MARIO VARGAS LJOSA DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Priznanje peruanskom piscu

Nobelovu nagradu za književnost dobio je peruanski književnik Mario Vargas Ljosa, saopštio je Nobelov komitet.

Mario Vargas Ljosa: “Dobra književnost nije samo zabava, iako jeste fantastična zabava, nego je takođe nešto što omogućava bolje razumevanje sveta u kojem živite”

U obrazloženju Švedske akademije navodi se da se nagrada Ljosi dodeljuje “zbog kartografski preciznih prikaza struktura moći i jetkih slika otpora, revolta i poraza pojedinca”.

“On (Ljosa) je izvanredan pisac i jedan od najvećih pisaca španskog govornog područja”, kazao je u izjavi za Rojters stalni sekretar Švedske akademije Peter Englund.

Englund je izjavio da se Vargas Ljosa nalazio u Njujorku kada mu je saopšteno da je osvojio Nobela.

“Bio je veoma, veoma srećan i veoma dirnut”, kazao je Englund.

* Ljosa je prvi južnoamerički dobitnik Nobelove nagrade za književnost od 1982. godine, kada je nagrađen Gabrijel Garsija Markes

“Njujork tajms” ocenjuje da je izborom Ljose Švedska akademija još jednom donela odluku povezanu s politikom, jer je Ljosa 1990. godine bio predsednički kandidat u Peruu, zemlji u kojoj je konstatno politički aktivan.

U Intervjuu za “Tajms” Ljosa je 2002. godine rekao da je dužnost svakog romanopisca da stalno preispituje stvarni život.

“Mislim da ne postoji veliko književno delo koje nije u suštinskoj suprotnosti sa svetom kakav jeste. Inkvizicija je 300 godina zabranjivala romane u Latinskoj Americi. Mislim da su to radili zato što su veoma dobro razumeli buntovnički uticaj romana na ljudski duh.”

Ljosa (74) je je već nekoliko godina zaredom slovio za glavnog kandidata za Nobelovu nagradu, ali ove godine nije bio na listi favorita.

Mario Vargas Ljosa rodio se u Arekipi, u Peruu, a odrastao je sa babom i dedom u Boliviji, jer su mu se roditelji razveli. Vraća se u Peru 1946. godine i pohađa vojnu školu, a potom odlazi na studije književnosti i prava u Limi i Madridu.

Tokom 1959, odlazi u Pariz gde radi kao profesor jezika. Kao novinar radio je za agenciju Frans pres i za nacionalnu televiziju u Francuskoj.

Predavao je na brojnim univerzitetima u SAD, Južnoj Americi i Evropi. Trenutno predaje na univerzitetu Prinston.

Tokom 1990, kandidovao se za predsednika Perua, ali je za prvog čoveka države izabran Alberto Fudžimori. 1994. godine izabran je za člana Španske Akademije.

Dobitnik brojnih književnih nagrada

Ljosa je postao poznat posle objavljivanja romana “Grad i psi”, za koji je dobio Nagradu Kratke biblioteke kuće “Seix Barral” 1962. i Nagradu kritike 1963. godine.

Njegov drugi roman “Zelena kuća”, objavljen 1965, dobio je Nagradu kritike i Međunarodnu nagradu “Romulo Galjegos”.

Ljosa je zatim objavio dramska dela “Gospođica iz Takne”, “Kati i nilski konj”, “La Čunga”, “Ludak sa balkona” i “Lepe oči, ružne slike”, studije i eseje “Neprekidna orgija”, “Istina o lažama” i “Izazov nemogućeg”, sećanja “Riba u vodi”, priče “Štenad” i romane: “Razgovor u katedrali”, “Pantaleon i posetiteljke”, “Tetka Hulija i piskaralo”, “Rat za smak sveta”, “Povest o Majti”, “Ko je ubio Palomina Molera?”, “Pripovedač”, “Pohvala pomajci”, “Lituma u Andima”, “Jarčeva fešta” i “Raj na drugom ćošku”.

