PONOSAN SAM NA “MONTEVIDEO,BOG TE VIDEO”

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Srđan Dragojević scenarista filma o fudbalu

BEOGRAD - Nakon prašine koja se digla zbog dobijanja funkcije člana Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, Srđan Dragojević se ovih dana vratio u centar pažnje javnosti i iz sasvim filmskih razloga - on je autor scenarija filma „Montevideo, Bog te video” reditelja Dragana Bjelogrlića. Dragojević za „Blic” kaže da je to njegov sedmi filmovani scenario i da je od onih koje nije sam režirao, ovaj najbolje ispao.

- Mislim da je „Montevideo” jedan jako lep bioskopski film, na koji bi trebalo da budemo ponosni, pogotovo zato što se što se bioskopski filmovi u Srbiji, nažalost, sve manje snimaju. Očigledno je je to razlog zašto domaći film, koji je uvek bio favorit publike, više to nije - kaže Dragojević.

On nije želeo da govori o svom novom rediteljskom poduhvatu, filmu „Parada”, kao ni o svom novom političkom angažmanu.

- Ovde smo da promovišemo film Dragana Bjelogrlića, a ne mene - bio je kratak Dragojević.

Međutim, na pitanje da li očekuje da će se spoj fudbala i filma pokazati kao dobar recept za vraćanje publike u bioskope na projekcije domaćih filmova, on kaže da recepta za dobar film nema unapred.

- Fudbal je, svakako, dobra tema za bioskopski film, kao što je, uostalom, i politika. Ali, problem je u tome što je prema domaćoj kinematografiji poslednjih godina napravljena jedna vrsta nepravde. Naime, kroz konkurse se poslednjih nekoliko godina forsira nešto što su ljudi nazvali autorskim filmom. Ja mislim da je svaki film koji ima reditelja autorski film. Međutim, činjenica je da je naš film u dubiozi, pošto je naišao jedan talas reditelja koji prosto snimaju filmove za svoje prijatelje i širu rodbinu i za nešto što oni misle da je festivalski film. A zapravo, čini mi se da je mojih nekoliko filmova pokazalo da film može da funkcioniše i kao bioskopski i kao festivalski - kaže Dragojević.

- Mi zaboravljamo činjenicu da je sedamdesetih godina i u Evropi i u Americi bilo mnogo velikih autora koji su pravili filmove za publiku. Mislim da su Felinijevi, Trifoovi, Pekinpoovi filmovi bili pravi autorski filmovi, a publika je hrlila u bioskope. Bojim se da danas imamo tendenciju da autorstvo podrazumeva nedostatak veštine da se režira, na primer, dijaloška scena sa više od dva glumca. U takvom autorstvu se krije mnogo nemuštosti u izrazu, mnogo amaterizma, nedostatak kreativnosti, srca i muda. Mediokritetski talas koji je došao u našu kinematografiju je naneo ogromnu štetu našem filmu, a mislim da bi „Montevideo” mogao vratiti publiku u bioskope - objašnjava reditelj i scenarista.

Inače, nakon što je završio snimanje filma „Sveti Georgije ubiva aždahu”, Dragojević je najavio snimanje filma „Parada”, koji bi trebalo da tretira tabuiziranu temu homoseksualnosti u Srbiji.

- To je zapravo priča o tome šta je sve čovek spreman da uradi za ljubav osobe koju voli, nebitno da li je ona žena ili muškarac. „Parada” je film o toleranciji, razumevanju, mogućnosti da veoma različiti ljudi postanu prijatelji, bez obzira na seksualnu, nacionalnu ili versku pripadnost. Po tome, on je mnogo više od filma o gej paradi. Sama činjenica da bi film trebalo da bude koprodukcija Srbije, Hrvatske, Makedonije i Slovenije dosta o njemu govori. Veoma se radujem ovom filmu, mislim da je scenario veoma dobar, i smešan i tužan… - kazao je Dragojević u jednom od ranijih intervjua za naše novine.

Film je već prikazan u Zvečanu

U prepunoj sali Doma kulture „Trepča” u Zvečanu juče je predpremijerno prikazan film „Montevideo, Bog te video”. Režiser Dragan Bjelogrlić predstavio je deo glumačke ekipe, Ninu Janković, Sergeja Trifunovića, kao i glumce Miloša Bikovića i Petra Strugara koji su se prvi put pojavili na filmu.

Na projekciji filma u Zvečanu bio je i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić. Bjelogrlić je rekao da je ova pretpremijera bila njegova želja i da mu se ispunila kao što se ispunila i želja glavnom junaku u filmu koji kaže da je “život kada imaš san”.

Reditelj Bjelogrlić je potvrdio da je sve to bilo teško ostvariti, ali da se, ipak, uspelo.
- Uspeli smo u dva dana da donesemo tehniku iz Beograda, da organizujemo prevoz preko administrativne granice. Ovo je jedno veliko uzbuđenje, moji prvi film.

Za mene je veliko uzbuđenje bilo da gledam svoj film na platnu u ovakvom ambijentu i u ovoj sredini, a to je bila moja želja i ona se ispunila…”, rekao je Bjelogrlić.

