NAJČUVENIJE SLIKE KOJE SU UKRADENE

Nebojša Đorđević    Kultura

Karavađo - „Hristovo rođenje sa sv. Lavrentijem i sv. Franjom” (1609)

Crno tržište umetničkih dela najunosnije na planeti

BEOGRAD - Krađa gotovo neprocenjivih umetničkih dela i dalje zadaje glavobolje policajcima i agentima širom sveta. I prošle godine lopovi su bili aktivni, što samo pokazuje da originalna umetnost ostaje najunosnije i najtraženije materijalno dobro na planeti.

Iz Muzeja moderne umetnosti grada Pariza krajem maja 2010. ukradeno je pet slika ukupne vrednosti oko 100 miliona evra. Nestali su „Golub sa graškom” (1911) Pabla Pikasa, „Pastorala” (1905) Anrija Matisa, „Maslinovo drvo blizu Estaka” (1906) Žorža Braka, „Žena s lepezom” (1919) Amedea Modiljanija i „Mrtva priroda sa svećnjakom” (1922) Fernana Ležea, sve sama remek-dela svoje vrste. Reč je o drugoj najvećoj krađi umetničkih dela u istoriji. Neslavni rekord i dalje drže kradljivci koji su marta 1990. opustošili Muzej Izabele Stjuart Gardner u Bostonu.

Ukradeno je 13 slika ukupne vrednosti 300 miliona dolara, između ostalog Vermerov „Koncert”, Maneov „Kod Tortonija”, Flinkov „Pejzaž sa obeliskom” i tri Rembrantova dela, uključujući i „Buru na Galilejskom jezeru” iz 1663. godine. Na slici je opisano jedno od Hristovih čuda, kad je umirio talase na Galilejskom jezeru. Reč je o jedinom Rembrantovom morskom pejzažu. Budući da je na brodu 14 osoba, veruje se da je Rembrant naslikao sebe uz Isusa i 12 apostola. Jedini muškarac koji gleda direktno ka posmatraču je, navodno, umetnikov autoportret.

Poslednjeg dana stare godine španska policija objavila je video sa snimcima najtraženijih umetničkih slika. U bazi podataka ukradenih dela nazvanoj “Dulsineja” nalazi se preko 8.000 slika, skulptura, rezbarija, arhitektonskih i arheoloških predmeta. Nestali radovi bi na crnom tržitu mogli da dostignu „astronomsku cenu”, kažu stručnjaci.

Primera radi, ulje na platnu Pola Sezana, „Over na Oazu” (1879-82) procenjeno je na 4,8 miliona evra. Slika je ukradena 31. decembra 1999. iz Ešmolovog muzeja pri Oksfordskom univerzitetu. „Reč je o važnom primeru prelaska iz rane u zrelu fazu umetnikovog stvaralaštva”, kaže dr Kristofer Braun, direktor muzeja. „Na njemu je gradić u kojem je Sezan živeo i radio u kratkom periodu”.

Karavađovo „Hristovo rođenje sa sv. Lavrentijem i sv. Franjom” (1609) istrgnuto je iz rama u oratorijumu Sv. Lavrentija u Palermu 16. oktobra 1969. Slika ima skoro četiri kvadratnia metra (268×197 cm) i visila je iznad oltara. Iako zvanično niko nije okrivljen za krađu, na jednom suđenju 1996. bivši mafijaš je priznao da je ukrao delo, ali drugi izvori navode da su kradljivci bili amateri koji su sliku prodali drugim bosovima. Uprkos brojnim nagađanjima do čijih je sve ruku „Rođenje” dospelo, ono još nije pronađeno i zvanično je najčuvenija ukradena slika na svetu prema listi FBI. Američki istražitelji procenili su je na 20 miliona dolara, ali ta vrednost je besmislena s obzirom na to da je, zbog popularnosti, delo nemoguće prodati.

