TATJANA DAN RAKIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Tatjana Dan Rakić, rođena je 18.12. 1962. godine u Požegi. Piše prozu i poeziju za odrasle i priče za decu. Objavljivana i nagrađivana u časopisima “Međaj” Užice, “Koraci”, “Zarez” Zagreb, “Naš trag” Velika Plana… U koautorstvu učestvovala u uzradi više monografija. Član je Književnog društva “Sveti Sava” iz Beograda, Udruženja književnika “Karađorđević” i mnugih. Radi poetske i likovne radionice sa decom mlađeg osnovnoškolskog uzrasta i izrađuje PPT prezentacije za Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, Beograd.

KALIGRAF I SINKOPA

Zahtevan je govor saksofona,

sladak i divlji,

dok vibrantne klapne

ne jenjavaju burom i otvorenim

putem ushicenju.

 

Ako bi lakomisleno zaplovio

ka ostrvu blazenih, vezujuci

pertlu u camcu bez vesla,

obistinio bi se segment iz

stripa, nostalgicno, prisno

kao uz cajanku, porastao bi

uzdah dzez trube uz sinkopu

noseci u sebi cudjenje i

izdanak dremeza.

 

Dakako, kaligraf bi raskrilio

vec otvoren prozor,

dok bi obistinjen iza,

ostao postament,

u sopstvenoj rasutosti.

 

BONACA, AUT,AUT

Sasvim prirodno, ako bi konopcem

isekao vodu, na daskama ostavio

leptiricu da igra, časak, dva…

Gle zbunjene jedinke,

kako zagonetno projektuje svilu,

klizi, jedri izmedju misli,

natapajuće kao na kiši.

 

Naslućuješ li prijatnost istinitiju

od iskrenosti, prijatnost podrhtavanja

bez uvrede, ili, ili…

Znaš li da si žedan?

Kako bi bilo rasaniti se?

Za piće anis sa mlekom. Realno

I suprotno. Rasvetli, lizni,

Dok svest ne rasudi dualizam scene

 

ČITAJUĆI NEDOVRŠENI LIBRETO

Crnokrila Noć, u požudi

sa vetrom snese srebrno jaje…

Iz sanje se izleže Erot,

pokrenu svet

iz mirovanja.

Dok bi Zlatokrili sa sve četiri

glave, bljeskom poznao

rastinje gloga,

proročica Rea bi sela

ispred pećine,

silinom udarala

o bronzani doboš.

Pčele bi prestale

da se roje

na pogrešnom

mestu.

Fan,

nebeska pčela koja zuji

prepozna slast natkriljene

kupole,

košnice,

obelodani ljupko divlje voće,

kao srodne duše,

šljive sa crvom, iz kojih

kaplje med.

Glasnik lišen potpunog

prizora,

dostojanstveno

skupi reči.

Ćutanjem spreči

preteranost,

jer bejasmo nekad slatki

žir i smrt nam ne bi

teža od sna.

 

PRODUCENTI IZABRALI “KRALJEV GOVOR”

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Film “Kraljev govor” proglašen je za najbolje ostvarenje na 22. ceremoniji dodele nagrada američkog Udruženja producenata održanoj u subotu uveče u Los Anđelesu.

Kolin Firt (Colin Firth) je za ulogu britanskog kralja Džordža VI (George) koji pokušava da se izleči od mucanja, pre nedelju dana dobio Zlatni globus, ali je sam film ostao prikraćen za neke od najznačajnijih nagrada koje su otišle “Društvenoj mreži”, navodi Holivud riporter (Hollywood Reporter)

Poznavaoci prilika u Holivudu smatraju da je nagrada udruženja producenata “Kraljevom govoru”, uvećala šanse tog ostvarenja da dobije nominaciju za Oskara.

U poslednjih deset godine laureati nagrade tog udruženja u 60 odsto slučajeva su dobili i Oskare za najbolji film.

