MOZAIK LJILJANA U CAREVOJ VILI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Nova otkrića u niškoj palati Konstantina Velikog

„Meduza” je jedna od najvrednijih iskopina otkrivenih umeđu iskopinama Medijane kod Niša

Otkriće još jednog mozaika u Medijani, pre par dana, deo je trenutnih istraživačkih radova na projektu Ministarstva kulture Republike Srbije „Konstantinova vila na Medijani - projekat prezentacije 2010-2013″ koji treba da bude završen za dve godine, a za koji je u ovoj izdvojeno 17 miliona dinara. Naime, 2013. godine pada velika proslava jubileja hrišćanstva (17 vekova) u koji će se i Srbija uključiti budući da je car Konstantin koji je tzv. Milanskim ediktom ozvaničio ovu novu državnu relgiju, rodom iz Niša gde je sebi na Medijani podigao letnju rezidenciju.

- Mozaik je otkriven u severo-zapadnom delu vile gde smo ove godine započeli istraživanja. Još od 2005. godine smo imali neke nagoveštaje da bi Konastantinova vila mogla biti veća nego što se nekada mislilo, pa samim tim i sa “novim” mozaicima, pored onih već otkrivenih i na daleko čuvenih, koji predstavljaju Neptuna i krilatu meduzu. Otkriće kružne prostorije sa mozaikom, za koju još ne znamo čemu je služila, svakako naučno potvrđuje rezidencijalni i reprezentativni karakter Konstantinove vile. Rotonda je prečnika 6 metara, istražili smo jedan njen deo i baš tu pronašli mozaik veličine 15 metara kvadratnih - objašnjava za Blic dr Gordana Milošević, rukovodilac projekta “Medijana”.

Prema njenim rečima, mozaik je u solidnom stanju, samo malo oštećen na obodima, ima geometrijsku borduru, šare u vidu pletenice, četiri koncentrična kruga, svaki s drugačijim geometrijskim ornamentom i floralnim elementima, listićima i cvetovima, najverovatnije ljiljanima koji su simbol čistote nove vere. Izrađen je od raznobojnih mermernih i kamenih kockica, na njemu se naziru bela, plava i crvena, ali tek pošto bude očišćen sagledaće se njegov kolorit u celosti, kao i detalji kompozicija.

- Nalaz još jednog mozaika važan je za obeležavanju jubileja hrišćanstva 2013. godine - kaže Dušica Živković, pomoćnica ministra, zadužena za kulturno nasleđe i skreće nam pažnju da je na lokalitetu u Nišu prisustvovala eksperimenutalnom snimanju hipokausta, starorimskog uređaja za zagrevanje u jednoj od prostorija vile, koje su obavili studenti Elektronskog fakulteta iz Niša sa prof. Radomirom Stankovićem, čime je potvrđeno da je vila imala podno grejanje. Vila je zapravo letnjikovac rimskog cara Konstantina Velikog, osnivača Carigrada u njegovo doba zvanog Konstantinopolj, imperatora (na Istoku) koji je 313. godine, uredbom donetom u Milanu zajedno sa Licinijem (vladarem na Zapadu) službeno proglasio kraj verskih progona u Rimskom carstvu. Zanimljivo je da je Milanskom ediktu prethodio još jedan akt o verskoj toleranciji posredno vezan za tle današnje Srbije. Reč je o ediktu donetom 311. u Nikomediji za koji je zaslužan car Galerije, rodom iz Gamzigrada gde je, pak, on sebi podigao letnjikovac, poznat kao palata Feliks Romulijana, posvetivši ga svojoj majci Romuli.

Mozaici koji su do sada pronađeni na Medijani sačuvani su mahom u centralnom delu vile sa velikim dvorištem okruženim tremom. Osim vile sa tremom, projekat će obuhvatiti prezentaciju termi, kapije, ogradnog zida i dve ranohrišćanske grobnice. Planirano je i da se turistima dočara život u carskoj vili iz 4. veka i da im se putem 3D animacije, audio i video snimaka, panoa i maketa, prikažu predmeti pronađeni tokom mnogobrojnih arheoloških istraživanja. Jer, Medijana je bila carsko imanje u predgrađu antičkog Niša - Naissusa, sa raskošnom rezidencijom i dobro organizovanom ekonomijom. Imala je kompleks luksuznih vila i u nju su često svraćali rimski vladari na putu za istočnu prestonicu Rimskog cartsva - Konstantinopolj.

