“BESA” SRPSKI KANDIDAT ZA FILMSKOG “OSKARA”

Ana Čizmar    Film, Vesti

Odluka Akademije filmske umetnosti

Film Srđana Karanovića „Besa” predstavljaće srpsku kinematografiju u konkurenciji za američku nagradu „Oskar” za najbolji film van engleskog govornog područja. „Oskar” se 83. put dodeljuje 27. februara 2011. godine.

Petar Volk, član Stručnog odbora Akademije filmske umetnosti i nauke (AFUN), juče je u Muzeju jugoslovenske kinoteke rekao da je glasalo 11 članova tog tela i da je do odluke došlo posle drugog kruga glasanja kada je Karanovićev film dobio šest, a film Srđana Koljevića „Žena sa slomljenim nosom” pet glasova.

Osim ova dva pomenuta filma, u konkurenciji za „Oskara” bili su i „Flešbek” Aleksandra Jankovića i „Đavolja varoš” Vladimira Paskaljević. Filmovi „Montevideo, Bog te video” Dragana Bjelogrlića i „Motel Nana” Predraga Velinovića nisu ispunili uslove.

- Činjenica da je od 11 filmova snimljenih državnim parama u proceduru za utakmicu za „Oskara” moglo da uđe samo četiri, pokazuje da nemamo organizovanu kinematografiju i potrebnu logistiku. Da li su filmovi izostali zbog toga što su autori bili samokritični povodom toga što su uradili, ili zato što ostvarenja nisu bila na odgovarajućem tehničkom nivou, ili zbog nečeg trećeg, tek, to otvara pitanja kakva budućnost čeka srpski film - ocenio je Volk.

Reditelj Srdjan Karanović je izjavio da ga je vest veoma obradovala. „To je za mene velika čast. Mislim da će to u velikoj meri doprineti da se kod nas film još bolje zapamti, ili možda još bolje gleda kada se pojavi na televiziji ili na DVD-iju, pošto je već bio u bioskopskoj distribuciji”.

Karanović je ocenio da su šanse, kada je u pitanju stvarna trka za Oskara, vrlo male, „možda nisu ni teoretske”, i napomenuo da će u toj trci učestvovati bar 150 filmova iz celog sveta koji će u većini slučajeva „predstavljati mnogo egzotičnije, zanimljivije i kulturnije zemlje, nego što je naša”. „Veliko je pitanje, naravno, da li će članovi filmske akademije u Americi, uopste i odgledati naš film, jer oni biraju šta će da gledaju. A skretanje pažnje na filmove iz malih zemalja se, naravno, postiže značajnim planiranim lobiranjem i ulaganjem priličnih sredstava. Plašim se da naša država i naša kultura, za to nisu zainteresovani u pravoj meri”, rekao je Karanović.

Izvor: Blic Online S. Š.

NEKA POČNE RAT TELEFONIMA!

Nebojša Đorđević    Vesti

Do pre svega par godina, priča o mobilnim telefonima i ljudskoj opsesiji istima našla bi se u sekciji „tehnologija”, „gedžeti”, ili pak „idiotizam”.

Ali sada, kada je telefon čovekov najbolji prijatelj (možete imati i virtuelnog psa koji laje na njemu, logično) i kada poseduje sve što vas čini srećnim, od muzike, do filmova, interneta, igrica itd, pitanje posedovanja i hvalisanja telefonom srodilo se sa idejom o identitetu mnogih ljudi.

Iako se u Srbiji posedovanje mobilnog telefona često svodi na prezentaciju količine para i nepotrebno iživljavanje, evidentno je i da u većini slučajeva kada se ljudi odluče da kupe nešto skuplju „mašinicu” iza toga stoji ozbiljna namera da pokažu kakvi su.

