FRANC-VELZER MEST DIRIGENT NOVOGODIŠNJEG KONCERTA U BEČU

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

Dirigent Franc Velzer-Mest predvodiće Bečku filharmoniju na tradicionalnom Novogodišnjem koncertu klasične muzike 1. januara

Koncert, 71. po redu, tradicionalno počinje u 11.15 po srednjoevropskom vremenu i biće direktno prenošen u više od 70 zemalja.

Velzer-Mestu to će biti prvi put da diriguje na Novogodišnjem koncertu posvećenom bečkim valcerima i delima kompozitora porodice Štraus.

Koncert će ovoga puta imati i nekoliko novina - najvažnija je da će biti izveden “Mefistov valcer” Franca Lista. Velzer-Mest (50), je i novi muzički direktor Bečke opere. Ulaznice za koncert su, po običaju, rasprodate godinu dana unapred.

Izvor: Blic Online /Beta-AFP)

MARINA ABRAMOVIĆ MEĐU NAJKONTROVERZNJIM UMETNICIMA SVETA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Još jedno priznanje

Photo: Stock

Kroz svoj program „ICON” namenjen kulturi, CNN već neko vreme pravi liste značajnih umetnika prošlog veka, a 22. decembra objavljena je lista pet najkontroverznijih, na kojoj je Marina Abramović zauzela četvrto mesto

Prvo mesto pripalo je španskom umetniku Santijagu Sieri, koji je instalacijom “245 kubnih metara” izazvao mnoge kritike. Instalacija zapravo predstavlja sinagogu u Pulhajmu pretvorena u gasnu komoru. Na drugom mestu se našao kineski umetnik Ai Veivei koji je u jednom od poslednjih poduhvata objavio imena dece stradale u Sečuanu. Zbog toga je došao u sukob s policijom.

Američki umetnik Džef Kuns, najširoj publici poznat po fotografijama seksualnog odnosa sa porno zvezdom Ćićolinom, našao se na trećem mestu.

Marina Abramović je na četvrtom mestu, a peto je pripalo Ričardu Prinsu najpoznatijem po seriji fotografija “Spiritualana Amerika”, na kojim se nalazi tadašnja naga desetogodišnja glumica Bruk Šilds.
The Artist is Present: Marina Abramović i MoMa-i
Photo: zimbio.com

Marina Abramović je rođena u Beogradu 1947. Jedina je umetnica s područja bivše Jugoslavije koja je bila uvrštena u anketu magazina Time u kojoj su bili predloženi najbolji umetnici 20. veka. Dobitnica je niza nagrada, poput nagrada Udruženja američkih kritičara 2004. godine, nagrade grada Njujorka za igru i performans 2003, a dela su joj uključena u mnoge svetske javne kolekcije. Bila je profesor na visokim školama u Berlinu, Hamburgu, Braunšvajgu, gostujući profesor na Akademiji u Parizu.

Tokom svoje višedecenijske karijere svojim često rizičnim preformansima, Marina Abramović je izazivala brojne polemike i samim tim postala jedna od najznačajnijih svetskih umetnica. Na Bijenalu u Veneciji je učestvovala pet puta, a 1997.godine je dobila i glavnu nagradu “Zlatnog lava”.

Ove godine priređena joj je retrospektivna izložba u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku koja je zabeležan kao najposećenija u istoriji MoMa-e. Obuhvatila je najbolje radove umetnice u poslednje tri decenije i to u svim medijima u kojima se izražavala, od fotografija i performansa do video radova. Izbor od 50 radova napravio je autor izložbe, viši kustos MoMa-e Klaus Bizenbauh. Najpoznatiji performansi Marine Abramović izvodili su se tokom trajanja izložbe, puna dva meseca, a to će raditi drugi umetnici.

Među poznatije performanse ubrajaju se „Balkanski barok” izveden na Venecijanskom bijenalu 1997. za koji je dobila Zlatnog lava, „Kuća s pogledom na okean”, izvedena u galeriji Sean Kelly u Njujorku i „Sedam lakih komada” izvedenih u Guggenheimu u Njujorku.

U okviru velikog Mančesterskog međunarodnog festivala zakazana je premijera predstave “Život i smrt Marine Abramović” u režiji Roberta Vilsona. U ovoj biografskoj predstavi Marina tumači lik svoje majke.

Dok svet slavi povratak performansa u 2010. godini, ex Yu kulturni prostor će je pamtiti po odlasku najvećeg performera kojeg je imao, smrti Toma Gotovca, koji je umro u 74.godini u potpunoj bedi.

Izvor: e-Novine

ZLATKO MARTINKO - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Vesti

Zlatko Martinko, rođen je 20. maja 1946 u Končanici kod Daruvara. Živi u Medulinu.