Stručnjaci pokušavaju da uđu u trag i delima Van Goga - „Žutilice i makovi” (1886) ukradenim iz egipatske Gize, kao i „Pogled na more u Ševeningenu” (1882) i „Verska zajednica napušta reformisanu crkvu u Nunenu” (1884) nestale decembra 2002. iz umetnikovog muzeja u Amsterdamu. Iako su dvojica lopova uhvaćena i osuđena za krađu, pomenute slike još nisu pronađene. Pejzaž iz Ševeningena naročito je značajan jer je Vinsent slikao na licu mesta uzburkano more, olujno nebo i čamac koji se bori s vetrom. I sam se borio sa jakim vetrom i peskom koji se lepio za mokre boje, a nekoliko zrnaca bilo je vidljivo i na platnu.

U oružanoj pljački februara 2008. iz kolekcije E. G. Birlea u Cirihu ukradene su četiri slike. Dve su vraćene, dve još nisu: „Grof Lepik sa kćerkama” (1871) Edgara Degaa i „Mladić u crvenoj jakni” (1894/5) Pola Sezana.

Španski policajci tragaju i za slikama „Dama sa šeširom” Tuluz-Lotreka, ukradenom iz jedne galerije u Italiji i „Nepoznatom ženom” i „Rukom” Španca Dijega Velaskeza (1599-1660) koje su nestale 1989. iz Kraljevske palate u Madridu.

Veliki podstrek za lovce na ukradene slike bilo je nedavno uspešno rešavanje slučaja nazvanog „najvećom pljačkom savremene umetnosti u Španiji”, kada je 28. novembra iz transportnog kamiona ukradeno preko 30 dela ukupne vrednosti oko pet miliona evra. Među njima su bili crtež Pabla Pikasa i desetine radova baskijskog vajara Eduarda Čilide. Pronađeni su u magacinu u madridskom predgrađu Hetafeu

Najčuvenije krađe umetničkog blaga u Srbiji

Srećna okolnost je što je pre oktobarskih događanja 2000. godine i „revolucionarnog” paljenja i pljačkanja Narodne skupštine napravljen popis slika, te su mnoga dela vraćena već u prvih mesec dana dok je važilo pravilo da se „pošteni lopovi” ne identifikuju.

Ipak, sve slike nisu vraćene, a javnost zapravo nikad nije ni saznala šta se u parlamentu nalazilo. Na sajtu MUP-a i danas stoji da nedostaje još 55 slika.

Među delima kojima se naočigled hiljada ljudi zameo trag ima ih sa potpisom Petra Lubarde, Milana Konjovića, Petra Dobrovića, Mila Milunovića, Milana Kečića, Zlatka Price, Boška Karanovića, Zore Petrović, Nikole Graovca, Branka Šotre, Milića od Mačve…

Drugi ginisovski slučaj krađe slika u Srbiji dogodio se pola godine kasnije, kada je iz zgrade Apatinske pivare u noći između 19. i 20. maja odneto deset umetničkih dela velikih srpskih slikara, među kojima su ulja Milana Konjovića, Stojana Aralice, Petra Lubarde, Miće Popovića, Nikole Graovca i Save Stojkova. Šest „apatinskih” slika je pronađeno, ali četiri još nisu.

Treći slučaj krađe, ali svetskih razmera, dogodio se u Muzeju grada Novog Sada, januara 2006. godine, kada su umetničke slike „Portret oca”, pripisana Rembrantu, „Seneka”, pripisana Rubensu, „Pejzaž sa pecarošem” Pjera Frančeska Mole i „Glava Hrista”, delo nepoznatog holandskog ili nemačkog autora iz 16. veka, odnete netragom. Potraga za njima još traje.

Izvor: Blic Online Miona Kovačević

“2012″ NAJGORI SF FILM IKAD

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Američka agencija Nasa je za najgori naučno-fantastični film u istoriji proglasila “2012.”, u kom se predviđa skora svjetska kataklizma.

Naučnici Nase kažu da nije moguće da čestice neutrino, koje su eksplozije na Suncu navodno donijele na Zemlju, izazovu zemljotrese, cunamije i cepanje kontinenata, kao što se u filmu dešava.

