PRVI FILM O FEJSBUKU

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Scena kreiranja Fejsbuka u filmu „Društvena mreža”

Reditelj Dejvid Finčer i slavi i kritikuje popularnu društvenu mrežu čije posledice jošuvek ne procenjuju ni sociolozi, jer ozbiljne studije o ovoj mreži tek treba da budu objavljene

Koliko svako doba ima vizionare iza čijeg izuma ostaje izmenjeni svet i da li svaki izum nosi i prokletstvo slave i moći, ispituje novi film Dejvida Finčera „Društvena mreža”, o studentima sa Harvarda koji su kreirali popularnu društvenu mrežu Fejsbuk. Film će premijerno biti prikazan 3. novembra u Beogradu na „Sinemaniji”.

Po scenariju Arona Sorkina i motivima romana „Slučajni milijarder” Bena Mezrika, Finčer slika stvaranje Fejsbuka, kada je jedne noći 2003. godine, student sa Harvarda i programer Mark Zukerberg seo za kompjuter i počeo da radi na novoj ideji, a gužva oko blogovanja i programiranja prerasla je u globalnu mrežu i revoluciju u načinu komunikacije. Posle šest godina zahvaljujući ovom izumu, Zukerberg je postao najmlađi milijarder na svetu, a reditelj Finčer u filmu odgovara na pitanje „možemo li da imamo 500 miliona prijatelja, a da prethodno ne steknemo i nekoliko neprijatelja”.

O stvaranju neprijatelja govori film „Društvena mreža”, jer su pravo na Fejsbuk polagali i Zukerbergov kolega i investitor početnog kapitala Eduardo Saverin, osnivač Napstera Šon Parker koji je Fejsbuk predstavio finansijerima, i blizanci Vinklfos koji su tvrdili da je Zukerberg ukrao njihovu ideju.

- „Društvena mreža” je priča o klasičnoj borbi oko toga čiji doprinos nekom izumu treba da bude najviše vrednovan. Ovu priču čini interesantnom to što po svaku cenu izbegava da odabere stranu. Uzeo sam sve činjenice i od njih slikao istinu, tačnije, tri istine - kaže reditelj Finčer, autor filmova „Sedam”, „Igra”, „Borilački klub”, „Soba panike” i „Neobični slučaj Bendžamina Batona”, koji smatra da su ranije radio, telefon, automobil i računarpromenili svet, a sada ga, u smislu asocijalizacije, menja društvena mreža.

Zukerberg je imao 19 godina kada je programirao Fejsbuk. Tokom prvog meseca registrovalos eviše od polovine studenata Harvarda, tokom prvih 12 meseci mreža je imala pet i po miliona članova koji su postavljali svoje najintimnije detalje: od omiljenih pesama, preko statusa šta rade, do osoba sa kojima se zabavljaju, i to sve samo sa jednim ciljem - da to vide svi. Za šest godina, Fejsbuk je postao kulturološki fenomen - novi mehanizam stvaranja prijateljstava u sve izolovanijem svetu i važan element generacije koja je izokrenula stare definicije privatnosti, a kao globalni servis komunikacije stekao je 500 miliona korisnika.

Reditelj Finčer ne krije da ima profil na Fejsbuku koji mu pomaže u komunikaciji sa prijateljima koji žive u inostranstvu, ali kaže da ne dozvoljava da „ova mreža upravlja njegovim životom”. Poput drugih izuma koji su bili osporavani, Finčer u filmu i slavi i kritikuje Fejsbuk, čije posledice jošuvek ne procenjuju ni sociolozi, jer ozbiljne studije o ovoj mreži tek treba da budu objavljene.

Inače, dok svet preispituje koristi i mane Fejsbuka, vrednost ove kompanije (još uvek u privatnom vlasništvu), nedavno je procenjena na više od 25 milijardi dolara. Društveni fenomen, zar ne?

