U ERMITAŽU I DELA IZ 20. VEKA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Čuveni ruski državni muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu otvoriće do kraja 2014. sopstveni muzej savremene umetnosti. Novi muzej će biti smešten u zdanju Generalštaba ruske vojske na Dvorcovom trgu, sagrađenom 1819-1829. godine po projektu arhitekte Karla Rosija, preneo je “Glas Rusije”.
U osnovu stalne postavke ući će radovi koji su već bili deo kolekcije ovog muzeja, a to su, između ostalog, platna iz kolekcija poznatih ruskih mecena - Sergeja Ščukina i Ivana Morozova.

Iako je još pre petnaest godina istočno krilo Generalštaba predato Ermitažu, zapadno i danas pripada vojsci, radovi su započeti pre svega dve godine.

Posle restauracije fasade, u muzeju je urađen program “Veliki Ermitaž”, koji predviđa potpunu restauraciju istorijskog kompleksa i njegovo uključivanje u jedinstveni muzejski prostor zajedno sa Zimskim dvorcem i delom Dvorcovog trga.

Na konkursu je pobedio projekat poznate peterburške radionice, koja je predložila najzanimljiviju koncepciju prilagođavanja ovog spomenika arhitekture muzejskoj svrsi.

Da bi se povećao izložbeni prostor, unutrašnja dvorišta će biti natkrivena staklenim krovovima i pretvorena u veliku anfiladu, tako da će gornji spratovi dobiti prirodno osvetljenje.

“Prva faza rekonstrukcije biće završena u decembru 2010. godine. Potpuni završetak projekta očekuje se 2014. godine, kad će zgrada Generalštaba postati glavni prostor za izlaganje umetnosti XIX i XX veka”, rekao je direktor Ermitaža Mihail Pjotrovski.

“Imaćemo sale posvećene Faberžeu, istoriji numizmatike, specijalni deo za nagrade, specijalna sala Malteškog krsta, specijalna sala masonske tematike. Tamo će biti početak galerije u sećanje na mecene Ščukina i Morozova, francuska umetnost 19. veka, početak impresionizma i Roden. Biće i jedna sala u koju ćemo smestiti umetnost 20. veka. Tu će biti sala italijanske skulpture, kojih imamo u ogromnom broju, sale savremene umetnosti u kojima će biti izložene instalacije Kabakova i još neke postavke”, objasnio je on.

Direktor Ermitaža planira da u novoj zgradi predstavi izložbe dela najvećih zapadnih kolekcija savremene umetnosti - pariskog Centra “Pompidu” i njujorškog MOMA.

Izvor: Blic Online/DCA/JP Foto: Beta/AP

KNJIŽEVNIK REJF LARSEN IDUĆE NEDELJE U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Izdavač “Geopoetika” saopštio je da će američki književnik Rejf Larsen čiju je neobičnu debitantsku knjigu “Izabrani radovi T.V. Spiveta” ta kuća objavila prošle godine, biti njen gost 12. i 13. oktobra.

Izvršna urednica ” Geopoetike” Jasna Novakov Sibinović je danas navela da je jedan od glavnih razloga da Larson, koji je u međuvremenu stekao popularnost u svetu i pobrao pregršt nagrada, dolazi u Beograd da bi prikupio građu za pisanje novog romana.

U romanu je glavni junak Amerikanac srpskog porekla Radar Radmanović, koji radi u tehnici nekog radija, a u zavičaj svojih predaka putuje u potrazi za porodičnim korenima ali, pošto su to devedesete godine, na Balkanu je to vreme ratnih sukoba.

Pisac je obavestio domaćine da bi tokom gostovanja u Beogradu voleo da što bolje upozna našu zemlju i kulturu.

On će se sa srpskim čitaocima, a takvih izgleda nije malo, jer je knjiga “Izabrani radovi T.V. Spiveta” jedno od najčitanijih izdanja “Geopoetike”, sresti u sredu, 13. oktobra u “Plato ilegali” (podrum knjižare ” Plato buks” na Studentskom trgu).

