NORVEŽANIN NAPISAO ROMAN O SARAJEVSKOM ATENTATU

Nebojša Đorđević    Vesti

BEOGRAD - U Beogradu je objavljen roman pod naslovom “Nemoj da mi umreš Sofija”,
koji neće ostati neprimećen, pre svega zbog teme - sarajevskog atentata 1914. - ali i zato što ga je napisao norveški književnik Karsten Alnes.

Zanimljiv podatak je da je prevod i štampanje knjige finansijski podržala NORLA, norveška agencija koja podržava promociju norveške književnosti u inostranstvu, što je najbolji znak da se
radi o literarno vrednom delu.

Alnes (82) je magistar nordistike, istoričar i književnik koji je debitovao zbirkom pripovedaka pre 35 godina, a skrenuo je na sebe pažnju književne javnosti jednu godinu kasnije istorijskim romanom “Kampanja”.

Poznat je po brojnim istorijskim romanima i romansiranim biografijama od kojih je najpoznatija ona o Sabini Špilrajn psihoanalitičarki, sledbenici Frojda i Junga. Ovo delo je prevedeno na mnoge svetske jezike i bilo je internacionalni bestseler.

Alnes je objavio Istoriju Norveške u više tomova, a 2006 je završio “Istoriju Evrope” u četiri toma, zaključno sa 1945. godinom. Norveška televizija je snimila dokumentarnu seriju po njegovim
knjigama o istoriji Norveške. Dobio je više književnih nagrada, a angažovao se i u udruženju norveških pisaca na čijem je čelu bio u dva navrata.

U romanu o ubistvu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije, na Vidovdan u Sarajevu 1914. koje je poslužilo kao povod da Austrougarska objavi rat Srbiji
i tako počne Prvi svetski rat, norveški pisac prati događaje koji su prethodili atentatu, živote budućih žrtava i sudbinu trojice počinilaca atentata koji su za jedan deo sveta bili teroristi, a za druge heroji.

Prema pisanju norveškog izdavača, ovo je roman “fanatičnom nacionalizmu, o izgubljenom miru, o radosti živoita, ali i o varljivoj sreći o arhitektama rata i sledbenicima nasilja”.
Kritičar najuglednijeg norveškog dnevnog lista Dagbladert opisao je knjig
u kao “vernu sliku kulture, religiozne i političke klime u Evropi, života običnih ljudi u Sarajevu u vreme atentata koji je bio sudbonosan za celu Evropu”.

Našim čitaocima biće zanimljivo da uporede norveško viđenje jednog događaja koji je i nakon, zamalo, jednog veka, još veoma prisutan u srpskoj istoriografiji.

Izvor: B 92

OTVOREN ČETVRTI KUSTENDORF

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Ni hladnoća im ne smeta… Ljubitelji filma i muzike u Drvengradu

Praćen spektakularnim vatrometom, sinoć je u Drvengradu na Mokroj Gori kod Užica otvoren Četvrti međunarodni filmski i muzički festival „Kustendorf”.

Manifestaciju, koja svake godine u Srbiju dovodi svetski poznate glumce i reditelje, otvorio je ministar kulture Nebojša Bradić, rekavši da ona u domaću i regionalnu kinematografiju unosi svež dah sa mokrogorskih planina.

Početak performansa inspirisanog filmom „Amarkord” Federika Felinija, kasnio je oko sat i po zbog tehničkih problema izazvanih hladnoćom, što nije sprečilo brojne posetioce da strpljivo, uz rakiju i kuvano vino, sačekaju da na scenu izađu dr Nele Karajlić i grupe „No smoking orkestra” i „Vrelo”. Pre toga, u uvodnom delu festivala prikazana je druga epizoda dokumentarnog serijala „Zlatne šezdesete”, posvećenog češkom reditelju Otokaru Vavri, koji je i specijalni gost Kustendorfa.

Pored njega, specijalni gosti ove godine biće ruski reditelj Nikita Mihalkov, meksički glumac Gael Garsija Bernal, kao i norveški reditelj Erik Pope. Juče je dodeljena i nagrada za buduće filmove, odnosno nagrada za životno delo iranskom reditelju Abasu Kjarostamiju, koju mu je uručio Emir Kusturica.

