DIGITALNI ZEMLJOTRES U KNJIŽARAMA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Pokušaj spajanja dva najveća lanca knjižara u SAD, „Barns i Nobla” i „Bordersa”, u nastojanjima da se odoli „digitalnom udaru”.

Kupovina knjige nije ovde razlog da se uđe u knjižaru - i najčešće i nije. Unutra može da se popije kafa, da se uz besplatni „vaj-faj” ako je pri ruci laptop (mada je za to sada dovoljan i „pametni” telefon) proveri elektronska pošta ili nešto pogleda na vebu. Može da se kupi igračka za dete, čokoladica, muzički CD, film na DVD ili „blu rej” disku, neki od nekoliko stotina magazina.

Knjige mogu da se prelistavaju do mile volje, da se, uz kafu li čaj u „Starbak” kafeu (obično na spratu) ili sedeći na podu čitaju. Niko od prodavaca na tome neće zameriti. Mogu, naravno, i da se kupe. Dobro je međutim pre toga dobiti besplatnu člansku kartu (sa magnetnom trakom, nalik onoj kreditnoj), ostaviti svoj imejl da bi se kod kuće odštampali kuponi za popust i knjiga dobila uz „diskaunt” i do 50 odsto.

Ovu sliku i gotovo istovetnu uslugu nude dva najveća lanca knjižara u Americi: „Barns i Nobl” i „Borders”. Knjižare na kojima su firme sa nekim trećim imenima sasvim su retke. „Barns i Nobl”, koji je prvu knjižaru u Njujorku (gde je, na Petoj aveniji, danas i njegovo korporativno sedište) otvorio još 1917, danas ima 717 gore opisanih „megaknjižara” širom Amerika, plus nešto 636 manjih prodavnica u univerzitetskim i koledž kompleksima, gde su mušterije oko četiri miliona studenata i oko četvrt miliona profesorskog osoblja.

„Borders” (reč u prevodu znači „granice”, ali je u stvari prezime osnivača) mlađi je (osnovan 1971) i manji lanac (517 knjižara) - i glavni konkurent. Zbog toga je kao prilično iznenađenje primljeno ovonedeljno saopštenje da manji od ova dva lanca želi da kupi veći - i da se time dva najveća američka knjižara integrišu u jedan mega-megalanac koji teško da će imati konkurenciju.

Da li će to proći kod ovdašnje stroge i dosledne antimonopolske komisije pitanje je koje u ovom momentu nije na dnevnom redu. Priča je zasad poslovna. Neobično integraciju, sa stanovišta ko će koga, pokrenuo je najveći pojedinačni akcionar „Bordersa” (37 odsto), finansijer Vilijam Akmen, koji je voljan da za tu operaciju uloži 960 miliona dolara.

„Barns i Nobl” je inače na prodaju: to je saopšteno još u avgustu i dosad je osam zainteresovanih kupaca potpisalo u ovakvim situacijama neophodan „ugovor o poverljivosti”, kako bi dobili pristup poslovnim knjigama i napravili sopstvene računice o isplativosti investicije. U knjigovodstvo će se međutim zapisivati tek kad prođe upravo započeta praznična sezona, u kojoj se ponekad proda više nego za prethodnih 11 meseci.

Unapred se međutim zna da će saldo biti u „crvenom”: „Barns i Nobl” je prema bilansu s kraja oktobra imao gubitak od 75 miliona. Tako loš rezultat je opravdan velikim troškovima ekspanzije u digitalni domen - lansirano je već nekoliko modela sopstvenog čitača digitalnih knjiga „nuk” i otvorena digitalna knjižara, Ukupan dug firme je u ovom momentu 337 miliona dolara. Kupac će dakle dobiti čuveno ime - i dosta problema.

Ne cvetaju ruže ni „Bordersu” koji je takođe otpočeo prodaju digitalnih knjiga, ali sa mnogo manje ambicija od konkurenta, pa se s obzirom na to potez investitora Akermana tumači i kao želja da integracijom brzo obezbedi ono što bi ga, ako bi to pokušao sam, koštalo mnogo više: perspektivnu digitalnu strategiju. Sem toga, u slučaju integracije počinje da se primenjuje „ekonomija velikih brojeva”, uz mogućnost uštede na troškovima „režije”.