Iz relativno velikog ličnog iskustva, malo pretraživanja po internetu i putovanja, primetila sam da se vlasnici mobilnih telefona, koji se najčešće ubeđuju oko toga koji tip je najbolji, uglavnom mogu svrstati u četiri kategorije:

iPhoneaši: iPhone nije samo telefon - to je Appleov proizvod. To je religija, crkva svakog pomodnog deteta, džamija zaluđenika uzaludnim softverom, sinagoga onih kojima je telefon surogat najbolji drug. No, iPhone realno nije samo to. To je objektivno telefon sa softverom superiornim u odnosu na svaku drugu napravu, funkcionalan je (na matičnom tržištu), praktičan, a uz to i izuzetno zabavan. Postoji dosta pritužbi na domet i još neke hardverske nepogodnosti, ali uprkos tim relativno malim problemima, iPhone je zaštitni znak trendi omladinaca koji vole da budu viđeni i najčešće paradiraju ulicama sa telefonom koji im je srastao sa obrazom. Možete ih videti u najmodernijim klubovima, restoranima egzotične hrane i kafićima dobro skrivenim iza haustora, u kojima se uglavnom pušta muzika bendova za koje niste čuli.

Blackberryaši: U Srbiji i dalje izuzetno retka vrsta, ali zato u svetu (čitaj - SAD) kidaju. Dovoljno govori podatak da je Blackberry ostao najprodavaniji telefon u SAD i posle pojave iPhonea. KAKO? U čemu je tajna? Pa… posebne tajne i nema, jer Blackberry uglavnom ne može da parira iPhoneu po softverskim opcijama i domišljatim načinima da pogledate, premerite ili okusite sve što postoji. Kada prevaziđete činjenicu da je Blackberry, zapravo, „ozbiljan” telefon, crnog displeja i maske, jednostavnih ikonica i (do skora) sa samo jednom (ali bitnom) igricom, shvatićete da je u pitanju idealno pomagalo za - pretenciozne elitiste koji se izdaju kao poslovni ljudi. Neprikosnovena u svojoj jednostavnosti, „ribizlica” je arogantna i seksi mašina za privlačenje pažnje mladih, ali i ne-tako-mladih japija i svih onih koji se tako osećaju. Uglavnom je nose dame u sakoima i muškarci sa akten-tašnama, a potrebu Blackberry korisnika da budu elitni najbolje su iskoristili lokalni mobilni provajderi, koji sve usluge, koje bi u SAD bile besplatne (ili bagatelne) - papreno naplaćuju. Možete ih videti u brzim kolima, paradnim ugostiteljskim objektima sa domaćom hranom ili za konferencijskim stolom.

Androidi: U svetu mobilnog takmičenja takođe poznati kao „mučenici”. Čak je i skorašnja studija pokazala da iPhone i Blackberry korisnici imaju 50% ili čak duplo više ljubavnika od korisnika Androida. Ruku na srce, telefoni sa Android softverom su mnogo jeftiniji i pristupačniji širokim masama od prva dva, a i poseduju sve najbitnije i najzanimljivije opcije (mejl, igrice, razne aplikacije). Ipak, nisu toliko dominantni, a ni fensi, tako da je uvreženo mišljenje da Androide „šetaju” opušteni korisnici, kojima je samo do toga da imaju nekakav „gedžet”. No, na socijalnoj lestvici su generalno dosta ispod iPhonea i Blackberryja, a pogotovo kad su „četvorka” ili „Storm 2″ u pitanju. Korisnike Androida možete sresti - kod druga kući, ili kako se udvara nekoj dami sumnjivog morala u kafani.

Nokia mafija: Takođe poznati kao „ljudi-koje-ne-zanimaju-ti-zapadnjački-izrodi-i-koji-samo-žele-marku-koju-imaju-još-od-osnovne-škole”. Po pravilu najotporniji, najmanje kvarljivi i najpouzdaniji, Nokia telefoni su izumi naše mladosti i zbog sličnog principa korišćenja i na novim modelima ulivaju sigurnost svima kojima nije najjasnije kako se instalira Facebook aplikacija za mobilni. Pošto sada i Nokia pokušava da se novom touch-screen generacijom takmiči sa gorepomenutim proizvodima, a pritom ume da bude i papreno skupa, neretko ćete sreti omladince koji metalnim olovčicama tipkaju po svojim finskim ljubimcima i pritom uspevaju da budu super kul, a da ne moraju drugarima sa splavova da objašnjavaju kako im funkcioniše adresar. Korisnike Nokije možete videti svuda, pošto bezuslovna ljubav prema marki koja nam je proširila vidike ne poznaje starosne ili klasne granice.