- Kusturicu sam upoznao pre dvadesetak godina u Kanu na crvenom tepihu i veoma se radujem što sam sada njegov gost u Drvengradu, na snežnobelom tepihu - rekao je Kjarostami, čijih će nekoliko filmova biti prikazano u delu programa pod nazivom „Retrospektiva velikana”.

Ovogodišnji filmski program Kustendorfa počeo je prikazivanjem filma „Češki mir” Filipa Remunde i Vita Klusaka, a u takmičarskom programu biće predstavljeno 20 filmova iz Italije, Libana, Slovačke, Bugarske, SAD, Turske, Hrvatske, Švedske, Švajcarske, Makedonije, Poljske i Srbije. Najboljim autorima će biti dodeljeno Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, dok je ustanovljena i nova nagrada za kameru „Vilko Filać”.

Novina na festivalu je i Kuća pisaca, otvorena povodom 50. godišnjice dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću, koja je namenjena dramskim piscima i scenaristima. Muzički program Kustendorfa ne zaostaje za filmskim, a najavljena su gostovanja „Ngoma Afrika benda” iz Tanzanije, francuskog „Manuška orkestra”, Andrea Vilijamsa iz SAD, kao i Farmera Marketa iz Norveške.

Izvor: Press Online (AG.)

“DEJAN MEDAKOVIĆ” ZA MIRKA DEMIĆA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Nagrada “Dejan Medaković” za najbolju knjigu ili memoarski spis na srpskom jeziku, biće uručena Mirku Demiću za knjigu “Trezvenjaci na pijanoj ladji”, 10. januara u Galeriji Prometej u Novom Sadu, u okviru obeležavanja dana Izdavačke kuće “Prometej”.

Nagradu “Dejan Medaković” dodeljuje Izdavačka kuća “Prometej” iz Novog Sada, a žiri koji su činili Draško Redjep, Radovan Popović i Jovan Ćirilov, dobitnika ovog priznanja su proglasili u oktobru 2010. godine.

Roman “Trezvenjaci na pijanoj ladji” (izdavač Agora, Zrenjanin 2010), kragujevačkog pisca Mirka Demića nosi podnaslov “srpskohrvatski roman”, a u obrazloženju žirija se navodi da je nagrada pripala “jedinstvenom rukopisu Mirka Demića koji je na veoma aktuelnu temu prepleta i paralela istorijskih, socijalnih i etničkih, ispisao traktat u kategoriji antimemoara”.

“Nagradjena knjiga je jedinstvena i zbog toga što je na belinama istorijskog i neistorijskog vremena, ostvarila tragičnu paradigmu naših neslaganja i bratoubilačkih sukoba”, piše u obrazloženju.

Nagradu, koja je ustanovljena kao zadužbina znamenitog memoariste Dejana Medakovića, “Prometej” dodeljuje od 2008. godine, a dosadašnji lauraeti bili su Momo Kapor za knjigu “Ispovesti” i Miodrag B. Protić za delo “Nojeva barka III”.

Izvor: B 92


NOVOGODIŠNJI KONCERT BF

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Beogradska Filharmonija i dva Darka - dirigent Butorac i violinista Piler

Beogradska filharmonija održaće 14. januara u Kolarčevoj zadužbini Novogodišnji koncert po julijanskom kalendaru pod dirigentskom upravom jednog od najperspektivnijih mladih dirigenata u SAD Darka Butorca i solistom, talentovanim mladim violinistom Darkom Pilerom.

U Ciklusu Nove godine Beogradska filharmonija je održala koncerte posvećene dolasku Nove godine: jevrejske, muslimanske, po gregorijanskom kalendaru, predstoji 14. januara koncertna proslava po julijanskom kalendaru i kineske 11. februara. Na koncertnom programu pretposlednjeg koncerta iz ovog ciklusa i prvog u 2011. godini Beogradske filharmonije je muzika iz popularnih opera naših i ruskih kompozitora koji su u svojim delima koristili folklorne elemente. Na programu je Simfonijski triptihon “Koštana” Petra Konjovića, “Grlica” iz baleta “Ohridska legenda” Stevana Hristića, “Ciganske melodije” Pabla de Sarasatea, “Balkanske igre” Blagojevića, “Marš na Drinu” Biničkog, “Ples Lakrdijaša” iz opere “Snjeguročka” Rimskog Korsakova kao i “Bumbradov let”, deo opere “Car Saltan” istog autora i “Golak” iz opere “Soročinski sajam” Modesta Musorgskog.