Kako god bilo, činjenica da je ova poslovna inicijativa objavljena u istoj nedelji kada je u veliki igrač u internet biznisu, „Gugl”, otvorio vrata svoje virtuelne knjižare, govori sama za sebe. Lance koji knjige i gore pomenutu prateću robu prodaju u objektima „od cigle i maltera” počinje da trese „digitalni zemljotres”.

U toku je, naime, velika promena o kojoj smo sa „Avenije Amerika” već izveštavali: promena kulturnog univerzuma u čijem središtu je knjiga. Dosadašnji: pisac je napiše, izdavač objavi, knjižare izlože, kupac kupi, pročita i odloži na policu, da bi se ciklus stalno ponavljao - uveliko se menja, u ovom završnom delu. Nema naime više potrebe da se ulazi u knjižaru, dovoljno je knjigu poželeti, sa nekoliko komandi na digitalnom čitaču knjigu „kupiti” i čitanje početi već posle jednog minuta. Da ne pominjemo da u elektronskoj napravi od nekoliko stotina grama može da se smesti biblioteka od nekoliko hiljada naslova.

Od zanimljivog kurioziteta od samo pre nekoliko godina, digitalna izdanja već su dostigla udeo od 20 odsto od svih prodatih knjiga. U ovom biznisu se sada nadmeću „Amazon”, „Barns i Nobl”, odnedavno i „Epl”, a sa namerom da svima pomrsi račine, u igru sa velikim ambicijama i dobro pripremljenom strategijom, na velika vrata ušao je i „Gugl”.

Pomenuta strategija je od konkurentskih izdvaja po tome što „Gugl” nije ponudio sopstveni čitač u koji se prebacuju knjige u digitalnoj formi. Literatura kupljena preko „Gugl” prodavnice smešta se u kompjuterski „oblak” (metafora za odlaganje sadržaja na nekom dalekom serveru kojem se pristupa preko Interneta) - da bi se čitala preko svih uređaja koje neko ima: laptopa, stonog računara, čitača bilo kog proizvođača ili mobilnog telefona. U „oblaku” se pri tome vrši „sinhronizacija” - čitalac uvek nastavlja tamo gde je stao.

„Njujork tajms” od januara svojim listama bestselera dodaje i digitalnu kategoriju. A da li je ovo zaista neka nova revolucija dimenzija one koju je svojevremeno pokrenuo Gutenberg, ostaje da se vidi. Ono što je u međuvremenu sasvim očigledno jeste to da se vremena za knjige i čitaoce, a za knjižare pogotovo, menjaju u veoma brzom tempu.

Izvor: B 92 Tekst Milana Mišića objavljen je u kulturnom dodatku Politike 11. decembra 2010. godine.

NAJPIRATIZOVANIJI FILMOVI U 2O10. GODINI

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Prema listi 10 najviše ilegalno skidanih filmova sa Interneta u 2010., koju je objavio sajt TorrentFreak, na prvom mestu našlo se naučnofantastično ostvarenje “Avatar”.

Blokbaster Džejmsa Kamerona je daunlodovan čak 16,6 miliona puta.

Na drugom mestu je akcioni film “Kick-Ass” sa 11,4 miliona skidanja, a na trećem “Inception” sa Leonardnom DiKapriom u glavnoj ulozi sa 9,7 miliona daunloda.

Prošle godine, najpiratizovaniji je takođe bio jedan naučnofantastični spektakl - “Zvezdane staze” koji skinut blizu 11 miliona puta.

Uprkos besomučnom ilegalnom skidanju, “Avatar” je uspeo da zaradi blizu 2,8 milijardi dolara na bioskopskim blagajnama širom sveta, čime je postao film sa najvećom zaradom u istoriji kinematografije.

Među 10 najpiratizovanijih primetno je odsustvo dva filma koji su ove godine ostvarili najbolju zaradu na boks ofisu - “Toy Story 3″ i “Alisa u zemlji čuda”, dok su “Kick-Ass” i ratna drama “Green Zone” Meta Dejmona među najpopularnijim daunlodovanim ostvarenjima, iako je njihova zarada na blagajnama bila prilično skromna.

Novi podaci govore da se ilegalno skidanje filmova sa Interneta nastavlja čak i pojačanim tempom u odnosu na 2009.