Tvorci ovog filma verovatno su želeli da iskoriste strahovanja ljudi u vezi sa navodnim proročanstvom Maja o kraju sveta 2012. godine. Među najgorim naučnofantastičnim filmovima, prema mišljenju Nase, nalaze se i “Armagedon” snimljen 1998. godine, “Vulkan” (1997) i “Šesti dan” (2000), prenosi “Sandej tajms”.

Za razliku od ovih filmova, pohvalne ocene za realizam dobili su kultni “Blejd raner” Ridlija Skota, koji prikazuje Los Anđeles 2018. godine, zatim “Gataka” u kom genetski inferioran muškarac preuzima identitet genetski superiornog kako bi dobio pravo da putuje u svemir…

Pohvaljeni su i “Kontakt” u kome Džodi Foster traži vanzemaljski život uz pomoć radarskog teleskopa i “Park iz doba Jure”, gdje je misterija DNK jednostavno objašnjena.

Izvor: Blic Online

PEKINŠKA PATKA “OBRADILA” ALMODOVARA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Kultna pank grupa “Pekinška patka” posle skoro 30 godina snimila je povratnički singl “Un Ano De Amor”, koji će izdavač “Long Play” uskoro ponuditi najvernijim fanovima kao fizičko izdanje (CD), a od danas pesmu možete besplatno skinuti sa sajta longplay.rs.

“Un Ano De Amor” je obrada čuvene pesme iz kultnog filma Pedra Almodovara “Visoke potpetice”. Basista Mare Vukmanović je snimatelj i producent singla, autor upečatljivog omota, kao i spota.

“Iako je novi singl trebalo da stavi tačku na ono što je zadnji (”Bila je tako lijepa” 1981) započeo, svesno sam ga producirao kao neki sajber-surf - umesto još jednog ‘fuzz-guitar-blitzkriega’. Mislim da to niko nije očekivao, i to je ono što je za nas jako, jako važno. Zvuk, dizajn omota i poruka koju oni nose, a mi je na koncertima prenosimo. I, naravno, podrška pravih fanova, koji su čista pank elita. Patka je b(r)end iznenađenja i stalnih promena. Ovo je tek početak. Ime je tu da garantuje da će toga biti još (kataloški broj izdanja je - 007…)”, objašnjava Vukmanović.

Pekinška patka okupila se ponovo ovog leta kako bi proslavila 30 godina od objavljivanja kultnog singla “Bila je tako lijepa” sjajnim povratničkim koncertima u krcatoj bašti Studentskog kulturnog centra Beograda i zagrebačkom klubu “Boogaloo”, a usledile su pobedonosne svirke na festivalskim masovkama “Dani piva” u Zrenjaninu, “Taksirat” u Skoplju i pre nekoliko dana “Koncert godine” u rodnom Novom Sadu.

Izvor: B 92

KNJIGE KOJE SU ODABRALI PISCI

Nebojša Đorđević    Knjige

Tanjug je sproveo anketu među piscima da odaberu jednu knjigu koja je u poslednje vreme ostavila na njih najveći utisak i po kojoj će pamtiti prošlu godinu.

Akademik Svetlana Velmar Janković je, bez razmišljanja, odgovorila : “Dunav” Klaudija Magrisa knjigu koju sam ponovo pročitala posle dve decenije, jer mi je trebalo za moju buduću knjigu. Ona je dodala da “mnogo voli Magrisa, čak više od ‘mojih’ Francuza, jer on je izuzetan evropski pisac”.

Inače, “Dunav” objavljen 1986., se smatra za Magrisov “Magnus opus”, a doneo mu je svetsku slavu i brojne nagrade u rodnoj Italiji i mnogim evropskim zemljama. Magrisa sada objavljuje u Srbiji izdavačka kuća ” Arhipelag”.

Ljiljana Šop: “Beguni” Olge Tokarčuk

Književni kritičar, esejista, Ljiljana Šop, aktuelni član Ninovog žirija kritike za roman godine, nije želela da navede neko delo domaćeg pisca jer se to kosi sa radom u žiriju, čija će konačna odluka biti saopštena 17 januara, ali je imala odmah spreman odgovor da je za nju knjiga godine “Beguni” poljske književnice Olge Tokarčuk u izdanju “Paideie”.

