“KARMINA BURANA” U “SAVA CENTRU”

Aleksandra Radovanović    Kultura, Vesti

Muzičko-scenski spektakl „Karmina Burana”, u kome učestvuju solisti, hor, orkestar i balet Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad, gostuje u Beogradu i biće izveden 2. decembra u „Sava centra”.

Rediteljka i koreograf hora Sonja Vukićević je na konferenciji za novinare, najavljujući ovo izvođenje, napomenula da „Karmina burana” Karla Orfa, ima podnaslov „Profane pesme za soliste i hor uz pratnju instrumenata i magijskih slika”, a da je tekst za svoje najpopularnije delo Orf je našao u istoimenoj srednjovekovnoj zbirci (13. vek) iz manastira Benediktbojern, u kojoj su sabrane pesme školaraca lutalica, dokonih studenata i pevača, sočni, često pikantni stihovi o ljubavi i prirodi, bezbrižna himna životnoj radosti.

Upravnik SNP Aleksandar Milosavljević kaže da pri scenskom izvodenju „Karmine Burane”, pesme hora ili solista (sopran, tenor i bariton), kao i instrumentalni stavovi između njih, dobijaju scensko tumačenje kroz igru na pozornici.

Umetničku ekipu čine dirigent Željka Milanović, reditelj i koreograf hora Sonja Vukićević, koreograf Leo Mujić, solisti Snežana Savičić, Igor Ksionžik, Vasa Stajkić, Nebojša Šogorović, kao i 84 člana hora.

Izvor: Blic Online T. Nj.

OTIŠAO BALKANSKI SALVADOR DALI

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Na profilu na „Fejsbuku” stavio je svoju sliku koju je doradio u sebi svostvenom stilu

U Parizu juče preminuo slikar Miodrag Dado Đurić

Jedan od najpoznatijih crnogorskih slikara Miodrag Dado Đurić preminuo je juče u Parizu nakon duge i teške bolesti. Čovek koga su poredili sa Markom Šagalom i Salvadorom Dalijem stvarao je Francuskoj, u svom ateljeu u selu nedaleko od Pariza, a put ka vrhu evropskog slikarstva počeo je sa Cetinja i iz Herceg Novog, gde je 1952. godine završio umetničku školu.

Prvi put izlagao je u Rijeci sa francuskim slikarima 1958. godine, a pre desetak godina ugledni istoričar umetnosti Alan Boske o njegovom delu objavio je monografiju „Dado, univerzum bez odmora”. Pored ulja i crteža, radio je grafike, kolaž, instalacije…

Mnogi savremenici i svetski mediji opisivali su ovog sjajnog umetnika kao svojeglavog i slobodomislećeg intelektualca. O ratu u kojem se raspala SFRJ Đurić je za NIN pre nekoliko godina govorio:

- Radi se o jednoj civilizaciji koja je bila potpuno ugušena i sa Istoka i sa Zapada: to je Vizantija. Nas su tamanili još od krstaških ratova, s druge strane Turci, Katarina Velika, pre toga Rimljani. Balkan je uvek bio gušen između nekih spoljnjih pritisaka. Vizantija ne postoji u Ujedinjenim nacijama, ali postoji u senzibilitetu, u mentalitetu, u načinu života. Zapad nikad nije volio Vizantiju. Ona je uvek bila ismejavana, čak postoji izraz na francuskom „vizantijske svađe”, što znači beznačajne svađe. Rat u bivšoj Jugoslaviji, kako je sada zovu, bio je „vizantijski rat”, samo ovoga puta krvavi rat koji je mnoge naveo da prodaju svoje gelere.

Uvek originalan, Đurić je i na sebi svojstven način komentarisao svoj boravak u Francuskoj…

- Za mene je francusko slikarstvo najveće slikarstvo, zato što živim u Francuskoj. Da živim u Nemačkoj verovatno bih to rekao za nemačko slikarstvo.

Nedavno, za izložbu kojom je beogradska galerija „Haos” obeležila 15 godina postojanja, Dado Đurić je ustupio svoje skicen-blokove i seriju „Trente têtes couronnés” (Trideset krunisanih glava). Radi se o njegovim crtačkim intervencijama bojom na štampanim portretima slavnih naučnika, vladalaca, mislilaca…

- Verovala sam da će Dado izaći na kraj sa tri operacije, ali nije uspeo. Izgubili smo najznačajnijeg likovnog stvaraoca sa ovih prostora, koji je bio jedan od najvažnijih umetnike epohe. Njegov opus bi bio cenjeniji u svetskim okvirima da Dado u svako vreme i na svakom mestu nije isticao svoju upečatljivu svojeglavost i nezavisne i slobodne stavove o svemu što ga okružije - rekla je juče za „Blic” Borka Božović, istoričarka umetnosti i vlasnica galerije „Haos”.