Butorac je rođeni Beograđanin koji se preselio u Sijetl, SAD, kada je imao deset godina. Profesionalnu karijeru započeo je pre šest godina kada je osvojio zlatnu medalju na Međunarodnom takmičcenju u Ukrajini. Ovaj uspeh doneo mu je angažmane na četiri kontinenta tokom 2006. do 2008. godine. Diplomirao je na Indijana univerzitetu gde je dirigovao na više od 30 koncerata izvedenih sa pet vodećih školskih orkestara, diplomirao je i violončelo na Univerzitetu u Torontu. Jedan je od najmlađih muzičkih direktora u Americi, Butorac je muzički direktor Mizula simfonije od 2007.godine, dirigovao je Orkestrom iz Otave, Čarlston simfonijom, Kanton simfonijom, Montana lirik operom i bio je glavni dirigent Malerovog festivala u Sijetlu. Nastupao je sa Trondhajm simfonijom u Norveškoj, Mendoza simfonijom u Argentini, Ksiamen filharmonijom u Kini, Simfonijskim orkestrom u Ukrajini kao i Đuzepe Verdi orkestrom u Parmi.

Solista na Novogodišnjem koncertu Beogradske filharmonije biće Darko Piler, 15-godišnji violinista koji je sa dve godine starijim bratom Danijelom, harmonikašem i sestrom Sandrom, violinistkinjom, pobedio u šou programu “Ja imam talenat” posvećenom otkrivanju talenata. Zahvaljujući novčanoj nagradi, porodica Piler je Darka i Danijela poslala na školovanje u Beč u kome su rođeni i živeli kao dečaci a jesenas su položili audiciju i primljeni na Bečki konzervatorijum. Muzički trio Piler iz Beograda, poznat je sugrađanima koji su godinama imali priliku da ih slušaju u Knez Mihailovoj ulici. Ljubav prema muzici razvili su u ranom detinjstvu kada su dobili prve instrumente: Danijel je imao osam, Darko šest, a Sandra sedam godina. Za nekoliko godina uličnih nastupa gotovo da nije bilo prolaznika koji nije stao da čuje talentovane Pilerove.

Izvor: RTV Pink

NIČE KAMENI GRAD ZA SLAVNOG PISCA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Obeležavanje 50 godina od Nobelove nagrade Ivi Andriću

VIŠEGRAD - Ako se Ive Andrića kulturna javnost seti samo kada su aktuelne razne godišnjice, onda se u Višegradu od Andrića ne može pobeći. Ipak, malo ko u ovom gradiću juče nije primetio da se dešava nešto čudno.

Povodom 50. godišnjice uručenja Nobelove nagrade za književnost Ivi Andriću za roman „Na Drini ćuprija”, u Višegradu su se skupili ministri iz Srbije i BiH, i zajedno s rediteljem Emirom Kusturicom pozvali na dostojno obeležavanje ovog velikog jubileja.

Kusturica je u Višegrad došao s obližnjeg Mećavnika, gde je u toku festival „Kustendorf”, a glavni razlog njegovog učešća u projektu obeležavanja jubileja jeste namera da ekranizuje roman „Na Drini ćuprija”.

- Pedeseta godišnjica Nobelove nagrade, kao i sve u vezi s Andrićem ubuduće će biti shvatano mnogo ozbiljnije - rekao je Kusturica za „Blic” nakon sastanka u opštini Višegrad, kojem su prisustvovali i ministri Nebojša Bradić iz Srbije, Sredoje Nović iz Bosne i Hercegovine (ministar civilnih poslova) i ministar kulture Republike Srpske Anton Kasipović.