Prema rečima Šopove “ovo je roman kakav se piše jednom u mnogo godina i pamti kada se mnoge usputne knjige zaborave, roman koji je napisala Poljakinja, ali koji ne poseduje nacionalne, vremenske, generacijske, tematske, žanrovske granice.

“Ponudila bih je kao ozbiljnu lektiru i vrlo dobrim savremenim piscima kada ne čitaju sebe i svoje prijatelje”, poručila je Ljiljana Šop.

Vladislav Bajac: Memoari Ingmara Bergmana

Književnik Vladislav Bajac koji se ubraja među najpoznatije savremene srpske pisce sa internacionalnom reputacijom što su potvrdile brojne nagrade i prevodi odabrao je kao “svoju” knjigu ovih dana memoarske zapise Ingmara Bergmana “Rođen u nedelju”.

Podsetivši da je “Geopoetika” objavila 2009. godine Bergmanovu knjigu “Najbolje namere” Bajac je rekao da “Rođen u nedelju” predstavlja nastavak priče o njegovim roditeljima, porodici, ali ono što ga najviše fascinira je da “nije istrošio tu temu već na originalan način, duhovit u svoj svojoj ozbiljnosti piše o sebi i svojima”. Bajac smatra da Bergman, iako prevashodno čovek filma i teatra, može da zaseni mnoge cenjene književnike i da je pisac “koji još nije pročitan kako to zaslužuje”.

“Rođeni u nedelju” će se pojaviti na srpskom početkom ove godine.

Darko Tanasković: “Građevina životopisa” Mila Gligorijevića

Najugledniji savremeni srpski orijentalista, prof. dr Darko Tanasković, član Udruženja književnika Srbije i Srpskog PEN centra, sa više od 600 bibliografskih jedinica, odabrao je kao knjigu, koju će da pamti, “Građevinu životopisa” publiciste, novinara Mila Gligorijevića u izdanju “Službenog glasnika”.

“Knjiga obuhvata niz ogleda o srpskim piscima sa kojima se družio i vodio razgovore ili u vidu intervjua (za nedeljnik ” NIn”) ili su to neobavezni dijalozi” objasnio je Tanasković i dodao da je Gligorijević pokazao u punom sjaju sposobnost da otkrije pisce na pravi način i ljude u njima stavljajući ih u određeno okruženje i vreme.

Sanja Domazet: “Nova zemlja” Đampe Lahiri

“Kada sumiram sve pročitane knjige u godini koja je prošla ne mogu, a da na prvo mesto ne stavim Đampu Lahiri i njenu zbirku priča “Nova zemlja”, koju je objavila izdavačka kuća ‘Beobook’”, glasio je odgovor romansijerke, dramskog pisac i esejiste dr. Sanje Domazet na Tanjugovu anketu.

“Lahirijeva je američka spisateljica indijskog porekla i iskustva brojnih indijskih emigranata tema su njenih priča, ali kao i kod svih velikih pisaca one imaju univerzalnu vrednost”, istakla je Domazet i ocenila da autorka “uspeva da prikaže čitavu šekspirovsku tragikomediju i jad svakog ljudskog života”.

Njena proza je snažna, rečenice ubojite, ali tok pripovedanja uvek strogo kontrolisan. “Nova zemlja” knjiga je sačinjena od nekoliko dužih pripovesti, poslednja je gotovo kratak roman, o ljubavi koja se završava nesrećno. Odjednom, Lahiri govori u prvom licu i ispisuje sledeće rečenice, kojima završava ovu knjigu: “Bila sam trudna. Dete nije bilo tvoje. Pazili smo. Otišao si i za sobom nisi ostavio ništa”.

Pred nama je proza o vrhunskoj praznini koja je istovremeno i zenovski vrhunska punoća ljudskih života. Inače, Đampa Lahiri rodila se Londonu, šezdesetih godina dvadesetog veka, a odrasla je na Rod Ajlendu. Iako Amerikanka, oseća se u njenom pripovedanju snažan uticaj indijske kulture.