Izvor: Politika I. Aranđelović

NJUJORŠKA FILHARMONIJA ZA FINALE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Njujorškom filharmonijom diriguje Alan Gilbert

Završetak 42. Bemusa u Centru „Sava”

Najstariji orkestar u SAD i jedan od najstarijih ansambala u svetu Njujorška filharmonija predvođena svojim muzičkim direktorom dirigentom Alanom Gilbertom, sa solistom grčkim violinistom Leonidasom Kavakosom, nastupiće večeras u Velikoj sali Centra „Sava” na završnoj večeri 42. Bemusa.

U okviru velike evropske turneje Njujorška filharmonija, koja je u maju ove godine održala 15.000. koncert, nastupiće u Gruziji, Litvaniji, Sloveniji, Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Luksemburgu. Na evropskoj turneji izvodiće dela Ludviga van Betovena, Johanesa Bramsa, Frederika Šopena, Kloda Debisija, Paola Hindemita, Jana Sibelijusa, Dmitrija Šostakoviča, Riharda Štrausa i Riharda Vagnera.

Na koncertu u Beogradu biće izvedena dela Debisija „Preludijum za popodne jednog fauna”, Sibelijusa „Koncert za violinu i orkestar” i „Simfonija broj četiri” Bramsa.

Na svom drugom gostovanju u našoj zemlji proslavljeni orkestar predvodiće Gilbert, muzički direktor Njujorške filharmonije od septembra 2009. godine.

Izvor: Blic Online E. B.

Nebojša Đorđević - DAN

Ana Čizmar    Poezija

DAN

Lomljavom tame

prestaju uspavanke, kilometrima,

ogledala nanovo upijaju

odraze, otisnut akvarel

neubijenih pejzaža,

zid bučnog se pomera,

vidnog pomalja,

fototaksične pojave

izlaze iz silueta –

trguju propusnicama

za sutra.

 

SLIKE UMETNIKA IZ ZEMALJA EX-YU KOŠTAJU I DO 400.000 EVRA!

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Marina Abramović Vladimir Veličković

ZAGREB - Slovenački slikar Zoran Mušič je najskuplji umetnik u regionu jer cena njegovih dela dosežu i do 400.000 evra. Na vrhu te liste su i dela hrvatskih umetnika Vlahe Bukovca i Ivana Meštrovića, crnogorskog autora Miodraga Dada Đurića i srpskog umetnika Vladimira Veličkovića, navodi Artprajs, najveći svetski umetnički pretraživač.

Dela hrvatskog slikara Vlahe Bukovca i vajara Ivana Meštrovića na aukcijama mogu dostići cenu veću od 100.000, odnosno 200.000 evra, cene slika crnogorskog autora Miodraga Dada Đurića, prelaze i 100.000 evra, a srpskog slikara Vladimira Veličkovića 80.000 evra, preneo je hrvatski Jutarnji list.

Za razliku od Hrvatske čiji su najskuplji autori delovali na prelazu dva veka, šire u regionu, na boljoj su ceni autori posleratnog razdoblja, tačnije dela nastala posle 50-ih godina. Svi su zavidnu karijeru ostvarili van svoje zemlje, pa je tako Mušiču u Parizu, gde je živeo, izložbu u Grand Palasu otvorio tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran, a osvojio je i Gran Pri na Venecijanskom bijenalu.

Mušič se školovao se na zagrebačkoj Likovnoj akademiji. Često je boravio u Dalmaciji, pa je tako jedan njegov dalmatinski pejzaž prodat za 200.000 evra. Ipak, najbolje na aukcijama prolaze prizori ljudskih stradanja, iz logora u Dahau, u koji je Mušič iz Venecije odveden 1944. U Dahau je naslikao oko 200 crteža i uspeo da spasi 70, a kasnije ih je pretvorio u ciklus slika. Prema grafikonu Artprajsa, vrhunac je dostigao prošle godine. Pojavljuje se u najuglednijim aukcijskim kućama, od njujorškog Kristia do londonskog Sotbija.

