NAGRADA “MILAN RAKIĆ” OBRENU RISTIĆU I SLOBODANU STOJADINOVIĆU

Nebojša Đorđević    Poezija, Vesti

Obren Ristić    Slobodan Stojadinović - Čude

BEOGRAD - Pesnička nagrada “Milan Rakić” dodeljena je Obrenu Ristiću za knjigu “Venac Tvorcu” i Slobodanu Stojadinoviću Čude(t)u za knjigu “Krčanov blok”, saopšteno iz  Udruženu književnika Srbije (UKS).

Žiri za dodelu nagrade “Milan Rakić”, Milica Jeftimijević Lilić (predsednik), Miloš Petrović, Dušan Stojković, Milutin Lujo Danojlić, Milan Đorđević i Saša Hadži-Tančić, odlučio je jednoglasno da dve ravnopravne nagrade dodeli Ristiću i Stojadinoviću.

Na konkurs je prispelo 30 pesničkih knjiga objavljenih 2009. godine. Nagrade, koje se sastoje iz plakete i novčanog iznosa, laureatima će biti uručene na Godišnjoj skupštini UKS-a u decembru.

Za kratko vreme, nakon nagrade Zmaj Ognjeni Vuk, vest o dodeli prestižne  poetske nagrade “Milan Rakić”,  knjaževačkom pesniku Obrenu Ristiću , opet je obradovala ljubitelje pisane reči u Knjaževcu i Timočkoj Krajini, potvrdivši predviđanja priređivača “Antologije savremene poezije knjaževačkih pesnika, (N. Đorđević -d. Filipović) od pre desetak godina, da će se “detaljnijim istraživanjem rada tih pesnika na srpskoj književnoj sceni dogoditi prijatno iznenađenje i osveženje”. Obren Ristić iz  knjaževačkog književnog kluba “Branko Miljković”  je to ove godine dva puta potvrdio. Redakcija sajta www.kul-tim.net koja je i sama deo ovog kluba, čestita laureatima, Ristiću, kao i odličnom pesniku Slobodanu Stojadinoviću Čude(t)u.

Nagrađenu knjigu Obrena Ristića “Venac tvorcu” možete lako i preuzeti u elektronskom izdanju u odeljku (strane) e-book.

ŠVEDSKA PREDVODI PRAZNIK KNJIGE

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Na Sajmu kniga, koji će se pod motom „Pamet u glavu” održati od 25. do 31. oktobra, počasni gost Švedska ponudiće 800 naslova

Srbi vole knjige… Jedan od najposećenijih štandova sa prošlogodišnjeg sajma

Moto 55. međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, koji se održava od 25. do 31. oktobra, je „Pamet u glavu”, a počasni gost biće Švedska. Književnik Laslo Vegel, dobitnik regionalne Pulicerove nagrade Mađarske, otvoriće ovogodišnji praznik knjige.

Najznačajnija domaća manifestacija posvećena knjizi održava se na površini od oko 31.000 kvadratnih metara, a nova izdanja predstaviće više od 800 izdavača iz Srbije i inostranstva. Pored Švedske, iz koje će u Beograd doći 20 autora i predstaviti se u više od 60 književnih i umetničkih programa, na sajmu će učestvovati i izdavači iz regiona, Japana, Rusije, Nemačke, Italije, Austrije, Španije, Portugala, Izraela, Brazila, Angole, Irana…

Debi Holandije i Slovačke

Prvi put u Beograd dolaze i izdavači iz Holandije i Slovačke, a po četvrti put će se na zajedničkom štandu EUNIK-a predstaviti i evropski kulturni centri u Beogradu.

Predsednik Upravnog odbora Sajma knjiga Željko Ožegović rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da će manifestacija zadržati prošlogodišnji izlagački koncept i cene ulaznica, koje će za pojedinačne posete koštati 250, a za grupne 150 dinara. Novina je „Porodični dan”, 26. oktobar, kada će roditelji i njihova deca moći da uđu na sajam sa zajedničkom ulaznicom od 600 dinara. Ove godine biće priređeni tradicionalni Forum i Ćaskaonice, a novine su pesnički maraton i maraton kratke priče. Domaćin „Ćaskaonice” biće Aleksandra Glovacki, koja će razgovarati s autorima iz Srbije i regiona - Jelenom Lengold, Aleksandrom Stankovićem, Borisom Dežulovićem, Ivanom Sajko, Ljubicom Arsić.