On je kazao i da je dogovoreno da sala zvečanskog Doma kulture dobije kino opremu i da veruje da će to postati jedna vrsta tradicije da se filmovi prvo, pre premijere u Beogradu, prikažu u Zvečanu.

- Šta je normalnije od toga? - zapitao je Bjelogrlić.

Izvor: Blic Online Milan Vukelić

RENOVIRAN PROSTOR ŠEKSPIROVOG TEATRA

Nebojša Đorđević    Kultura, Pozorište, Vesti

Nova zgrada Britanske kraljevske Šekspirove kompanije je po mišljenju stručnjaka, savršeni spoj starog i novog

Britanska Kraljevska Šekspirova kompanija je dobila novi dom u Stratfordu na Evonu. Pozorišna kompanija, koja će tokom 2011. proslaviti svoju pedesetu godišnjicu, otvorila je svoj obnovljeni prostor. U sali sa hiljadu sedišta, zadržani su pojedini elementi zgrade iz 1930-ih u art deco stilu, ali u kombinaciji sa modernom tehnologijom stvoren je kompleks koji prema ocenama kompanije sasvim odgovara 21. veku.

Nedaleko od kuće u kojoj se Vilijam Šekspir rodio i u kojoj je živeo i umro, istorijskom pozorištu je produžen život. Obnovljeni dom Kraljevske Šekspirove kompanije u Stratfordu na Evonu, spoj je starog i novog, mešavina ostataka originalnog viktorijanskog teatra iz 19. veka, zgrade iz 1932. u art deco stilu i izvođačkih prostora izgrađenih za 21. vek. Prvobitna glavna scena je sada ulazni prostor, kaže umetnički direktor Majkl Bojd.

“Nijedan gledalac sada ne može da uđe u auditorijum, a da ne kroči na iste daske po kojima su išli Lorens Olivije i Vivijen Li”, priča Bojd.

Uključenje publike u ceo doživljaj je jedna od glavnih atrakcija obnove koja je koštala gotovo 200 miliona dolara. Pozornica je pomerena u središte sale. Izvršna direktorka Viki Hejvud kaže da nijedno sedište nije daleko od akcije.

“Prelazimo na Avatar. Ako hoćete da dođete i doživite 3-D, dođite u naše pozorište.”

Na izložbi na gornjoj etaži, pripremljena je digitalna prezentacija u okviru koje se komentari posetilaca o Šekspiru projektuju na zid. Na taj način se formira živa, promenljiva skulptura sastavljena od reči. Šekspir je popularan i među decom.

“Mislim da je on važan, jer svi i dalje uživaju u njegovim pričama iako su zaista stare” kaže Sofi Rajs.

“Mislim da je zaista zanimljiv i mnoge njegove drame su zaista zabavne, iako mogu da budu tužne i dramatične i slično, jer je on na neki način sve to uradio”, dodaje Holi Bolger.

“Od svega što je uradio, najomiljenija mi je verovatno ‘Bura’, jer je zaista zabavna”, otkriva Kristijan Alfor.

Na sceni postoji radionica za mlade ljubitelje teatra. Tajna stvaranja nove publike je pridobijanje mladih, kaže Bojd.

“Treba ih uhvatiti kad imaju osam godina i još uče nove reči i još uopšte nisu odmaknuti od engleskog iz 17. veka. Za njih su to čudne nove reči koje treba naučiti i međusobno razmenjivati”, objašnjava Bojd.

Publika nije jedina koja će imati korist. Pozorište je dobilo nove garderobe i bolji pristup sceni, tako da glumci više ne moraju da jure gore i preko pozorišta - da bi mogli da uđu na pozornicu s druge strane.

Kraljevsko Šekspirovo pozorište slavi 50. godišnjicu 2011, a 2012. biće domaćin svetskog Šekspirovog festivala u saradnji sa pozorišnim kompanijama iz celog sveta, uključujući Afriku, Indiju i Sjedinjene Države.

Prva izvođenja Šekspirovih komada će početi na proleće. Glumac Nik Asberi kaže da pozorišno iskustvo ima suštinski značaj.

“U ovom sve virtuelnijem svetu, pozorište, a posebno ovaj teatar, može da predvodi put u zlatno doba.”

Tu je i nova kula sa impresivnim pogledom na Šekspirov rodni grad. U daljini, vidi se crkveno groblje u kojem je pre 450 godina sahranjen najčuveniji dramski pisac, čije delo živi i dalje

Izvor: Glas Amerike Foto: VOA

“PRAVOPIS - ZAKON ZA PISMENE SRBE”

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

“Pravopis srpskoga jezika, u izdanju Matice srpske, do sada je najsavršeniji naš pravopis, čime se Matica potvrdila kao najistaknutiji leksikografski centar u zemlji,” izjavio je predsednik Matice srpske akademik Čedomir Popov.

Na vrlo posećenoj promociji tog izmenjenog i dopunjenog izdanja Matičinog pravopisa iz 1994. i ponovljenog 2002. godine, Popov je naglasio da je to delo, uz prvu knjigu prvog toma “Srpske enciklopedije”, najznačajniji izdavački poduhvat Matice srpske, u okviru desetak objavljenih naslova ove godine.