Samo pre dva dana, Univerzitet Prinston je objavio da Ljosa trenutno kod njih provodi jedan semestar, gde studentima prenosi svoju filozofiji pisanja.

“U suštini, ja sam pisac a ne učitelj, ali uživam u predavanju zbog studenata i prilike da s njima razgovaram o dobroj književnosti”, rekao je Ljosa za “USA Today”. “Dobra književnost nije samo zabava, iako jeste fantastična zabava, nego je takođe nešto što omogućava bolje razumevanje sveta u kojem živite.”

Ljosa je dobio najvažnije književne nagrade, od već spomenutih do nagrade Servantes, nagrade Princa Asturije, PEN/Nabokov i Grinzane Cavour.

Jedna od poslednjih nagrada koje je dobio je najveće priznanje za književnost “Don Kihot”, koju mu je u Madridu 15. aprila uručio španski kralj Huan Karlos.

Milan Vlajčić: U pisanju o diktaturama ni Solženjicin mu nije za prineti

Književni kritičar Milan Vlajčić ocenjuje za “Blic” da je dobro što je posle nekoliko godina otkrića novih pisaca, ali ne mnogo značajnih i važnih, nagrada pripala klasiku moderne latinoameričke i savremne književnosti. “Ljosa ima desetine knjiga u kojima smo uživali svi mi koji znamo šta je dobra književnost. On je napisao sjajne knjige o diktaturama u kojima je živeo u od kojih je utekao, jer je nekoliko desetina godina živeo kao izgnanik u Londonu, Parizu i drugim mestima. ‘Razgovor u katedrali’ jedna je od najboljih knjiga o diktaturama uopšte; u tome mu ni Solženjicin nije za prineti. Šteta je što se takva književnost kod nas nije dobro primila”, kaže Vlajčić za “Blic”.

Izvor:Blic Online Foto: AFP

DOBITNICI NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST OD 1945. GODINE

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Ivo Andrić

U Stokholmu je saopšteno da je peruanski pisac Mario Vargas Ljosa dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost. Dajemo hronološki pregled dobitnika nagrada za književnost od 1945. godine.
Ivo Andrić je Nobelovu nagradu dobio 1961. godine