Na kraju, ukoliko želite da budete moderni, kul i prihvaćeni, samo treba da ispitate dubinu džepa i volju da se bavite novim aplikacijama i uputstvima i potom odaberete svog najboljeg druga.

*Naravno, molim vas da imate u vidu da generalizacije nisu moguće i da je sve gore napisano pred vama samo da bismo se zajedno smejali… donekle.

Izvor: B92

RUSKA PREDSTAVA “TRI SESTRE” ZA KRAJ 44. BITEFA

Nebojša Đorđević    Kultura, Pozorište, Vesti

BEOGRAD - Ruska predstava “Tri sestre” biće izvedene večeras uveče u Ateljeu 212 na završetku glavnog programa 44. Bitefa, a zatim će žiri saopštiti odluku o nagradama.

Poznatu Čehovljevu dramu režirao je Jurij Pogrebničko u moskovskom teatru “OKOLO kraj kuće Stanislavskog”.

Uloge igraju Tatjana Loseva, Lilja Zagorskaja, Elena Kobzar, Aleksej Sendrik, Ekatarina Kudrinskaja i drugi. Reditelj je uradio i scenografiju, a kostimograf je Nadežda Bahvalova.

Za novim Čehovom, pored umetnika celog sveta, u poslednje vreme tragaju i umetnici Rusije, ne držeći se više zaveta Stanislavskog, prvog reditelja ovog velikog i tajanstvenog ruskog pisca. Kako ističu organizatori Bitefa, Pogrebničko je davno zaslužio da ga upozna naša publika, a Čehovljeva drama je odličan povod da to bude u njegovom najboljem izdanju.

Posle predstave biće održan razgovor na temu “Čehov u 21. veku u Rusiji”.

“Tri sestre” će biti reprizirane u Ateljeu 212 u subotu uveče. Na današnjem programu “Bitef polifonije” u Ustanovi kulture “Vuk” (u 12,30 sati) biće održana prezentacija pod nazivom “Pozorište i nauka - zajednica čuda”.

Prataćei program “Šoukejs” završava se danas u Bitef teatru (u 18 sati) predstavom pozorišta “Kostolanji Dežo” iz Subotice i udruženja “Mask” iz Segedina - “Plaža” u režiji Andraša Urbana.

Na 44. Bitefu u glavnom programu učestvovalo je deset predstava - po dve iz Belgije i Srbije i po jedna iz Mađarske, Italije, Nemačke, Poljske, Slovenije i Rusije. Te predstave konkurišu za gran pri “Mira Trailović”, nazvan po imenu slavne rediteljke i osnivača Bitefa, kao i za Specijalnu nagradu žirija.
Predsednica međunarodnog žirija je pozorišna umetnica iz Hrvatske Nataša Rajković. Članovi su teatrolog Elena Kovalska iz Rusije, rediteljka i dramska autorka Đanina Karbonariju iz Rumunije, kao i glumac Damjan Kecojević i reditelj Bojan Đorđev iz Srbije.

Program koji su izabrali umetnički direktor i selektor Jovan Ćirilov i selektorka Anja Suša prikazan je od 15. septembra na više beogradskih scena, uvek u punim salama.

U okviru festivala održano je i više pratećih programa - tribina posvećena Čehovu, promocija kapitalne studija o Bitefu, čiji je autor teatrolog iz Rusije Natalija Vagapova, izložbe fotografija i plakata, kao i tradicionalni programi “Bitef na filmu”, “Bitef polifonija” i “Šoukejs”.

Izvor: Glas javnosti

FESTIVAL INDIJSKOG FILMA U KINOTECI

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

U Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu će 24. septembra biti otvoren Festival savremenog indijskog filma u okviru koga će biti prikazano sedam dugometražnih igranih filmova.

