SRBIJA NA MEĐUNARODNOM SAJMU KNJIGA U SOFIJI

Nebojša Đorđević    Knjige

BEOGRAD - Srbija će od 7. do 11. decembra učestvovati na Međunarodnom sajmu knjiga u Bugarskoj, na kojem će se predstaviti srpski pisci Dragan Velikić, Zoran Ćirić i Sanja Domazet, kao i srpsko-bugarski autori Velimir Kostov i Mila Vasov.

“Učešće Srbije na Sajmu knjiga u Sofiji veoma je značajno zbog toga što u Bugarskoj postoji veliko interesovanje za srpski jezik i književnost. Srpski jezik se izučava na četiri univerziteta u Bugarskoj, a tokom poslednje dve godine na bugarski je prevedeno dvadesetak dela savremenih srpskih pisaca”, rekao je savetnik u Ministarstvu kulture Srbije Mladen Vesković.

Na štandu Srbije na sofijskom sajmu knjiga biće predstavljeno 268 naslova, među kojima su, pored dela savremenih srpskih autora na srpskom i u prevodu na bugarski jezik, knjige bugarskih pisaca koje su objavljene u Srbiji.

“Po ukupnom broju prevoda na godišnjem nivou, naročito na konkursu koji svake godine organizuje Ministarstvo kulture za inostrane izdavače koji objavljuju dela srpskih pisaca, Bugarska prednjači u regionu, a tokom protekle dve godine objavljeno je dvadesetak srpskih dela na bugarskom jeziku”, rekao je Vesković.

Tokom sofijskog sajma, na Univerzitetu u Plovdivu, na Katedri za srpski jezik, biće održano predavanje o savremenoj srpskoj književnosti. Srpski jezik se izučava na univerzitetima u Plovdivu, Blagojevgradu, Sofiji i Velikom Trnovu. Na svakoj od katedri ima šezdesetak studenata, a u Blagojevgradu i više, rekao je Vesković.

U sajamskom programu “Helikon”, nazvanom po književnoj nagradi koja je pandan NIN-ovoj nagradi u Srbiji, biće priređena posebna promocija romana “Ruski prozor” Dragana Velikića, koji je nedavno objavljen na bugarskom jeziku. “Ruski prozor” biće predstavljen i na promociji koju organizuje književno-prevodilačka fondacija “Traduki”, a najavljena je i promocija romana “Komo” Srđana Valjarevića, koju organizuje njegov bugarski izdavač “Ciela”.

Biće predstavljene i knjige Sanje Domazet objavljene na bugarskom jeziku, a u sofijskom teatru biće izvedene predstave rađene prema njenim komadima “Frida Kalo” i “Koko”. Zoran Ćirić je bugarskim čitaocima, za sada, poznat po svojim pričama, a u toku je i prevođenje njegovog romana “Homo” na bugarski jezik.

Na 28. Božićnom narodnom sajmu knjiga u Sofiji učestvuje oko 200 bugarskih izdavača, kao i pedesetak iz inostranstva, uz nekoliko nacionalnih prezentacija.

Izvor: Glas javnosti/ Beta

POLANSKI “ODNEO” 6 “EVROPSKIH OSKARA”

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Zahvalio se video porukom: Roman Polanski

Politički triler Romana Polanskog “Pisac iz senke” osvojio je šest godišnjih nagrada Evropske filmske akademije, između ostalog za najbolji film, za najbolju režiju, za najbolju mušku ulogu i za najbolji scenario.

Dodela nagrada je održana u Talinu, glavnom gradu Estonije i evropskoj kulturnoj prestonici za 2011. godinu.

Polanski, koji je inače optužen za silovanje, proglašen je za najboljeg režisera, a nagrade za najboljeg glumca i glumicu ostišle su Juanu Mekgregoru i Silviji Testi, preneo je Rojters.

Nagrade su dodeljene na osnovu glasanja više od 2.300 članova Evropske filmske akademije.