Ona dodaje da je imala sreće da prošlog maja sedam sati razgovara sa Dadom Đurićem za vreme priprema njegove izložbe u galeriji „Haos”.

- Činilo mi se da je Dado tada predosećao da neće biti puno prilika da izlaže u Beogradu jer mu je jako stalo da se izložba dobro pripremi. Razgovarali smo o umetnosti, ali i o istoriji, politici, tehnologiji… Drago mi je da je izložbu Đurićevih radova videlo preko trideset hiljada ljudi - seća se Borka Božović.

Biografija majstora figurativne umetnosti

- Crnogorski slikar savremene umetnosti 20. veka jedan je od najistaknutijih predstavnika današnje figurativne umetnosti.

- Školovao se u Herceg Novom, a Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu 1956.

- Od 1956. živeo je u Francuskoj, u selu Šamon an Veksan blizu Pariza.

- Boravio je kratko u Njujorku, a potom u Centralnoj Africi.

- Pored crteža i uljanih slika, radio je i grafike, a od 1978. do 1980. godine radio je i kolaže i asamblaže.

- Njegova dela se nalaze u mnogim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama.

- Posle Marka Šagala i Salvador Dalija, Dado Đurić je jedan od umetnika koji su najviše uticali na pojam nadrealizma u slikarstvu.

- Pre više od jedne decenije ugledni istoričar umetnosti Alan Boske o njegovom delu objavio je monografiju „Dado, univerzum bez odmora”.

- Svoje slike je prodavao po cenama koje se kreću od 1.000 do 40.000-50.000 evra.

Izvor: Blic Online Aleksandar Nikolić

“GECA KON” POČINJE DA RADI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Knjižara Geca Kon u Knez Mihailovoj ulici (Foto:L.Adrović)

Kao i prethodni kupac, i sadašnje privremeno rukovodstvo ovog izdavačkog preduzeća suočeno je sa njegovim velikim dugovima

„Prosvetina” knjižara „Geca Kon”, jedna od najstarijih u Beogradu, ne radi već blizu godinu dana zbog štrajka zaposlenih i raskida privatizacionog ugovora, a, kako saznajemo u Agenciji za privatizaciju, biće otvorena za čitaoce u prvoj nedelji decembra.

Šta se trenutno dešava u „Prosveti”, pored popisa, o kojem saznajemo iz natpisa na vratima knjižara „Geca Kon” i „Danilo Kiš” u centru Beograda?

Posle raskida ugovora sa kupcem „IPS Medijom II”, sredinom septembra, „Prosvetin” kapital je u skladu sa zakonom prenet na Agenciju za privatizaciju. Agencija je zatim donela odluku da Dejan Jovanović, koji je zaposlen u Zavodu za udžbenike, bude imenovan za privremenog zastupnika „Prosvetinog” kapitala. Krajem septembra potpisan je sporazum o okončanju štrajka u ovom izdavačkom preduzeću, između Dejana Jovanovića i štrajkačkog odbora, čime je završen štrajk započet 21. januara. Održana je i vanredna Skupština „Prosvete”, i formirani su upravni i nadzorni odbori.

Kako još saznajemo u Agenciji za privatizaciju, novčana sredstva za isplatu jednog dela zarada iz perioda trajanja štrajka obezbedilo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Štrajk u „Prosveti” počeo je na inicijativu zaposlenih, članova sindikata „Nezavisnost” i „Saveza samostalnih sindikata Srbije”, a zbog toga što kupac „IPS Medija II” nije ispunio obaveze iz socijalnog programa. Zahtevi za raskid privatizacionog ugovora bili su zatim prošireni i zbog toga što je kupac, između ostalog, otuđivao nekretnine ove izdavačke kuće u Dobračinoj 30 i Čika Ljubinoj 1 u Beogradu.

Sredinom novembra Agencija za privatizaciju donela je odluku o restrukturisanju „Prosvete”, koja podrazumeva statusne i promene pravne forme, kao i one koje se tiču unutrašnje organizacije izdavačkog preduzeća. Restrukturisanje se odnosi i na otpuštanje duga „Prosvete” u celini ili delimično, radi namirivanja poverilaca, a iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ovog izdavača.

Predviđene su i druge promene, koje će omogućiti prodaju kapitala i imovine „Prosvete”.

