POLANSKI DOBIO CEZARA

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

PARIZ - Film “Pisac iz senke” Romana Polanskog dobio je u petak uveče u Parizu četiri nagrade Cezar, između ostalog za režiju, prenele su svetske agencije.

“Pisac iz senke” je dobio najprestižniju francusku filmsku nagradu i u kategorijama najbolji scenario adaptiran po literarnom predlošku, najbolja muzika i najbolja montaža.

Tri Cezara pripala su filmu “O bogovima i ljudima” režisera Gzavijea Bovoaa - za najbolji film, najbolju epizodnu mušku ulogu (Majkl Lonsdejl) i kameru. Bovoaov film, posvećen sedmorici francuskih monaha otetih i ubijenih 1996. za vreme građanskog rata u Alžiru, bio je nominovan za Cezara u 11 kategorija.

Cezar za najboljeg glumca pripao je Eriku Elmosninu za ulogu legendarnog francuskog pevača Serža Genzbura u filmu “Genzbur”, dok je Sara Forestije nagrađena za rolu u filmu “The Names of Love”.

Za najbolji strani film proglašena je “Društvena mreža” Dejvida Finčera.

Počasni Cezar dodeljen je američkom reditelju Kventinu Tarantinu.

Izvor:Glas javnosti

DELA MILOŠA ŠOBAJIĆA U KRALJEVSKOJ AKADEMIJI LEPIH UMETNOSTI U LIJEŽU

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Skulpture i slike u “Raskoraku”

Izložba Miloša Šobajića pod nazivom “Raskorak” biće otvorena 2. marta u Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Liježu.

Na postavci će se naći 12 Šobajićevih velikih slika dimenzija 230×180 cm i jedna velika skulptura dimenzija 600 x 380 x 190 cm koju je umetnik nazvao “Enjambee” (Raskorak).

Na otvaranju izložbe Miloš Šobajić će govoriti o savremenoj umetnosti na Balkanu, odnosno o “velikim” i “malim” kulturama.

Nakon izložbe u Liježu, 1. aprila Šobajić izložbu seli u u Muzej umetnosti u Temišvaru, a 25. u Akademiju umetnosti i nauka u Bukureštu, da bi do kraja proleća bila predstavljena i u muzejima u Pečuju i u Karlsrueu.

Izvor: Blic Online M.M.

JASNA LEMES FILIPOVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

 

 

Jasna Lemes-Filipović, rođena je 20.08.1971. godine u Jesenicama.Iako vezana poreklom za Ključ u Bosni,živi u Engleskoj u Hertfordu.Prve stihove napisala je u šestoj godini života.Zdravstveni je radnik, učila je na StevenageCollege. Svoju poeziju objavljivala je u KNS i Internovinama, kao i na fb.Piše na bosanskom, i na engleskom jeziku.

VEČERAS

Veceras ,
kad danas umire,
svaki dah sto udahnuh
proslosti se predaje
i ostavlja za sobom uspomene:
miris vlazne zemlje
sto prosu se kroz moje ruke ,
dasak vjetra
sto zamrsi vlasi moje kose ,
zabrekle mladice na grancici ruze
sto zeljno iscekuju sunce …
Veceras ,zvjezdano nebo
jos jednom zimskom danu zbogom mase
i do skorog proljeca
odbrojava dane

 

JA SAM TI

Pitam se zasto me, opet,
cudno ljudi prate
i zasto oci skrivaju
kad im moje oci pogled vrate?
Ja sam u svom svijetu
daleko od njihove “normale”
i pitam se
kako bi im bilo
da zive moje dane…
Ja bi osmjehom da mi osmijeh vrate ,
da me negledaju sa zaljenjem ,
cudom,gadjenjem …
da me nevide poput nekog
stvorenja sa druge planete..
Ja disem i kuca moje srce,
Ja placem ,
i kad me sreca dotakne
Ja osmijehom uljepsam moje lice …
JA sam Ti …
Pa zasto
Ti treba podsjecanje
da nas ista zemlja drzi ,
isto ce nas sunce ogrijati ,
ista noc ce nas nositi u snove,
istim jutrom cemo dan sretati
budjenjem nove zore?

 

KLETVA

Plakace jos nad tvojim stidom ,
sa srcem sto se lomi u grudima ,
dok za kaznu tvoju moli
ka nebu isprizenim rukama

Nek’ teska ti bude crna zemlja,
k’o suza ova teska , gorka njena …
Htjede ti tudje,pa uz to uze
i zivot voljenog joj ceda

Ni san joj nije san,
vec teska se mora sprema ,
a java je jos gora
jer zna, da nikog cekati nema .