Lista 10 najpiratizovanijih filmova:

1. Avatar - 16.580.000
2. Kick-Ass - 11.400.000
3. Inception - 9.720.000
4. Shutter Island - 9.490.000
5. Iron Man - 8.810.000
6. Clash of the Titans - 8.040.000

7. Green Zone - 7.730.000
8. Sherlock Holmes - 7.160.000
9. The Hurt Locker - 6.850.000
10. Salt - 6.700.000

Izvor: Tanjug/RTV

VIDA NENADIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Vida Nenadić, rođena je 27.08.1964. godine u Užicu. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, 1988. godine. Zastupljena je u više novina, zbornika, antologija elektronskih medija na srpskom i engleskom jeziku. Do sada je objavila zbirke pesama: „Prašina od zaborava”, 2007. „U izmaglici sećanja”, 2007. “Kopča” 2009. i dvojezična knjiga poezije u  prepevu autora, “Ako sam samo misao - If i am just a thought”, 2010. (nagrada Zavetine 2008.).

Njen prvi roman „Zoo called London” nagrađen je na konkursu za najbolji neobjavljen roman nagradom Dereta, 2008.godine.

NA IZLOŽBI KIŠOBRANA

Nošena misaonim izvorima,
rečima i nadanjima,
pritisnuta tonama besmisla
često osećam poplavu u očima.
Tad, poželim kišu.

Uporno se trudeći
da bar namirišem sunce,
uvek, kad u Londonu pada kiša,
krenem ja, bez ulaznice,
na tu izložbu kišobrana.

Tad ne vidim ni ljude,
ni njihova lica.
Kao da pobegnu sa ulica.
Ne vidim ništa,
osim pola miliona kišobrana.

Vidim samo žute, zelene
i sve šarene kišobrane.
Vidim i one najbrojnije crne,
odbačene sa strane,
zbog iskrivljenih i polomljenih žica.

Vidim i one crvene,
što se sijaju kao zrele jagode.
Najjasnije vidim one plave,
što su, dok ih kiša kvasi,
kao tvoje oči i morski talasi.

TVOJE OČI

I sad,
dok te gledam
vidim ti
u očima svemir.
I sve neispavane noći.
I sve neisplakane suze.
I sve neisanjane sne.
I poneku iskru sreće.

U tvojim očima
ja vidim i more.
Tvoje oči
mi se raduju.
I uvek me vode
dalje odavde.
Tvoje oči mi govore.
A oko očiju ti bore.

OPET SI TU

Ti si opet tu
na istom mestu,
samo je njih,
koji te očekuju,
svaki put sve manje.

I dok ćute
svojim staklenim očima,
jednolična kiša zaborava
ispira te
iz njihovih sećanja,
jer niko
ne može da da
više
nego što ima.

 

AKO SAM SAMO MISAO

Ako sam pesma,
hvala vam što ste me otpevali.

Ako sam samo njen refren,
hvala vam što ste me zapamtili.

Ako sam jutarnji list,
hvala vam što ste me prelistali.

Ako sam knjiga,
hvala vam što ste me pročitali.

Ako sam pismo na vašoj adresi,
hvala vam što se još niste preselili.

Ako sam do vas zalutala,
hvala vam što ste me meni vratili.

Ako sam stari račun,
hvala vam što ste me platili.

Ako sam čestitka,
hvala vam što ste me napisali i poslali.

Ako sam samo slovo,
hvala vam što ste me naučili.

Ako sam izgovorena reč,
hvala vam što ste me čuli.

Ako sam slučajni pogled,
hvala vam što ste me sreli.

Ako sam samo misao,
hvala vam što ste me razumeli.

 

 

 

 

 

 

 

21. GODINA OD SMRTI SEMJUELA BEKETA

Nebojša Đorđević    Vesti

Dramaturg Semjuel Beket čije je delo jedinstveno u 20. veku, umro je na jučerašnji dan 1989. godine u Parizu.

Autor čuvenog komada “Čekajući Godoa” i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969. godine, rođen je 13. aprila 1906. godine u Foksroku, bogatom predgrađu Dablina.

Kao briljantan student, Beket je bio predodređen da postane profesor. Prvi put napušta Irsku 1928. godine i odlazi u Pariz, gde je radio kao lektor za engleski jezik.

1937. godine piše svoj prvi roman “Marfi”, koji su odbila 42 izdavača. Po izbijanju rata, priključuje se francuskom pokretu otpora. Njegov sledeći roman, “Vat”, pisan na engleskom jeziku, takođe ne pronalazi izdavača.

