NOVA KNJIGA GARSIJE MARKESA 29. OKTOBRA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Garsija Markes (83) u Meksiku živi od 1980-ih godina

Kolumbijski nobelovac Gabrijel Garsija Markes objaviće 29. oktobra novu knjigu, zbirku tekstova namenjenih čitanju u javnosti koje je napisao tokom života.

Knjiga “Yo no vengo a decir un discurso” (u slobodnom prevodu “Ne želim da držim govor”) istovremeno će se pojaviti u Latinskoj Americi i Španiji, navodi u saopštenju meksička izdavačka kuća Mondadori.

To će biti prva knjiga Garsije Markesa od 2004, kada je objavio “Sećanje na moje tužne kurve”.

“Čitajući ove govore, uviđam koliko sam se promenio i razvio kao pisac”, kazao je Garsija Markes, koji je Nobelovu nagradu za književnost dobio 1982. Primajući 1972. nagradu Romulo Galegos za “Sto godina samoće”, izjavio je da je pristao “da uradi dve stvari koje je sebi obećao da nikada neće učiniti: da primi neku nagradu i održi govor”.

Deset godina kasnije, govor koji je održao na dodeli Nobelove nagrade pod nazivom “Samoća Latinske Amerike” postao je zaštitni znak njegovog literarnog stvaralaštva.

Izvor: Blic Online Beta-AFP Foto: AP

ĐAVO I ČAROBNJAK PLESNE UMETNOSTI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Hit izložba: Djagiljev i zlatno doba Ruskog baleta

Ruski plesni impresario Sergej Djagiljev svojevremeno je večerao sa Pablom Pikasom, Džejmsom Džojsom, Marselom Prustom i Igorom Stravinskim. Mnogima je njegovo ime najmanje poznato sa liste umetničkih velikana s početka 20. veka, ali velika izložba u londonskom Muzeju Viktorije i Alberta pokušava da objasni zašto Djagiljev zaslužuje mesto za stolom. „Vrlo je izazovno organizovanje izložbe kada znate da je vaša centralna figura manje poznata od mnogih ljudi iz njegovog okruženja”, kaže kustoskinja Džejn Pričard.

Ana Pavlova u kostimu za balet „Umirući labud”. Smatra se da njen nastup u ovom baletu predstavlja najpopularniju solo tačku ikad

Izložba (traje do 9. januara 2011) „Djagiljev i zlatno doba Ruskog baleta 1909-1929″ bavi se fenomenom baletske trupe koja je žarila i palila evropskom kulturnom scenom i objašnjava kako je funkcionisala uz brojne izložene kostime i kulise. Na samom početku upoznaje nas sa Sergejem Djagiljevim, rođenim u Novgorodu 1872. koji se popeo na vrh umetničkog sveta kroz poznanstva sa umetnicima, radom u časopisima i organizovanjem izložbi. On je 1909. u Parizu osnovao baletsku kompaniju koja će postati simbol avangardnog plesa, muzike, kostima i dizajna. „U Francuskoj je našao publiku željnu novina. Stvorio je baletsku kompaniju koja je bila ­­’Rusija za izvoz’”, izjavila je Pričardova za Rojters.

Otvoreno homoseksualni Djagiljev koji je imao romanse sa nekolicinom svojih igrača (među njima i sa slavnim Nižinskim) u katalogu izložbe opisan je kao „diktator, đavo, šarlatan, čarobnjak, šarmer”.

Kao vođa Ruskog baleta (Ballets Russes) konstantno je bio u dugovima, ali nikada nije odustao od eksperimentisanja putem muzike, koreografije i scenografije, neumorno putujući svetom za vreme Ruske revolucije i Prvog svetskog rata. Bio je večiti apatrid koji traži azil od boljševičke Rusije. Preminuo je u Veneciji 1929, a njegov poslednji hotelski račun od 2.118,80 lira (takođe na izložbi) nikada nije plaćen. Obimna kolekcija kostima Ruskog baleta iz fundusa Muzeja Viktorije i Alberta čini fokus izložbe, a osim pratećih filmova i slika posetioci mogu da vide koreografske beleške Nižinskog za „Popodne jednog fauna” i deo sa premijere „Posvećenja proleća” iz 1913. koja je izazvala pravu pometnju u pariskom pozorištu. Izložba takođe podseća na čuvenu večeru iz 1922. koju je organizovao romanopisac Sidni Šif u pariskom hotelu „Mažestik” za umetnike kojima se najviše divio, a koja se podudarila sa premijerom baleta „Renard” na muziku Igora Stravinskog. On je uspeo da za jednim stolom okupi Djagiljeva, Pikasa, Stravinskog, Prusta i Džojsa. Ovaj događaj je nazvan „žurkom života”.

