DŽEZ LEGENDE U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Večeras u „Sava centru” počinje muzička fešta

Vejn Šorter, jedna od najsjajnih zvezda Beogradskog džez festivala

Beogradski džez festival biće otvoren večeras (19.30) u „Sava centru” nastupom švedske pevačice Rigmor Gustafson, koja će nastupiti u pratnji austrijskog kvarteta „Radio String”. Ipak, glavna zvezda večeri, a i celog festivala biće američki saksofonista Vejn Šorter, jedan od najpoznatijih, a po mnogima, najuticajniji džez muzičar današnjice. Biće to njegovo drugo gostovanje u Beogradu, 30 godina nakon koncerta grupe „Weather Report”.

Tokom poslednjih desetak godina, on je oformio aktuelni kvartet, u kom su Danilo Perez (klavir), Džon Patituči (kontrabas) i Brajan Blejd (bubnjevi). Organizatori festivala poručuju da je ovde reč o jednom od najboljih aktuelnih džez sastava na svetskoj sceni. To potvrđuju i brojne nagrade koje je Šorter dobio sa svojim kvartetom, među koje spadaju i dva „Gremija” za džez album godine, oba za poslednja dva albuma: „Alegria” (2003) i „Beyond the Sound Barrier” (2005).

Vejn Šorter je na površinu isplivao nakon saradnje sa čuvenim Džonom Koltrejnom, s kojim je nastupao tokom pedesetih godina prošlog veka. Međutim, uskoro se videlo da on nije nikakav imitator i da je njegovim stupanjem na scenu džez dobio jednog od svojim najboljih kompozitora, koji će kasnije uticati na čitav niz autora poput Brenforda Marsalisa.

Vejn Šorter je u džez ušao relativno kasno, kao 15-godišnjak koji je svoju karijeru vezivao pre svega za likovne umetnosti i crtanje. Sudbina je, međutim, htela da izabere džez i ta širina u pristupu umetnosti vidljiva je i u njegovom delu i u rečima.

„Sviranje za mene odražava i ono što se dešava i ono što se ne dešava”, rekao je u jednom intervjuu. „To je stvar mašte. Ne morate biti loša osoba da biste bili maštoviti, ali ako imate maštu, onda ćete svakako biti 10.000 koraka ispred loših ljudi.”

Vejna Šortera beogradska publika će imati priliku da vidi u više akustičnom izdanju, sa kvartetom s kojim je snimio svoje hvaljene albume u poslednjih desetak godina.

Ni ostatak programa ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala nije manje zanimljiv. Večerašnja gošća iz Švedske Rigmor Gustafson, jedna od vodećih skandinavskih džez pevačica, predstaviće svoje viđenje pesama Stivija Vondera, Pola Sajmona, Džoni Mičel i Berta Bakaraka, kao i klasične, pop, džez i folk muzike. Ceo projekat ona i bečki gudački kvartet „Radio String” nazvali su „Calling You”, a koji je ime dobio po nezaboravnoj temi iz filma „Bagdad kafe”.

U narednim danima nastupaće i domaći muzičari u rasponu od Kornelija Kovača do Zerkman Big Banga. Biće tu i ikona džez kontrabasa Čarli Hejden, sa svojim najuspešnijim sastavom „Quartet West”. Među gostima su i poznati evropski umetnici, kao što su trubač Enrico Rava (najbolji džez umetnik u Evropi 2009. po mišljenju kritike), „Orchestre National De Jazz” (najbolji džez album u Francuskoj), kao i niz novih talenata. Posebno bi trebalo obratiti pažnju na heroja savremenog klavirskog džeza Džejsona Morana i njegov trio.

Klupska džez ponuda

U ponoćnom programu našeg najstarijeg džez festivala biće i zanimljivih izvođača čija bi se muzika mogla najviše dopasti mlađoj publici - od nove engleske soul-džez dive Elis Rasel, koju mnogi porede s Ejmi Vajnhaus, preko brazilskih fank legendi „Azymuth”, do vizionarskog ukrštanja džeza i dens muzike holandskog sastava „Kraak and Smaak”.

Izvor: Blic Online/Milan Vukelić

STEFANOVSKI I MILENKOVIĆ U SC-u

Ana Čizmar    Muzika, Vesti

Bivši gitarista rok sastava Leb i sol Vlatko Stefanovski i violinista Stefan Milenković održaće zajednički koncert 22. decembra u beogradskom Sava centru, saopštila je “Beogradska kulturna mreža” (BKM).

“Već smo počeli da gradimo repertoar za koncert, a meni je posebno zanimljivo to što neću svirati nešto što je klasična muzika. Ili bar neću svirati samo klasiku. Mislim da je ovo sjajna ideja i jedva čekam da izađemo na scenu”, rekao je Milenković.

On je istakao da je Stefanovski “muzičar od koga može mnogo da nauči”, koga čine izuzetnim tehnika i emocija, dok je makedonski gitarista vratio kompliment rekavši da je impresioniran Milenkovićevim sviranjem i smatra privilegijom što će biti na bini zajedno.