Arheološko nalazište Medijana zahvata površinu od oko 40 hektara, od kojih je samo polovine istražena. Zvanično je za posetioce zatvoreno 1. novembra, kada je uobičajeno da počinje svoj zimski san. Međutim, zbog lepog vremena koje još traje, arheolozi na terenu rado dočekuju posetioce, a oni su najčešće đaci na ekskurziji.

Poznati mozaici u Srbiji

- “Dionis”, “Lavirint” i “Lovac”, tri mozaika koja se nalaze u sklopu Feliks Romulijani (Zaječar)
- “Meduza” i “Neptun”, mozaici ranije otkriveni u Medijani (Niš)
- Podni mozaik sa životinjama u Caričinom gradu (Leskovac)
- 250m2 mozaika u Sirmijumu (Sremska Mitrovica)

- Figuralni mozaici u Viminacijumu (Kostolac)

Sva blaga cara Konstantina u Medijani

- Bronzana ograda sa hermama i bistama božanstava Eskulapa i Lune, kraj III i poč. IV veka
- Mermerne skulpture božanstava Asklepija, Higije, Dionisa, Herkula i Satira, otkrivene 1972.

- Mozaici Meduze i Vodenog božanstva - jedina dva figuralna za sada nađena na lokalitetu

Izvor: Blic Online Milena Marjanović

RUKOPIS KRALJA ARTURA NA AUKCIJI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

“Rofoko Gral”, najstariji spis o kralju Arturu koji datira iz 14. veka i predstavlja najstariji sačuvani autentični dokument koji svedoči o legendi o vladaru i njegovom maču, naćiće se u prodaji u akcijskoj kući “Sotbi” u Londonu.

Predviđa se da će spisi dostići cenu između milion i po i dva miliona funti. “Rofoko Gral” između ostalog, predstavlja vitezove “okruglog stola” i smatra se jednim od najfinijih srednjevekovnih spisa koji se nalazi u privatnom posedu.

U tim spisima se može videti slika kralja Artura u ratnom jurišu na Saksonce, a kako bi se izradila ove i još 106 drugih ilustracija, ubijeno je više od dve stotine krava kako bi se izradili fini komadi kože na kojima su naslikane.

Pretpostavlja se da su ilustracije nastale u francuskim regijama Flanders ili Artois negde između 1315 i 1323. godine. Sa sigurnošću se može tvrditi da ih je naslikao Gaj VII, Baron de Rofoko koji je bio glava vodeće aristokratske familije u Srednjem veku u Francuskoj.

Izvor: Mondo

JOŠ JEDNA VREDNA NAGRADA ZA SPISATELJICU POREKLOM IZ BEČEJA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Švajcarska književnica poreklom iz Vojvodine Melinda Nađ Abonji dobitnica je Književne nagrade Švajcarske za 2010. godinu za roman “Tauben fliegen auf” (Golubovi uzleću”), preneli su mediji te zemlje.

Pošto je u oktobru nagrađena prestižnom nemačkom književnom nagradom za najbolju knjigu godine na nemačkom jeziku, ta književnica osvojila je i švajcarski žiri, koji je njen roman nazvao “vanrednim književnim delom”.

Poreklom Mađarica, Abonji je rođena 1968. u Bečeju, a sa pet godina s porodicom odlazi u Švajcarsku, gde je studirala nemački jezik i istoriju. Pored toga što se bavi književnošću i muzikom, ona radi kao docent na Visokoj pedagoškoj školi u Cirihu.

Roman prati život jedne mađarske porodice koja je sedamdesetih godina prošlog veka emigrirala iz Vojvodine u Švajcarsku, gde, pokušavajući da se po svaku cenu integriše u novo okruženje, počinje da se bavi gastronomijom.

Švajcarska književna nagrada, uz koju ide i novčani iznos od 50.000 švajcarskih franaka (oko 37.000 evra) dodeljena je danas Melindi Nađ Abonji na sajmu knjiga u Bazelu. Abonji je, s 39 odsto glasova, osvojila i nagradu publike, koja se ove godine dodeljuje prvi put.

Izvor: Blic Online/Beta Foto: Reuters

OVACIJE JEVGENIJU KISINU U KOLARCU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Vrhunski svetski pijanista Jevgenij Kisin (39), virtuoz izuzetne muzikalnosti koji osobenom interpretacijom pleni publiku širom sveta, spektakularnim koncertom u Kolarčevoj zadužbini otvorio je novu 14. sezonu ciklusa Velikani muzičke scene.