U pripremi su i poetske i strip radionice, mala škola prevođenja i drugi program za mlađu publiku, kao i tradicionalni Školski dan, a biće priređeno i nekoliko izložbi.

Šveđani i na Džez festivalu

Sajamski žiri ove godine će dodeliti nagrade u tri kategorije - za najboljeg izdavača, izdavački poduhvat i dečju knjigu. Biće dodeljena i nagrada „Dositej Obradović” inostranom izdavaču za međunarodnu promociju srpske književnosti.

U paviljonu u areni Hale 1 Beogradskog sajma, koji oprema firma „Ikea”, biće predstavljeno više od 800 naslova švedskih autora. Švedska priprema šezdesetak programa, promocija knjiga i razgovora pisaca sa čitaocima. Umetnici iz te zemlje nastupiće tokom trajanja Sajma knjiga i na drugim manifestacijama u Beogradu, među kojima je i Džez festival. Poslednjeg dana sajma, 31. oktobra, predstavnici ambasade Švedske potpisaće Otvorenu knjigu s narednim počasnim gostima manifestacije - predstavnicima zemalja portugalskog govornog područja: Brazila, Angole i Portugala.

Izvor: Pressonline/BETA - N. M.

POBEDNICA ŠOPENOVOG TAKMIČENJA

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

Julijana Avdeeva pobednik je ovogodišnjeg Međunarodnog klavirskog konkursa Frederik Šopen. Ona je prva žena koja je osvojila ovu prestižnu nagradu u poslednjih 45 godina.

Pobednik ovogodišnjeg Međunarodnog klavirskog konkursa Frederik Šopen, koji se održava u glavnom gradu Poljske, je Ruskinja Julijana Avdeeva, prva žena koja je osvojila ovo prestižno muzičko takmičenje u poslednjih 45 godina.

Pobeda na konkursu je 25-godišnjoj Avdeevoj donela zlatnu medalju i nagradu od 30.000 evra, ali joj je, takođe, otvorila vrata najboljnih koncertnih dvorana sveta i obezbedila ugovore sa vodećim diskografskim kućama.

“Veoma sam uzbuđena, teško je to izraziti rečima, ali sam veoma srećna, veoma srećna što sam ovde”, izjavila je mlada ruska pijanistkinja po završetku takmičenja, prenosi AP.

Međunarodni konkurs Frederik Šopen u Varšavi održava se svakih pet godina. Tokom tri nedelje, pijanisti iz celog sveta izvode dela velikog poljskog kompozitora iz 19. veka, a pobednika bira žiri među 10 finalista.

Takmičenje je čuveno po izuzetno strogim kriterijumima. Dva puta, 1990. i 1995. godine nije izabran pobednika, jer je žiri smatrao da niko od takmičara nije dovoljno dobar.

Izvor:RTS

PRVA KNJIGA NACIONALNE ENCIKLOPEDIJE

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Prva knjiga prvog toma “Srpske enciklopedije”, sa 1.929 odrednica, predstavljena u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Samo prvi tom ima dve knjige, a ostali po jednu, pa bi svih 11 knjiga, odnosno deset tomova, trebalo da bude završeno 2020. godine.

Posle dve decenije od pokretanja ideje, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti predstavljena je prva knjiga prvog toma “Srpske enciklopedije”, čime je započeta realizacija ideje o nacionalnoj enciklopediji u deset tomova.

Konferenciji za novinare povodom izlaska prvog toma “Srpske enciklopedija”

Goste SANU pozdravio je njen predsednik, akademik Nikola Hajdin, a potom je o velikom poslu koji je urađen, ali i onome koji tek predstoji govorio akademik Čedomir Popov, predsednik Matice srpske kojoj je, zajedno sa SANU poveren posao na izradi Enciklopedije. Izdavač tog kapitalnog dela je Zavod za udžbenike.

Popov, koji je i na čelu Uređivačkog odbora i jedan u celom poslu je od samog pokretanja ideje, pune dve decenije, rekao je da je izlazak prve knjige značajan datum, s obzirom na to da srpski narod do danas nije imao nacionalnu enciklopediju.