Sergej Djagiljev

Sve je počelo kada se energični esteta Sergej Djagiljev, ruski aristokrata sa dobrim vezama, pritisnut homofobijom petrogradskog društva, 1906. godine otisnuo u mnogo otvoreniju sredinu - Pariz. Nakon što je organizovao nekoliko izložbi ruske umetnosti i seriju koncerata savremenih ruskih kompozitora, dobio je priliku da u Gradu svetlosti osmisli i veliku sezonu ruske opere i baleta. Nije propustio jedinstvenu priliku da okupi kvalitetne i tada uglavnom neafirmisane stvaraoce, a jedan od njih bio je Mihail Fokin, vrsni baletan koji će postati jedan od najznačajnijih koreografa grupe. Fokin je osmislio pokrete za „Princa Igora”, „Duh ruže”, „Žar-pticu”, „Petrušku” i ostale balete koji se danas smatraju klasicima 20. veka.

Među balerinama zvezda je bila Ana Pavlova, zahvaljujući kojoj je Fokinova koreografija „Umirući labud” na muziku Sen-Sana postala jedna od najpopularnijih solo tačaka svih vremena. Ruska trupa postala je i nadaleko poznata po svojoj glorifikaciji baletana i muškog tela, a taj revolucionarni doprinos otvorio je vrata igačima poput Vaclava Nižinskog, često nazvanim ocem ekspresionističke igre.

Djagiljev je imao sluha za tektonske promene u umetnosti na početku 20. veka i znao je kako da ih na pravi način iskoristi.

„Svedoci smo najvećeg momenta sažimanja u korist novih i nepoznatih kultura koje ćemo stvoriti i koje će nas prevazići”, izjavio je 1905. godine u Petrogradu.

Dve decenije intenzivnih nastupa Ruskog baleta koji nisu prekinuti ni zbog Prvog svetskog rata, okončane su 1929. godine Djagiljevljevom smrću, nakon čega se trupa raspala.

Saradnja sa Pikasom

Ruska baletska trupa blesnula je na pozorišnoj sceni Pariza 18. maja 1909. godine kada je premijerno nastupila u pozorištu „Šatle”. Publika se po prvi put srela sa novom vrstom estetike čija je magija proizlazila iz savršenog sklada najkvalitetnije muzike, pokreta, kostima i scenografije. Umetnički pristup Ruskog baleta bio je osvežavajuć, senzualan i često vrlo provokativan.

Bio je to plod saradnje vrhunskih umetnika okupljenih na jednom mestu čime je Sergej Djagiljev sproveo u delo Vagnerov teorijski koncept „sveukupne umetnosti”. Sarađivao je sa nekim od najznačajnijih umetnika svoga doba, poput Pikasa, Anrija Matisa, Stravinskog, Natalije Gončarove, Koko Šanel i Leona Baksta.

Izvor: Blic Online Miona Kovačević

SEĆANJE NA SKENDERA KULENOVIĆA

Aleksandra Radovanović    Kultura, Poezija, Vesti

Počeo dvodnevni naučni skup posvećen stogodišnjici rođenja akademika Skendera Kulenovića, najpoznatijem po poemi “Stojanka majka Knežopoljka”.

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti počeo je dvodnevni naučni skup posvećen stogodišnjici rođenja akademika Skendera Kulenovića.

O njegovom književnom delu govorio je akademik Matija Bećković.

Skender Kulenović čuven je po poemi “Stojanka majka Knežopoljka”.

Pisao je sonete, komedije, eseje, putopise, i jedan roman. Kulenović je od 1965. godine bio dopisni, a od 1974. godine redovni član SANU. Umro je u Beogradu 1978. godine.

