FRANZEN I SMIT ZA NAGRADU KRITIKE

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Knjige Džonatana Franzena i Peti Smit našle su se u finalnom izboru za nagradu američkog Nacionalnog udruženja književnih kritičara.

Franzena, čiji je roman “Sloboda (Freedom)” prošle godine bio među najhvaljenijim knjigama, mimoišla je Nacionalna književna nagrada (NBA) koju dodeljuju pisci, ali je sada kandidat za nagradu kritičara.

Među nominovanima je i začetnica panka, pesnikinja i aktivistkinja Peti Smit koja je za knjigu “Just Kids” već dobila NBA nagradu za esejistiku.

Za nagradu je nominovana 31. knjiga u šest takmičarskih kategorija (autobigrafije su zastupljene sa šest finalista). Pobednici će biti objavljeni 10. marta, a zanimljivo je da nagrada nema novčani deo.

Izvor: B92/Beta

U ŽIRIJU BERLINALA IZABELA ROSELINI I DŽAFAR PANAHI

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

BERLIN - Četiri žene, od kojih Izabela Roselini (Isabella Rossellini) kao predsedavajuća, i tri muškarca činiće žiri 61. filmskog festivala u Berlinu, saopštili su organizatori.

Pored Izabele Roselini, u žiriju festivala koji će trajati od 10. do 20. februara, biće i australijska producentkinja Džen Čapman, nemačka glumica Nina Hos i kostimografkinja Sendi Pauel, dobitnica Oskara za filmove “Avijatičar” i “Zaljubljeni Šekspir”.

Muški deo žirija činiće iranski reditelj Džafar Panahi, kome su iranske vlasti u decembru zabranile da u narednih 20 godina napusti tu zemlju, bolivudska zvezda Amir Kan i kanadski sineasta Gaj Medin (Guy Maddin).

Na Berlinalu će biti predstavljena 22 filma, od kojih 16 u takmičarskoj selekciji.

Smotru će otvoriti film “Čovek zvani hrabrost” braće Koen (Coen) koji će biti prikazan van takmičarske konkurencije.

Izvor: Glas javnosti

TATJANA DAN RAKIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Tatjana Dan Rakić, rođena je 18.12. 1962. godine u Požegi. Piše prozu i poeziju za odrasle i priče za decu. Objavljivana i nagrađivana u časopisima “Međaj” Užice, “Koraci”, “Zarez” Zagreb, “Naš trag” Velika Plana… U koautorstvu učestvovala u uzradi više monografija. Član je Književnog društva “Sveti Sava” iz Beograda, Udruženja književnika “Karađorđević” i mnugih. Radi poetske i likovne radionice sa decom mlađeg osnovnoškolskog uzrasta i izrađuje PPT prezentacije za Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, Beograd.

KALIGRAF I SINKOPA

Zahtevan je govor saksofona,

sladak i divlji,

dok vibrantne klapne

ne jenjavaju burom i otvorenim

putem ushicenju.

 

Ako bi lakomisleno zaplovio

ka ostrvu blazenih, vezujuci

pertlu u camcu bez vesla,

obistinio bi se segment iz

stripa, nostalgicno, prisno

kao uz cajanku, porastao bi

uzdah dzez trube uz sinkopu

noseci u sebi cudjenje i

izdanak dremeza.

 

Dakako, kaligraf bi raskrilio

vec otvoren prozor,

dok bi obistinjen iza,

ostao postament,

u sopstvenoj rasutosti.

 

BONACA, AUT,AUT

Sasvim prirodno, ako bi konopcem

isekao vodu, na daskama ostavio

leptiricu da igra, časak, dva…

Gle zbunjene jedinke,

kako zagonetno projektuje svilu,

klizi, jedri izmedju misli,

natapajuće kao na kiši.

 

Naslućuješ li prijatnost istinitiju

od iskrenosti, prijatnost podrhtavanja

bez uvrede, ili, ili…

Znaš li da si žedan?

Kako bi bilo rasaniti se?

Za piće anis sa mlekom. Realno

I suprotno. Rasvetli, lizni,

Dok svest ne rasudi dualizam scene

 

ČITAJUĆI NEDOVRŠENI LIBRETO

Crnokrila Noć, u požudi

sa vetrom snese srebrno jaje…

Iz sanje se izleže Erot,

pokrenu svet

iz mirovanja.

Dok bi Zlatokrili sa sve četiri

glave, bljeskom poznao

rastinje gloga,

proročica Rea bi sela

ispred pećine,

silinom udarala

o bronzani doboš.

Pčele bi prestale

da se roje

na pogrešnom

mestu.

Fan,

nebeska pčela koja zuji

prepozna slast natkriljene

kupole,

košnice,

obelodani ljupko divlje voće,

kao srodne duše,

šljive sa crvom, iz kojih

kaplje med.

Glasnik lišen potpunog

prizora,

dostojanstveno

skupi reči.

Ćutanjem spreči

preteranost,

jer bejasmo nekad slatki

žir i smrt nam ne bi

teža od sna.