“Enciklopedija je zamišljena kao nacionalna enciklopedija opšteg tipa, posvećena srpskom narodu i drugim narodima i kulturama i istorijskim, geografskim i prirodnim pojavama koje su imale uticaj na život i kretanje srpskog naroda od njegove pojave u istoriji do naših dana”, objasnio je Popov.

Veliki posao na popisu pojmova, od pojava, institucija do ličnosti, koje treba obuhvatiti Enciklopedijom urađen je za tri godine, 1996, 1997, 1998. godine, objasnio je Popov. Taj popis je sadržao nešto više od 40.000 pojmova.

Potom je opet usledio zastoj, 1999. godine zbog NATO bombardovanja, a 2000. zbog smene vlasti, da bi posao bio obnovljen 2003. godine. Zakon o Srpskoj enciklopediji donet je decembra 2005. godine, a Uređivački odbor izabran 2006.godine.

Popov je napomenuo da je u radu na prvoj knjizi učestvovalo više od 500 pisaca tekstova, koje je 120 redaktora pretvaralo u enciklopedijske članke kakve zahteva leksikografska metodologija.

Prva knjiga prvog toma enciklopedije ima 1.929 odrednica koje su obradile sve pojmove na slovo A i započele one na slovo B. Beograd je odrednica sa kojim će početi druga knjiga prvog toma i ona bi, ako sve bude teklo po planu, trebalo da bude objavljena pred Beogradski sajam knjiga naredne godine.

Predviđeno je da samo prvi tom ima dve knjige, a ostali po jednu, tako da bi svih 11 knjiga, odnosno deset tomova trebalo da bude završeno 2020. godine.

Glavni urednik, koji je u poslednje dve godine vodio redakcijske poslove, Ivan Negrišorac ocenio je da je najveći razlog za kašnjenje u izlasku prve knjige to što se želelo da tekstovi budu standardizovani, što bi kasnije utrlo put ostalim knjigama.

Prva knjiga prvog toma “Srpske enciklopedije”, štampana u 5.000 primeraka, moći će da kupe posetioci Sajma knjiga, a potom će se naći u slobodnoj prodaji po ceni od 35 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Izvor: RTS

PET VEKOVA BUKVARA

Aleksandra Radovanović    Vesti

O petovekovnoj istoriji naše najčitanije knjige govori zbornik radova “Bukvari i bukvarska nastava kod Srba” i “Bibliografije srpskih bukvara”.

Prvi srpski Bukvar štampan je u Veneciji 1597. godine, a u Beogradu tek 1838. godine.

O vrednosti Bukvara kroz istoriju dugu 411 godina, govori zbornik Bukvar i bukvarska nastava kod Srba. To je sažeta istorija srpske prosvete iz koje se može čitati mnogo stvari. Pre svega, da su nekada najznačajniji ljudi srpske kulture poput Zaharija Orfelina i Vuka Karadžića, pisali bukvare, dok ih danas pišu specijalisti.

Ako zaista postoji jedna knjiga koja nije sporna, jedna knjiga kojoj ne bismo mogli davati zamerke - jeste Bukvar, jer Bukvar jeste, zaista, prva knjiga, osnovna knjiga koju sa zadovoljstvom čitaju svi koji imaju malo škole, i oni koji su bili loši đaci, i oni kojima škola nije motivisana”, rekao je docent Veljko Brborić sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

Zbornik već živi u praksi. Za studente Učiteljskog fakultetu u Beogradu otvoren je izborni predmet Bukvar i bukvarska nastava.

“Uče kriterijume da u ovom mnoštvu bukvara koji se danas pojavljuju odaberu najbolji, da na taj način vrše pritisak na izdavače da objavljuju što bolje bukvare, a nadamo se da će neko od njih, kroz koju godinu, biti i autor bukvara”, rekao je prof. Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu.

Nekada je Bukvar živeo i po četrdeset godina, a u ovom trenutku pravo da ga štampa ima 27 izdavača. Posle Beograda, izložbu o istoriji Bukvara videće žitelji širom Srbije.

“Zainteresovan je veliki broj muzeja da je prihvati širom Srbije, ali što je još interesantnije, mislim da je nama to i osnovni zadatak da bude gost na Učiteljskim fakultetima po Srbiji”, kaže Branislava Jordanović, rukovodilac projekta.

Pokretna izložba kreće iz Valjeva, 22. oktobra.

Izvor: RTS