 

CEKAM GLAS OD TEBE

Jutros , kad vapaj ptica
iz krosnje starog bora
proljece zove
i nebom sivi oblaci
hitro nekud plove,
a insan do insana
se predao poslu svome;
ja sanjiva , sa sjetom u ocima
cekam glas od Tebe…
Da mi donese dusi mira
i opije je k’o sevdah pjesma ,
da Ti se preda srce moje

k’o sluga vjerna

gospodaru svome !

 

PRVA ENCIKLOPEDIJA NAIVNE UMETNOSTI

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Zuzana Vereski, „Molitva”

KOVAČICA - U Kovačici je upravo otvorena izložba „Narodna i tradicionalna umetnost zanati nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Srbiji” i predstavljena prva multimedijalna Enciklopedija slovačke naivne umetnosti u Srbiji, a povodom Svetskog dana maternjeg jezika.

Na izložbi u galeriji „Babka”, autori različite nacionalnosti predstavili su svoje veštine slikanje na drvetu, staklu, kao i na tikvama i jajima, dok je u Enciklopediji predstavljeno 60 slikara sa oko 1.500 reprodukcija.

U enciklopediji su dve digitalizovane monografije o naivnom slikarstvu, rad galerije „Babka” tokom 20 godina, na slovačkom, srpskom i engleskom, a planirano je da se do 2012. godine uradi prevod enciklopedije na osam jezika.

Po mišljenju galeriste Pavela Babke, ovom enciklopedijom je na neki način zaokružen rad galerije na promovisanju naivnog slikarstva. Babka je naveo da su u enciklopediji umetnici poređani po godinama u kojima su stvarali i dodao da se u njoj mogu naći i podaci o tome gde su sve održavane izložbe naivnog slikarstava, kao i istorijat Kovačice.

Među izlagačima su Zuzana Vereski, danas jedna od najviđenijih naivnih slikarki u regionu, zatim, Ivana Dulić, Katarina Đurišova, Jožef Nađ, Eva Menčetova, Laslo Durački i Adam Mezin.

Izvor: Blic Online M.M.

POZORIŠTE NA TERAZIJAMA NA IVICI EGZISTENCIJE

Nebojša Đorđević    Kultura, Pozorište, Vesti

Direktor pozorišta na Terazijama Mihailo Vukobratović kaže da su pozorišta u Srbiji u veoma teškom stanju i da im ekonomska situacioja u zemlji ne dozvoljava da normalno rade

BEOGRAD - Pozorišta na Terazijama je na ivici egzistencije, izjavio je juče direktor tog teatra Mihailo Vukobratović.

“Pozorište na Terazijama, kao i sva beogradska, a verujem i sva pozorišta u Srbiji danas, dele tešku sudbinu društva i situaciju u društvu u kojem žive i rade. To je krajnje normalna stvar. Ono što nije normalno jeste to da mi moramo da radimo u uslovima u kojima je to skoro nemoguće”, rekao je on.

“Ne bih želeo da dramatizujem više nego što treba, ali Pozorište na Terazijama je na ivici egzistencije. Ne zbog toga što loše posluje, ne zbog toga što nema publiku ili što pravi loše predstave, nego zbog toga što cela ekonomska situacija ne dozvoljava da stabilno i razumno nastavimo sa radom”, upozorio je on.

Vukobratović je ukazao da “tu ima više uzroka i više elemenata u toj priči što traži jedan širi dijalog”.

“Nadam se da će to početi što pre, jer bez takvog dijaloga i bez sagledavanja objektivne situacije u beogradskim pozorištima, ali da ne širim, u Pozorištu na Terazijama možemo očekivati vrlo brzo da zatvorimo vrata”, izjavio je on.

Višegodišnje smanjivanje budžeta za kulturu od strane osnivača - Skupštine Beograda dodatno je otežano time što ove godine pozorišta još nisu dobila ni obaveštenje od Sekretarijata za kulturu sa kojim fondom mogu da raspolažu.

Međutim, ispunjavanje materijalnih obaveza po ugovorima o autorskim pravima, o isplati izvođača i drugim stavkama ne može da čeka, pa su pozorišta sada u pat poziciji.

Izvor: Glas javnosti/Tanjug