Polanski nije lično preuzeo nagradu ali se zahvalio putem video poruke.

Škotski glumac Mekgregor osvojio je nagradu za najboljeg muškog glumca za ulogu u filmu “Pisac iz senke”.

Francuska glumica Silvi Testi nagrađena je za ulogu u filmu “Lurd”.

Film Polanskog dobio je i nagradu za filmsku muziku, za scenario i scenografiju.

Nagradu za životno delo dobio je švajcarski glumac Bruno Ganc.

Nagrade koje dodeljuje Evropska filmska akademija se smatraju evropskim “Oskarima”, a urucena su 23. put zaredom.

Izvor: Vesti online

BEHIJA “BIBA” SARAČEVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Poezija

Behija - Biba Saračević, rođena je 08.10. 1958. godine u Bijeljini. Poeziju piše od svoje devete godine. Živi sa porodicom u Austriji. Kako kaže, bavi se onim što voli i ima neiscrpan izvor,koji vodi u jednom smeru, da i dalje piše!

TI SI ZALUTAO

 

Danas me upita

prolaznik slučaja,

reci mi:

-Na šta ličim?-

 

Kad zubima vučem

radost iz srca,

kad na hranu kretnji

i oblika, potrčim

sa želudcem u očima?

-Šta vidiš?-

 

Šta mi gmizi uz

modre vijuge,

pa u snovima mi

duša krvari?

Ko mi koči put do srca?

-Kako ti zvučim?-

 

Iza pastelne boje

kamena, oslikavam se

praskozorjem. Obavijam

se vjetrovima šutnje.

Isprazan koračam

u neosvjetljen dan…

 

Sobom okrenut

prema ogledalu,

vidim -nikoga-..

Reci mi zašto?

 

Razjarenim jezikom,

odgovorih mu:

U dohvatljivoj ljepoti,

-Ti si zalutao!-

 

BOSNO MOJA

 

Zlatni zraci zalaska

sunca, miluju čelo

moje domovine…

 

Ljubim predivne

predjele daljine,

i pod sjenkom srca

ćutim tebe-Bosno moja…

 

Žuboreći u tebi,

tečem u našu sudbinu.

Moje ruke, ko dva krila,

pružam ti iz dalekih daljina.

 

Ti ih nježno primaš,

i dušom me u sebe skrivaš.

Iz tebe se rađa sunce,

iz tvog osmjeha i noć sija.

 

Bosno moja, ponosom

i ljubavnom melodijom

umotana….

Kako mi sretno bujaš

nabreklim željama…

 

Spuštam čežnju

u tvoje krilo,

pokrivam je sa par

kapi tišine…

 

Osluškujem cvrkut

tvojih poljubaca,

i sanjam te, stanovnice

moje duše.

 

TI NE ZNAŠ DA VOLIŠ

 

Molim te,

povuci me za

ruku zaborava….

Pomiluj moju noć

u praznoj haljini..

 

Poljubi eho

mog osmjeha,

pokupi ranjene riječi,

istinu čekanja

i ostatak mog

stradanja…

 

Odlazi iz moje

glave, iz moje krvi,

koja me boli.

Ako te se sjetim,

mislima ću da te

grebem…

 

Vrati mi postojanje

od bisernog osmjeha,

vrati mi odjeću, od mog

zlatnog tkiva.

UKRALI MI KLJUČEVE

 

Ukrali mi ključeve,

a ja se bavim

svojom ulogom.

Ma kako zvučalo,

sve je nabijeno

smislom…

 

Čisteći prostor

u sebi,

ispod gomile

pepela,

nađoh ključeve od

dva važna organa.

 

Otključah jedan

i slobodih, sve

neisprićano

neizgovoreno

nedosanjano..