Larson je dobio francusku nagradu “Amerigo Vespuči” za 2010. koja mu je dodeljena za najbolji avanturistički roman (to je “Izabranih radova T.V. Spiveta” koji je ove godine objavljen u Francuskoj.

Nagradu će primiti na svečanom otvaranju pariskog Salona knjige u proleće 2011.

Izvor: Blic Online/Tanjug Foto: S. Đalić

GROSMANU NAGRADA U FRANKFURTU

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

U Frankfurtu je završen 62. međunarodni sajam knjiga, na kojem je izraelskom piscu Davidu Grosmanu dodeljena Mirovna nagrada nemačkih knjižara, dotirana sa 25.000 evra.

Organizatori računaju da je na manifestaciji za pet dana bilo oko 300.000 posetilaca na ovom najvećem sajmu knjiga na svetu, koji je 1949. godine osnovalo Udruženje nemačkih knjižara.

Pored izraelskog pisca Grosmana, nemačku književnu nagradu za roman godine na nemačkom jeziku, koja se već nekoliko godina dodeljuje na Sajmu, dobila je ove godine Melinda Nađ-Abonji, švajcarska književnica rođena 1968. godine u Srbiji.

Ona je nemačku književnu nagradu dobila za roman ”Tauben fliegen auf”, autobiografsko delo o jednoj mađarsko-srpskoj porodici iz Vojvodine, koja se sedamdesetih godina seli u Švajcarsku, gde u gastronomiji gradi svoju egzistenciju.

Nastup Srbije na 62. Sajmu knjiga u Frankfurtu protekao je u znaku predstavljanja savremene srpske književnosti i uspostavljanja novih kontakata s izdavačima, prevodiocima i književnim agentima koji zastupaju nemačko govorno područje.

Pod motom “Lajpcig na vidiku”, kojim je najavljeno počasno gostovanje Srbije na Međunarodnom sajmu knjiga u Lajpcigu u martu 2011. godine, u Frankfurtu su gostovali pisci Dragan Velikić, Zoran Živković, Jelena Lengold i Ljubica Arsić.

Tokom frankfurtskog sajma, u programu “Dijalog”, promovisan je i novi broj uglednog nemačkog književnog časopisa “Noje Rundšau”, u celini posvećen savremenoj srpskoj književnosti.

Sajam knjiga u Frankfurtu, najveća svetska manifestacija posvećena knjizi, ove godine je ugostio 7.539 izdavača iz 111 zemalja, na čelu s Argentinom kao počasnim gostom.

Zvezde 62. Frankfurtskog sajma bili su pisci Džonatan Francen, David Grosman, Bret Iston Elis, Ken Folet i mnogi drugi, a u fokusu manifestacije bila je prezentacija multimedijalnih izdanja i novih dostignuća u digitalnom izdavaštvu.

Naredne godine počasni gost Sajma knjiga u Frankfurtu biće Island, a već je najavljen i počasni gost za 2013. godinu, Brazil.

Izvor: B 92/Beta,Tanjug

DANI ZORANA RADMILOVIĆA

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

Zajecarsko-pozorište.jpg

Vinskom poezijom i promocijom knjige “Kafanski biseri” u Zaječaru počeli 19. po redu “Dani Zorana Radmilovića”. Pored pozorišnih predstava, manifestaciju prate i druge kulturne priredbe.

Veče vinske poezije i promocija knjige “Kafanski biseri” Jakova Grobareva, o kojoj će, osim autora, govoriti i Slobodan Jović, bili su uvertira za početak 19. pozorišnog festivala “Dani Zorana Radmilovića”, koji će u zaječarskom pozorištu trajati do 16. oktobra.

Festival je otvorio ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, a prigodnu besedu održao je dramski pisac Dušan Kovačević.

Iste večeri, ali van takmičarskog dela, nastupili su beogradski Zvezdara teatar sa predstavom “Generalna proba samoubistva “, po tekstu i u režiji Dušana Kovačevića.