Za svečano otvaranje biće prikazan film “Džoda Akbar” (Jodhaa Akbar) Ašutoša Govarikera koji će biti i na vanrednoj projekciji u nedelju (26. septembra u 16.00 sati).

Svim ostalim danima projekcije su u 20.00 sati, a filmovi imaju engleske i srpske titlove.

U subotu 25. septembra je na programu film bengalskog režisera Aniruda Roj Čovdurija “Beskrajno čekanje” (Athaneen).

U nedelju 26. septembra je u večernjem terminu projekcija “Mornar srca” (Kutty Srank) Šađija N. Karuna, dok će u ponedeljak (27. septembar) beogradska publika imati priliku da vidi “U ogledalu” (Aainaate).

Film “Šolja čaja” (Ek cup chya) dvoje autora, Sumitra Bhave i Sunil Sukhankare, biće prikazan u utorak (28. septembar) a za sredu (29. septembar) je planirano prikazivanje “Ograda i letina” (Beli matthu Hola) P. R Ramadasa Naidu.

Poslednjeg dana smotre indijskog filma na repertoaru je film “Kao zvezde na zemlji” (Taare Zameen Par) autora Amira Kana.

Indija, druga po broju stanovnika zemlja na svetu (1,1 milijarda), poseduje najveću svetsku filmsku industriju.

U Indiji je 2009. proizveden ukupno 2.961 film na celuloidnoj traci, od čega je 1.288 igranih ostvarenja.

Mogućnost 100 odsto direktnih stranih investicija učinila je indijsko filmsko tržište privlačnim za strane kompanije poput 20th Century Fox, SonyPictures i Warner, a Istaknuta indijska preduzeća poput Zee, UTV, Addlabs i Sun Networks Sun Pictures takođe učestvuju u proizvodnji i distribuciji filmova.

Indijski film, koji se često ograničava samo na tzv. “Bolivud”, hindu ostvarenja u zapadnom gradu Bombaju, u stvari se sastoji od dela nastalih širom prostrane zemlje i ima veliki broj ljubitelja u Južnoj Aziji i na Bliskom istoku, a mnogi iseljenici u Velikoj Britaniji i SAD proširuju međunarodno gledalište za dela nastala na različitim jezicima iz njihove domovine, naročito telugu, tamilskom, Orija, kanada, malajskom, bengalskom i hindu.

Izvor: B 92

OKTOBARSKI SALON OD 08. OKTOBRA DO 21. NOVEMBRA

Aleksandra Radovanović    Slikarstvo, Vesti

Slogan 51. Oktobarskog salona koji se otvara 8. oktobra u 19 časova u prostoru budućeg Muzeja grada Beograda je „…noć nam prija”. Ovogodišnji salon, pored glavnog programa, do 21. novembra predstaviće i brojne prateće i edukativne programe, ali i nekoliko događaja koji su zakazani pre zvaničnog početka manifestacije.

Svetlosna instalacija i internet - projekat Erika Krikorca iz Švedske „Emotivni gradovi” biće predstavljeni 5. oktobra (20) na Palati „Albanija”. Izložba Sigalita Landaua iz Izraela otvara se 7. oktobra u 19 časova u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograd, dok će se pola sata potom u Galeriji „Artget” predstaviti Rene Blok iz Nemačke sa izložbom „Love it or Leave it”.

- Ove godine bilo nam je veoma važno da Oktobarski salon bude otvoren i reaguje na svetske trendove u savremenim umetnostima, što je i bio razlog zbog kojeg su predloženi Johan Puset i Selija Prado kao kustosi Salona. Promovisan je nov model partnerstva u organizaciji velikih manifestacija od značaja za grad i to sa Ambasadom Kraljevine Švedske u Beogradu. Treća stvar je to što otkrivamo nov prostor budućeg Muzeja grada, a to je zgrada bivše Vojne akademije - kaže Aleksandar Peković, predsednik Odbora Salona i zamenik gradskog sekretara za kulturu.

Sredstva uložena u realizaciju Oktobarskog salona ove godine iznose 30 miliona dinara.

Izvor: Blic Online S. Š.