 

Otključah drugi

i otkrih blago

u svom biću…

Najljepši Božiji dar;

srce za drugoga…

BOGDANKA RAKIĆ - Bajka bez naslova

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Kultura

Bogdanka Rakić, rođena je 04.03.1976. godine u Pančevu. Studirala je grafički dizajn, živi u Nemačkoj, književno je aktivna na srpskim domenima, a sem poezije piše i prozne forme. Evo jedne njene bajke bez naslova.

Zemljom čudesnih šuma vladao je čarobnjak koga su svi stanovnici poštovali i voleli.Bio je pronicljiv,neustrašiv i pravedan.Živeo je u kuli od kamena sumornih boja koja se nalazila u centru Stare šume okružene ostalim šumama.Staru šumu cinilo je Bodi drveće koje je volelo da se međusobno došaptava i recituje najlepše pesme Lotosima koji su ukrašavali vodu oko čarobnjakove kule.Lotosi su se tad budili,a čarobnjak je uzivao u njihovim uzdasima.

Čarobnjakov najbolji prijatelj bio je Mesec.Svake noći,tačno u ponoć,čarobnjak je otvarao prozor sobe na vrhu kule i dugo pričao sa Mesecom.Jedne noći bio je uznemiren i otvorio je prozor pre ponoci.Preplavljen lepotom,netremice je gledao u svog prijatelja.Mesec je bio ogledalo u cijem je odrazu plesala najlepsa devojka koju je carobnjak ikada video.Plesala je milujuci grane iva uz pesmu koju je pevalo cvece.Sa poslednjim tonovima muzike,devojka je zaspala u zagrljaju Iva.Carobna slika je nestala i Mesec je uzdahnuo.Carobnjaku je trebalo nekoliko trenutaka da se sabere i upita prijatelja:

“Mesece,ko je ona?”

“To je princeza Sarene sume,nimfa koju nazivaju devojkom skrivenom u liscu.”-Odgovori Mesec.

Princeza Sarene sume bila je nimfa bozanske lepote,zanesena bojama svoje sume.Njenu kosu boje badema krasio je vencic od divljih ljiljana.oko ruku i nogu imala je upletene ivine grane.Haljina od maslacka davala je sjaj njenoj lepoti.Volela je samocu jer se nije osecala usamljeno.Njene ive plesale su sa njom na mesecini,a sumsko cvece cuvalo joj je snove.

Sledeceg jutra carobnjak je otisao kod nimfe.Docekala ga je sa osmehom

“Dobro jutro carobnjace,cemu mogu da zahvalim na vasoj poseti?”

Njena lepota nije zbunila carobnjaka i on odlucno rece:

“Sinoc sam gledao tvoj ples.Od sada zelim da samo za mene pleses.Dosao sam da te zaprosim.”

Nimfa se sledila od tih zapovednickih reci.Tiho mu je odgovorila:

“Plemeniti vladaru,vasa odluka je brzopleta.Vi me ne poznajete.Pored mene ne bi ste bili srecni.Sigurna sam da niste videli moje sestre nimfe,princeze drugih suma jer bi ste tada pozeleli bilo koju od njih.”

“Ne!”-rece strogo carobnjak.”Nisam.I ne zelim.Ti ces mi biti nevesta inace cu tvoju sumu obojiti u crno.”

Nimfa je cula nemi krik iva i cveca i poslusno rekla:

“Neka bude volja vasa.”

“Kada sledeci put Mesec bude pun,postaces moja zena.”-Rece carobnjak i nestade.

Princeza Sarene sume je sledecih nekoliko dana provela kao i obicno,pevajuci i plesuci.Pomirila se sa cinjenicom da ce postati carobnjakova zena.To je nije veselilo.Ni cinilo tuznom.

Nedelju dana nakon posete carobnjaka,sedela je medju cvetovima maslackai pravila novu haljinu.Cvetovi su se izvijali ka njoj,svaki zeleci da bas njega ubere i uplete u haljinu.Blazenu tisinu prekinuo je besni udar kopita o zemlju.Nimfa je podigla pogled sa svoje haljine i pred sobom ugledala Pana.