“Stefan je bio čudo od deteta, toga se svi sećamo. Više nije dete, ali je ostao čudo. Od početka se videlo da ćemo biti zanimljiv spoj i da inspirišemo jedan drugog. Verujem da ćemo publiku u Sava centru dići na noge i da će to biti fantastičan doživljaj za sve u dvorani. I za publiku i za nas”, rekao je Stefanovski.

“BKM” je saopštila da će ulaznice za koncert koštati 1.650, 2.150, 2.450 i 2.850 dinara.

Izvor: B 92

OTVOREN 55. SAJAM KNJIGA U BEOGRADU

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Najveća književna manifestacija do 31. oktobra

Na ovogodišnjem sajmu će se predstaviti više od 800 izlagača

Književni tandem Osa Lind i Laslo Vegel svečano je večeras otvorio 55. međunarodni beogradski sajam knjiga, na kome će se do 31. oktobra predstaviti više od 800 izlagača iz zemlje i sveta.

U ime Švedske, počasnog gosta sajma, književnica Osa Lind obratila se, po protokolu, ministrima kulture Srbije i Republike Srpske, Nebojši Bradiću i Antonu Kasipoviću, članovima diplomatskog kora i drugim uglednim zvanicama, ali i, kako je naglasila, “dragoj deci”.

Kao autentični pisac za decu, ona je ispričala kako se sa sedam godina prvi put obrela u biblioteci i bila je oduševljena “što je toliko knjiga, a sve je mogla da pozajmi i čita”.

Lind: Književnost za decu na vidljivom mestu na švedskom sajmu

“Biblioteka je postala moj raj, vrata širom otvorena svetu mašte, drugim životima i drugim stvarnostima. Knjige su me odvele preko okeana i granica. Ni vreme, ni prostor nisu predstavljali prepreku”, prisetila se Lind svog detinjstva.

“I danas, kada čitam nešto što mi se veoma dopada, mogu da se setim tog posebnog osećanja koje sam imala kao dete, čitajući, kada je knjiga bila mesto, predeo u kojem sam se osećala istinski slobodna”, kazala je ona.

Uz opasku da “polovina švedskih autora i ilustratora koji su došli ovde u posetu, stvaraju knjige za decu i omladinu i da će književnost za decu biti na vidljivom mestu na švedskom štandu”, Osa Lind je rekla: “Meni se to sviđa - nadam se da će se i vama sviđati”.

Gošća iz Švedske je poželela da sajam bude uspešan i zahvalila se domaćinima “na predivnom gostoprimstvu”.

Vegel: Kultura i književnost najdublju energiju zajednice drže budnom

Obraćajući se velikom broju gostiju sa “poštovani čitaoci knjiga”, pisac i prevodilac Laslo Vegel je započeo svoju besedu retoričkim pitanjem: “Da li su, posle ratova i masovnih grobnica, ostale bilo kakve književne iluzije, da li još možemo verovati knjigama, jer smo preživeli olujna vremena i nisam baš siguran da li su ona sasvim za nama”.

Tražeći odgovor, Vegel je podsetio da poput očajnog anđela slavnog slikara Pola Klea, kojeg je esejista Valter Benjamin nazvao anđelom istorije i čija se slomljena krila batrgaju u oluji, koja ga nosi u neizvesnu budućnost iz rajskog vrta, i “nas u budućnost nosi oluja napretka, samo je pitanje u kom pravcu idemo”.

Citirajući španskog pisac Ortegu i Gaseta koji je u eseju o jedinstvu Evrope, takođe, analizirao tog Kleovog nemoćnog, očajnog anđela i ocenio da “onaj ko ima osećaj da tone, da dotiče dno, izvlači iz sebe najdublju energiju”, Vegel je kazao da se “nada ili je to možda samo iluzija, da kultura, i unutar nje književnost, tu najdublju energiju zajednice drži budnom”.

“Nama su knjige neophodne, bar onoliko koliko nam je neophodna Evropska unija, jedna bez druge ne postoje. Svako društvo, savladava svoje krize tako što okuplja svu svoju energiju, usredsređuje je, i potom, saobrazno svojoj sadašnjosti i budućnosti - neodložno stvara svoju novu prošlost. Ako nije u stanju to da učini, onda će prošlost, nažalost, ostati u ruševinama”, poručio je Vegel.

“Ova impozantna priredba”, nastavio je Vegel, “uverava me u to da Kleov nesrećni anđeo ima gde da pogleda, a da ne ugleda samo ruševine. I ne treba da nas zbuni izraz užasnutosti na njegovom licu - takvim, užasnutim pogledom nadu u nama budi i književnost, i s tom nadom zahvaljujem se za ponuđenu čast da otvorim 55. međunarodni Beogradski sajam knjiga”.

* Do nedelje, 31. oktobra, posetioce očekuju štandovi sa knjigama 423 direktna izdavača, a ukupno više od 800 učesnika iz zemlje i sveta.