Dakle, kao i prethodni kupac, i sadašnje privremeno rukovodstvo ovog izdavačkog preduzeća suočeno je sa njegovim velikim dugovima, nasleđenim još iz perioda pre privatizacije, kao i sa načinima da ti dugovi budu umanjeni. S tim u vezi, u toku su pribavljanje i analiza imovinsko- pravne dokumentacije „Prosvete”, kao i analiza ekonomsko- finansijske dokumentacije.

Preostala izdanja ovog nekada velikog izdavača bila su nezapaženo predstavljena u hali 4, na nedavno završenom 55. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Nekoliko „Prosvetinih” izdanja čak je i otkupljeno za potrebe biblioteka u Srbiji, u okviru upravo završenog otkupa izdanja objavljenih u 2009. godini.

Nedavno su se mogle čuti nezvanične informacije o tome da će izdavačka kuća „Evro-Đunti” biti novi kupac „Prosvete”, njeni zaposleni ipak se nadaju okrilju „Zavoda za udžbenike”. U međuvremenu, u Srbiji se otvaraju nove knjižare u okviru lanaca „Delfi”, „Vulkan” i „Evro-Đunti”. Sada se ne može reći da nema knjižara na potezu od Slavije do Kalemegdana. Samo, sve je manje onih starih.

Izvor: Politika M. Vulićević

LETITE SA DŽEKOM NIKOLSONOM

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Hepening u Londonu: Gledaoci obučeni kao pacijenti za vreme projekcije filma „Let iznad kukavičjeg gnezda”

„Tajni bioskop”: Novi trend u gledanju filmova

U vreme kada većina filmskih stručnjaka predviđa da budućnost filma predstavljaju 3D tehnika i multipleks bioskopi, u Londonu se pojavio novi trend koji iskustvo gledanja filma diže na viši nivo. Reč je o hepeningu zvanom „Tajni bioskop” (Secret Cinema), u kojem se jednom mesečno održavaju specijalne projekcije na tajnim lokacijama, uz rekonstrukciju kompletnog okruženja po uzoru na film, s ciljem da se publika uključi u delo umesto da samo sedi i pasivno gleda.

Moto „Tajnog bioskopa” je: „Ne recite nikome”, jer je lokacija hepeninga, kao i film koji će biti na programu, tajna do samog kraja. Kada publiku dovedu do mesta prikazivanja filma, pojavljuju se glumci obučeni u kostime nalik onima iz dela koje je na programu, a tu je obično i gomila detalja koji se poklapaju sa zapletom filma. Većina posetilaca bila je oduševljena preciznošću do koje su organizatori išli da bi rekonstruisali svet iz filmova koji su prikazivani.

Primera radi, kada je prikazivano remek-delo Miloša Formana „Let iznad kukavičjeg gnezda”, događaj je održan u psihijatrijskoj ustanovi, bio je tu i glumac-dvojnik Džeka Nikolsona, a publika je nosila mantile kakve su nosili pacijenti… U slučaju „Blejd ranera” Ridlija Skota gledaoci su na tajnu lokaciju po ugledu na kinesku četvrt Los Anđelesa odvezeni autobusom u kojem su stjuardese nosile oznake „Utopia erlajnsa”, a dvojica glumaca su na vrhu skladišta u kojem je projekcija održana rekonstruisali filmski okršaj Harisona Forda i Rutgera Hauera.

Profesor na predmetu Kultura medija na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta „Singidunum” Jovan Čekić kaže za „Blic” da je ovaj hepening logična posledica činjenice da klasičnim bioskopima konstantno pada poseta, jer je „katedarska” odlika bioskopa u vidu zakovanosti za sedišta već dugo pase, pošto se interaktivnost pojavljuje u svakodnevnom životu.

„Ceo svet je uvezan internetom”, kaže Čekić i dodaje da je to upravo dovelo do novog odnosa prema filmu, koji je zasnovan na interaktivnosti.

„O tome dobro govore i osnivači ‘Tajnog bioskopa’ kada kažu da publika sada želi da učestvuje u događaju, a ne samo da bude posmatrač.”

Dokaz da su novi filmski trendovi stigli i do nas jeste nedavna premijera interaktivnog filma „Uber life” Lazara Bodrože. Glumac Milutin Milošević, koji je igrao u „Uber lifeu”, kaže za „Blic” da nije siguran da li je interaktivni film budućnost kinematografije, ali da je svakako zabavan i koristan. „Iskustvo koje sam stekao radeći na „Uber lifeu” je dobro i korisno, zabavno je biti uključen u realizaciju takvog eksperimentalnog filma. Interaktivni filmovi su nešto između video igre i filma i imaju veliki potencijal. Inspirativni su i, kao i klasičan film, pružaju mogućnost za radost i igru”, kaže Milošević.

