DA VINČIJEV KOD PRONAĐEN U FRANCUSKOJ?

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Da Vinčijev rukopis pronađen u gradskoj biblioteci u Nantu

NANT - Kodirani rukopis čuvenog umetnika i pronalazača Leonarda da Vinčija pronađen je u javnoj biblioteci u francuskom gradu Nantu.

Dokument je otkriven nakon što je jedan novinar pronašao trag u umetnikovoj biografiji, koji ga je uputio u Nant.

Parče papira sa tajnim tekstom se nalazilo među 5.000 drugih rukopisa koje je biblioteci 1872. godine donirao bogati kolekcionar Pjer Antoan Labušer, a na koje su svi ubrzo zaboravili.

Leonardo je tekst napisao u svom prepoznatljivom stilu sa desna na levo, tako da se može pročitati ako se posmatra u ogledalu, ali još uvek nije dešifrovan.

“On je verovatno pisao italijanskim jezikom kakav je upotrebljavan u 15. veku, a moguće je i da je koristio i druge jezike”, izjavila je Agnes Marseto, načelnica biblioteke.

Papir na kome se nalaze reči ispisane u braon boji, jeste drugo zanimljivo i vredno otkriće iz Labušerove kolekcije.

Pre dve godine je među tim rukopisima pronađena jedna do tada nepoznata Mocartova partitura.

Leonardo da Vinči (1452-1519), koji je stvarao u doba renesanse, i smatra se jednim od najvećih umetnika svih vremena.

Najpoznatija Leonardova dela su “Tajna večera”, “Mona Liza”, “Vetruvijev čovek”, a osim umetnošću, bavio se i matematikom, arhitekturom, geologijom, kartogafijom, anatomijom,…

Njegova umetnička dela su najčešće bila inspirisana biblijskim motivima.

Pisac bestselera “Da Vinčijev kod”, Den Braun smatra da je umetnik u svojim delima sakrio mnoge tajne vezane za Isusa Hrista, Mariju Magdalenu i vitezove templare.

Izvor:Blic Online I.Kešanski Foto: Wikipedia, Reuters

ZA LJUBAV I MIR, DO SMRTI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Joko Ono, mali Šon i Džon Lenon

Trideset godina od ubistva Džona Lenona

Širom sveta juče je obeleženo 30. godina od ubistva Džona Lenona, jednog od najuticajnijih i najznačajnijih autora popularne muzike. Tim povodom objavljeno je nekoliko dokumentaraca, među kojima su najzanimljiviji „The Day John Lennon Died” i „LENNONYC”, a magazin „Rolingstoun” objavio je poslednji Lenonov intervju, napravljen samo tri dana pre nego što ga je psihički bolesnik Mark Dejvid Čepmen ubio 8. decembra ispred zgrade „Dakota” u Njujorku.

Dokumentarni film „The Day John Lennon Died” britanskog reditelja Majkla Valdmana bavi se rekonstrukcijom događaja na dan kada je Lenon ubijen, a među upečatljivijim prizorima iz filma svakako je prikazivanje fotografije Lenona kako potpisuje autogram Čepmenu samo nekoliko sati pre nego što će ga ovaj ubiti.

Poseban izazov za autore filma bilo je pronalaženje Pola Goreša, autora fotografije na kojoj se vide Lenon i Čepmen, koji još od ove tragedije odbija da komunicira s medijima. Prema Gorešovim rečima, Čepmen je Lenonu prišao s primerkom njegovog albuma „Double Fantasy”, s molbom da ga potpiše. Lenon je to i uradio, uz pitanje: „Da li je to sve što vam treba?” Goreš je nakon toga napravio čuvenu fotografiju.

Magazin „Rolingstoun” u svom novom broju objavljuje poslednji intervju s Džonom Lenonom, napravljen samo tri dana pred ubistvo.„Odabrao sam da radim samo sa Polom Makartnijem i Joko Ono. To nije loš izbor”, rekao je u intervjuu.U novom broju „Rolingstouna” se oglasila i Joko Ono, prvi put progovorivši o njegovim poslednjim trenucima. Te večeri oni su se vraćali kući iz muzičkog studija.