Već u Gimnaziji je pisao pesme koje su bile objavljivane u školskim novinama, a pisao je i pripovetke i sve to je objavljivaoi u sarajevskim «Vidicima»… Od 1971. godine živeo je  Francuskoj,
nastavio sa pisanjem i počeo se interesovati za francusku književnost i jezik. Pisao je na francuskom jeziku i povremeno se prijavljivao na takmičenja iz oblasti poezije i pripovetke, gde je gotovo uvek  bio u užem izboru i objavljen u književnim časopisima koji su te konkurse  organizovali.
Najmanje dvadeset pet puta je bio objavljen u časopisima. Radilo se o pripovetkama (novelama) ili o poeziji, ponajviše na jugozapadu Francuske, gdje je živeo do 2008. godine, ali i na sjeveru Francuske, kao i u pariškoj regiji.

2010. godine sam uvršten je u «Antologiju 21. stoljeća hrvatskog urbanog pjesništva», koja je štampana u Osijeku, prema izboru Milenka Ćorića - Mike. ISBN 978-953-99113-6-2

Član je Hrvatskog Književnog Društva u Rijeci…

Ima u pripremi dve zbirke pesama, jednu zbirku pripovedaka i jedan roman. Piše još haiku i kratke priče…

MRAV NA PUTU

Mrav na putu
Trči da ga ne pogazim pun straha
Ili je pao s travke ili sa cvijeta
U mojoj ruci
Možda sa cvijeta na travku pa na put
Da ga pogazim

A ja mrava zgazio nisam ljudi
U životu

Život je prepun maramica i suza
To stvara pometnju u duši
Stisnutu šaku oko zgužvanog papira
Na kojem je tvoje ime
Zapisano

Mrav i ti i ja smo jedno drugom
Stranci
Svatko na svom putu
U smrt

 

VELIKA STABLA

Velika stabla

Njih veliko nebo

Istegne.


Pred morem

Raširim ruke

Vodi se divim

I kad bi moje bilo

Gdje živim

Kad bi prije zore

S galebom sivim

Zvijezda pala

U tvoje krilo

Bilo bi dosta

Bilo bi suviše

Za jedan

Život.

 

Velika stabla

Njih veliko nebo

Istegne


Duša se svega takne

Pruža nevine prste

Pogled omakne

Pučinom

Od one sam vrste

Ljudi

Koje ljubav budi

Prekasno.


Velika stabla

Njih veliko nebo

Istegne


MJESEC I PTICE

Pale zvijezde i mrijeste se u potoku,

Smiješe se licem lopoča i kosom šaša,

Pretjeruju…


Kao da vole moju budućnost više od mene.

U krušci pješčanog sata zrnca zbrajaju zadugo,

Brinu o svemirskoj ravnoteži ma kakva bila

Ma koliko duboka.


Gledam ih nijemo ali možda imam koji odgovor.


Ptice imaju prelazni oblik između kugle i piramide

Nije stožac niti ništa slično, nije iz Majine čitanke,

Ni Ninža ni Shrek ni Harry Poter ni Barbie ;

Opet nešto između mada opet sasvim pouzdano.


S ribama je lako, one su ono što ptice nisu.


Jedino ptice ne umiru - nisam im vidio grob,

Psi, mačke, čak i slonovi, imaju svoje groblje,

Valjda se tamo upute, a ribu druge ribe izjedu

Od glave do repa.


Zašto ptice nemaju nigdje svoj grob ?


NAKON RASTANKA

Tvoja kosa raspuštena

Na fotografiji iz Pariza,

Prolaznici su samo prolaznici.


Na svojim slikama smiješim se rijetko,

Ti na tvojima udvostručuješ smijeh.


Razmišljam o našoj kući,

Bijela tehnika miruje, struja isključena,

Prozori zatvoreni, zaključano na dupli krug.

Mrvice kruha na stolu,

Nepopijen čaj.

(Bez šećera, molim!)


Miriše na svijeće i zagrljaj.


Na krevetu vuneno ćebe,

Cvijeće u sudoperu već osušeno,

Tvoje gaćice u košu za veš.


Ljubav nije sigurna valuta.


Sat mi je pokvaren kao obično,

Opet sam kasnio na vlak.

Nitko o meni ne brine

Skoro pa vječnost ;

Topli doručak prije posla,

Napunjena lula duhana za put,

Tvoji podočnjaci mjesečnih pranja

Ni djeca još u snu.


Nisi trebala otići tako daleko ;

Zagreb je dovoljno velik da me ostaviš.


