FEJSBUK NAJBOLJI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Film “Društvena mreža” proglašen je za najbolji film godine, po izboru Njujorškog udruženja filmskih kritičara

Dejvid Finčer, reditelj drame o društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook), dobitnik je nagrade za režiju.

“Društvena mreža” je već proglašena za najbolji film godine, po izboru Nacionalnog odbora za ocenjivanje filmova i Losandjeleskog udruženja kritičara.

Njujorško udruženja filmskih kritičara nagradu za najbolju ulogu dodelilo je engleskom glumcu Kolinu Firtu za rolu kralja Džordža Šestog u ostvarenju “The King’s Speeć”.

Za najbolu glumicu proglašena je Anet Bening za dramu “The Kids Are All Right”.

Taj film doneo je i nagrade Marku Rafalu za najbolju epizodu, i Lisi Kolodenko i Stjuartu Blumbergu za scenario.

Nagradu za najbolju žensku epizodu dobila je Melisa Leo za dramu “The Fighter”.

Biografski film “Carlos” Oliviera Asajasa, o teroristi Iljiču Ramiresu Sančesu poznatijem kao Karlos Šakal, proglašen je za najbolji inostrani film.

Film “Black Swan”, koji je u nedelju nominovan u 12 kategorija za nakrade Kritik’s čojs, od njujorških kritičara dobio je priznanja za kameru.

Njujorško udruženje filmskih kritičara je jedna od uticajnih grupa čiji izbor može da ukaže na favorite za Oskare koji će biti dodeljeni 27. februara.

Nominacije za nagrade američke filmske akademije biće saopštene 25. januara.

Njujorško udruženje filmskih kritičara, osnovano 1935, nagrade uručiće 10. januara.

Izvor: S-media

VELIKI TALASI IZBACILI DREVNU RIMSKU STATUU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

TEL AVIV - Zahvaljujući velikim talasima koji su ovih dana udarali na izraelsku obalu Sredozemnog mora, otkrivena je rimska statua koja je vekovima bila pod vodom, objavila je danas izraelska uprava za antikvitete.

Bela mermerna figura žene u togi i sa sandalama na nogama, doduše bez glave, nađena je u ostacima klifa koji se obrušio pod silinom vetrova, talasa i kiše u drevnoj luci Aškelon na jugu Izraela.

“More nam je dalo ovu čudesnu statuu”, rekao je Jigal Israeli iz te uprave.

Statua nema glavu, ni ruke, a visoka je 1,2 metra, teži 200 kilograma i datira iz vremena rimske okupacije tadašnje zapadne Judeje pre 1.800 do 2.000 godina.

Planirano je da statua bude izložena u muzejima, kao i na istom mestu nađeni ostaci rimskog kupatila i mozaika.

Međutim, druga izraelska arheološka nalazišta na severu u Cezareji pretrpela su veliku štetu u oluji, pa statua nije izazvala veliku radost.

“Ne smatramo da je to otkriće tako dobra vest. Bolje je da relikti ostanu skriveni i zaštićeni, nego otkriveni i oštećeni”, rekao je jedan drugi neimenovani zvaničnik Uprave a prenele agencije.

Izvor: Blic Online/Tanjug Foto: AFP

MARKO BRECELJ NA TURNEJI U SRBIJI U MIKROBOVU ČAST

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Slovenački pesnik, kantautor i konceptualni umetnik Marko Brecelj najavljuje još jednu od svojih redovnih poseta Srbiji, ovaj put pod nazivom “Mikrob Tour 2010″.

Tokom ove “prijateljske i memorijalne ofanzive” Brecelj će održati niz performansa, koncerata i predavanja u nekoliko gradova.

Budući da je nedavno preminuli beogradski umetnik Saša Marković Mikrob bio dugogodišnji saradnik i ambasador Breceljeve organizacije “Društvo prijatelja umerenog napretka”, ova turneja nosi njegovo ime.

Marko Brecelj je tokom sedamdesetih i osamdesetih bio član kultnog slovenačkog rok benda “Buldožer”.

Plan turneje:

* Sreda, 15.12, 20h - Koncert u galeriji Elektrika, Pančevo
* Četvrtak, 16.12, 12h performans “Prvi srpski ustanak” u Pančevu
* Petak, 17.12, 14.30 Predavanje sa projekcijom o Mekom terorizmu na Likovnoj akademiji; 22h - Klub Klupče Zrenjanin - projekcija video dokumentacije sa dosadašnjih performansa Mekog Terorizma i nastup na hip hop koncertu

Izvor: Blic Online M. Vukelić

“PAIDEA” U 2011. SLAVI DVE DECENIJE

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Paulo Koeljo (Foto: Beta)

Za izdavačku kuću “Paidea” 2011. godina protechi će u znaku jubileja -20 godina od osnivanja ( 31. oktobar 1991), saopštio je osnivač i vlasnik Petar Živadinović.