* 1945: Gabrijela Mistral (Gabriela), Čile
* 1946: Herman Hese (Hermann Hesse), Švajcarka
* 1947: Andre Žid (Gide), Francuska
* 1948: T.S. Eliot, SAD
* 1949: Vilijam Fokner (William Faulkner), SAD
* 1950: Bertrand (Rasel) Russell, Velika Britanija
* 1951: Par (Paar) Lagerkvist, Švedska
* 1952: Fransoa Morijak (Francois Mauriac), Francuska
* 1953: Vinston Čerčil (Winston Churchill), Velika Britanija
* 1954: Ernest Hemingvej (Hemingway), SAD
* 1955: Haldor Laksnes (Halldor Laxness), Island
* 1956: Huan Ramon Himenez (Juan Jimenez), Španija
* 1957: Alber Kami (Albert Camus), Francuska
* 1958: Boris Pasternak, Rusija
* 1959: Salvatore Kvazimodo (Quasimodo), Italija
* 1960: Sen-Džon Pers (Saint-John Perse), Francuska
* 1961: Ivo Andrić, Jugoslavija
* 1962: Džon Štajnbek (John Steinbeck), SAD
* 1963: Jorgos Seferis, Grčka
* 1964: Žan-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre), Francuka
* 1965: Mihail Šolohov, Rusija
* 1966: Šmuel i Neli Y. Agnon, Izrael
* 1967: Migel (Miguel) A. Asturias, Gvatemala
* 1968: Jasunari Kavabata, Japan
* 1969: Semjuel Beket (Samuel Beckett), Irska
* 1970: Aleksandar Solženjicin, Rusija
* 1971: Pablo Neruda, Čile
* 1972: Hajnrih Bel (Heinrich Boell), Nemačka
* 1973: Patrik Vajt (Patrick White), Australija
* 1974: Ajvind Džonson (Eyvind Johnson) i Hari (Harry) Martinson, Švedska
* 1975: Eudjenio (Eugenio) Montale, Italija
* 1976: Sol Belou (Saul Bellow), SAD
* 1977: Visente Aleiksandre (Vicente Aleixandre), Španija
* 1978: Isak Baševis (Isaac Bashevis) Singer, SAD
* 1979: Odiseus Elitis, Grčka 1980: Česlav Miloš (Czeslaw Milosz), SAD
* 1981: Elijas Kaneti (Elias Canetti), Velika Britanija
* 1982: Gabrijel Garsija Markez (Gabriel Garcia Marquez), Kolumbija
* 1983: Vilijam (William) Golding Velika Britanija
* 1984: Jaroslav Sajfert (Seifert), Češka
* 1985: Klod (Claude) Simon, Francuska
* 1986: Vole Sojinka (Wole Soyinka), Nigerija
* 1987: Josif Brodski, SAD
* 1988: Nagib Mahfuz, Egipat
* 1989: Kamilo Hoze Sela (Camilo Jose Cela), Španija
* 1990: Octavio Paz, Meksiko
* 1991: Nadin (Nadine) Gordimer, Južna Afrika
* 1992: Derek Valkot (Walcott), Sveta Lucija
* 1993: Toni Morison (Morrison), SAD
* 1994: Kenzaburo Oe, Japan 1995: Šejmus Hini (Seamus Heaney), Irska
* 1996: Vislava Šimborska (Wislawa Szymborska), Poljska
* 1997: Dario Fo, Italija
* 1998: Žoze (Jose) Saramago, Portugalija
* 1999: Ginter Gras (Guenter Grass), Nemačka
* 2000: Gao Singđan, Francuska
* 2001: V. S. Najpol (Naipaul), Velika Britanija
* 2002: Imre Kertes (Kertesz), Mađarska
* 2003. Džon Maksvel Kuci (John Maxwell Coetzee), Južna Afrika
* 2004: Elfride Jelinek, Austrija
* 2005: Harold Pinter, Velika Britanija
* 2006: Orhan Pamuk, Turska
* 2007: Doris Lesing (Lessing), Velika Britanija
* 2008: Žan Mari Gistav Le Klezio (Jean-Marie Gustave Le Clezio), Francuska
* 2009: Herta Miler (Mueller), Nemačka
* 2010: Mario Vargas Ljosa, Peru

Izvor: Blic Online/Beta

REVIJA SRPSKOG FILMA U NJUJORKU

Aleksandra Radovanović    Film, Vesti

Revija srpskog filma pod nazivom “Cinema Belgrade” biće održana u Njujorku od 13. do 17. oktobra, u organizaciji Češkog centra u Njujorku i Filmskog centra Srbije (FCS).

Film “Klopka” Srdana Golubovića otvoriće Reviju srpskog filma u Njujorku.

Revija će biti održana u okviru projekta “Srbija - često postavljana pitanja”, koji je inicirao Austrijski kulturni forum u Njujorku, u saradnji sa “Bohemian National Hall” na Menhetnu.

Izložba “Srbija - najčešće postavljana pitanja”, u organizaciji Austrijskog kulturnog foruma i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, veoma dobro je prihvaćena u njujorškoj kulturnoj javnosti, navedeno je u saopštenju Filmskog centra Srbije.

Prvog dana revije biće prikazani filmovi “Klopka” Srdana Golubovića i “(A)torzija” Stefana Arsenijevića, a sutradan ostvarenje Darka Lungulova “Tamo i ovde”, koje je njujorška publika već imala priliku da pogleda.

Nakon projekcije planiran je razgovor s producentom filma Đorđem Lekovićem i glumcima Dejvidom Tortonom i Jelenom Mrđom, kao i sa dizajnerom Mirkom Ilićem.

Najavljene su i projekcije filmova Olega Novkovića “Rudarska opera” i “Sutra ujutru”, nakon kojih će biti priređen razgovor sa glavnim glumcem Uliksom Fehmiuom.