POEZIJU ĆE SVI ČITATI

Nebojša Đorđević    Kultura, Poezija, Vesti

Manifest za poneti

Photo: 4.bp.blogspot.com

Na novogodišnjem Pesničenju, održanom 25. decembra u bioskopu Rex, pročitan je pesnički manifest koji objašnjava zašto su publici podeljene nalepnice sa odštampanim pesmama i šta sa njima treba da rade

U četvrtak, 23. decembra 2010. godine, izdata je i 40-milionita zbirka poezije i s tim smo završili. Poeziji ne treba više ISBN brojeva i mesta u arhivi Narodne biblioteke, ne trebaju joj ni profesori da je prežvakavaju ni pesnici da trube o njoj. Poeziji treba neko da je čita. A ljudi? Ljudi čekaju, sami ili u redovima, na stanicama, u bankama i sudovima, na rubu svojih živaca, u soliterima i bolnicama. Čekaju autobus, zeleno na semaforu i da ovo dvoje više izađu iz wc-a, čekaju prijatelje koji uvek kasne i one koji kasne baš sada, čekaju da im se desi nešto lepo, čekaju ručak, čekaju petak, čekaju jer ne znaju šta bi drugo radili. I dok ljudi čekaju, poezija napada.

Sa bandera i zidova, u vozovima i na ulicama, kurvinski podmetnuta u jelovniku restorana ili na dugačkom semaforu, zalepljena u wc-u suda ili gurnuta u ruke prolaznika kao flajer za školu stranih jezika, ostavljena na stolici čekaonice ili ispisana sprejom na zidu opštine. Poezija dolazi iako je niko ne čeka, odnosno baš zato, udara u trenucima nepažnje, u onih par minuta dana koji nisu isplanirani jer nikad ne znaš da li će lift doći odmah ili za dva minuta, hvata te nespremnog, sa spuštenim pantalonama u wc-u noćnog kluba, na pola zalogaja zagorele pice dok čekaš prvi jutarnji, dok lutaš gradom više ništa ne očekujući. I baš zato dobijaš. Nekome će to biti prva pesma koju je pročitao posle osnovne škole, nekome možda poslednje što će pročitati u životu, nekog će, suludim asocijativnim tokom, nagnati da konačno promeni posao, neko će kupiti luk umesto šargarepe po koju je pošao, a većinu neće ni dotaći. I to je ok, nije radilo ni dok je čamilo u knjizi, ne radi ni na banderi, pa šta.

Poezija izlazi iz prašnjavih podruma brižnih vlasnika antikvarnica i zaboravljenih svezaka gradskih depresivaca na milost i nemilost uličnim lektorima, kritičarima i drugim barabama s markerom u džepu. Više ljudi će pročitati tvoju pesmu u Kotežu, na pretposlednjoj stanici četrdesettrojke, nego u antologiji najboljih mladih pesnika. Izdati zbirku poezije danas je izdaja poezije. Nemoj imati iluziju da ćeš kroz svoju poeziju postići besmrtnost. Nije tvoj dželat vreme nego radnik gradske čistoće. Ali možeš zajebati vreme, sabotirajući agoniju čekanja, budeći u prolazniku potajnu nadu da autobus koji pristiže na stanicu nije onaj koji on čeka jer mu je ostalo još par redova pesme, a sigurno će se naći i onaj koji će dozvoliti sebi da živi, propustivši zeleno na semaforu kako bi još jednom pročitao dobar stih.

Neko će ganut tvojim rečima i sam, po prvi put, napisati pesmu, drugi će to isto uraditi jer mu je očigledno da može bolje. Ostavi svoje misli na papirićima po javnim mestima, ne nužno jer one to zavređuje već što da ne. Tvoje su misli iskrenije i znače više od svih našminkanih manekenki sa raznih bilborda i svetlećih reklama koje ti se smeju dok poručuju “kupi!” - kafu, izbeljivač, svoje ropstvo u večnoj tranziciji. Izbaci iz sebe sve što ti je na umu. Ne menjaj svet, ne bavi se politikom, izjavi ljubav, lamentiraj nad detinjstvom, pohvali život, ulepšaj lift, ulepšaj dan. Budi što nikad nisi. Budi gde nikad nisi. Oslobodi poeziju sopstvene potrebe da se dopadneš: Ne potpisuj pesme. Ne okreći se da vidiš da li neko čita i kako reaguje. Prepusti svoje reči nekom drugom životu i samo naslućuj kakav je on. Sve će pisati na stanici.

Izvor: e-Novine Milan Aleksić i Marko Aksentijević

NOVI ALBUM ROXETTE POSLE DECENIJE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Posle tačno 10 godina, švedski duo Roxette, objaviće svoj novi studijski album sredinom februara.

Album će najaviti singl “She’s Got Nothing On (But The Radio)” koji izlazi početkom januara.

Deluxe edicija albuma sadrži bonus CD na kome će se naći 12 pesama izvedenih uživo tokom ovogodišnje turneje po Evropi.

Album izlazi za „EMI Records”.

Marie Fredriksson i Peru Gessleu je ovo sedmo studijsko izdanje koje će naslediti “Room Service” iz 2001. godine.

Roxette će promovisati album na velikoj svetskoj turneji koja će, prema poslednjim informacijama, krenuti iz Rusije 1. marta, a završiće se u Belgiji. Najbliži grad Srbiji, u kome će duo održati koncert, je Budimpešta. Taj nastup planiran je za sredinu 2011. godine.