“Princezo,prateci tragove uljza koji je uznemirio moje stado,dosao sam do tvoje sume.Jesi li videla nekog ko bezi preda mnom?”-Upitao je Pan u zurbi.

“Nisa dragi prijatelju,niko nije ovuda prosao.”Odgovori princeza mirno.

“Ah,ti vilovnjaci.Zaista su spretni.Ovog puta odustajem od dalje potrage.”-Rece Pan i nastavi posle krace pauze:

“Zemljom se pronela vest o carobnjakovim i tvojim zarukama.Cestitam ti.”

“Hvala.”-Odsutno rece nimfa.

“Do sledeceg susreta na slavlju u Staroj sumi.”-Rece Pan odlazeci.

Nakon nekoliko trenutaka,kada je osetila da se Pan dovoljno udaljio i da nema opasnosti po onog koga je prati do njene sume,princeza je prosaputala:

“Ive moje drage,koga to skrivate pod svojim skutima?”

Ive su se zanjhale i kao zavesu podigle svoje haljine otkrivajuci vilenjaka kojeg su krile.

Nimfa se istog trenutka zaljubila u dugu kosu boje mimoza i oci dalekih gora.Vilenjak je kleknuo pred nju i rekao:

“Ponizno sluzim vojoj lepoti.”

Svet se zbog njih okrenuo.Bio je to pocetak vecne ljubavi.

Prve noci,pod krosnjama iva,nimfa je za vilenjaka prostrla postelju od divljih ljiljana.Voleli su se dok ljubicasta zora nije svanula.

Druge noci voleli su se u postelji od maslacka sve dok zlatna zora nije svanula.
Trece noci nimfa je prostrla postelju od zvezda.Svetlucavo jutro nisu docekali jer je Mesec rekao carobnjaku gde su mu sestre zvezde.

Povredjen carobnjak je odjurio do sarene sume.Video je svoju nevestu okupanu poljupcima u zagrljaju vilenjaka.Besno je uzdahnuo i pretvorio ljubavnike u ive.

Bilo je to pre mnogo godina.

U Sarenoj sumi dve ive i dalje se vole.U vecnom zagrljaju ljubavi.

RADETU MILOSAVLJEVIĆU URUČENA NAGRADA “ŽIVOJIN PAVLOVIĆ”

Ana Čizmar    Knjige, Vesti

JAGODINA - Književna nagrada “Živojin Pavlović” za najbolju knjigu proze pisaca iz Jagodine za prošlu godinu uručena je književniku i publicisti Radetu Milosavljeviću za knjigu - monografiju “Dečiji ustaški logor Jastrebarsko”.

Knjiga je objavljena u izdanju Izdavačke kuće “Gambiti” iz Jagodine, a govori o stradanju dece, najviše srpske nacionalnosti iz Potkozarja u vreme “Nezavisne države Hrvatske” u Drugom svetskom ratu.

Pisana je na osnovu dugogodišnjih istraživanja i konsultovanja brojnih istoriografskih, naučnih i novinskih publikacija, obrazložio je predsednik žirija profesor Vojislav Trumpić. Na svečanosti u prostorijama Kluba književnika “Đura Jakšić” nagradu Milosavljeviću uručio je predsednik;: Kluba književnika Zoran Jančić.

Milosavljević je, penzionisano vojno lice, član je Udruženja književnika Srbije, a publicistikom se bavi oko 30 godina. Nagrada “Živojin Pavlović” ustanovljena je 2002. godine, u spomen na jednog od najistaknutijih srpskih romansijera, pripovedača, esejiste i filmskog reditelja druge polovine prošlog veka Živojina Pavlovića (1933-1998) koji je mladost proveo u Jagodini. Nagradu je obezbedila Skupštine grada Jagodine, a sastoji se od novčanog iznosa i unikatne povelje.

Izvor:Glas javnosti 7 Tanjug