ČETRDESETI ROĐENDAN FESTA-a

Nebojša Đorđević    Vesti

Pre 40 godina, 8. januara 1971. godine otvoren je prvi medjunarodni filmski festival Fest, manifestacija koja je odmah stekla ogromnu popularnost i dugo bila glavni prozor u svet za filmofile tadašnje Jugoslavije.

Prvo izdanje Festa održano je od 8. do 16. januara sa glavnim programom u Domu sindikata, u to doba najreprezentativnijoj sali u Beogradu, kao i u bioskopu “Kozara”, uz prateće programe u Domu omladine, a sadržaj je u potpunosti opravdao upečatljivi slogan - “Hrabri novi svet”.

Počelo je sa kultnim filmom Roberta Altmana “M E S S”, nastavilo se projekcijama ostvarenja koja danas predstavljaju klasiku kao što su “Odiseja u svemiru” Stenlija Kjubrika, “Konje ubijaju, zar ne?” Sidnija Polaka, “Sumrak bogova” Lukina Viskontija, “Goli u sedlu” Denisa Hopera, uz filmove i drugih slavnih autora Luisa Bunjuela, Erika Romera, Federika Felinija…

Na prvom Festu prikazani su i domaći, u to vreme ideološki proskribovani filmovi “Zaseda” Živojina Pavlovića i “Lisice” Krste Papića.

Ovakav program naprečac je osvojio publiku, karte su planule, na šta su hitro reagovali tapkaroši, a prisustvo na Festu postalo je pitanje prestiža.

Glavna zasluga pripada filmskom kritičaru i publicisti Milutinu Čoliću, koji je godinu dana ranije priredio reviju inostranih filmova u Dvorani kulturnog centra, uz odličan odziv gledalaca.

Kako je u knjizi “Fest, odbrojavanje” zabeležio Milan Vlajčić, uspeh revije pokrenuo je zamisao o osnivanju festivala, a ideju je prihvatio tadašnji potpredsednik grada Beograda Milan Vukos.

Čolić je postao prvi umetnički direktor i selektor Festa, predsednik Saveta festivala bio je reditelj Aleksandar Saša Petrović, a selektor specijalnog noćnog programa, pod indikativnim naslovom “Konfrontacije”, Dušan Makavejev.

Medju gostima prvog Festa bile su zvezde Marija Šel i Liv Ulman, Denis Hoper, Danijel Olbricki…

Dizajn festivala i plakat osmislio je Slobodan Mašić. Na televiziji se pojavio novi “format” - emisija “Hronika Festa”, koju je svake večeri tokom trajanja festivala vodio Slobodan Novaković.

Narednih godina popularnost Festa je rasla, mada sjaj i čudo prvog izdanja nisu ponovljeni. U zavisnosti od naše društvene situacije, ali i godišnje ponude svetske kinematogafije, bilo je različitih faza padova i uspona, pa čak i perioda kada Fest nije održavan - u vreme sankcija medjunarodne zajednice prema SRJ početkom 90-ih godina.

Tako ove godine očekujemo tek 39. Fest. Prema najavi organizatora - Direkcije Festa, biće održan od 25. februara do 6. marta, sa glavnim programom u “Sava centru”.

Proslava “rodjendana” ili 40. godišnjice otvaranja prvog Festa, medjutim, nije planirana.

Izvor: B 92

RADIONICA ABASA KJAROSTAMIJA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Jedan od najznačajnijih reditelja današnjice, iranski režiser Abas Kjarostami (70) održao je u četvrtak radionicu za studente i mlade reditelje u okviru Festivala “Kustendorf” na Mećavniku, nakon premijernog prikazivanja njegovog novog filma “Overena kopija”.

Kjarostami, koji je svojom prepoznatljivom poetikom, suptilnim balansom izmedju narativnog i dokumentarnog stila, pričama iz svakodnevnog života, zavredio divljenje publike i kritičara širom sveta, u svom novom ostvarenju govori o odnosu muškarca i žene, roditelja i dece, o umetnosti kroz odnos originala i kopije.

U razgovoru sa studentima, novinarima i filmskim stvaraocima, Kjarostami je objasnio da je film baziran na istinitoj priči koju je doživeo pre više godina, medjutim, dodao je on, taj odnos muškarca i žene, predstavljen u filmu, je univerzalan bez obzira o kom narodu, kulturi ili religiji je reč.

Poznat po tome što u svojim filmovima obično ne angažuje profesionalne glumce, insistira na improvizaciji, spontanosti, bez uredjenog seta, studente i novinare je najviše interesovalo kako je njegovo iskustvo u radu sa zvezdom francuske i svetske kinematografije Žilijet Binoš i na koji način je uspeo da emocije glavnih likova u potpunosti približi gledaocima.

Kjarostami je rekao da je još pre 10 godina obećao Binoš da će snimati zajedno film i kada joj je ispričao priču o stvarnom mestu i ljudima, odmah je pristala.

“Nije se ponašala uopšte kao profesionalna glumica i zvezda, bila je opuštena, ali nije želela da improvizuje, iako sam to tražio od nje. Smatrala je da je scenario savršen takav kakav jeste”, objasnio je Kjarostami.

Radila je iz svog srca, nije to bila samo gluma, verovala je u ulogu”, kazao je reditelj i otkrio publici da je baš u tom periodu Binoš raskinula svoju vezu pa je i to, po njegovom mišljenju, uticalo da ona oseti usamljenost glavne junakinje i za svoju odličnu interpretaciju nagradjena je na prošlogodišnjem Kanskom festivalu.

Partner francuskoj glumici u filmu je operski pevač Viljem Šimel, kome je ovo prva filmska uloga, ali Kjarostamiju je saradnja sa njim bila lepo iskustvo.

