ne prekoračuje okvire jednoga grada (Kikinda) ili, još više, jedne četvrti toga grada (Mars), a sa druge - ona se pokazuje paradigmatičnom i univerzalnom u postmiloševićevskom vremenu. Jezikom primerenim urbanom miljeu koji je u središtu pažnje, te oštrim zapažanjem i pripovedanjem sa neophodne distance, autor ponire u svet svojih likova razotkrivajući njihovu skrivenu prirodu, tajne motive njihovih ponašanja, kao i društvenu pozadinu svega, obrazložio je žiri, u kojem su Nikola Strajnić (predsednik), Miloš Latinović i Franja Petrinović.

Aktuelnost problematike - navodi se u obrazloženju - umešno profilisanje likova, te vešto pripovedanje pokazuju da je, kada govori o Srđanu V. Tešinu, reč o piscu i delu koje, sa jedne strane privlači pažnju čitalačke publike, pogotovo mlađe dobi, a sa druge da Tešin pronalazi i zauzima ozbiljno mesto u savremenoj srpskoj prozi.

Srđan Tešin je do sada objavio osam knjiga, među kojima tri romana, a dela su mu zastupljena u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz savremene srpske književnosti.

Dobitnik je književne stipendije „Borislav Pekić” za 2004. godinu za roman „Kuvarove kletve i druge gadosti”. Proza mu je prevedena na engleski, nemački, poljski, češki, makedonski, mađarski i slovenački jezik.

Pored Tešina, u uži izbor za nagradu bile su knjige Radovana Ždrala „Ne ubijajte glasnika”, Miodrag Kajteza „Antiluftnost”, Đorđa Kuburića „Blue Moon” i Simona Grabovca „Ključne reči”.

Izvor: Blic Online M. Laketić

VUDI ALEN I KARLA BRUNI OTVARAJU KAN

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Pariz - Vudi Alenov film „Ponoć u Parizu”, u kojem svoju prvu filmsku ulogu ima prva dama Francuske Karla Bruni, otvoriće Kanski festival u maju. Ova romantična komedija, u kojoj igra još i Oskarovka Marion Kotijar i američki glumci Oven Vilson i Ejdrijen Brodi, biće prikazana van takmičarske konkurencije.

- „Ponoć u Parizu” je predivno ljubavno pismo Parizu. U njemu Vudi Alen daje jedan dublji pogled na pitanja o kojima je progovorio u svom prethodnom ostvarenju - našem odnosu prema istoriji, umetnosti, zadovoljstvu i životu”, rekao je direktor festivala Tijeri Fremo, o novoj Alenovoj komediji smeštenoj u 1920-te.

Robert De Niro (67) je predsednik žirija ovogodišnjeg festivala, koji počinje 11. maja. Lista filmova u takmičarskoj konkurenciji biće poznata u aprilu. De Niro je treći Amerikana, u poslednje četiri godine, koji predsedava žirijem - reditelj Tim Barton je bio prošle, a glumac i reditelj Šon Pen 2008. godine.

Prisustvo supruge francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija na otvaranju festivala svakako će biti dodatno medijski atraktivan detalj. Tabloidi su ranije pisali da je Karla Bruni bila toliko očajna kao glumica da je Alen razmatrao da njene scene skroz izbaci iz filma, ali je kasnije izjavio da njene scene ostaju. „Ona je bila tako profesionalna, tako je donela ulogu - izuzetno dobro da svaki frejm ostaje, ništa neće biti izbačeno”, izjavio je Alen prošlog avgusta.

Neki izveštači su napisali da je reditelj morao da pojedine scene snima i po 35 puta jer je neiskusna Brunijeva stalno gledala u kameru dok je glumila ženu koja kupuje baget u pekari.

„Ponoć u Parizu”, koji govori o porodici koja odlazi u francusku prestonicu zbog posla, 41. je film 75-godišnjeg Vudija Alena. On je čest gost u Kanu, gde je 2002. godine dobio nagradu za specijalno dostignuće. Njegov novi film počeće da se prikazuje širom Francuske istog dana kada počne festival u Kanu.

I „Koriolan” u trci za Zlatnog medveda

Berlin - Organizatori filmskog festivala u Berlinu, koji će se održati od 10. do 20 februara, objavili su spisak od 16 filmova koji će se nadmetati za nagradu Zlatni medved. U konkurenciji su, abecednim redom: „A Torino Lo” (Bela Tar), „Bizim Buyuk Caresizligimiz” (Sejfi Teoman), „Koriolan” (Ralf Fajns), „El Premio” (Pola Markovič), „Jodaeiye Nader az Simin” (Asgar Farhadi), „Les contes de la nuit” (Mišel Oslo), „Lipstikka” (Džonatan Sagal), „Margin Call” (Dž. S. Čandor), „Saranghanda, Saranghaji Anneunda” (Li Jon-ki), „Schlafkrankheit” (Ulrih Keler), „The Forgiveness of Blood” (Džošua Marston), „The Future” (Miranda Džulaj), „Un Mundo Misterioso” (Rodrigo Moreno), „V Subbotu” (Aleksander Mindadze), „Wer wenn nicht wir” (Andres Vajel), „Yelling To The Sky” (Viktorija Mahoni).

Izvor: Danas V.T.