On je najavio da će dve decenije rada obeležiti radno, objavljivanjem niza novih izdanja i nizom aktivnosti jer, uprkos izuzetno teškim uslovima poslovanja, ova izdavačka kuća posluje pozitivno iako je knjižarska mreža sa kojom je poslovala (IPS) bankrotirala i ostala joj je dužna.

Živadinović je kazao da će jubilej proteći u znaku slogana “Nije kao drugi” jer to mu je bilo geslo od samog početka rada u izdavaštvu - da se ne povodi za tuđim primerima.

Dok većina izdavača ne želi da ulaže u štampanje poezije jer to je neproifitabilno, “Paideia” je objavila 30 pesničkih knjiga prevedene poezije za proteklih 20 godina u koje se ubraja i prvo srpsko izdanje monumentalnog speva Viktora Igoa “Bog” za koje je prevodilac Nikola Bertolinu upravo ove godine osvojio njaveće prevodilačko priznanje.

Živadinović je sasvim opravdano ponosan na činjenicu da su prevodioci koji su radili za njega u istom preiodu dobili 15 nagrada “Miloš Đurić” što se smatra krunom prevodilačkog uspeha.

Uz ovu nagradu, prevodi koje je objavila “Paidea” okitili su se brojnim drugim prevodilačkim priznanjima koja se dodeljuju za prevode sa određenih jezika (francuski, portugalski, ruski).

On je skrenuo pažnju na još jedan značajan izuzetak u odnosu na druge izdavače - da “Paideia” uvek saopštava (i na to plaća odredjene dažbine) svoje tiraže, kao i to da nikada ne izbegava da plati PDV.

Ovom prilikom, Živadinović je saopštio da očekuje, tokom januara, da će biti prodat 150.000. primerak “Alhemičara” Paula Koelja, koji se pojavio pre 15 godina i sada je u prodaji 26 izdanje.

To je, inače, najviše piraterisana knjiga na teritoriji bivše Jugoslavije i Živadinović tvrdi da je, prodato najmanje duplo više piratskih primeraka u odnosu na legalna izdanja.

“Paideia” je za razliku od drugih izdavača nastojala da objavi sabrana ili barem izabrana dela mnogih velikih pisaca kao što su Sartr, Pirandelo, Aristotel, Leontijev, NIna Berberova, Gajto Gazdanov, a za jubilernu godinu je priporemila prve tri-četir knjige od ukupno devet američkog živog klasika Filipa Rota koji se pominje kao jedan od favorita za neku narednu Nobelovu nagradu.

Ova izdavačka kuća je započela sa objavljivanjem knjiga Džona Kucija, znatno pre nego je osvojio Nobela a sada priprema objavljivanje 14. Kucijevog dela “Letnje doba”.

Izvor: B 92

DA VINČIJEV KOD U OKU MONA LIZE?!

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

Istoričari umetnosti otkrili da se u očima čuvenog portreta krije misteriozna poruka, ispisana sićušnim brojevima i slovima koju sada pokušavaju da dešifruju

LONDON - Enigmatični osmeh Mona Lize, čuvenog portreta Leonarda da Vinčija, već vekovima opčinjava istoričare umetnosti, ali tajna ove slike krije se zapravo u njenim očima, tvrde stručnjaci.

Metodom uvećavanja, oni su, naime, otkrili da se u Đonkondinim očima krije misteriozna poruka, ispisana sićušnim brojevima i slovima koju sada nastoje da dešifruju, prenosi BBC.

Istoričar umetnosti Silvano Vinčenti navodi da se u desnom oku nalaze slova L i V koja upućuju na inicijale slavnog renesansnog majstora.

- U levom oku se takođe kriju simboli. Teško ih je razlučiti, ali se najverovatnije radi o slovima C, E i B.

Ovi simboli nisu vidljivi golim okom, ali se jasno razaznaju ispod lupe - kazao je on, piše londonski Telegraf.

- Znamo da je Da Vinči koristio simbole i gotovo smo sigurni da se radi o poruci - dodao je on.
Stručnjaci su našli i broj 72, moguće slovo L i broj 2 naslikane u mostu u pozadini čuvenog portreta koji je nastao pre 500 godina, a sada se čuva u pariskom Luvru.

Stručnjaci Italijanskog nacionalnog komiteta za kulturno nasleđe proučili su portret podstaknuti knjigom, pronađenoj u starinarnici, čiji autor tvrdi da se u Mona Lizinim očima kriju simboli.

Uskoro bi mogla da bude rešena još jedna enigma vezana za ovu sliku. Stručnjaci italijanskog nacionalnog komiteta za kulturno nasleđe traže dozvolu da ekshumiraju Da Vinčijeve posmrtne ostatke kako bi analizom njegove lobanje pokušali da ustanove da li je Mona Liza zapravo umetnikov autoportret, što je jedna od mnogobrojnih teorija u pogledu identiteta osobe na slici.

Pojedini istoričari navode da je Da Vinči bio homoseksualac i da ga je ljubav prema zagonetkama podstakla da se predstavi kao žena.

Izvor:Glas javnosti