Dobitnica je Gugenhajmove stipendije, a pre “Nove zemlje” napisala je još dve knjige. Njena debitantska zbirka priča “Tumač bolesti” dobila je Pulicerovu nagradu za književnost 2000. godine, nagradu PEN/Hemingvej i titulu Debitanta godine časopisa “Njujorker”.

Njen roman “Imenjak” proglašen je istaknutom knjigom “Njujork tajmsa”, ušao je u finale izbora za najbolju knjigu “Los Anđeles tajmsa”, a “USA tudej” i “Entertejnment vikli”, kao i niz drugih izdavača, uvrstili su ga među najbolje knjige godine. Đampa Lahiri živi u Bruklinu u Njujorku.

Vladimir Kecmanović: “Glad” Knuta Hamsuna

Nova mlada zvezda srpske literarne scene Vladimir Kecmanović izjavio je da “od knjiga koje je pročitao u poslednje vreme najviše ga se dojmila “Glad” Knuta Hamsuna.

“Hamsunova dela koja sam pre “Gladi” čitao, ostavljala su na mene vrlo različite utiske, tako da svako delo ovog pisca čitam sa posebnim osećajem neizvesnosti”, ispričao je Kecmanović i konstatovao da “Plodovi zemlje” i “Krug se zatvara” i dalje ostaju najbolje što je pročitao od Hamsuna , ali, “Glad” u ličnoj hijerarhiji sada stoji odmah ispod njih”.

“Bez razmišljanja izdvajam knjigu “Čovek u senci” Radomana Kanjevca. (Službeni glasnik, 2010. ) izjavila je pesnikinja, novinar, urednik “Književnog magazina” Marija Midžović, kojoj se najnovija zbirka poezije “Poludragi”, upravo pojavila.

Kako je precizirala Midžović, Kanjevac je ” u najboljoj tradiciji mislilaca racionalizma segmentirao svoje mikro memoare iz sadašnjasti na poglavlja: O književnosti, O vlasti, O slobodi, O vremenu, O simbolima, O novinarstvu,O ljudima , O narodu, O istini i laži, O gradovima…. otkrivajući da ne oseća gorčinu.

“Bilo da govori o kratkoj kosi feministkinja, srpskom novinarstvu ili Dostojevskom puna mera ljudskosti, misterija koju u nedostatku boljeg termina nazivamo “poetskom pravdom” obasja nas u svakoj Kanjevčevoj majstorskoj crtici iako on govori o vremenu, čija težina izmiče svakom poređenju”, zaključila je Midžović.

Žarko Trebješanin: “Odabrana dela” Nikole Rota

Profesor psihologije beogradskog Univerziteta Žarko Trebješanin smatra da je “jako značajno da su se na 100 godišnjicu rođenja akademika Nikole Rota pojavila njegova “Odabrana dela” u izdanju Zavoda za udžbenike u pet knjiga.

“To mislim da je zaista lepo i da smo se odužili jednom od najvećih i najpoznatiji psihologa, koji je našu kulturu zadužio brojnim vrednim knjigama i udžbenicima iz kojih su učile brojne generacije”, kazao je Trebješanin.

Izvor: RTV/Tanjug

“KORIOLAN” NA FESTU?”

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Beogradska premijera debitantskog režijskog ostvarenja Ralfa Fajnsa “Koriolan” najverovatnije će biti održana u februaru, tokom trajanja Festa, od 25. februara do 6. marta.

Domaći distributer filma vrlo brzo posle svetske premijere u Berlinu planira prikazivanje u Srbiji, objavio je Blic.

Fajnsov “Koriolan” je adaptacija istoimene drame Vilijama Šekspira, a na Berlinskom festivalu će, kao britansko-srpska koprodukcija, biti prikazan van konkurencije.

Pored Fajnsa, glavne uloge u filmu imaju Džerard Batler, Vanesa Redgrejv, Brajan Koks i Džems Nesbit.

Izvor: Studio B FoNet