Producenti su za najbolji animirani film proglasili “Priču o igračkama 3″ dok je TV serija “Ljudi sa Menhetna” treću godinu za redom osvojila trofej u kategoriji drame, a serija “Modern Family” je pobedila u kategoriji najbolja komedija.

Seriji “Pacifik”, medju čijim producentima su Tom Henks (Hanks) i Stiven Spilberg (Steven Spielberg), pripala je nagrada za dugačku televizijsku formu.

Nominacije za Oskare, koje dodeljuje Američka filmska akademija, biće saopštene 25. januara, a pozlaćene statuete biće dodeljene 27. februara u Kodak teatru u Holivudu.

Izvor: B92

UMRO PESNIK NOVICA TADIĆ

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

BEOGRAD - U Beogradu je danas posle kraće bolesti, u 62. godini, umro pesnik Novica Tadić, saopštila je porodica.

Novica Tadić je rođen 1949. godine u selu Smriječnu kod Plužina u Crnoj Gori. Gimnaziju je završio u Nikšiću, a potom upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je apsolvirao na grupi za filozofiju.

Objavio je više knjiga poezije: Prisustva (1974), Smrt u stolici (1975), Ždrelo (1981), Ognjena kokoš (1982), Pogani jezik (1984), Ruglo (1987), Pesme (1988, 1989), O bratu, sestri i oblaku (1989), Ulica (1990), Noćna svita (1990), Kobac (1990), Kraj godine (1993), Napast (1994), Potukač (1994), Ulica i potukač (1999), Nepotrebni saputnici (1999), Okrilje (2001), Tamne stvari (2003), Neznan (2006), Lutajući oganj (2007).

Za svoju poeziju dobio je brojne nagrade: “Ljubiša Jocić”, “Milan Rakić”, “Stanislav Vinaver”, Zmajevu nagradu Matice srpske, Disovu nagradu, zatim nagrade “Branko Ćopić” i “Đura Jakšić”.

Za zbirku pesama “Neznan”, koja je proglašena za najbolju knjigu u 2006. godini, dobio je prestižnu književnu nagradu “Meša Selimović”. Pesme su mu prevođene na engleski i francuski, a zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svetske poezije.

Bio je urednik “Književne reči” (10 godina), “Vidika”, glavni i odgovorni urednik u Izdavačkom preduzeću “Rad”, kao i glavni urednik “Književne kritike”.

Datum i vreme sahrane Novice Tadiće biće naknadno saopšteni.

Izvor: Blic Online /Tanjug S. M

IZBOR IZ POEZIJE NOVICE TADIĆA

URBANA KIŠA

Daleko odavde, u drugom delu grada,
kiša pada iz zemlje i kamene ptice
uzleću. Mene, u bedi ležećeg,
sto ljutih muka satire. Grčevi moji
strele bi preko krovova odapinjali,
prema oblacima, snovima vodenim.
Ali, sve dok ne odem na večni počin,
nikome ništa neću uzvratiti, reći,
jer sveti mi se strašno sve što
kažem. Reči me tuku. Pomisli bičuju.
Malene snage, zguren, u kap se savijam.

BORBA

U nekakvoj borbi za prvenstvo,
on izgubi nos i uši,
pola obraza i golo teme.

Dobi tri kape, staru košulju,
Džezvu i pokvaren mlin za kafu.

Zagna se opet, juriša,
izgubi levo oko i desno stopalo,
kažiprst i vrh jezika.

Dobi stare čizme, šuplju čuturu,
prelomljen ašov i šaku zemlje.

Eno ga tamo sedi i konta
šta će još dobiti, kad nastavi borbu.

MALO SU MI DOSAĐIVALI

Malo su mi dosađivali,
ali sad znam ko su.
Oni su pristalice kostur-kolovođe.
Oni jedu sa trulih trpeza;
oni piju iz gubavih čaša.
Blago tebi koji si daleko, za bregovima.
Ne slušaš skotova pisku i stenjanje.
Blago tvojoj duši, koja leti, koja peva.