 

PRODUCENTI IZABRALI “KRALJEV GOVOR”

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Film “Kraljev govor” proglašen je za najbolje ostvarenje na 22. ceremoniji dodele nagrada američkog Udruženja producenata održanoj u subotu uveče u Los Anđelesu.

Kolin Firt (Colin Firth) je za ulogu britanskog kralja Džordža VI (George) koji pokušava da se izleči od mucanja, pre nedelju dana dobio Zlatni globus, ali je sam film ostao prikraćen za neke od najznačajnijih nagrada koje su otišle “Društvenoj mreži”, navodi Holivud riporter (Hollywood Reporter)

Poznavaoci prilika u Holivudu smatraju da je nagrada udruženja producenata “Kraljevom govoru”, uvećala šanse tog ostvarenja da dobije nominaciju za Oskara.

U poslednjih deset godine laureati nagrade tog udruženja u 60 odsto slučajeva su dobili i Oskare za najbolji film.

Producenti su za najbolji animirani film proglasili “Priču o igračkama 3″ dok je TV serija “Ljudi sa Menhetna” treću godinu za redom osvojila trofej u kategoriji drame, a serija “Modern Family” je pobedila u kategoriji najbolja komedija.

Seriji “Pacifik”, medju čijim producentima su Tom Henks (Hanks) i Stiven Spilberg (Steven Spielberg), pripala je nagrada za dugačku televizijsku formu.

Nominacije za Oskare, koje dodeljuje Američka filmska akademija, biće saopštene 25. januara, a pozlaćene statuete biće dodeljene 27. februara u Kodak teatru u Holivudu.

Izvor: B92

UMRO PESNIK NOVICA TADIĆ

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

BEOGRAD - U Beogradu je danas posle kraće bolesti, u 62. godini, umro pesnik Novica Tadić, saopštila je porodica.

Novica Tadić je rođen 1949. godine u selu Smriječnu kod Plužina u Crnoj Gori. Gimnaziju je završio u Nikšiću, a potom upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je apsolvirao na grupi za filozofiju.

Objavio je više knjiga poezije: Prisustva (1974), Smrt u stolici (1975), Ždrelo (1981), Ognjena kokoš (1982), Pogani jezik (1984), Ruglo (1987), Pesme (1988, 1989), O bratu, sestri i oblaku (1989), Ulica (1990), Noćna svita (1990), Kobac (1990), Kraj godine (1993), Napast (1994), Potukač (1994), Ulica i potukač (1999), Nepotrebni saputnici (1999), Okrilje (2001), Tamne stvari (2003), Neznan (2006), Lutajući oganj (2007).

Za svoju poeziju dobio je brojne nagrade: “Ljubiša Jocić”, “Milan Rakić”, “Stanislav Vinaver”, Zmajevu nagradu Matice srpske, Disovu nagradu, zatim nagrade “Branko Ćopić” i “Đura Jakšić”.

Za zbirku pesama “Neznan”, koja je proglašena za najbolju knjigu u 2006. godini, dobio je prestižnu književnu nagradu “Meša Selimović”. Pesme su mu prevođene na engleski i francuski, a zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svetske poezije.

Bio je urednik “Književne reči” (10 godina), “Vidika”, glavni i odgovorni urednik u Izdavačkom preduzeću “Rad”, kao i glavni urednik “Književne kritike”.

Datum i vreme sahrane Novice Tadiće biće naknadno saopšteni.

Izvor: Blic Online /Tanjug S. M

IZBOR IZ POEZIJE NOVICE TADIĆA

URBANA KIŠA

Daleko odavde, u drugom delu grada,
kiša pada iz zemlje i kamene ptice
uzleću. Mene, u bedi ležećeg,
sto ljutih muka satire. Grčevi moji
strele bi preko krovova odapinjali,
prema oblacima, snovima vodenim.
Ali, sve dok ne odem na večni počin,
nikome ništa neću uzvratiti, reći,
jer sveti mi se strašno sve što
kažem. Reči me tuku. Pomisli bičuju.
Malene snage, zguren, u kap se savijam.

BORBA

U nekakvoj borbi za prvenstvo,
on izgubi nos i uši,
pola obraza i golo teme.

Dobi tri kape, staru košulju,
Džezvu i pokvaren mlin za kafu.

Zagna se opet, juriša,
izgubi levo oko i desno stopalo,
kažiprst i vrh jezika.

Dobi stare čizme, šuplju čuturu,
prelomljen ašov i šaku zemlje.

Eno ga tamo sedi i konta
šta će još dobiti, kad nastavi borbu.

MALO SU MI DOSAĐIVALI

Malo su mi dosađivali,
ali sad znam ko su.
Oni su pristalice kostur-kolovođe.
Oni jedu sa trulih trpeza;
oni piju iz gubavih čaša.
Blago tebi koji si daleko, za bregovima.
Ne slušaš skotova pisku i stenjanje.
Blago tvojoj duši, koja leti, koja peva.