Izvor: Blic Online/Tanjug Foto: Beta

UMRLA PESNIKINJA VESNA PARUN

Nebojša Đorđević    Vesti

Najistaknutija hrvatska pesnikinja druge polovine 20. veka Vesna Parun, umrla je u Stubičkim Toplicama, u 88. godini, javila je Hrvatska televizija.

Vesna Parun rođena je 10. aprila 1922. na ostrvu Zlarin, kod Šibenika, gde joj je otac radio kao opštinski činovnik koji je često bio premeštan i ostajao bez posla, zbog čega je brojna familija sa četvoro dece živela u prilično teškim uslovima.

Dobar deo detinjstva i mladosti provela je kod tetke u Splitu, u Biogradu na Moru i u Šibeniku. Osnovnu školu je završila na ostrvu Visu, a gimnaziju je pohađala u Šibeniku i Splitu, gde je 1940. maturirala.

Bila je odličan učenik i već se od 14. godine izdržavala podučavanjem. U jesen 1940. upisala je studije romanistike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

Kad je buknuo rat, bežala je u Split, a 1942. vratila se u Zagreb i s familijom živela u prigradskom naselju Sesvete odakle joj je brat otišao u partizane i ubrzo poginuo.

Posle rata nastavila je studije na Filozofskom fakultetu, ali je tada upisala čistu filozofiju.

Od 1962. do 1967. boravila je u Bugarskoj gde se udala, razvela i vratila u Zagreb, gde je pisala pesme, kako za odrasle tako i za decu, pa je neizostavna u nastavnim programima za niže razrede.

Iz Zagreba, zgrožena politikom Franje Tuđmana i HDZ-a, početkom rata 1991. otišla je u Beograd, odakle se nakon nekog vremena vratila u Zagreb. Od 2000. je živela i lečila se u Stubičkim Toplicama.

Iako je bila prećutkivana tokom devedesetih, poslednjih godina je od hrvatskih vlasti dobijala priznanje i nagrade za pesnički rad.

Vesna Parun potpuno se predala književnom radu postavši prva žena u hrvatskoj književnosti koja je živela, pa makar i skrmno, isključivo od književnosti i za književnost.

Među delima koje je objavila Vesna Perun su i zbirke poezije “Ukleti dužd”, “Apokaliptičke basne”, “Pusti da otpočnem”, prozna dela “Pod muškim kišobranom”, “Mačak Džingis kan i Miki Trasi’, “Morska kočijica”, kao i dramska dela “Marija i mornar” i “Škola za skitnice”.

Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su nagrada Matice Hrvatske za zbirku “Pesme” 1948. godine, nagrada Zagreba za zbirku “Crna maslina”, Zmajeva nagrada Matice srpske u Novom Sadu 1972. godine. Nagradu za poeziju u Parizu dobila je 1970. godine, a 1982. godine dobila je nagradu za životno delo.

U septembru ove godine dodeljena joj je Evropska nagrada za poeziju koju dodeljuje književna opština Vršac (KOV).

Izvor: B 92

ORKESTAR BEZ GRANICA ČINIĆE MUZIČARI BIVŠE SFRJ

Aleksandra Radovanović    Muzika, Vesti

BEOGRAD - „Orkestar bez granica”, koji će činiti 80 muzičara iz bivše SFRJ, biće osnovan početkom 2011. godine. Direktorka Jugokoncerta Biljana Zdravković kaže da je projekat zamišljen kao most saradnje među umetnicima regiona. Dirigent orkestra, koji će ćiniti mladi muzičari, biće Premil Petrović.

- Audicije za orkestar biće održane u martu 2011. godine, u gradovima regiona u kojima postoje partneri zainteresovani za saradnju. Prvi nastup orkestra biće u avgustu naredne godine na Ohridskom letu. Nakon toga, kocerti će biti održani i u Prištini, na Letnjim igrama u Dubrovniku, na Festivalu u Budvi, u Podgorici i Ljubljani - najavio je Petrović, koji je i umetnički direktor ovog projekta.

Orkestar bez granica” nastupiće u oktobru 2011. u okviru BEMUS-a, a nakon toga i u Parizu, Briselu i Berlinu. Na prvoj turneji izvodiće Drugu simfoniju Gustava Milera, koja ima podnaslov „Uskrsnuće”. Petrović je dodao da će ovaj orkestar svake godine biti povezan sa jednim velikim evropskim orkestrom, a 2011. godine to će biti Berlinska filharmonija.

Predsednik Evropske asocijacije festivala Darko Brlek rekao je da „Orkestar bez granica” ima dugoročnu misiju i da je za 2012. godinu planirana turneja, na kojoj će orkestar izvoditi „Posvećenje proleća” Igora Stravinskog. Koreografiju će izvoditi deca iz Sarajeva, a solisti iz Pariskog orkestra će držati radionice.

Izvor: Glas javnosti