Tada počinje da piše na francuskom jeziku, minimalističkim izrazom, koji će i sam okarakterisati kao stil “bez stila”.

Monolog postaje glavna forma njegovog dela, ‘40-ih piše trilogiju “Maloa”, “Malone umire” i “Neimenljivi”.

Uspeh je postigao 1953. godine, posle susreta sa rediteljem Rožeom Blenom. On je postavio njegov kultni komad “Čekajuchi Godoa”, koji su pre toga odbili svi pozorišni direktori u Parizu.

Semjuel Beket je danas jedan od najprevođenijih francuskih pisaca u svetu.

Izvor: B 92

НАЈЛЕПШЕ АРИЈЕ СВЕТА

Aleksandra Radovanović    Vesti

Све­ча­ни но­во­го­ди­шњи опер­ски га­ла кон­церт одр­жа­ће се у Цен­тру „Са­ва” у су­бо­ту 25. де­цем­бра, а на ње­му ће по­се­ти­о­ци мо­ћи да ужи­ва­ју у од­лом­ци­ма из по­зна­тих опе­ра Пу­чи­ни­ја, Вер­ди­ја, Би­зеа и Мо­цар­та, на­ја­ви­ли су ју­че ор­га­ни­за­то­ри. Пред бе­о­град­ском пу­бли­ком на­сту­пи­ће те­нор Ђор­ђо Ка­ша­ри, со­пран Су­за­на Шу­ва­ко­вић-Са­вић и ба­ри­тон Да­вид Би­жић, а све уз прат­њу хо­ра РТС-а и сим­фо­ниј­ског ор­ке­стра „Ста­ни­слав Би­нич­ки”, ко­јим ће ди­ри­го­ва­ти ма­е­стро Де­јан Са­вић.

Пре­ма ре­чи­ма ди­ри­ген­та Де­ја­на Са­ви­ћа, овај про­грам пред­ста­вља пре­сек нај­леп­ших ари­ја из ре­пер­то­а­ра тро­је со­ли­ста ко­ји на­сту­па­ју на овом га­ла кон­цер­ту.

- Пу­бли­ци ће се пред­ста­ви­ти ан­самбл „Ста­ни­слав Би­нич­ки”, ко­ји вре­ме­ном по­ста­је је­дан ре­ле­ван­тан чи­ни­лац на на­шој му­зич­кој сце­ни. Они су про­шли јед­ну те­шку фа­зу као вој­ни ор­ке­стар. Сре­ћом, здру­же­ним сна­га­ма смо ус­пе­ли да са­чу­ва­мо овај са­став - ис­та­као је Са­вић.

Он је ре­као да је у раз­го­во­ру са чел­ним љу­ди­ма Цен­тра „Са­ва” са­знао да је чак и у ово кри­зно вре­ме тај про­стор рас­про­дат све до кра­ја го­ди­не.

- Ако то зна­чи да се ми у кри­зи окре­ће­мо ка не­ким дру­гим вред­но­сти­ма, не би би­ло ло­ше да ова кри­за ма­ло по­тра­је - ре­као је Са­вић.

Ка­да је у пи­та­њу пред­сто­је­ћи кон­церт, ба­ри­тон Да­вид Би­жић ис­ти­че да ће то би­ти спек­такл свет­ских раз­ме­ра.

- Већ не­ко­ли­ко го­ди­на жи­вим и ра­дим у ино­стран­ству, али кад год имам сло­бод­но вре­ме до­ђем у Бе­о­град. Ве­о­ма ми је дра­го што ћу по пр­ви пут пе­ва­ти у Цен­тру „Са­ва”. Овај кон­церт би­ће ве­лик, озби­љан и за­ба­ван. Би­ће ту пу­но и су­за и сме­ха - на­по­ме­нуо је Би­жић.

Ње­го­ва ко­ле­ги­ни­ца со­пран Су­за­на Шу­ва­ко­вић-Са­вић, от­пе­вав­ши део чу­ве­не на­по­ли­тан­ске пе­сме „О со­ле мио”, на нај­леп­ши мо­гу­ћи на­чин по­зва­ла је све за­ин­те­ре­со­ва­не да до­ђу на овај га­ла кон­церт.

Извор:Правда П. Л.