- Nema malog naroda koji ima većeg pisca nego što je Ivo Andrić, i to je činjenica. Nijedan drugi mali narod, ne samo slovenski, nema pisca ravnog jednom Tomasu Manu. Za snimanje filma „Na Drini ćuprija” neophodno je mnogo novca, što znači i državu koja shvata da je kultura neophodan sastojak njenog opstanka. Ohrabruje ideja Milorada Dodika i njegovog tima da se počne rad na Kamengradu, koji će praktično biti scenografija za film. Kao što je Mećavnik zamišljen kao scenografija, a ostao je da živi kao kulturno-turistički objekat, tako će se desiti i sa Kamengradom - rekao je Kusturica, dodajući da će to biti neka vrsta „starijeg i lepšeg Višegrada”, kao prvi takt filma.

Postoji i mogućnost međunarodne koprodukcije ovog filma, ali je još rano za takve dogovore, kaže Kusturica, a među potencijalnim saradnicima ne isključuje ni saradnike iz Turske.

- Kada Andrić govori o ljubavi i mržnji, on kaže da je naš najveći problem što su nam ljubavi jako daleko, a mržnje jako blizu. Zato priča o Istanbulu kao učesniku projekta nije priča o izboru tamošnjih pametnih i bogatih ljudi, nego bi samo bilo pitanje koliko bi odavde bilo opstrukcije - kaže Kusturica.
Plan za film o ćupriji: Emir Kusturica

Na pitanje ko bi bio glavni glumac u filmu, Kusturica kratko odgovara da će to biti most. Osim toga, on otkriva i svoju ideju da interveniše u radnji filma, i to tako što bi se lik Ćorkana rodio tri puta, kako bi lakše bila ispričana priča koja se proteže na čak tri veka. On dodaje da mu nije lako bilo ni da poveže radnju „Undergrounda”, koja se proteže na tridesetak godina, a kamoli trista godina komplikovane bosanske istorije.

Pre nego što su se obratili novinarima, ministri Nović i Bradić su sa Kusturicom obišli učionicu u kojoj je učio Ivo Andrić. Ministar Sredoje Nović rekao je da su se ministar Bradić i on vrlo brzo dogovorili oko svega što će u 2011. biti ključno u vezi sa obeleževanjem Andrićevog jubileja.

- Ministarstvo civilnih poslova će koordinirati tim projektom i mogu da kažem da ćemo odvojiti zanatna finansijska sredstva za to - obećao je Nović.

Ministar Bradić je izrazio zadovoljstvo zbog činjenice da je baš u Višegradu postignut jedan tako važan dogovor.

- Osim toga, mi smo uputili bitnu poruku. Ovo je zavičaj njegove velike literature, koja je u jednom trenutku došla na najvažnije mesto na svetskoj pozornici, dodelom Nobelove nagrade. To je značajan dokument i Srbije i bivše Jugoslavije, a još nam je važnije koliko će ovo biti podsticaj za kreativce, da bismo imali još bolje čitanje i kulturu - kaže Bradić.

On je ukazao na značaj pojedinaca koji povezuju države i narode Balkana, zbog čega je i sam Andrić svojevrstan kulturni most, zbog čega je važno da se godišnjica ne završi u Višegradu nego i u drugim ex-Yu gradovima, ali i na sajmovima knjiga u Lajpcigu i Frankfurtu.

Jednu zanimljivu ideju izneo je i ministar kulture Republike Srpske Anton Kasipović.

- Namera nam je da svakom građaninu Bosne i Hercegovine koji nije pročitao roman „Na Drini ćuprija” obezbedimo po jedan primerak knjige, pa da je makar pročitaju. Mnogo toga što nam se dešavalo posednjih godina bilo bi izbegnuto da je više ljudi čitalo Andrića - rekao je Kasipović.

Scenografija uz Drinu

Prema planu Emira Kusturice, neposredno pored čuvenog mosta na Drini u Višegradu za tri godine bi trebalo da bude završena gradnja posebnog gradića - Kamengrada, koji će poslužiti kao scenografija za film. Kompleks će obuhvatati crkvu i 55 kuća, u kojima će osim bioskopa i muzeja biti smešten i deo uprave Višegrada. „Ideja nam je da podignemo Trebinje više prema kopnu i da mu dodamo orijentalne drvene aplikacije i napravimo lepši i stariji Višegrad!”, rekao je Kusturica.

Izvor: Blic Online Milan Vukelić