„Kada smo seli u automobil, predložila sam da idemo u neki restoran da nešto pojedemo, ali Džon to nije želeo. ‘Ne, želim da vidim Šona pre nego što zaspi’, rekao mi je, pa smo pošli kući. Znate, čak i da smo otišli u restoran, to ništa ne bi značilo. Ne verujem da bismo i tako uspeli da izbegnemo taj užas. I onda… Onda se automobil zaustavio, mi smo izašli. Bilo je to stvarno… Bilo je užasno”, rekla je Joko Ono.

Sumirajući 40 godina života, Džon Lenon je u intervjuu ocenio da za njega postoje dva najvažnija cilja i da im je ostao odan do kraja - ljubav i mir na Zemlji.

Džon Lenon 1940 - 1980.

* 9. oktobar 1940: Džon Vinston Lenon rođen je u Liverpulu u Engleskoj, kao jedino dete Džulije i Alfreda Lenona
* 1957: Sa Polom Makartnijem osniva skifl rok-grupu “Kvorimen”. Džordž Harison im se pridružuje godinu dana kasnije
* 1960-62: Pod novim imenom “Bitlsi” grupa priređuje 280 koncerata u hamburškim rok-klubovima
* 1962: “Bitlsi” - sada sa Ringom Starom za bubnjevima - objavljuju prvi singl “Love Me Do”. Lenon se ženi Sintijom Pauel, u aprilu 1963. dobijaju sina Džulijana
* 1964: Posle izuzetno uspešnog debi nastupa u SAD usledile su dve godine neprekidnih turneja, kada grupa stiče svetsku popularnost
* 1965: “Bitlsima” je dodeljen Orden Britanske imperije (MBE) na proslavi kraljičinog rođendana, na kome su bili počasni gosti
* 1966: Lenon izjavljuje da su “Bitlsi” popularniji od Isusa Hrista, što je izazvalo negativne reakcije
* 1967: Izlazi album “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band”
* 1968: Džon i Sintija se razvode
* 1969: Lenon sklapa brak sa Joko Ono. Snimljen album “Give Peace a Chance”. U znak protesta protiv rata u Vijetnamu Lenon vraća MBE
* 1970: Raspad grupe “Bitlsi”. Lenon objavljuje solo album “John Lennon/Plastic Ono Band”
* 1971: Lenon i Joko Ono se sele u Njujork. Te godine je objavljen album “Imagine”
* 1972: FBI pokreće istragu povodom poziva za Lenonovu deportaciju zbog povezanosti sa aktivistima protivnicima Rata u Vijetnamu. Lenon i Joko Ono objavljuju “Sometime in New York City”, politički album na kome se, između ostalog, nalaze pesme o ženskim pravima i odnosima među rasama
* 1973: Džon Lenon i Joko Ono razilaze se na nekoliko meseci
* 1974: Lenon izdaje album “Walls and Bridges”, na kome se nalazi i hit singl “Whatever Gets You Thru the Night”. Poslednji koncertni nastup u dvorani Medison skver garden zajedno sa Eltonom Džonom
* 1975: Odbačen nalog za Lenonovu deportaciju. Džon i Joko dobijaju sina Šona - Lenon se privremeno ne bavi muzikom
* 1980: Objavljen album “Double Fantasy”

* 8. decembar 1980: Ispred zgrade “Dakota” na Menhetnu, gde je stanovao, Džona Lenona iz pištolja ubija poremećeni obožavalac Mark Dejvid Čepmen

Izvor: Blic Online M. Vukelić M. Vukelić

PROMOCIJA KNJIGE “SENKA LJUBAVI I PESME PONEKE” SPASOJA Ž. MILOVANOVIĆA

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Veoma uspešna promocija:sleva na desno: Snežana Radović, Biljana Nikolić, Spasoje Ž. Milovanović i prof. dr Nikola Todorović

U Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac” u Nišu, uz prisusustvo mnogobrojne publike, održana je promocija knjige Spasoja Ž.Milovanovića “Senka ljubavi i pesme poneke” U programu su pored autora učestvovali, književni kritičar prof. dr Nikola Todorović, Biljana Nikolić, glumica Kruševačkog pozorišta, Snežana Radović, urednik programa biblioteke, kao i Milica Vučković, student književnosti iz Niša, koja je bila u ulozi “gosta zaprepapćenja”, kako ju je predstavio Milovanović.