Narednih večeri, u takmičarskom delu, predstaviće se sarajevski Kamerni teatar 55 predstavom “Žaba”, šabačko pozorište izvešće komad “Događaj u stanu br. 2″, a ansambl Narodnog pozorišta iz Beograda, predstavu “Pokojnik” Branislava Nušića.

Do kraja festivala, publika će videti i dve predstave Ateljea 212 iz Beograda - “Čekaonica” i “Pazarni dan”.

Takmičarski deo ove pozorišne smotre će, naredne subote, 16. oktobra, zatvoriti domaćini, glumci pozorišta “Zoran Radmilović” iz Zaječara, koji će izvesti komad “Karolina Nojber”.

Posle predstave, biće dodeljene tradicionalne nagrade festivala, a kako je najavljeno, 19. smotru pozorišnih ostvarenja zatvoriće ministar kulture Nebojša Bradić.

U okviru festivala, biće održane i druge manifestacije kao što su promocije knjiga, dečje predstave, izložba odevnih predmeta udruženja “Snovatica” i tribine o decentralizaciji kulture u Srbiji, o čemu će govoriti Željko Hubač.

Stručni žiri 19. pozorišne smotre čine Irfan Mensur, Biljana Vujović i Milivoje Mlađenović i oni će doneti odluku ko je najbolji glumac festivala.

Njemu će pripasti statueta Zorana Radmilovića i novčana nagrada. Kao i do sada, publika će odabrati najbolju predstavu, dok će svake večeri najbolja glumačka bravura biti nagrađena “Zoranovim brkom”.

Takođe, u znak sećanja na preminulog scenografa zaječarskog teatra Krstomira Milovanovića, biće dodeljena i istoimena nagrada a o tome će odlučivati poseban žiri.

Izvor: RTS

DEČJA KNJIŽEVNOST NA INTERNETU

Ana Čizmar    Knjige, Kultura, Vesti

“Mala biblioteka” je sajt koji se bavi srpskim jezikom i književnošću za decu. Na stranicama “Male biblioteke” nalaze se srpske narodne pesme, priče o svetom Savi, stihovi čika-Jove Zmaja, Miroslava Antića.

Tim mladih ljudi i roditelja iz Londona i Beograda pokrenuo je sajt za decu Mala biblioteka, koji se bavi srpskim jezikom i književnošću za decu u interaktivnim oblicima dostupnim preko interneta.
Izjave Dejana Matića i Nedeljke Perišić

Mala biblioteka pokrenuta je sa idejom da našim porodicama i deci u rasejanju omogući lakše učenje jezika u svim uzrastima, istovremeno da i deci u Srbiji zanimljivim sadržajima približi knjigu.

Na stranicama biblioteke možete čitati srpske narodne pesme, priče o svetom Savi, stihove čika-Jove Zmaja, Miroslava Antića, Milovana Danojlića i čuti neke od pesama, u interpretaciji samih pesnika.

Možete pronaći i dela stvaralaca mlađe generacije poput SMS priča Igora Kolarova, koje su pročitali glumci.

“Cilj nam je bio da iskoristimo internet kao jednu veliku tehnološku mogućnost i da knjige na srpskom jeziku namenjene deci budu što dostupnije svuda u svetu. U tom smislu nam je vrlo važna saradnja sa našim piscima”, objašnjava Dejan Matić.

Jedan od zadataka Male biblioteke jeste učenje jezika i briga o jeziku.

“Čuva njegov duh, lepotu, raznovrsnost. To bi otprilike značilo da mi brinemo o njegovim rečima, zatim o pisanim i govornim oblicima, pravopisu i oba pisma koja koristimo. Takođe se trudimo da izbegnemo strane reči i izraze”, rekla je Nedeljka Perišić.

U obliku elektronske i zvučne knjige, dostupna su i dela svetske literature. Na sajtu su i drugi zanimljivi sadržaji: snimci pozorišnih predstava, kratki filmovi i igrice.

Da biste postali član Male biblioteke potrebno je samo da se registrujete. Sadržaji su uglavnom besplatni, a oni koji to nisu mogu se dobiti za jedan kliker. Mala biblioteka već ima članove u oko 50 zemalja.

Izvor: RTS