Napominjući da se mnoge aktivnosti Matice srpske kod dela domaće javnosti često dočekuju “sa velikim nezadovoljstvom i velikom zluradošću” Popov je rekao da je tako bilo i u slučaju pravopisa, jer je kritikovano “navodno kašnjenje” u objavljivanju.

“Pravopis je izašao kad je moglo, da bi bio dovoljno kvalitetan i da ne bismo pravili improvizacije,” istakao je akademik Popov naglasivši da je pravopis “zakon koga se svaki pismen Srbin mora pridržavati i treba da ga ima na svom radnom stolu, a ne samo u ormanu”.

Jedan od recenzenata ovog izmenjenog i dopunjenog izdanja akademik Ivan Klajn podsetio je na događaje iz poslednje decenije minulog veka, kada se opredeljivalo za nacionalno-jezičku orijentaciju pravopisa. On je napomenuo da je krajem 90-ih “bilo jasno da treba raskinuti sa pravopisom iz 1960. godine, sa srpsko-hrvatskim i srpsko-bosanskim i drugim dogovorima i da treba izdati srpski pravopis” i dodao da je bio ljut na Maticu srpsku što je javnost na to delo čekala šest godina.

Sada vidim da je to opšte stanje naše kulture,” rekao je akademik Klajn i dodao da Narodni muzej i Narodna biblioteka u Beogradu ne rade, da je čuvena knjižara “Geca Kon” dugo u štrajku, da su mnogi književni časopisi ugašeni ili “izlaze s mene pa na uštap”.

“Ako se ima u vidu takvo stanje u našoj kulturi, Matici ipak možemo da čestitamo što je, makar sa zakašnjenjem, objavila ovo izdanje pravopisa,” istakao je Klajn i naglasio da je sada najbitnije to da se primenjuju pravila koja su u tom delu utvrđena.

Na promociji “Pravopisa srpskog jezika” u Matici srpskoj govorili su i glavni redaktor tog dela prof. Mato Pižurica, Jovan Ćirilov i profesori Živojin Stanojčić i Miloš Kovačević.

Izvor: B92

DŽUDI DENČ NAJBOLJA BRITANSKA POZORIŠNA GLUMICA

Nebojša Đorđević    Kultura, Pozorište, Vesti

Britanci su izabrali

Džudi Denč proglašena je za najbolju britansku pozorišnu glumicu svih vremena, u anketi lista koji prati pozorište, preneo je BBC.

“Potpuno sam ostala bez reči, ali za takvo nešto vredi živeti”, izjavila je glumica za list Stejdž.

Na drugom mestu nalazi se Megi Smit, a na trećem Mark Rajlans koji je, sa svojih 50 godina, ujedno i najmlađi glumac na listi. Zatim slede Ijan Mekelen na četvrom, a za njim Lorens Olivije i Pol Skofild, na petom i šestom mestu.

Sedamdesetšestogodišnja Džudi Denč karijeru je počela davne 1957. godine, ulogom Ofelije u trupi Old Vik u Liverpulu, a potom je nastupala u brojnimn mjuziklima, pozorišnim komadima i filmovima.

Izvor: Blic Online

PRIZNANJE MIRKU BABIĆU

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Glumcu Mirku Babiću uručena “Zlatna značka” Kulturno prosvetne zajednice Srbije. Nagrade me ne mogu uspavati, jednostavno me bude, kaže Mirko Babić.

Prvaku drame Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu Mirku Babiću uručena “Zlatna značka” Kulturno prosvetne zajednice Srbije, koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti.

Priznanje je kragujevačkom glumcu uručio generalni sekretar te institucije Živorad Ajdačić u prisustvu scenariste i reditelja Radoša Bajića i gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića.

Prema rečima Ajdačića, “Zlatna značka” se 37 godina dodeljuje za kompletan spektar stvaralaštva, ne samo u Srbiji već i u inostranstvu.

“Sve nagrade tretiram kao nagrade koje pripadaju i mojoj čaršiji”, rekao je Babić, podsetio da ima dosta nagrada, koje je počeo da dobija još kao mlad umetnik, ali dodaje da ga one ne mogu uspavati.

“Nagrade me ne mogu uspavati, jednostavno me bude”, dodao je Babić, napominjući da to produžava ne samo njegov glumački, već i biološki život.

“Ova nagrada dodeljuje se i gradu, tačnije Mirko to daje gradu kao i sve ostale nagrade koje je dobio”, rekao je Stevanović čestitajući glumcu na nagradi i dodao “da će grad i ubuduće projekte koji mnogo znače za ovu naciju podržavati bez obzira na okolnosti i krizu”.

Bajić je podsetio da Babić u najgledanijoj seriji “Selo gori a baba se češlja” tumači jedan od najpopularnijih likova - lik Dragojla.

Babić, koji je autor te serije, zahvalio je gradu Kragujevcu na razumevanje i što im je otvorio vrata da se zajednički realizuje taj projekat.

Izvor: RTS