U istim aukcijskim kućama se pojavljuje se i crnogorski autor Miodrag Dado Đurić. Britanska kritika ističe da su Đurićeve slike “ispunjene halucinantnom energijom, mrakom crnogorskih pećina i pariskih podruma”.

Dobro se prodaje i srpski slikar koji živi u Parizu Vladimir Veličković, čija dela dostižu cenu i do 80.000 evra, ali i kraljica svetskih performansa, srpska umetnica Marina Abramović. Njena dela dostižu i do 50.000 evra, što je za savremenog umetnika veoma mnogo.

Marina Abramović, kao i Veličković, školovala se kod osnivača hrvatske naive Krste Hegedušića u Zagrebu. Ona je jedina umetnica iz regiona koja je ušla u “Tajmsovu” anketu 100 najvažnijih umetnika na svetu, a njena je karijera u neprestanom usponu, posebno nakon izložbe u čuvenom njujorškom muzeju savremene umetnosti MoMA.

Uz “Balkanski barok”, koji je umetnica izvela na Venecijanskom bijenalu, najbolje se prodaju njeni radovi vezani uz performans “Stromboli”, izveden na Siciliji.

Cene njenih dela su u porastu, a biće još veće, budući da su fotografije performansa novi hit na međunarodnom umetničkom tržištu.

Izvor: Glas javnosti

Izvor: Glas javnosti

“ARHIPELAG” PREDSTAVLJA NOVA IZDANJA

Aleksandra Radovanović    Knjige, Kultura, Vesti

Na Sajmu knjiga „Arhipelag” će u okviru novog kola pomenute edicije predstaviti roman nagrađivanog ruskog pisca Ilje Stogofa „mASIAfucker”, roman slovenačkog pisca Draga Jančara „Podsmešljiva požuda”, „Bunar” Dimitra Baševskog iz Makedonije i „Poslednje Sergijevo iskušenje” Janija Virka. Iz „Arhipelaga” najavljuju da će uskoro biti objavljen i „Logor posrnulih žena”, roman slovačkog pisca Antona Balaža.

Edicija „Sto slovenski romana” obuhvata najbolje romane napisane na nekom od slovenski jezika, nakon pada Berlinskog zida. U ovaj međunarodni projekat uključeno je jedanaest slovenskih zemalja, a nacionalni žiri svake od zemalja odlučuje o izboru pisaca i dela. Ova edicija predstavlja najveći međunarodni književni i izdavački projekat u koji je trenutno uključena srpska književnost.

„Arhipelag” će predstaviti i novi roman Davida Grosmana „Do kraja zemlje”, u prevodu Davida Albaharija. Za ovu knjigu, koja govori o izraelsko - plaestinskim odnosima, Grosman je dobio nagradu „Albatros” i nagradu nemačkih izdavača i knjižara u Frankfurtu.

Svoju promociju imaće i knjige „Kapućinska grobnica” Jozefa Rota, „Montanovo zlo” Enrikea Vile Matasa, „Adam u raju” Karlosa Fuentosa, „Drugo More” Klaudia Magrisa, „Elijahova stolica” Igora Štiksa, „Istina o Saši Knišu” Arisa Fioretosa, „Knjiga o bambusu” Vladislava Bajca i druge.

Na 55. Sajmu knjiga štand „Arhipelaga” ugostiće i pisce kao što su Ljubomir Erić, Zoran Radovanović, Srđan Vučinić, Borislav Čičovački, Toni Liversejdž, Živorad Nedeljković, Dragan Jovanović Danilov, Jelena Lengold, Nikola Moravčević, Vladislav Bajac, Laslo Blašković, Mihajlo Pantić, David Albahari i Vida Ognjenović.

Izdavačka kuća „Arhipelag” proglašena je izdavačem godine na prošlogodišnjem Sajmu knjiga. Nagradu je ravnopravno podelila sa izdavačkom kućom „Kreativni centar”. Ovogodišnji sajam knjiga održava se od 25. do 31. oktobra.

Izvor: B92