Do kraja filmske smotre američka publika će moći da pogleda i ostvarenje “Dunav” Gorana Rebića, “Beži, zeko, beži” Pavla Vučkovića, “Ordinary people” (Obični ljudi) Vladimira Perišića i “Fabulous Vera” (deo omnibusa “Lost and found”) Stefana Arsenijevića.

Izvor: Blic Online /Tanjug Foto: Nenad Milošević

POČEO 62. MEĐUNARODNI SAJAM KNJIGA U FRANKFURTU

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

U Frankfurtu je sinoć otvoren 62. Međunarodni sajam knjiga, najveći u svetu, na kome učestvuje više od 7.500 izlagača iz 111 zemalja, među kojima je i iz Srbije.

Sajam knjiga, koji će trajati do 10. oktobra, zajednički su otvorili šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele i predsednica Argentine Kristina Fernandez de Kirhner, čija je zemlja ove godine počasni gost frankfurtskog sajma.

U organizaciji Ministarstva kulture i uz podršku Privredne komore Srbije, na nacionalnom štandu Srbije u Frankfurtu će biti predstavljena, pre svega, dela srpskih pisaca koja su prevedena na nemački jezik.

Na štandu Srbije će biti prisudni, kako se očekuje, pisci Dragan Velikić, Zoran Živković, Jelena Lengold, Ljubica Arsić i drugi.

Frankfurt će narednih pet dana biti sedište autora, izdavača, filmskih producenata, trgovaca i ljubitelja knjiga, a organizatori kažu da će se u metropoli na Majni ove godine govoriti o budućnosti knjige u eri novih informacionih tehnologija.

Tokom sajma će biti dodeljene književne nagrade, a najznačajnija je “Mirovna nagrada” Nemačkog udruženja knjižara, koja će poslednjeg dana sajma biti dodeljena izraelskom književniku Gavidu Grosmanu.

Na ovom najvećem sajmu knjiga na svetu, koji je 1949. godine osnovalo Udruženje nemačkih knjižara, očekuje se ove godine oko 300.000 posetioca iz celog sveta.

Kada je reč o nagradama, nemačku književnu nagradu za roman godine, napisan na nemačkom jeziku, koja se tradicionalno dodeljuje u predvečerje sajma, dobila je Melinda Nađ - Abonji, švajcarska književnica rođena 1968. godine u Srbiji.

Ona je nemačku književnu nagradu dobila za roman “Tauben fliegen auf”, autobiografsko delo o jednoj mađarsko-srpskoj porodici iz Vojvodine, koja se sedamdesetih godina seli u Švajcarsku, gde u gastronomiji gradi svoju egzistenciju.

Izvor: Blic Online /Tanjug

ŠLEM IZ RIMSKOG DOBA ZA 2,6 MILIONA EVRA

Ivan Manojlović    Kultura, Vesti

Bronzani šlem iz rimskog doba, između 1. i 2. veka nove ere, pronađen ove godine u Velikoj Britaniji, prodat je danas na aukciji u Londonu za 2,6 miliona evra, saopštila je aukcijska kuća Kristi.

Dobro očuvan šlem sa konturama lica i kovrdžave kose kupila je anonimna osoba, koja je za njega izdvojila sumu osam puta veću od procena pre aukcije. Kristi je šlem ponudila kao “izuzetan primer rada u metalu iz rimskog doba na vrhuncu razvoja”. Šlem je u maju ove godine nedaleko od jednog sela na severozapadu Engleske pronašao čovek koji je istraživao područje detektorom za metal. Šlem je pronađen u 67 delova, a potom su ga rekonstruisali Kristijevi eksperti. Jedan britanski muzej pokrenuo je kampanju prikupljanja sredstava za kupovinu šlema kako ne bi završio u inostranstvu, ali nije uspeo da ga kupi na aukciji. U Velikoj Britaniji do danas su pronađena još samo dva kompletna šlema iz rimskog doba i oni su izloženi u muzejima.

Izvor: Blic Online/Beta Foto: AFP