 

MAKEDONSKI ROMAN U IZDANJU “PINGVINA”

Aleksandra Radovanović    Knjige, Vesti

Roman „Sestra Sigmunda Frojda” Makedonca Goceta Smilevskog uskoro će biti preveden na engleski jezik i objavljen pod etiketom čuvene izdavačke kuće „Pingvin”.

Smilevski je 2010. dobio nagradu za knjizevnost Evropske unije za taj roman, koji je već prodat u više zemalja, među kojima su Francuska, Brazil i Italija. Prethodni roman Smilevskog „Razgovor sa Spinozom” objavljen je na engleskom jeziku 2006. godine u okviru izdavačke kuće „Northwestern University Press”.

„Sestra Sigmunda Frojda” uskoro će doživeti i svoju srpsku verziju. Izdavačka kuća „Arhipelag” potpisala je ugovor za objavljivanje tog dela. Ovaj izdavač već je objavio roman „Razgovor sa Spinozom” u okviru edicije „100 slovenskih romana”.

Goce Smilevski rođen je u Skoplju 1975. godine. Autor je tri romana, a bavi se i prevođenjem sa srpskog i češkog jezika. Dobio je nekoliko internacionalnih priznanja i jedan je od najprevođenijih evropskih autora mlađe generacije.

Izdavačka kuća „Pingvin” (Penguin Books) osnovana je 1935. godine i jedna je od najvećih izdavača knjiga na engleskom jeziku u svetu.

Izvor: B92

NINOVA NAGRADA GORDANI ĆIRJANIĆ

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Najbolji roman u 2010. “Ono što oduvek želiš”

BEOGRAD - Ninova nagrada kritike za najbolji roman objavljen u 2010. godini dodeljena je Gordani Ćirjanić za knjigu “Ono što oduvek želiš”, saopštio je predsednik žirija Vasa Pavković.

Roman “Ono što uvek želiš”, u izdanju “Narodne knjige” iz Beograda priča je o nesuđenom piscu Slobodanu, sakupljaču knjiga, televizijskom zavisniku, producentu rijaliti programa.

U najužem izboru za Ninovu nagradu bili su i romani: “Gospođa Olga” Radovana Belog Markovića, “Mi različiti” Veselina Markovića, “Vrlo malo svetlosti” Vladana Matijevića, “Ispod tavanice koja se ljuspa” Gorana Petrovića i “Kamen blizanac” Zorana Petrovića.

Nagrada će biti uručena 26. januara.

“I šta god govorili pisci, svaki, ipak, priželjkuje, ukoliko piše romane, da pređe i taj stepenik”, rekla je književnica novinarima po proglašenju pobednika.

Spisateljica, romansijer, putopisac, esejista, prevodilac, koja se za proteklih 10 godina tri puta obrela među kandidatima za NIN-ovu nagradu za roman godine, nije krila uzbuđenje, zbunjenost i priznala je da je iskreno iznenađena.

“Uspela sam, tokom poslednjih petnaest dana toliko da disciplinujem sebe, da sam prestala da se nadam da ću dobiti nagradu, budući da je ovo treći put da sam u završnici”, rekla je ona.

“Ovo kažem zato što uopšte nisam razmišljala o mogućnosti da se ovo dogodi i nisam pripremila neke reči za ovu priliku i zato, kad sam ušla svi ste videli da sam bila prilično zbunjena”, iskreno se poverila laureatkinja.

“Nikad nisam patila od poroka optimizma”, kazala je Ćirjanić i ogradila se da je barem “postojalo što bi se zvalo svetlo na dnu” čega u ovom romanu nema.

“Možda je to razlog što sam na roman ‘Ono što oduvek želiš’ i sama gledala drugačije nego na prethodne i zato ga ni jednom nisam pročitala, pošto je objavljen”, rekla je Ćirjanić i zaključila da “on, očigledno, ima neku svoju, u mom intimnom svetu, specijalnu sudbinu”.

Izvor: Glas javnosti