U prepunoj sali Kolarca, za koju je slavni pijanista rekao da poseduje posebnu auru, akustičnost i lepotu koju nigde nije doživeo, Kisin je, kao i pre pet godina na istom mestu, ponovo ostvario nezaboravnu umetničku čaroliju. Ruski pijanista Kisin koji već šest godina živi u Parizu iz koga gradi uspešnu karijeru u samom vrhu nove generacije pijanista ove godine svira samo dela dva svetska velikana Roberta Šumana i Frederika Šopena čija se 200. godišnjica od rođenja obeležava širom sveta.

Briljantan virtuoz istančane muzikalnosti izveo je Šumanove “Fantastične komade” i “Novelete” u prvom delu koncerta uz ovacije publike a drugi deo koncerta posvetio je velikom poljskom romantičaru Šopenu izvodeći njegove četiri balade. Program koji je slušala publika na koncertima u najvećim evropskim gradovima, kao i pre nekoliko dana u Zagrebu, Kisin je izveo večeras u Kolarčevoj zadužbini. Oduševljena publika burnim aplauzima uspela je da vrati Kisina na scenu i kao poklon dobila još malo muzike velikog romantičara Šopena.

Nekadašnje čudo od deteta Kisin, sa jedanaest meseci je prvi put svojoj porodici otkrio talenat, dok je njegova starija sestra vežbala klavir on je počeo da pevuši Bahove fuge. Po sluhu je ponavljao sve što čuje a to i danas radi, bez obzira koja je muzika u pitanju, klasična ili popularne kompozicije.

Kada je dovoljno porastao da dohvati klavir, sa dve godine i dva meseca, počeo je da svira i na radost publike na svim meridijanima, među vodećim pijanistima sveta već dve decenije, Kisin i dalje svira svakog dana najmanje po pet sati.

Kisin je u rodnoj Rusiji sa šest godina primljen u Gnjesin - Školu za talentovanu decu. U 12. godini njegovo izvođenje dva Šopenova koncerta u Velikoj sali Moskovskog konzervatorijuma proglašeno je za istorijski koncert, potom je proglašen poslednjim romantičarem klavira zbog intrepretacija Šopenove muzike.

Godine 1997. ušao je u istoriju kao prvi pijanista koji je ikada bio pozvan da nastupi u ciklusu BBC Proms ciklusu u Londonu. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja među kojima je i prestižno priznanje za CD izdanje “Red Seal” na dodeli Gremi nagrada 2006. godine.

Sledeće godine publika širom sveta slušaće Kisina kako interpretira dela mađarskog virtuoza pijaniste i kompozitora Franca Lista čija se 200. godišnjica rođenja obeležava.

Izvor: B 92/ Tanjug

KOPOLI URUČEN OSKAR ZA ŽIVOTNO DELO

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Proslavljeni filmski reditelj Fransis Ford Kopola dobitnik je Oskara za životno delo, koji mu je uručen na ceremoniji u Los Anđelesu.

Veliki broj poznatih ličnosti iz Holivuda se okupio kako bi prisustvovao uručivanju memorijalne nagrade Irving Talberg reditelju, scenaristi i producentu više kultnih filmskih ostvarenja od kojih je najpoznatija trilogija “Kum”.

Primajući nagradu, Kopola je rekao da gaji “izuzetnu ljubav prema holivudskoj tradiciji i divljenje prema tradiciji Irvinga Talberga”..

Priznanje Kopoli odali su glumac Robert de Niro i reditelj Džordž Lukas, koji su ga nazvali “inspiracijom”.

Ovo je peti Kopolin Oskar, od kojih je četiri dobio za seriju filmova “Kum”.

Oskar za životno delo do sada je uručen 38 puta, otkako je ova nagrada ustanovljena 1937. godine.

Na ceremoniji, čiji će isečci biti prikazani na dodeli Oskara 27. februara 2011, takođe su dodeljene nagrade glumcu Eliju Valahu (94) za 60. godišnju karijeru, reditelju, istoričaru i autoru Kevinu Barunlou za rad na očuvanju i zaštiti nemih filmova, kao i francuskom reditelju Žanu-Liku Godaru, ključnoj figuri francuskog Novog talasa, koji nije bio prisutan na ceremoniji.

Izvor: B 92 Foto: Beta