Profesor Čekić ide korak dalje, i u oblačenju gledalaca u odeću sličnu onoj na filmu koji gledaju u „Tajnom bioskopu” vidi tragove karnevalskog nasleđa ljudske kulture, koji mogu imati i političke korene, a ne samo da pružaju golu zabavu. „Tu postoji dvostruko značenje, jer ljudi žele da učestvuju, ali je to i proizvod ekonomske i političke krize. Ljudima je dosadilo da žive u krizi i stresu, a ovo je njihova forma otpora, što vuče korene iz srednjovekovnih karnevalskih strategija odnosa prema stvarnosti. Ljudima je dosta ispraznosti, šablona i klišea - oni žele novi odnos prema umetnosti. Prikazivanje filmova poput ‘Leta iznad kukavičjeg gnezda’ i naročito ‘Blejd ranera’ predstavlja zanimljiv primer čitanja starih filmova na nov način, čime nam se nagoveštava slika budućnosti slična onoj prikazanoj upravo u fantastičnom filmu Ridlija Skota”, smatra profesor Čekić.

Vožnja autobusom firme „Krstić”

Na pitanje u kojem bi filmu voleo da učestvuje ako bi “Tajni bioskop” zaživeo i u Srbiji, Milutin Milošević kaže da je to svakako “Big Lebovski” Braće Koen. Jovan Čekić dodaje da i u Beogradu ima mnogo sjajnih prostora koji nisu iskorišćeni, a jedna od upotreba mogla bi biti upravo za filmske projekcije nalik ovima iz “Tajnog bioskopa”.

I zaista, možda nije daleko dan kada ćete na projekciju filma krenuti Šijanovim autobusom firme “Krstić”, ili u ljubičastoj “ajkuli” Nikole Koje iz filma “Mi nismo anđeli” Srđana Dragojevića…

Izvor: Blic Online Milan Vukelić

POKLON EGIPTA SRBIJI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Poliesterska skulptura Tutmozisa III koju je poklon Egipta Srbiji postavljena je u holu vajarskog odseka Fakulteta likovnih umetnosti.

U holu vajarskog odseka Fakulteta likovnih umetnosti postavljena je poliesterska skulptura Tutmozisa III koja je poklon Arapske Republike Egipat Srbiji i predstavlja vernu repliku granitna statue tog faraona iz egipatskog muzeja.

Član Gradskog veća Željko Ožegović rekao je da je zbog specifičnosti statue i zato što mora da stoji u zatvorenom prostoru najbolje mesto vajarski odsek FLU-a, gde će služiti i kao inspiracija studentima i podsećaće na prijateljstvo između Srbije i Egipta.

Ožegović je istakao da su odnosi dve zemlje uvek bili dobri i da se u poslednje vreme još više intenziviraju. On je podsetio da su u Egiptu nedavno održani “Dani srpske kulture” i da je to još jedan pokazatelj da odnosi dve zemlje napreduju.

Ambasador Egipta Ali Galal Abdelaziz Mohamed Basiuni objasnio je da skulptura predstavlja jednog od najvećih kraljeva u istoriji starog Egipta, koji je 1.500 godina pre Hrista uspostavio jednu od najvećih dinastija starog Egipta, odnosno 18. dinastiju, koja je zabeležena po mnogim doprinosima koje je dala.

“Smatram da je FLU pravo mesto gde ova statua treba da stoji. U isto vreme ona predstavlja veliku inspiraciju studentima ovog fakulteta, a takođe je i most preko koga ćemo dalje sarađivati i razvijati prijateljstvo između dve zemlje”, rekao je ambasador.

Egipatski faraon Tutmozis III vladao je od 1504. godine do 1450. godine p.n.e. U trenutku smrti faraona Tutmozisa II, svog oca, Tutmozis III je bio dečak pa je njegova maćeha i tetka Hatšepsut bila regent.

Tako je bilo samo dve godine, a onda je ona uzurpirala presto i vladala skoro 20 godina. Za vreme njene vladavine mladi Tutmozis je bio u pozadini.

U tim vremenima Egiptu je izmakla kontrola nad Sirijom i Libanonom. Određen broj lokalnih vlastodržaca izbegao je egipatskoj dominaciji i završio pod uticajem bližeg i snažnog Mitani kraljevstva.

Sa dolaskom mladog Tutmozisa III na vlast, to se sve radikalno promenilo.

Izvor: RTS