Kjarostami je ispravio posetioce i rekao da “Overena kopija” nije njegov prvi film koji je snimio van Irana, jer je pre više godina snimao u Ugandi.

Priznajući da ipak najviše voli da snima u svojoj zemlji, na svom jeziku, gde je u ulozi i reditelja i producenta i gde mu niko ne traži scenario, Kjarostami je rekao da ga je snimanje u Italiji, na francuskom, italijanskom i engleskom jeziku, ohrabrilo da svoj sledeći film radi u Japanu.

Na pitanje novinara o uhapšenom iranskom reditelju Džafaru Panahiju, Kjarostami je izrazio uverenje da će ga iranska vlada ubrzo osloboditi, jer to “nije sudska kazna, već izliv gneva”.

“Novinari me stalno napadaju da dok je Džafar u zatvoru, ja putujem po svetu. Ja ne znam šta mogu da uradim da mu pomognem. Svi filmski stvaraoci u Iranu imaju velike probleme. Ja već 10 godina nemam dozvolu za snimanje i moji filmovi se ne prikazuju tamo”, rekao je ogorčeno slavni režiser, dobitnik više od 70 svetskih priznanja.

“Ja živim u Iranu i volim svoju zemlju, samo tamo mirno spavam, ali imam odgovornost i prema vama i Emiru Kusturici koji me je pozvao da dodjem”, dodao je on.

Na pitanje o savetu mladim rediteljima i studentima režije, on je rekao da ne vredi davati savete, jer ih niko ne sledi, ali da je bitno kao što kaže glavni lik njegovog filma, da vam je stalo do nečega ili nekoga.

Izvor: B 92

BOŽIĆNE PESME

Nebojša Đorđević    Kultura

MILI SRPSKI BADNJAČE

Oj, badnjače, badnjače,
Ti naš stari rođače,
Dobro si nam došao
I u kuću ušao!

Mili srpski badnjače,
Ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače,
Rođače, rođače.

Donosiš nam mnogo sreće,
Svakog dobra pune vreće.
Ti nam Hrista objavljuješ,
Njega slaviš i kazuješ.

Mili srpski badnjače,
Ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače,
Rođače, rođače.

Kol’ko, kol’ko varnica,
tol’ko, tol’ko srećica
I toliko ovaca
I toliko janjaca.

Mili srpski badnjače,
Ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače,
Rođače, rođače.

Hristos nam se rodio,
U pećinu spustio,
Da svud ljubav poseje
I ozeble ogreje.

Mili srpski badnjače,
Ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače,
Rođače, rođače.

BOŽIĆ, BOŽIČ, BLAGI DAN…

Božić, Božić, blagi dan,
Blagog Hrista rođendan,
Božić, Božić, svetli dan,
Sav svetlošću obasjan.

Deva Hrista rodila,
Pelenama povila,
U pećini Hristos spi,
Sveta Deva nad Njim bdi.

Slama lepo miriše,
Bogomajka uzdiše,
Utom zvezda zasija,
Pećina se zagrija.

Anđeli se spustiše,
Pastirima javiše:
Vesel’te se, svi, noćas,
Rodi nam se - Hristos Spas!

Kad to čuli pastiri,
Srce im se umiri,
Pa kliknuše svi u glas:
Nek’ se slavi - Hristos Spas!

Nek’ mir svuda caruje,
Nek’ se srce raduje,
Nek’ se svako popravlja
I Gospoda proslavlja.

Pa, gle i mi, Srbčići,
K’o srebrni zvončići,
Bogomajku hvalimo,
Hrista Boga slavimo.

Božić, Božić, blagi dan,
Blagog Hrista rođendan,
Božić, Božić, svetli dan,
Sav svetlošću obasjan.

 

DE NIRO PREDSEDNIK ŽIRIJA U KANU

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Glumac i reditelj Robert de Niro biće predsednik žirija 64. filmskog festivala u Kanu, koji će se održati od 11. do 22. maja, saopštili su organizatori smotre.

“Budući da sam 80-ih godina prošlog veka dva puta bio predsednik žirija, znam da mojim kolegama i meni neće biti lako ali sam počastvovan i srećan zbog zadatka koji mi je dodelio kanski festival”, rekao je De Niro.

Čelnici smotre Žil Žakob (Gilles Jacob) i Tjeri Fremo (Thierry Fremaux) saopštili su da je De Niro “ušao u istoriju kanskog festivala već prvim učešćem i filmom “Taksista” koji je nagradjen Zlatnom palmom” 1976. godine.

67-godišnji De Niro će biti treći Amerikanac u poslednje četiri godine koji će se naći na čelu žirija u Kanu, posle Tima Bartona (Burton) (2010) i Šona Pena (Sean Penn) (2008).

Bioskopska publika trenutno može da gleda De Nira u komediji “Upoznajte male Fokerove”.

Izvor: B 92

PORTRET MAO CE TUNGA IZBUŠEN MECIMA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Osam meseci nakon smrti glumca Denisa Hopera na aukciji vredne umetnikove kolekcije naći će se grafika Endija Vorhola na kojoj je portret Mao Ce Tunga

Endi Vorhol je početkom sedamdesetih godina poklonio taj portret Denisu Hoperu, koji je u poklon ispalio nekoliko metaka. Prvo izlaganje Vorholovog portreta Mao Ce Tunga velikog pet metara, i niza kopija manjeg formata, bilo je u Parizu 1974. godine.

Mao Ce Tung je bio deo Vorholovog interesovanja proizašlog iz tadašnjeg otopljavanja odnosa između Kine i SAD.
Aukcija je zakazana za iduću nedelju u Njujorku. Početna cena oštećenog portreta kineskog dikatora je 30 hiljada dolara.

Izvor: Blic Online