Spasoje Ž. Milovanović (desno) u društvu pesnika Biljane Stanojević i Nebojše Đorđevića

Prisutni su uživali u inteligentno sročenim stihovima pesnikovim, kao i u kompotu od šljiva,koji im je bio na ponudi. Lepo, izuzetno veče, koje je obilovalo lepim rečima i osmesima. Bravo,Spale!

Zadovoljna publika i gost zaprepašćenja: Goran Laz, Milica Vučković i Lukrecija Bordžija

GRAN PRI ROUVU

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Nagrade 16. FAF-a

Gran pri “Aleksandar - Saša Petrović” za najbolji film 16. Festivala autorskog filma, koji je sinoć završen u Beogradu, dodeljen je Majklu Rouvu za ostvarenje “Prestupna godina”.

Povelja “Aleksandar Petković” za najbolji snimateljski rad pripala je snimatelju filma “Lovac” Mohamedu Dabuiju. Nagrada u kategoriji najbolji reditelj mlađi od 35 godina dodeljena je Metjuu Poterfildu za film “Putty Hill”, a nagradu za najbolju režiju osvojio je korejski reditelj Li Čang Dong za film “Poezija” .

Priznanje “Special mention” dodeljeno je iransko-nemačkom filmu “Lovac”, autora Rafija Pica. Srpski ogranak Fipresci nagradio je Alekseja Fedorčenka reditelja filma “Tihe duše”. Festival autorskog filma posetilo je oko 17.000 gledalaca.

Jučerašnja konferencija za novinare u Dvorani kulturnog centra počela je minutom ćutanja, odavanjem pošte novinarki Radio Beograda 202 Dubravki Vojvodić koja je preminula juče u Beogradu.

Izvor: Blic Online T. Nj.

SVA LICA TOLSTOJA

Miroslav Mladenović    Vesti

U Biblioteci grada Beograda otvorena izložba “Sva lica Tolstoja”, povodom veka od smrti slavnog ruskog pisca. Izložba sadrži vredan knjižni materijal iz fondova nekoliko biblioteka.

Obeležavanju 100-godišnjice smrti ruskog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja (1828-1910), u Rusiji i širom sveta, pridružila se i Bibliteka grada Beograda izložbom “Sva lica Tolstoja”, koju čini vredan knjižni materijal iz fondova nekoliko biblioteka.

Izložba je osmišljena kao završnica ciklusa predavanja “Lav Tolstoj - nova čitanja”, koji je tokom novembra i u prvoj nedelji decembra organizovan u našoj biblioteci, rekla je na otvaranju izložbe direktorka biblioteke Jasmina Ninkov.

U okviru tog ciklusa, na moderan način, uz korišćenje multimedijalne tehnike, o Tolstoju su govorili profesori književnosti, psiholozi, analitičari religije i dramski umetnici.

“Okupili smo se povodom jubileja ruskog klasika, velikog svetskog pisca koji je u 21. veku bio stub savremenog obrazovanja i kulture, na otvaranju specifične izložbe, jer predstavlja ono što nije toliko poznato, prepisku sa našim sugrađanima, ljudima koji su živeli u Srbiji, knjige koje su prevođene u 19, 20. i 21. veku”, istakla je Ninkov.

Knjige, fotografije, ilustracije i dokumenta o Tolstoju su iz fondova Biblioteke grada Beograda, Narodne biblioteke Srbije, biblioteke Ruskog doma u Beogradu, biblioteke Katedre za slavistiku Filološkog fakulteta i uglavnom se ne iznose iz matičnih kuća.

Glišićev prevod “Krajcerove sonate” iz 1890.

Ataše za kulturu Rusije Aleksandar Konanihin istakao je da su u više od 100 zemalja imali kulturne manifestacije posvećene Tolstoju, od Afrike do SAD i da se raduje što je i u Beogradu otvorena tako dobra izložba.

“To mi je posebno drago, jer je Tolstoj napisao i nekoliko izuzetno dobrih članaka u vezi sa Srbijom i Bosnom”, rekao je Konanihin.

Na izložbi, otvorenoj sinoć, koja traje do 18. decembra, posetioci mogu da vide retku zbirku najranijih prevoda dela čuvenog ruskog pisca u Srbiji, sa kraja 19. i početka 20. veka, Tolstojevu prepisku sa Anđom Petrović, sestrom slikarke Nadežde Petrović, povodom aneksione krize Bosne i Hercegovine 1908. godine, kao i malu zbirku karikatura inspirisanih Tolstojem.
Izvor: RTS