Odeljenje jezika i književnosti Srpske akademije prvi put organizuje skup o Kulenovićevom delu.

Izvor: RTS

GORDANU KIČIĆU NAGRADA “ZORAN RADMILOVIĆ”

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Dva glumačka priznanja koja dodeljuje Kompanija “Novosti”, nagrada “Zoran Radmilović” Gordanu Kičiću za glumačku bravuru i Marku Baćoviću za epizodnu ulogu dobijena na 55. Sterijinom pozorju u Novom Sadu, uručena su na svečanosti u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije.

Nagradu za glumačku bravuru u znak sećanja na velikana srpskog glumišta Kompanija “Novosti” dodeljuje od 1988.godine, a prema obrazloženju žirija “glumačka bravura je ostvarenje koje u majstorstvu igre, u smislu za neočekivani obrt i improvizaciju, izražava duh igre Zorana Radmilovića.

Ovogodišnjem dobitniku Kičiću, 23. članu velike glumačke porodice Zorana Radmilovića, nagrada je pripala za ulogu Vufa u mjuziklu “Kosa” beogradskog Ateljea 212, u režiji Kokana Mladenovića.

Predsednica žirija Ksenija Radulović istakla je da je Kičić u mjuziklu “Kosa”, po gotovo jednodušnim ocenama, ostavio najupečatljiviji utisak, “ostvario je zavidan pevački i igrački standard, a svoju ulogu upotpunio je razgovetnom dikcijom i balansiranim energetskim nabojem”.

Ona je istakla da su specifičan šarm i duhovitost takođe osobenosti Kičićevog glumačkog postupka, da su ležernost i prividna lakoća nastupa upotpunile lik Vufa, “zanesenog i dobronamernog borca za promene, koji bi ostao tek jedan od idealista bez Kičićeve naglašene scenske harizme”.

Nagradu koju čini figurina Zorana Radmilovića u liku Kralja Ibija, rad pokojnog vajara Nebojše Mitrića, i novčani iznos od 70.000 dinara, Kičiću je uručila pomoćnik izvršnog direktora Kompanije “Novosti” Snežana Stoisavljević.

Priznanje za epizodnu ulogu, najstarije nagrade van korpusa zvaničnih Sterijinih nagrada, pripalo je Baćoviću za epizodu u predstavi “Drama o Mirjani i ovima oko nje” Jugoslovenskog dramskog pozorišta koju je, prema tekstu mladog hrvatskog dramskog pisca Ivora Martinića, režirala Iva Milošević.

Baćović je 45.dobitnik ovog priznanja jer je prema obrazloženju žirija, igrajući sve vreme u istom, zatvorenom i statičnom kadru, ostvario uverljivu epizodnu ulogu sredovečnog Simona.

“Dok mu se kroz otvoreni maleni prozor vide samo glava i ramena, Baćović pronalazi efektna, a nenametljiva glumačka sredstva, ono što bi naizgled moglo da deluje kao limitirajući faktor za glumca, odsustvo upotrebe celog tela kao osnovnog glumačkog sredstva, pretvorio je u svoju prednost”, kazala je predsednica žirija Ksenija Radulović.

Baćović je nagrađen novčanom nagradom u iznosu od 50.000 dinara.

Izvor: S-media

DANAS DODELA NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

STOKHOLM - Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost biće proglašen danas u Stokholmu, u 13.00 po srednjoevropskom vremenu, saopštila je Švedska akademija koja dodeljuje prestižno priznanje.

Sezona dodele Nobelovih nagrada počela u ponedeljak, 4. oktobra, proglašenjem dobitnika u kategoriji medicine, dan kasnije je bilo proglašenje laureata za fiziku, u sredu za hemiju, u petak će se znati dobitnik nagrade za mir a u ponedeljak 11. oktobra za ekonomiju.

Prošlogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za književnost bila je nemačka književnica Herta Miler (Mueller).

Svečana dodela nagrada je 10. decembra, na dan Nobelove smrti, a priznaja se uručuju u Stokholmu - medicina/fiziologija, hemija, fizika, ekonomija, književnost - i u Oslu gde se predaje nagrada za mir.

Izvor: Glas javnosti